Ja bih to preveo ovako.KAD STIGNE ŠUMA ZA SEČU SVE SE IZVADI IZ PANJA. niče bezbroj mladih izdanaka. TO SE POSLE NEKOLIKO GODINA PROREDI ILI UREDI DA OPET LIČI KAO NEKA POSAĐENA ŠUMA.Ta ista šuma stigne za seču il vađenje kako se izraziti i opet Jovo nanovo.Sto godina na jednom istom mestu bagremova šuma.

Izdanak je mladica koja tera iz panja (ili još uopštenije - iz starog drveta), za razliku od izbojka koji predstavlja mladicu koja raste iz pupoljka koji je najčešće do godinu dana star.
Kada na nekoj površini posečemo bagremovu šumu (naročito ako seču obavimo u zimu ili rano proleće - pre kretanja vegetacije) bagrem će iz zaostalih panjeva (a i iz žila bližih površini) pustiti izdanke. Ovi izdanci prvih godina vrlo brzo rastu, daleko brže od mladica koje bi se javile iz semena.
Zbog toga u 10. godini je daleko veća masa na istoj površini iz izdanačke šume nego iz semenske.
Posle određenog perioda izdanačka šuma počinje da usporava sa rastom, i to vrlo brzo. Orijentaciono - oko 20-40 (50) godine su u optimalnom stanju. Posle toga počinju da trule od panja (pošto presek starog panja ne može da zaraste već polako truli i propada)
Izdanačka šuma teško može da da deblje sortimente, uglavnom se u njima proizvodi tanje drvo. To je jedan od razloga i što je kvalitet drvnih sortimenata iz izdanačkih šuma dosta loš.
U našoj zemlji se na peskovitim staništima već duže vreme gaji bagrem koji je u početku služio da veže pesak i da neki prinos u drvetu. Planirano je bilo da se tu zadrži u 2-3 ophodnje, a da se onda menja kultura.
Međutim, iz raznih razloga to nije učinjeno, tj bagrem je i dalje tu.
Iako je bagrem azotofiksator, i zemlju obogaćuje azotom, poznato je da u mnogim drugim aspektima on zemljište kvari. Naročito ako se gaji kao izdanačka šuma. Zbog toga ga treba gajiti onako kako su stručni ljudi savetovali.

Ovako seku šumu lenji ljudi.Postoji varijanta vlasniku stablo a drvoseči panj i kruna.Panj je dobar za pušenje mesa.Ovo je povoljnija varijanta što se tiče kvaliteta same šume.Jer kao što sam ranije rekao mladi bagrem iz perifernih žila je sasvim dobrog kvaliteta.

Da, nema velikih panjeva, pa ni velikih 'rana' koje bi izazivale trulež.
Ali ostaje problem da bagrem kao kultura nebi smeo da se gaji u više od tri ophodnje (zbog zemljišta).

znaci, 'izdanacke sume su gde se primenjuje 'coppice' na engleskom?
Drugim recima, trebalo bi da postoje i izdanacke sume jasena? Graba?

Izdanačke šume graba su isto relativno česte.
Kao i cera.
Za jasen ne znam.
Postoje i bukove izdanačke šume.

u literaturi se nalazi cesto da su briti sistyematski gajili jasen na taj nacin (coppice):
Odraslo stablo iseku i od izdanaka najbolji ostave a ostale potkresu. Navodno su svakih 10-15 godina ponovo imali sta za seci...

Da, to je tacno, jasen, topola (jasika,tj. trepeljika), grab, cer, bagrem, vrba...
Inace, izdanacke sume se nazivaju i niskim sumama.Nikada ne narastu onoliko koliko narastu semenske.

Da li postoje izdanačke šume kiselog drveta (Ailanthus altissima)? I čuo sam da, za razliku od bagrema, crni bor popravlja kvalitet tla.

Pozdrav,
Kakav mu je korijen u smislu ako se nalazi blizu kuće. Može li naštetiti kad naraste?

drveni citat:

Da li postoje izdanačke šume kiselog drveta (Ailanthus altissima)? I čuo sam da, za razliku od bagrema, crni bor popravlja kvalitet tla.

Kiselo drvo je prilicno otporno, i ima jaku izdanacku snagu.Verovatno moze i ono da obrazuje izdanacku sumu .Samo ne znam gde ima suma kiselog drveta kod nas.

Kiselo drvo daje drvo (kao materijal) slabog kvaliteta (koliko se sećam) i uzgaja se samo kao hortikulturna vrsta. I tačno je da ima jaku izdanačku snagu - kad vam se jednom navrze, teško ćete ga se otresti ...

evo ja da ubacim o kvalitetu drveta: daje kao mlado drvo materijal slabog kvaliteta, a kao zrelo drvo, koje je jos i malo odrzavano ( podrezivano, usmeravano -jer prirodno voli da se grana) daje veoma visok kvalitet, pogodan za namestaj i furnire ! ! !

Vi'š ti to, stvarno nisam znao. A koliko treba da bude staro da bi se dobili kvalitetni sortimenti?

eh, problem je sto je to kratkozivuca sorta. Sto starije a da ne ugine....Evo, nagadjam: cetrdeset godina pa navise (na slabim lokacijama stabla ugibaju vec posle trideset...)