Samo da dodam, u Somboru (zimus do -29 - u vrtu možda ipak nešto toplije) 2 C. humilisa pasivno štićeni su smrzli. Prije toga su prezimili dvije zime, ali ova je bila previše za njih. Smokva 3 m velika smrzla do visine snijega ili tu negdje. Male smokve nisu smrzle jer su najvećim dijelom bile pod snijegom. Ružmarin i lavanda nisu smrzli - bili su pod snijegom. Kaktus Opuntia humifisa neoštećena i još jedan za kojeg ne znam koje je vrste također neoštećen.

Na osnovu Henohovog iskustva zima u kontinentalnom delu Hrvatske je ipak bila blaža nego u Panonskoj niziji. Recimo da je Zagreb neki obod Panonske nizije ali baš me zanima kako su prošle egzote u Slavoniji pošto je u Vojvodini nezaštićeno preživelo samo ono što je bilo iznad snega. Meni je, recimo, stradao C. sempervirens... Zasađen '98... na selu, znači van mikroklimatskog uticaja grada... velik... nadmašio je krov kuće...
Smrzo se kao da mu je prva zima na otvorenom. Stablo je poteralo iz par grana ali izgleda toliko asimetrično i jadno da sam još u dilemi šta sa njim da radim... Osakaćen je.

drveni citat:

Na osnovu Henohovog iskustva zima u kontinentalnom delu Hrvatske je ipak bila blaža nego u Panonskoj niziji. Recimo da je Zagreb neki obod Panonske nizije ali baš me zanima kako su prošle egzote u Slavoniji pošto je u Vojvodini nezaštićeno preživelo samo ono što je bilo iznad snega.

U kontinentalnoj Sloveniji (zapadnije od Hrvatske) koliko sam obavešten, niti je bilo toliko jakih minusa (nije bilo rekorda), niti su bile rekordne snežne padavine. Jedna zima malo jača od prosečne. Bio sam u kontaktu sa jednom članicom foruma čiji vrt je lociran u manjem mestu pored Ljubljane i kod nje nije bilo nekih drastičnih izmrzavanja. Napominjem da su u NS jako stradale zive ograde od Ligustrum ovalifolium, a to je dovoljan podatak koji ilustruje jačinu mraza.
Svaki trahikarpus čije je "srce" bilo pod snegom ili dobrom (makar i pasivnom) zaštitom je preživeo. Gotovo svi (znam nekoliko izuzetaka), recimo 99 %, nezaštićeni trahikarpusi, sa "srcem" iznad snega, su izmrzli. Nikakvo čudo nije ako S. minor i R. hystrix prežive pod snegom. Meni je bez oštećenja prezimela nezaštićena Fatsia japonica i Aspidistra elatior, pod snegom. Niko iskusan i pametan neće reći za tako nešto "bravo" ili "kako ti je uspelo". Pre snega su u Vojvodini bile suvomrazice, bez ijedne pahulje, danima oko -9 do -12 uz jak vetar. To je moglo da ugrozi nezaštićeni humilise pa da i pored naknadno napadalog snega izmrzne. Ako tada nisu izmrzli, pod snegom nisu sigurno.

Drveni, kako su tvoje palme?

Trahikarpus je preživeo ali ima oštećenja. Slikaću ga ovih dana.

Dobro je. A R.Hystix?

Histrix je zimu proveo u hodniku.

Drveni, koliko ti ono bese imas trachycarpusa posadjenih na otvorenom? Jesu li bili pod snegom tokom ove katastrofalne zime? Ne bi bilo lose da stavis slike, cisto da vidimo kako su prosli ove strahovite minuse... A sto se tice hystrixa, nemoj mnogo da cekas, sadi ga napolje, za njega nema zime

Imam jedan trahi i bio je pod snegom. Razbio sam fotoaparat pa trenutno nemam čime da ih fotkam, mobilni ima lošu kameru. Oštećenja su zanimljiva. Ako se pogleda centralno koplje najveća oštećenja su na delu koji se u trenutku onih mrazeva nalazio u kontaktu sa stablom palme a iznad i ispod su manja... Ne znam ni kako to da objasnim...

drveni citat:

Ako se pogleda centralno koplje najveća oštećenja su na delu koji se u trenutku onih mrazeva nalazio u kontaktu sa stablom palme a iznad i ispod su manja... Ne znam ni kako to da objasnim...

To je baš karakteristično. Taj deo je zapravo bio metabolički najaktivniji i "najvodeniji" i predstavlja sam centar rasta a nalazi se malo iznad centralnog pupoljka. Kod mlađih trahija on je bliži vrhu stabla, a kod starijih se nalazi 20-30 cm niže od baze centralnog koplja, zaštićen gustim slojem "dlaka". On je uvek najosetljiviji na izmrzavanje. Ako centralni pupoljak preživi mraz, novo tkivo će tokom rasta izbaciti taj nekrotični prsten van stabla i primetiće se oštećenje kao što si opisao. Listovi će na tom nivou biti oštećeni ili čak i presečeni i neće se otvoriti. Ako se otvore, na lepezi će se videti zutobraonkasti nekrotični polukrug. Bitno je da ispod teraju nova zdrava koplja.
Moj još jedan izmrzli trahi je sada izbacio lisne patrljke na vrhu ogolelog stabla. Dakle 2 najniža pokazuju znake života i možda oporavka. 3 najveća su sigurno mrtvi. Kod njih nema nikakvih naznaka da će nešto poterati iz rupe na vrhu stabla. Njihov centralni pupoljak je bio iznad granice snega i sigurno je izmrzao, bez ozira što je bio zaštićen gustim dlakavim prstenom od stabla. To znači da je centralni pupoljak dobio minus niži od -12 C i tu se stvar završava. Mraz je bio jači nego što on, čak i prirodno zaštićen "krznom", može podneti.

drveni citat:

Na osnovu Henohovog iskustva zima u kontinentalnom delu Hrvatske je ipak bila blaža nego u Panonskoj niziji. Recimo da je Zagreb neki obod Panonske nizije ali baš me zanima kako su prošle egzote u Slavoniji pošto je u Vojvodini nezaštićeno preživelo samo ono što je bilo iznad snega. Meni je, recimo, stradao C. sempervirens... Zasađen '98... na selu, znači van mikroklimatskog uticaja grada... velik... nadmašio je krov kuće... Smrzo se kao da mu je prva zima na otvorenom. Stablo je poteralo iz par grana ali izgleda toliko asimetrično i jadno da sam još u dilemi šta sa njim da radim... Osakaćen je.

Zapadniji dijelovi Hrvatske i Slovenija su pošteđeni negativnih rekorda ove zime dok je istočna Slavonija imala zimu kao i Vojvodina. Icupiju su smrzli veliki Trachycarpusi u Donjem Miholjcu, Damir kod Osijeka je imao isto oštećenja i temp. do -25.

Jovan1. citat:

To je baš karakteristično. Taj deo je zapravo bio metabolički najaktivniji i "najvodeniji" i predstavlja sam centar rasta a nalazi se malo iznad centralnog pupoljka. Kod mlađih trahija on je bliži vrhu stabla, a kod starijih se nalazi 20-30 cm niže od baze centralnog koplja, zaštićen gustim slojem "dlaka". On je uvek najosetljiviji na izmrzavanje. Ako centralni pupoljak preživi mraz, novo tkivo će tokom rasta izbaciti taj nekrotični prsten van stabla i primetiće se oštećenje kao što si opisao. Listovi će na tom nivou biti oštećeni ili čak i presečeni i neće se otvoriti. Ako se otvore, na lepezi će se videti zutobraonkasti nekrotični polukrug. Bitno je da ispod teraju nova zdrava koplja. Moj još jedan izmrzli trahi je sada izbacio lisne patrljke na vrhu ogolelog stabla. Dakle 2 najniža pokazuju znake života i možda oporavka. 3 najveća su sigurno mrtvi. Kod njih nema nikakvih naznaka da će nešto poterati iz rupe na vrhu stabla. Njihov centralni pupoljak je bio iznad granice snega i sigurno je izmrzao, bez ozira što je bio zaštićen gustim dlakavim prstenom od stabla. To znači da je centralni pupoljak dobio minus niži od -12 C i tu se stvar završava. Mraz je bio jači nego što on, čak i prirodno zaštićen "krznom", može podneti.

E drago mi je da sam uspeo da objasnim.
Recimo, da list izgleda ovako a oštećenja su ovo označeno crvenim. Sve ispod tog crvenog dela prema peteljci u trenutku mraza je bilo unutar stabla (ili se kaže srca) palme. Oštećenja na krajnjim rubovima lista su minimalna ali ovo crveno je baš oštećeno i izgleda da će se list na tom delu prepoloviti. Inače, palma tera još jedan - najmlađi list koji nije oštećen.

Tacno tako kako si nacrtao. To je poznata stvar svakom iskisnom uzgajivacu palmi Ovaj list najverovatnije nece biti prepolovljen a po nekad samo deo lisne plojke bude prekinut a deo ostane ceo ali sa losim izgledom. Nekad ima i vise takvih listova ali taj polukrug je na svakom listu na drugoj "visini", nekad je i na samoj petelki, sto zavisi koliko je koplje bilo izdiferencirano i visoko u snopu koji se nalazi na vrhu stabla iznad centralnog pupoljka.
Ovaj tip ostecenja je jaci i cesci kada su listovi palme usled snega raskreceni. Ukoliko je mraz dovoljno jak i dug, hladnoca i vlaga ce lakse dopreti do tog kriticnog mesta, pa ce ostecenja novih, jos neizraslih listova, koji se izbacuju u prolece, biti veca. Biljka ce posle tih prvih defektnih prolecnih listova nastaviti da u drugoj polovini vegetacije izbacuje normalne, neostecene listove.

Pozdrav svima, ovo je odlicno toliko puno informacija o palmama... Imam jedno pitanje, pre jedno 15 godina iz Crne Gore sam doneo sa mora seme neke palme, ne znam tacno koje, tacnije iz mesta Igalo kod Hercegnovog i zasadio ga i jako brzo je niklo ali nakon toga se punih 10 god samo po malo razvijalo da kazem cak i neprimetno i od jednom je krenulo s intenzivnim razvojem i naravno da sam je stavio u vecu saksiju nakon cega super raste. Pored listova iz donjeg dela stabla izlaze novi izdanci koji se jako brzo razvijaju i ima jedno 8 komada i neki su velicine i 20 cm. Dakle izdanci su nekako kao deo stabla. Moje pitanje je sta da radim s tim izdancima i jel moguce nekako da ih odsecem i posadim u drugoj saksiji i nece li to da utice na celu palmu, od kako se oni razvijaju palma mi nekako sporije napreduje. Sta da cinim s njima? Uslikacu palmu kad budem stigao i postavicu pa da mi neko kaze koja je vrsta u pitanju ima listove kao ova sto je drveni postavio objasnjenje i ima siroke bodlje po listovovima.

zdravo svim ljubiteljima palmi,
citala sam na forumu, nisam sigurna da li na ovom sajtu ili drugom, cini mi se da je neki vezan samo za palme, da se zalivaju palme vodom u kojoj su naseckane vrbe. u to se doda talog od kafe i regoreo stajnjak.
ja sam prvi put stavila vrbu, koprive i talog, i par puta posle toga samo vrbu. sve ukupno jedno petnaestak puta sam zalila palme i mogu vam reci da stvarno brze napreduju, ili sam ja to stvarno umislila.
cikas je isterao jednu turu listova pre manje od mesec dana i sada su krenuli novi. prosle godine mi je jedva jedna tura listova izrasla.
ne znem da li je stvarno to u pitanju ali probajte, ne kosta vas a ipak mislim da koristi.
pozdrav