Uf, pre neki dan sam posetio arboretum u Tervurenu, Belgija.
Park je velicine 207 hektara, a od toga je arboretum citavih 100! (jedan kvadratni kilometar!) Formiranje arboretuma je pocelo 1902...
Arboretum je komponovan u 40 (!) sumskih areala, sa oko 460 vrsta drveca...Prako 300 vrsta liscara i preko 150 vrsta cetinara!
Evo liste areala (i subareala, pa je ukupan broj mozda i 60 skupina!) i zastupljenog drveca u njima.
Dakle:
www.arboretum-tervuren...ochure.pdf

A evo linka na englesku verziju parkovske stranice:

www.arboretum-tervuren...ueilen.htm

Inace, ulaz je besplatan, to je ogroman park- suma-arboretum sve skupa i veoma je lepo odrzavan.
Imena sorti drveca su ispisana na table, i jedini je problem da jednom pomenuta vrsta - retko ima tablu kad se pojavi u nekoj drugoj skupini.

Mnogo drveca su klijanci vec sazrelih primeraka.

Dakle, mene su poseno interesovale dve sorte: zmijobori (araukarije) i ponderosa borovi (Pinus ponderosa).

Zmijobore sam nasao u odeljku 10, Juzna Amerika, to jest, Cile.
Ima tri skupine, ukupno oko 150 primeraka. (30tak+30tak+ 90tak)

Najveci primerci, njih 15 -20, imaju od 70-90 godina. To su i najveci primerci koje sam ja video: neki su visoki i 18 metara.
Neverovatno, ali su dva-tri tako velika stabla vec posecena!?
Zatekao sam tri panja i jedno stablo jos na zemlji - da se vidi valjda kako izgleda struktura preseka. Nije se dobro videla, jer to stablo lezi vec vise godina tu i presek je ispucao, pozeleneo i posiveo od vlage...

Nadam sam se da cu doci do semena na tom mestu.
Ni jednog! Nista!
Izbrojao sam bar sest velikih i zrelih zenskih stabala, sa mnogo sisarki u raznim stadijumima sazrevanja. Ali nista vec sazrelo, sto se osipa.
Cudno je da nij ebilo ni starog semena - nasao sam samo 50tak pojedenih (ljusture, dakle) a ispod stabala je trava bila pokosena i odnesena.
Tu dolaze i ekskurzije, zmijobori su paradni konj parka: frekvencija je velika i svaka semenka je verovatno pokupljena ili od strane cuvara parka ili dece ili zverki koje ih jedu - tek nista od novog rasada! :)))

Dakle, tih 20 veoma velikih komada, , te jos oko 120 povelikih, od 30-50 godina (bez radjanja semena dakle) te jos 20tak samoniklih, od 5-12 godina - to je struktura.

Predivno.

Isao sam dalje, trazeci ponderose.

Nasao sam ih u malim skupinama, kroz nekoliko areala severne Amerike.
Ukupno 20tak stabala.
Nije ih bilo bas lako naci, posadjeni su po dva-cetiri primerka u sumicama dzinovskih tuja (Thuja plicata), bas velikih sekvoja (Sequoiadendron giganteum), duglazija (Pseudotsuga menziesii) i najveca grupa od desetak komada - posred sumice velikih, divnih kalocedrusa (Calocedrus decurrens)!

Zanimljivo, ali kupine izgleda obozavaju tlo ispod ponderose!?
Naime, pokupio sam svaku sisarku koju sam nasao, nadajuci se da cu uspeti u nekoj da zateknem seme. E, to kupljenje u kupinamam je bilo bas iskusenje! Boc-boc-trg-greb! Uh!
Sakupio sam sisarke, koje uzgre budi receno - i same grebu i bodu da to nije normalno (imaju na svakom delu po jednu bas ozboljnu bodlju, pa lici na kanzicu - i ne mozes biti neoprezan s njima inace - greb, greb, boc!

Sisarke sam malo ocistio i sad se suse na suncu. Kako se suse, tako se polako otvaraju. Naravno, seme je ispalo vec ranijje, ali vidim da poneka semenka ipak jos ima. Sisarke su dosta stare (nek i po godinu-dve) pa je onda pitanej klijavosti i ako budem ista nasao od semena. Ipak, koliko se secam, Drveni je imao iskustva da se seme odrzealo par godina u frizideru. Hm, videcemo!

Zanimljiva je i kora: lici prilicno na koru belog bora (Pinus sylvestris), ali se u gornjem delu ne pretvara u onu ruzicastu koru, vec je struktura ista od gore do dole. I boja je manje crvenkasta od iste strukture belog bora.
Zanimljivo, ali u sumi sa sekvojama, tesko ih je razlikovati vec na tridesetak metara, osim po tipicnoj silueti debla sekvoje, koje se pri zemlji tipicno siri - dok ovi borovi idu ravnomernom deljinom od gore do dole.

Na mestu gde je jedna skupina na dosta niskom mestu u odnosu na potok - stabla su se susila. Hm. Verovatno ne vole toliko vode?

Posto nisam imao mnogo vremena, ovo je otprilike sve sto mogu konkretno napisati.
Ali, jasno je da se ovaj park mora cesce posecivati!