Dobro odraden klip, svaka cast...

Mene kao amatera interesuje:
1. Sta ste koristili kao podlogu? Da li moze bilo koja loza ili?
2.Cime vezete plemku za podlogu, ili uopste ne vezete?
3, Zbog cega ide u pesak 5 nedelja ...zasto ne odmah na njivu?

A da zasta vam sluze ove cetke, nanosenje voska ili samo da ocisti kalem?

Pozdrav Goran..

Zdravo moja Srpska republiko.
Pokusacu da ti koliko toliko pojasnim ovaj proces. Mozda ce nekom smetati ali sta je tu je .
Podloga je divlja vinova loza a moze i neka od starijih sorti koja se ne koristi za proizvodnju stonih vina .
Plemka se ne vezuje za podlogu nego se ,,uglavljuje,, u predhodno napravljene zareze koje se uzajamno spajaju kako na plemki tako i na podlozi.
Zasto se ne sadi odmah na njivi.
Ovo se radi u jesen a stavlja se u pesak [to je kao stratifikacija ]
U prolece kada ne postoje uslovi za mraz sade se tj. pobadaju se podloge sa plemkama direkno na njivu. na mnogim pipoljcima na plemki se primecuju zeleni krunicni listici. Premazuje se voskom da bi se sprecilo susenje i brze srastanje .
Moguca je i pojava kalusa na podlogama tokom zime .
Ja lepo govorim da vlaga i odgovarajuca temperatura cine cuda .
Ovako su i moji preci radili. Na ovaj nacin se vrsi i kalemljenje svog ostalog voca ali je za vinovu lozu najbolji.
Znaci moze sve i u isto vreme . za ostale vocke je potrebno da podloga ima razvijen koren . Isto se utrapljuje.
Pozdrav i srecno prijatelju.

1. Podloga je obavezno selekcionisana ‚‚divlja loza‚‚ nikako kultivisana sorta za proizvodnju vina ili stonog grožđa. Razlog je prost - otpornost prema filokseri
2. Vezivanje je obavezno posebnim trakama, uz to kaslemovi se obavezno parafinišu zbog sprešavanja isušivanja spojnog mesta
3. U pesak, ili još bolje u piljevinu ide na 5 nedelja zbog kalusiranja - srastanja spojnog mesta

Ovako kao sto rekoh ceo proces se obavlja u prolece april -maj(moguce da se nekad loza izvodila u toku zime)mi je izvodimo odmah u aprilu kada i vrsimo kalemljenje.Loza se izvodi na temperaturi od oko 35C tokom 3 nedelje+ 2 nedelje bez grejanja.LOZA SE NIKAKO NE VEZUJE TRAKOM jer je kalus (tkivo sizoderma) jako veliko i bujno i dolazi do razdvajanja pelcera i podloge.Loza se kalemi na divlju lozu koja se moze naci u prirodi,mada mi kalemimo na pitome klonove Kober,Aukuparija,Dunavka,DE45,DE25......
Cetke sluze za otklanjanje peska sa loze.

Hvala vam puno svima...
sada mi je dosta jasnije...

pozz svima imam neki problem a nisam nasao odg na forumu niti drugde na netu pa molim one koj iznaju o cemu se radi da mi pomognu na jednoj lozi imam neke sitne bele kuglice kao od silikona a velicine zrna maka mozda malko vece. evo i slike. a na drugoj je list deformisan pri krajevima ima zadebljane zile i tu je nekako krut. sta bi to moglo biti ? unapred zahvalan na pomoci.

jos jedna. dodao sam je u prvoj poruci ali je ne vidim.

pokusavam da je opet dodam da li ce ovog pta uspeti...

molim za odgovor?

ja u selu imam ispred kuce vinovu lozu za koju nikako da saznam pravo ime i poreklo. naime radi se o vrlo staroj lozi. po secanju mog sada pokojnog dede, stara je oko 55 godina. ima par cokota od kojih je jedan debeo kao cunak od sporeta, znaci nekih 12-13 cm u precniku, visok je dva i po metra od zemlje da bi se zatim granao na spalitu iznad dvorista, izuzetno mnogo radja, svake godine bas puno, crni grozdici, mali i nabiveni-gusti, nije slatko vec kiselkasto, list je mali-srednji, i neprska se, samo se zalama . izuzetno vino je deda pravio, i to roze, jer bi ga odmah otocio posle muljanja,.....molim za pomoc jer je dosao red na mene da pravim vino, za neku literaturu, savet, da li da se mulja sa peteljkom ili ne ili sta god vec,,,,,jer grehota je ne nastaviti tradiciju i ostaviti onakvu lepotu , staru, prelepu ..............unapred hvala.....naravno kada budem isao tamo posto je daleko slikacu je i okaciti slike ovde. a ona se nalazi u velikom vrtopu ispod suve planine

majram citat:

ja u selu imam ispred kuce vinovu lozu za koju nikako da saznam pravo ime i poreklo. naime radi se o vrlo staroj lozi. po secanju mog sada pokojnog dede, stara je oko 55 godina. ima par cokota od kojih je jedan debeo kao cunak od sporeta, znaci nekih 12-13 cm u precniku, visok je dva i po metra od zemlje da bi se zatim granao na spalitu iznad dvorista, izuzetno mnogo radja, svake godine bas puno, crni grozdici, mali i nabiveni-gusti, nije slatko vec kiselkasto, list je mali-srednji, i neprska se, samo se zalama . izuzetno vino je deda pravio, i to roze, jer bi ga odmah otocio posle muljanja,.....molim za pomoc jer je dosao red na mene da pravim vino, za neku literaturu, savet, da li da se mulja sa peteljkom ili ne ili sta god vec,,,,,jer grehota je ne nastaviti tradiciju i ostaviti onakvu lepotu , staru, prelepu ..............unapred hvala.....naravno kada budem isao tamo posto je daleko slikacu je i okaciti slike ovde. a ona se nalazi u velikom vrtopu ispod suve planine

Jako stara loza je preko sto godina, žive 400 do 800 godina. Jako je bitno da kažeš u kome je delu zemlje, blizu koga mesta, jer mnoge sorte su regionalne i to bi na pomoglo. Opet reći da se ne prska nije podatak, može biti da je medjuvrsni hibrid koji trpi filokseru a može biti i nešto autohtono a da se ne prska. Ima dosta sitnih crnih sorti. Ono što treba da kažeš je IMA LI LIST DLAČICE SA DONJE STRANE i KOGA JE LIST OBLIKA I KOLIKO JE USEČEN.

Što se vina tiče www.google.com/url?sa=...-72NUfkXNw

Nie imame stara sorta na loza, samonikla e. Nikna i mi bese zal da ja otkornam i ja ostaviv da raste pokraj ograda.
Izrasna mnogu, ne sakav oder, no, ja pustivme da odi na sprat na terasiyre . Dosta e dolga, ja skratuvame da ne odi poveke . Do sega ne e prskana , raga mnogu. Prosla godina imase mnogu rod, ama ja udri grad direkno bese od taa strana, taa gi zastiti i roletnite i staklata inaku ke bea izdupeni.
Ovaa god. kako da ima pomalku rod kade bese izudirana , a ako bile zaskrieni ima.
Po moe toa e stara sorta ; Stanesina , roze boja potemna. Do sega ne e praskana so nisto. Dali e do sortata ili do mestopolozbata. Na zapadna strana e i celata ja gree sonce.


Ova e korenot

















Pozdrav

IZVORbg pogledaj privatne poruke.

prvi put kada odem da je berem slikacu sve i list i grozd i cokot. inace nalazi se ispod suve planine, selo veliki vrtop, to je oblast zaplanje, od gadzinog hana jos nekih 20km, od nisa udaljeno nekih 50km. nisam znao da loza moze da zivi toliko dugo, malo sam i zatecen podatkom, jer sve sto vise ulazim u problematiku, sve vise joj se divim

sto se tice upotrebe vinobrana , kolika kolicina vinobrana se koristi na koju koju kolicinu sire, i gde da nadjem sumpor za sumporisanje i koja kolicina ide na odredjenu kolicinu vina??