Poslato: Uto Jul 15, 2008 7:25 pm----
napisite nesto o ovome ako znate nesto
Poslato: Sre Avg 06, 2008 6:31 am----
Nisam nikada gajio dren ali evo sta pise u knjizi.Grm ili stablo drena[Cornus mas L.]dostize visinu do 8 m, sa krosnjom zaobljenom na vrhu.Listovi naspramni , jajasti sa dugacko izvucenim vrhovima.Cvetovi hermafroditni,sitni,zuti,po10-20 u stitastoj cvasti.Plodcrven , elipsoidanu vidu visece kostunice.Raste u regionima listopadnih hrastovih suma..Ima ga u sumama zajedno sa crnim grabom,sladunom i cerom.Srece3 se do 1300m nadmorske visine.Dobro uspevana krecnjackim,toplim i suvim stanistima.Cveta veoma rano,cesto jos u februaru..Za vreme cvetanja u sumi se veoma lako otkriva.Entomofilna je biljka .Razmnozava se izdancima i reznicama pomocu orosavanja.Sazreva u avgustu-septembru..Plod je nakiseo i veoma atraktivan.Sadrzi mnogo vitamina C.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 10:41 am----
Znam iz legendi da su nasi preci imali 3 "magicna" drveta:
-Hrast, stari naziv Dub, koji je morao da bude star i koji se zvao zapis, oko koga su se skupljali razlicitim povodima,
-Tisa, koju su sadili u blizini kuce, za koju predpostavljam da je bila simbol dugovecnosti i otpornosti i
- Dren koji su takodje sadili ako ga vec nije bilo na mestu gde su podizali kucu. Kod nas se kaze: "Zdrav kao dren", pa nije potrebno objasnjavati simboliku.
Meni se cini kao da postoji vise varijanti drena ?
Od drenjina ( plod drena) prave se sokovi, likeri i fenomenalan dzem koji se ne kuva vec se muti. Zar nije po malo magicno da bez ikakve sterilizacije i konzervansa "majonez" od neke vocke i secera moze da se ocuva vise meseci?
U jednoj TV emisi video sam da je podrucje Donjeg Toka Tare do Scepan polja prepuno Drenova koji radjaju jako obilato i da su im plodovi krupniji nego sto je to uobicajeno. Na tom podrucju narod tradicionalno koristi dren na sva tri opisana nacina.
U reklamnim oglasima nekog rasadnika video sam da prodaju kalemljen dren. Iz cega moze da se zakljuci da postoji sve veci interes za gajenje ove ove vocke.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 11:44 am----
Kalemljenog drena (drena za jelo) ima i u našim rasadnicim. Mislim da je cena oko 800 dinara po sadnici.
U uzgajanju sortnog drena su najdalje otišli Ukrainci, neke njihove selekcije imaju plodove veličine i do 5 cm. Tamo je dren važna voćka između ostalog i za proizvodnju alkohola. Kao šljiva kod nas.
Poslato: Sre Sep 24, 2008 9:17 pm----
hej što je ovo sa drenom interesantno. Koliko godina mu treba da rodi i koliko rađa po drvetu? Zna li ko?
Poslato: Čet Sep 25, 2008 8:10 am----
Moj dvorisni ljubimac rodio je pete godine ali on je bio mini izdanak.
Ovo drvce je jedna od varijanti divljeg drena.
Sto se roda tice on je skroman. Kada dobro rodi celo drvce se okiti bezbrojnim crvenim plodovima ali oni su mali tako da je prinos pre u dekagramima nego u kilogramima...
U reportazi sa Scepan polja, koju sam spominjao, video sam drenove sa krupnijim plodovima i bogatiji rod. Ne znam kako bi se ovaj planinski dren pokazao kod nas?
Predpostavljam da su o kalemljeni iz rasadnika jos rodniji?
Da li neko ima iskustva sa kalemljenim Drenom?
Iz radoznalosti probao sam da napravim muceni dzem od drenjina i uspeo sam. Ukus i boja su fenomenalni. Dzem koga je jedva bilo za nekoliko teglica od decije hrane, stoji na hladnom i ne pokazuje nikakve znakove fermentacije,
iako nije kuvan,
iako teglice nisu sterilisane,
iako nisam stavio nikakav konzervans!
Recept za ovaj dzem postoji u starom narodnom (Patinom) kuvaru.
Dren je sumsko drvo. Zivi ispod drugog velikog drveca. Znaci odgovaraju mu poluzasenjena mesta pa je zahvalan za okucnice gde je obicno tesko naci dobro osuncana mesta.
Drena ima puno u Kosutnjaku. Ko ne ume da ga prepozna u sumi neka saceka rano prolece. On je prvo drvo koje cveta brojnim, sitnim, zutim cvetovima. Lako se prima pa i u tom trenutku moze da se uzme izdanak ili mladica koja raste uz stablo. Na istom mestu moze da se uzme i izvesna kolicina sumskog humusa za sadjenje.
Poslato: Čet Nov 06, 2008 6:48 pm----
Tartar, ti si čudo od čoveka. Gde god se uključiš daješ si vrlo iscrpne odgovore. Nije valjda da praviš pekmez? Bravo! iskreno:-))
Dren, e da znaš, i ja ću da probam! i da sadim i da pravim pekmez
Poslato: Sub Nov 08, 2008 3:16 pm----
| dekalend citat: |
| ..........Dren, e da znaš, i ja ću da probam! i da sadim i da pravim pekmez |
ziveo, i zdrav kao dren bio!
Poslato: Sub Nov 08, 2008 6:29 pm----
Hvala, hvala, Tartar. Biću nadam se kao dren. Valjda ne smeta što sam, kako da ti kažem... dama :-))
Poslato: Sub Nov 08, 2008 7:50 pm----
| dekalend citat: |
| ..........Dren, e da znaš, i ja ću da probam! i da sadim i da pravim pekmez |
zivela, i zdrava kao dren bila!
a dame su inace zdraviji deo populacije
Poslato: Pon Nov 10, 2008 11:40 am----
verovatno su zdravije, samo što je dama vrlo malo :-)
Inače gledam pekmez od drenjina By hand make i piše da je kuvan satima na štoretu sa drvima (drvenom šporetu). Naravno- kupim onaj od šipurka. Znam za taj recept mućenjem, ali nigde ga nema osim po privatnim špajzevima. To mi je baš inspirativno. No, za dren je prilično kasno. On dospeva u avgustu. Sačekaću ja njega i tako svašta čekam u životu, pa jedan dren manje-više :-))
Poslato: Pon Nov 10, 2008 1:47 pm----
Kod nas postoje odlični uslovi za gajenje drena, posebno u organskoj proizvodnji jer ova voćna vrsta ne zahteva primenu pesticida a visoke i stabilne prinose postiže i na lošijim zemljištima. Dren se smatra biljkom spontane flore i sreće se kao pratilac hrastovih šuma. Predstavnici familije Cornaceae mogu se naći u svim oblastima osim u Australiji, a Dren - Cornus mas nalazi se u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Uspeva i na 1300 metara nadmorske visine, a pored dekorativnog izgleda biljke i lekovitih plodova ova biljka ima i veoma kvalitetno drvo. Dren je dugovečno drvo sporog rasta, postoje primerci koji su stari i po 200 godina. Raste kao žbunasta biljka ili niska stablašica visine 7-8 metara, sa zaobljenom gustom krošnjom. Kora stabla je siva ili žućkasta, glatka kod mladih stabala, a kod starijih je ispucala i ljušti se. Kora ima crvenkastu boju sa sunčane strane. Lisni pupoljci su sitni, prekriveni sa dve fino maljave žućkaste ljuske, a cvetni pupoljci su krupniji i zaobljeni, pokriveni sa više zelenkasto-žutih ljuski. Cvetanje je veoma rano, u februaru i martu, pre nego se otvore lisni pupoljci. Listovi su naspramni, eliptični ili jajasto eliptični, sa izraženim vrhom. liske su i sa lica i sa naličja prekrivene gustim čekinjastim maljama. Dekorativnost ovog drveta dolazi do izražaja u jesen kada krošnja dobiva crvenkasto-mrku boju. U prirodi jedan grm drena manjih dimenzija daje 10-15 kg plodova, a usamljena stabla koja su dobro razvijena daju i preko 100 kg plodova. Oblik i veličina ploda jako varira kao i boja plodova od svetlo do tamno crvene, a u nekim rejonima sreću se i vrste sa žutom bojom ploda. Sazrevanje je od jula do polovine oktobra zavisno od vrste genotipa, klime, nadmorske visine i sl. Period sazrevanja plodova na jednom stablu je oko pola meseca, pa je i berba sukcesivna. Dren podnosi niske temperature i do -30 stepeni, a kasni prolećni mrazevi mogu oštetiti pupoljke, no kako je period cvetanja dug nikada ne dolazi do 100% oštećenja. Uspeva na zemljištima različite reakcije, mada mu najviše odgovaraju blago alkalna do neutralna zemljišta. Dobro uspeva i u predelima sa zagađenim vazduhom pored fabrika. Sejanci drena počinju rađati tek u desetpj godini, a u prirodi pod zasenom drugih drveća od 10-16 godine, međutim selekcijom na sejance i kalemljenjem dobijaju se sadnice koje rode druge ili treće godine od sadnje. Razmak pri sadnji je obično 6x4 metra, a na lošijim zemljištima 5x4. U ukrajini na jedan hektar plantaže drena sadi se 400-625 sadnica i u punoj rodnosti dobija se 20 do 25 tona plodova po hektaru. Plodovi se konzumiraju u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod narandže i na 100 grama ploda obično ima 97 - 120 mg ove kiseline. U Francuskoj i Italiji od drenjina su pravili vino i žele, a nedozrele plodove su konzervirali u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj drenjine kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira. Često se dren koristi kao živa ograda jer ima veliku izbojnu snagu, a u drvarskom kraju od drena se pravi čuvena rakoja "drvarska drenja". U Rusiji od drenjina se prave supe i koristi se kao začin za jela od mesa i ribe. Drvo drena je jako tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja. Dren je medonosna biljka. Lekovita je biljka i lekovi se spravljaju kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemeroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana... U Rusiji su naučnici potvrdili lekovitost drena i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Departman za voćarstvo vinogradarstvo i hortikulturu poljoprivrednog fakulteta u NS radi na oplemenjivanju i selekciji drena.
Poslato: Pon Nov 10, 2008 5:26 pm----
Opa!
Je li Sojo, može l` preko veze jedan sa najkrupnijim mogućim plodovima i variegiranim listovima?
Poslato: Pon Nov 10, 2008 6:58 pm----
E Sojo, svaka čast. Sad nam još reci gde da kupimo sadnice-mislim gde su najbolje. Ja već duže "sumnjam na dren" :-)) Mnogo mi se sviđa.
Poslato: Pon Nov 10, 2008 8:17 pm----
Zna li neko kako se dren bere, pošto dospeva sukcesivno i visok je-a sitan. Hm? Pitanje je sad?
Sutra idem u gudure Fruške Gore da vidim dren. Ne mogu da verujem da je 8 metara visok. Dren je prava stvar i mućeni pekmez!
Poslato: Uto Nov 11, 2008 7:35 am----
Bere se ručno ako ako je za upotrebu svežih plodova ili protresanjem drveta, odnosno grana i sakupljanjem plodova. Ako se bere ručno uzimaju se plodovi koji su mekani na dodir, odnosno zreli plodovi koji imaju kiselkasto sladak ukus. Zreo plod drena menja boju i sjaj plodova pa se prepoznaju zreli plodovi.
U NS imaju domaće selekcije izdvojene iz prirodne populacije na osnovu krupnoće plodova i rodnosti. Npr. Bačka sa veoma krupnim plodovima (6,8 grama) i sazrevanjem u avgustu, Era, Apatinski rani koji sazreva krajem jula i početkom avgusta sa plodovima mase oko 3 grama, Novosadski kasni koji sazreva krajem septembra... Ako nekoga zanima, mogu se raspitati za cenu sadnica, a i da dobijemo malo džabaka pošto imam jednu koleginicu koja radi na oplemenjivanju i selekciji drena.
Poslato: Uto Nov 11, 2008 9:50 am----
Proverio sam, ove godine nemaju u prodaji kalemljeni dren, sledeće jeseni biće sadnica za prodaju.
Poslato: Uto Nov 11, 2008 10:23 am----
@soja
Ja imam mesta za jedno drvce koje vec imam. Zato bi me interesovalo da probam da ga kalemim. Kako se kalemi dren? To bi bila dobra informacija.
Posto mozes da saznas vise od nas, lepo bi bilo da nas malo poblize upoznas sa varijantama kultivisanog drena. Vec si dao neke podatke o krupnoci ploda. Onako na prvu loptu svi bismo hteli sto krupniji plod ali ono krupno ne znacu uvek i dobro. To smo savladali. Dakle, neki savet na temu izbora sorte sa dobrim odnosom prinos-kvalitet ?
Poslato: Uto Nov 11, 2008 2:23 pm----
Ima u nekom rasadniku u temerinu 600 din komad-jednogodišnje sadnice. To je vrlo visoka cena, ali osoba nije bila sasvim kompetentna da da malo više podataka. Radi se o sortama Bačka i Apatinski rani. Kaže da se sadi 4x2,5 to je prilično gusto. ne znam koliki je prinos... dobro bi mi došlo još informacija
Poslato: Uto Nov 11, 2008 3:29 pm----
Sorta Bačka ima veoma krupne plodove (6,8 grama) i sazreva u avgustu, Apatinski rani sazreva krajem jula i početkom avgusta i ima manje plodove, oko 3 grama, dren jako sporo raste ali 4x2.5 metra je ipak pregusta sadnja.
Poslato: Uto Nov 11, 2008 4:58 pm----
"Dren jako sporo raste" znači li to da nije tačno da daje plod u trećoj godini? Da li je Bačka bolja ako je krupnija? Naravno sve ima svoje prednosti i koliki joj je prinos po stablu. Nigde da nađem one Ukrajinske sorte. Ima li ih uopšte kod nas?
Danas smo moj otac i ja išli u Dekalend. To je zemlja njegovog detinjstva-negde pod Fruškom. Rekao je: evo to su parcele i tu sadi dren. Joj, a ja u panici. I još je rekao: ne znam da li ću dočekati da vidim plantažu, al baciću po koji pogled odgore ili odole, u zavisnosti gde stoji onaj svet.
Nema oko drena tako mnogo posla osim što je branje pipavo i traje zbog sukcesivnog sazrevanja. Možda je ipak šipak bolji...
Poslato: Uto Nov 11, 2008 5:27 pm----
odgovor na dilemu sipak ili dren daju surove i ni malo sentimentalne cinjenice:
1. potraznja-cena
2. prinos po povrsini
3. troskovi nege i odrzavanja
Za sipkom postoji potraznja.
Nekada, jako davno, pravio se i prodavao gusti sok od drenjina. Sada osim retkih entuzijasta koji bi da prave mucene dzemice, ne znam da postoji neka potraznja?
Kada bi postojala, sukcesivna berba ne bi trebala da bude ogranicavajuci faktor. Nekoliko rucnih ili masinskih tresenja moze da resi problem. Ovo "mucenje" pri berbi konpenzuje se minimalnim poslom oko nege i orezivanja dok sam ubedjen da kod divlje ruze ima puno posla oko orezivanja. Posla sa trnjem!
Kada bi postojala potraznja ja bih se odlucio za dren!
Poslato: Uto Nov 11, 2008 7:15 pm----
Tartar razmišlja kao (surovi) ekonomista i u pravu je, samo-odoše moje emocije prema pekmezu, kao mehur od sapunice :-(
Šipak jeste sinonim je za C vitamin. Potražnja postoji oduvek i biće, a za dren mnogo manje. Šipak se gušće sadi, daje (piše) 5-15 kg po stablu dakle 5 kg cena je 0,5 E kg u otkupu. Nove sorte su vrlo zahvalne za negu i održavanje.
Za dren imam samo indicije o visokom prinosu i cenama. U Ukrajini daje mnogo, al mi nemamo tu sortu "Turbo-Ruslana" :-))
Ne znam koliki je prinos "Bačke", ili Apatinskog, dok i informacije o cenama variraju.
Čini mi se da se nalazim na raskrsnici (valjda nije kružni tok :-)), ali izaćiću ja na autoput!
Poslato: Uto Nov 11, 2008 7:32 pm----
| dekalend citat: |
| Ima u nekom rasadniku u temerinu 600 din komad-jednogodišnje sadnice. To je vrlo visoka cena, ali osoba nije bila sasvim kompetentna da da malo više podataka. Radi se o sortama Bačka i Apatinski rani. Kaže da se sadi 4x2,5 to je prilično gusto. ne znam koliki je prinos... dobro bi mi došlo još informacija |
Dekalend možeš li dati adresu tog rasadnika u Temerinu? Ako nećeš javno da ih reklamiraš pošalji mi privatnu poruku.
Pozdrav od drvenog
Poslato: Uto Nov 11, 2008 8:45 pm----
E, lako je tebi Drveni, ti umeš i da pišeš poruke i da staviš smajliće, a ja ne umem ništa od toga. A da ne kažeš da sam cicija 063583432! a ti meni pošalji poruku kako da šaljem poruke. kod mene je sve APP (ako prođe prođe) I svakako javi ako dobiješ više informacija od mene. Moje iskustvo nije bilo baš najbolje.
Poslato: Čet Nov 13, 2008 6:21 pm----
Bilo bi mi od velike koristi da mi Soja da više informacija o gajenju kultivisanog šipka. Vidim da poznaje oblast. Dosta toga znam i ja ali samo teorijski još uvek. Inače Dren i šipak su mi favoriti.
Poslato: Čet Nov 13, 2008 9:20 pm----
samo za dame
poslednja teglica. naceta. sada se ne posluzujemo kasicicom vec drskom da bi doza bila manja i da bi dzem duze trajao...
Nisam zadovoljan fotografijom na njoj je boja manje ziva.
Branje ? Pokosen vocnjak, carsav na zemlju pa umereno tresenje. Tako 3-4 puta na 3 dana(mozda 2). Nemam pojama, nagadjam da bi tako nekako to moglo da se uradi.
Kod drenjina koliko sam primetio nema prezrevanja a ni slucajno se ne kvare. Zrele drenjine otpadaju. Ona koja slucajno ne padne polako dehidrira i pojacava ukus....
Ni
Poslato: Čet Nov 13, 2008 10:20 pm----
mmmmmmmm, sto ovo lepo izgleda, a usput budi noostalgiju na neka lepsa vremena kad smo pekmez od drenjaka jeli svake godine. a bilo je i sirupa za sok...valjalo bi posaditi koje drvo . tartar ne mora ni kasicica moze samo da se pomirise , i to bi bilo dovoljno.....
Poslato: Ned Nov 16, 2008 9:13 am----
@Nocna_Frajla
....pa posadi to drvce. To je ideja! Mozda neku od precanskih sorti?
Poslato: Ned Nov 16, 2008 3:49 pm----
Dran svakako treba posaditi pa makar jedan u dvorištu. (makar bio i prečanski-turbo model)
Zna li neko kako se Tisa sadi? Imam nekoliko grančica koje već mesecima preživljavaju u vodi, ali ne vidim da su pustile žilice. To je isto kultno drvce.
Poslato: Ned Nov 16, 2008 6:31 pm----
Moja Tisa je nikla iz semenke, vise slucajno. Oziljavanje grancica zimzelenog drveca mi se cini kao tezak zadatak?
Poslato: Ned Nov 16, 2008 8:14 pm----
da znas da hocu, a zna li neko koja je cena sadnica?
Poslato: Pon Nov 17, 2008 8:35 am----
@Nocna_Frajla
| dekalend citat: |
| Ima u nekom rasadniku u temerinu 600 din komad-jednogodišnje sadnice. To je vrlo visoka cena, ali osoba nije bila sasvim kompetentna da da malo više podataka. Radi se o sortama Bačka i Apatinski rani. Kaže da se sadi 4x2,5 to je prilično gusto. ne znam koliki je prinos... dobro bi mi došlo još informacija |
sada pp za dekalend-a(nju) pa dobijes telefon rasadnika u Temerinu.............pa posadis drencic. Pustis ga da poraste do 1.2m na primer pa ga tu podkratis. Izaberes nekoliko grancica koj ce da ti formiraju ....pa posle potkratis i njihove vrhove i onda dobijes drvce sa lepo razvijenom krosnjom. Dren se lako oblikuje pa moze da ima lepu formu.
Poslato: Pon Nov 17, 2008 11:53 am----
Noćna frajla, imaš u mom odgovoru Drvenom od 11.nov tel rasadnika (da ih ne reklamiramo previše). Mislim da šalju i poštom. Nije skupo ako ćeš par drvaca da posadiš, Moj komentar cene je bio za plantažu-eventualno. Uz to, dođe mi da usvojim nekog poput Tartara. Generalni savetnik-a uz to još i zna, ima ideje, i imali nešto da on nije probao? :-))
Što se tiče Tise, lepa je i ovako u vodi. Ako pusti koren-javiću, ako ne-nabraću bobice pa paosaditi, al vić imam gomilu raznih bobica poubadanih u saksije. Kad to nikne, ljudi, biće rasade koliko želite.
Poslato: Pet Nov 21, 2008 12:17 pm----
nije me bilo par dana pa sad odgovaram na ove vase postove. hvala vam na iscrpnim odgovorima.pozvacu taj rasadnik da vidim detalje. i da, da li moze samo jedno drvce ili ih mora biti vise zbog oprasivanja?a to da je tartar iscrpan u svojim odgovorima i informacijama nije tacno ( hahahahahahahahaha).cak sta vise, on je toliko ubedljiv da coveka zagreje za svaku biljku tako da odmah pozelis da je imas i vec je vidis u punom rodu, i kako je gustiras i kako se sladis proizvodima od nje. ma cudo od coveka... ma dosta je bilo hvale, sve vas pozdravljam.
Poslato: Sre Nov 26, 2008 2:05 pm----
pronadjene sadnice , kazu, pitomog drena u rasadniku reva ii na putu bgd- pa. cena 500 dinara komad. eto
Poslato: Sre Nov 26, 2008 5:25 pm----
rasadnik Reva www.revadva.co.yu/polo...index.html
adresa sa mapom, tel....
Poslato: Uto Dec 02, 2008 9:13 am----
Pozdrav ekipi na forumu!
Zainteresirao me dren, u zadnje vrijeme svi govore o uzgoju ljeske (bar u mojim krajevima) pa rekoh, ajde probaj nesto drugo, zasto bi se drzao one stare: "Kud svi, tu i mali Mujo"
I tako ja krenuh u potraku za bilo kakvim informacijama o drenu i jedino sto sam uspio naci je ovaj forum pa odlucih Vas zamoliti da podjelite znanje i (ili) bilo kakove informacije o drenu: plantazni uzgoj, linkove koji bi mi mogli pomoci(spominju se plantaze u ukrajini), potraznja na trzistu, komercijalna iskoristivost itd. itd.Nadam se da vas ne gnjavim i zahvaljujem se unaprijed!
pozz
Poslato: Uto Dec 02, 2008 10:58 am----
Izgleda da sve sto smo znali mi smo podelili i trt!
Mozda samo da dodam moje iskustvo sa brojnih pecanja ili skupljanja gljiva.
Nikada nisam video dren na otvorenom. Uvek i samo u sumi ili bar na ivici sume. Posto je drvo malo uopste se ne takmici oko svetla sa susedima vec sasvim OK napreduje u senci ili polusenci. Vise ga ima na severnim stranama.....
E sada obrnuto od toga u mojoj basti drennije na suncu ali ima vise ili oko od 50% osuncanosti i radja bolje nego oni u sumi!
Prosle godine sam ga vrlo malo zalivao pa se veci deo plodova smezurao pre sazrevanja. Ove godine sam ga zalivao. Pored toga pobacao sam, napamet malo NPK(3 x 15) djubreta po travnjaku . To sam bacio jer sam to jedino imao. Rodio je odlicno ali sve u svemu.....Pa izracunaj 3gr po plodu X 100 kom = 300 gr = 1 jabuka!
dakle bez obzira sto verovatno svi vise volimo divlje plodove za gajenje bi se trebalo orijentisati na nove sorte ili hibride koji daju ozbiljniji rod.
Treba obratiti paznju da kod nas najbolje uspeva i radja na planinskom podrucju i u Ukrajini koja ima ostriju klimu.
Poslato: Uto Dec 02, 2008 11:17 am----
Hvala Tartar na brzom odgovoru,
znaci da, posto sam iz RH, za nekakav iole ozbiljan uzgoj bi odgovarala Lika, s obzirom da je "podosta" brdovito, a bogme i hladnjikavo.
Postoji li nekakav linkic koji bi vodio do tih ukrajinskih vocara?
Poslato: Uto Dec 02, 2008 1:55 pm----
Dren izuzetno voli alkalno zemljište mada nije probirač. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu ima svoje plantaže drena na Fruškoj Gori, o tome je pisao i Soja a i ja sam to saznao od jedne osobe koja je zaposlena na fakultetu. Fakultet je selekcionisao i dve sorte: "Bačka" i "Apatinski rani". Ovde se u prodaji nudi i jedna mađarska sorta.
Navodno prilikom formiranja zasada drena posebno treba voditi računa o razmaku stabala (ne manje od 6m).
Poslato: Uto Dec 02, 2008 3:21 pm----
Sto se linka tice ja sam na forumu saznao da Ukrajinci gaje dren.
Sto se Like tice verovatno da. Mozda ti je promaklo da sam spomenuo jednu reportazu iz blizine Scepan Polja, mesta gde se sastaju Tara i Piva i nastaje Drina. Na nekoj visoravni procenjujem 800-1000m nadmorske visine bujaju Drenovi prepuni plodova koji su krupniji od ovih "nasih".
Eto i u Vojvodini je plantaza na Fruskoj gori. Na severu ili jugu? Procitaj te postove pa stupi u kontakt sa fakultetom u NS.
Ovo za alkalno zemljiste nisam znao, ali se uklapa. Zemlja u mojoj basti je blago alkalna(7+).
@drveni
Na starom porodicnom imanju postoji Dren za koji se zna da je stariji od 100 godina a predpostavlja se da je posadjen, u skladu sa ondasnjim obicajima, kada je kuca podizana. Znaci vise od 150. Precnik je veci od 25 cm mozda i 30 ali to je tesko utvrditi jer je stablo nekako spiralno, mestimicno trulo pa potseca na maslinu. pH je skoro 8, zemljiste super plodna crnica a izvor u neposrednoj blizini ima odlicnu vodu ali sa malo vise krecnjaka... Ne mogu tacno da kazem koliki je obim krosnje ali necu pogresiti ako kazem da je manji od 4m ! Zato me iznenadjuje podatak o razmaku od min. 6 m?
Poslato: Uto Dec 02, 2008 3:38 pm----
Ovu informaciju za razmak sam saznao od dotične osobe sa fakulteta. I meni je malo čudno, ipak to nije orah. Negde sam našao da se dren može oblikovati u veliki grm, možda tako bolje rađa ili se lakše skida plod. Ja se jako slabo razumem u voćarstvo. Možda i postoji opravdanje zašto baš 6m razmaka.
Inače, kupio sam dve sadnice u pomenutom rasadniku i zasadio ih kod tasta. U pitanju je ta mađarska sorta. Nadam se da će već sledeće godine biti plodova. Znaš li možda kad dren počinje da rađa?
Poslato: Uto Dec 02, 2008 5:10 pm----
| Tartar citat: |
| Moj dvorisni ljubimac rodio je pete godine ali on je bio mini izdanak. |
Poslato: Sre Dec 03, 2008 7:55 am----
Hteo sam da kupim različite sorte pa sam se predomislio, bio sam u nedoumici da li može da bude nekih problema kod oprašivanja ukoliko sorte nisu iste. Posle sam uvideo da je to potpuna glupost.
Ali nema veze. Ova dva su zasađena i šta je tu je. Sadnice su oko 1,5 m visine, bile su 600 din. komad.
Koje boje je plod tvog drena kad je zreo?
Poslato: Sre Dec 03, 2008 9:33 am----
Ne znam sta kaze teorija? Verovatno ne odstupa od prakse?
..a praksa kaze da se moj dren odlicno oprasuje iako bar na 1km nema drugog drveta.
Boja lepo crvena nije to. Po mom iskustvu zreli su oni koji imaju boju slicnu zreloj visnji(bordo-trula visnja
). Ali to ces ustanoviti pipkanjem jer kada je zreo plod omeksa. Pre toga iako je lepo crven ima trpak ukus.Sadnice 1.5m. Pa to su 2-godisnje..ili starije.Na malo manjoj visini ja sam ostavio samo 4 bocne grancice i cviknuo vrh. Sada krosnja(ovo je malo pretenciozno) izgleda suvise pravilno za moj ukus. Dobra stvar je sto na svakom "clanku" izbacuje 2,3,4.. bocna izdanka tako da orezivanjem mozes da formiras kakve god hoces oblike.
Posto nemam vise mesta ja bih rado kalemio te dve tri kultivisane varijante sto postoje, ali se niko nije javio na pitanje o kalemljenju Drena.
Poslato: Sre Dec 03, 2008 11:59 am----
Ovo za boju pitam jer je u časopisu "jutro" izašao jedan tekst o drenu u kom je izneto da je nekim drenovima plod žut kad je zreo.
Ovo se verovatno odnosi na neke sorte...
Poslato: Sre Dec 03, 2008 5:43 pm----
Prvi put cujem za tako nesto.
Ali sta ako je novinar(ka) ukucala u google cornus mas pa dobila kao ja cornus mas golden glory i pomislila da je rec o zutom plodu. a, u stvari radi se o cvetu koji je zut i ovo golden glory je u vezi sa tim.
Ukucao sam i cornus mas i dogwood,.......i nista zuto nisam nasao . Osim cveta.
Ali nasao sam da Turci(opet oni) vredno rade na selekciji koju baziraju na najukusnijim od nekoliko stotina varijeteta koje su pronasli u njihovim planinama(brdima).
Posto su se Turci pokazali kao jako sposobni i sa lesnikom i sa tresnjama i sa Toyotom, znaci da je interesovanje za dren poslovno opravdano.
Poslato: Ned Dec 07, 2008 7:56 pm----
Gde se u okolini Smedereva moze da kupi kalemljen dren?
Nikola
Poslato: Uto Jan 27, 2009 3:35 am----
Bome,ni ovo nije loše...i da budem iskren,uopšte se ne bih oglasio da nije komentara o žutom plodu drena....nisam video,čuo sam poodavno da ima tkzv. ŽUTI DREN.....nisam obraćao dublju pažnju,a koliko se sećam,bilo je komentara,da mu se plod razlikuje po ukusu i veličini od ''crvenog''...Sada,veoma pažljivo pratim svačije izlaganje....i,ne bih voleo da budem u odeždi sudije,da odlučim ko je i šta bi bilo isplativije gajiti DREN-ŠIPAK.Ne ovde,ali je rečeno-na drugom mestu-''bez rada i ulaganja,nema dobiti...''Pozdrav.....pratiću i dalje.....
Poslato: Pet Mar 27, 2009 6:04 pm----
Za sve ljubitelje drena. Na jesen ove godine imacu kalemljene sadnice. Plodovi su oko2 sm. duzine. Inace kalemarstvom se bavim vec vise od 20 godina. Imam skoro sve vrste kontinentalnog voca i ostalog drveca sto liscara a sto cetinara. Mora samo da se saceka do jeseni . Pozdrav.
Poslato: Pon Jun 29, 2009 5:14 pm----
Uspeo sam da nađem sliku drena sa žutim plodom. U pitanju je Cornus mas 'Lutea'.
Poslato: Pon Jun 29, 2009 5:57 pm----
Ima li za kupiti na ovim nasim prostorima zuti drijen?
Poslato: Pon Avg 24, 2009 4:17 pm----
LJUDI od Drenjina je najbolja RAKIJA, kakvi džemovi kakvi bakrači, šalim se malo, ovo za džem. Odličan je i džem a i sok (takozvani IMBER), ali ipak je rakija najbolja. Ko želi da proba pravu DRENJU, neka ode u DRVAR i vidi šta je Drenjina (ima je u izobilju) i šta je prava rakija.
Poslato: Sre Avg 26, 2009 9:10 pm----
Sadnice drena na jesen ,veoma povoljno. Pozdrav.
Poslato: Ned Avg 30, 2009 3:59 pm----
Kalmljeni dren? Da li to neko pravi segu ili ja nisam upoznat sa nekim novim sortama ili hibridma drena? Od kada znam za sebe dren raste sam od sebe bez kalemljenja, i pravi se sok koji je medju lepsim i takodje mnogo zdrav.
Poslato: Ned Avg 30, 2009 5:57 pm----
Itekako postoji hibridni dren. Ako te zanima ta tema obrati se poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Oni su najjači po pitanju selekcionisanja drena u ovom delu Evrope.
Poslato: Sre Sep 09, 2009 1:13 am----
Upravo sam dosla iz sela i donela oko 20kg drenjina. Ove godine su zaista puno rodile
Poslato: Uto Okt 06, 2009 6:16 am----
Evo da se pridružim diskusiji !
Već 10 godina imam 2 stabla drena(iz parka u Vrbovcu gdje živim) i svake godine radimo sokove i dzem.
Nasao sam na stranicama www.garteninfos.de/wil...pl2-3.html
detaljni opis sa više sorti, medju njima JOLICO kao najkrupniju(4-6 gr)
sve dok niste spomenuli sortu BAČKA 6,8 gr(što mi izgleda strašno puno)
Jolico je nastala od drena uz dvroac Schönbrun u Beču i rasadjuje je rasadnik u Tullnu(oko 70 km zapadno od Beča) adresa
www.praskac.at/ Rasadnik ima sorte :aurea, jolico, kasanlak(bugarska), mascula i variegata.
Bio sam lani u Drvaru na 7-im danima drenjina i bio kod najjačeg pecara rakije "drenje".On ima 2 voćnjaka, a ove godine je posadio treći sa 170 sadnica koje uzgaja sam, i eksperimentira sa kalemljenjem.Nedostatak rakije je previše kiseline, što austrijski i njemački proizvođači nemaju jer imeju frakcione destilacije.Oni prodaju rakiju i preko 100 € /l dok naši u Drvaru prodaju po 20-25 KM(10-12.5 €) /l
U Zapadnoj Bosni, Lici i Kordunu, dren je samonikla biljka i jako se razlikuje po veličini plodova.U Republici Srpskoj sam našao da se drenom bave firme :
VITAMINKA - B Luka -radila je i plasirala marmeladu
PRIJEDORČANKA - Prijedor
BELLADONNA -LAKTAŠI
Sa Korduna sam ove godine donio nekoliko sadnica od drena najkrupnijeg ploda koliko zna moja žena, pa ćemo vidjeti za 4-5 godine šta to imam.
Vaš
Rade
Poslato: Ned Nov 22, 2009 9:32 pm----
Mene interesuje posto imam dren koji je ove godine prvi put u februaru cvetao, a nije zametnuo nijedan plod, kako se on oprasi ako tako rano cveta ako onda slabo ima aktivnih insekata?
Poslato: Pet Apr 02, 2010 7:50 pm----
Da li neko zna, da li cvet drena (npr.kao cvet gloga) ima neka lekovita svojstva?
Da li moze da se susi i pravi caj od njega?
Poslato: Ned Apr 25, 2010 5:13 pm----
Zeleo bih da oformim plantazu drena na oko 50 ari.Molio bih pomoc gde pronaci najbolje i proverene sadnice kao i koja sorta je najbolja.Zahvaljujem.
Poslato: Ned Apr 25, 2010 9:17 pm----
Najbolji ti je domaci ili obican dren ako zelis vecu rodnost sadi ga u rastresito zemljiste koje mora da bude navodnjavano i to cesce a narocito tokom leta. Inace sadnice domaceg drena svih velicina sam imao ali je kasno-vegetacija je u toku. Pozdrav do jeseni.tel:062 1898 774. Nenad.
Poslato: Sre Jul 21, 2010 10:56 pm----
Da li neko zna gde mogu da se prodaju plodovi drena tj. nekog ko ih otkupljuje?
Poslato: Sre Jul 21, 2010 11:25 pm----
Dren [plod ] odkupljuju sve otkupne sadnjice koje otkupljuju voce. Moras imati malo vecu kolicinu . Nece nekoliko stotina kilograma . Pozdrav.
Poslato: Sre Jul 21, 2010 11:32 pm----
Kolika je ta malo veća količina otprilike i koliko plaćaju za kilogram (opet otprilike, znam da to varira)? U mom selu ima toga mnogo i propada svake godine, pa reko da iskoristim to. Napiši mi neki link ili broj telefona od tih koji otkupljuju. Hvala unapred
Poslato: Čet Jul 22, 2010 3:43 pm----
Pa neznam tacno ali pitaj bilo koju otkupnu stanicu ili vec ako imas u blizini hladnjacu za voce. Svi otkupljivaci sezonskog voca znaju i cenu i kolicinu. Sigurno nece kupovati 10 , 20 kila . Pozdrav.
Poslato: Sub Jul 31, 2010 6:18 pm----
Darko Petroviću, sakupljati možeš tako na divlje-ako te ne uhvate, ali znam da Ministarstvo raspisuje konkurs za sakupljanje plodova, pa se kupuje koncesija za to. ideja ti je inače dobra. Znam pouzdano da je kg šipka 0,5 eura, jer ja imam plantažu-doduše kultivisanog.
Poslato: Ned Avg 01, 2010 10:08 am----
Ma nema ko da me uhvati, a ne treba mi koncesije jer nije državno zemljište. Veliki deo toga pripada jednom mom drugu, a ostatak nekim ljudima koji verujem da više i ne znaju da imaju selo pošto nisu bili preko 20 godina. To propada svake godine, plodovi samo opadnu i trule. Niko ih ne dira. Ovo su drenjine u pitanju, nisam siguran da ima šipka. Da li je drenjina jeftinija ili skuplja od šipka? Hvala na obaveštenju?
Poslato: Ned Avg 01, 2010 1:23 pm----
Dren je skuplji. Pitaj hladnjače ili fabrike pekmeza ili čajeva. A kom kraju si ti kad ima toliko prostora neobrađenog?
Poslato: Ned Avg 01, 2010 3:07 pm----
Darko ,odakle si . Drenjina je i 5 x skuplja od sipurka. Pozdrav.
Poslato: Ned Avg 01, 2010 7:59 pm----
U mom kraju su iste cijene drenjina i sipurka.
Poslato: Ned Avg 01, 2010 7:59 pm----
Ne bih da pišem odakle sam možda još neko iz mog kraja prati ovaj forum, pa da im ne dajem ideje.
Poslednji izmenio darkopetrovic dana Ned Avg 01, 2010 9:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Avg 01, 2010 8:36 pm----
| dekalend citat: |
| Znam pouzdano da je kg šipka 0,5 eura, jer ja imam plantažu-doduše kultivisanog. |
| Vojvoda citat: |
| Darko ,odakle si . Drenjina je i 5 x skuplja od sipurka. Pozdrav. |
Ako sam dobro razumeo drenjina je oko 2,5 evra kg. Ajde ako ne nađem gde da je prodam (mislim na približnu cenu, pošto ovde ljudi bi sve da otkupe po nekoj mizernoj ceni) da je dovezem nekome od vas na 2 evra i vi se ugradite pola evro i prodaj te je. Mislim da to nije loše s obzirom da dobijate na ruke i zarađujete pola evro po kilogramu.
Dekalend, odakle si ti?
Poslato: Pon Avg 02, 2010 5:01 am----
Po toj cijeni tesko da ces moci prodati drenjine.
Otkupna cijena je oko pola eura po kilogramu.
Poslato: Pon Avg 02, 2010 11:05 am----
Darko, daj priblizno --iz kog si okruga ne mora opstina . Kod nas na jugu se svasta odkupljuje . Imam telefone mnogih odkupnih stanica. Pozdrav.
Evo ti poruka. na pp.
Poslato: Sre Avg 11, 2010 8:50 pm----
Kada su dani drijena u Drvaru?
Pozdrav
JaMi
Poslato: Pon Avg 16, 2010 6:38 pm----
Pre 12 godina iz pčelarskih razloga doneo sam 6 prutića visine oko 40cm iz svog rodnog kraja u okolini Smedereva sa jednog šumskog proplanka. U bašti sam zasadio 2 komada, a ostala 4 u ovdašnju šumu kod Tresetišta (ne znam ni gde su ni da li su se primili). Ova dva kod kuće su narasla, imaju plodove crvene boje težine oko 2,5gr. U vreme cvetanja pčele ih intenzivno posećuju i skupljaju velike količine polena, a verovatno i nešto nektara.
Sa priloženih slika koje sam sada načinio može se videti da je jedno stablo zrelo, a da drugo tek počinje sa zrenjem.
Kako se odstranjuju koštice, ako bi se pravio džem?
Kako vidim, iako su plodovi zreli, meso je čvrsto sraslo s košticom!
Hvala unapred na eventualnoj pomoći!
Poslato: Pon Avg 16, 2010 8:54 pm----
Kako se odvaja kostica,,,, Sacekas da pocnu da gnjile i onda pod presu ako je imate. A ako ne onda iglom neka zene to odrade kao kad vade kosticu iz visnje . Neka i one nesto rade a ne samo da kuvaju dzem , to i mi muski umemo. Pozdrav.
Poslato: Pon Avg 16, 2010 11:05 pm----
Sto se tice lekovitosti drena provereno leci pesak i kamenje u bubregu. Moj muz je imao nekoliko kamena u bubregu i samo uz pomoc soka od drenjina oni vise ne postoje.
Poslato: Sub Avg 27, 2011 7:46 pm----
Jel zna neko koju sortu drena prodaju u beogradskom rasadniku reva2. kupio sam par sadnica prije 4 god, sad su rodili i prilicno su krupni, oko 6 grama, izgledaju kao male kruske, moguce da je to sorta backa. zna li neko? pozdrav.
Poslato: Čet Feb 09, 2012 6:14 am----
Тражио сам по интернету информације о Дрењини и нашао овај форум - хвала, баш је добра ова тема, доста сам научио.
Међутим, нешто ме је разочарало - наиме, неко је споменуо "концесије" које даје влада за скупљање дивљег воћа, биља итд. Просто не могу да верујем да је тако нешто могуће. Па то је велико зло, значи сад неће моћи људи да се сладе дивљим воћем? Оно, гледај али не дирај?
Да ли неко може да ми каже докле су стигли са тим "концесијама" и шта је све у плану да буде "заштићено"?
Poslato: Čet Feb 09, 2012 8:27 am----
| Vojnet citat: |
| Тражио сам по интернету информације о Дрењини и нашао овај форум - хвала, баш је добра ова тема, доста сам научио. Међутим, нешто ме је разочарало - наиме, неко је споменуо "концесије" које даје влада за скупљање дивљег воћа, биља итд. Просто не могу да верујем да је тако нешто могуће. Па то је велико зло, значи сад неће моћи људи да се сладе дивљим воћем? Оно, гледај али не дирај? Да ли неко може да ми каже докле су стигли са тим "концесијама" и шта је све у плану да буде "заштићено"? |
To se verovatno odnosi na komercijalno skupljanje, niko ti neće zabraniti da za sopstvene potrebe ubereš koliko ti treba (kao što i pečurke svako slobodno skuplja u šumi)
Poslato: Čet Jul 26, 2012 6:30 pm----
U dvoristu imam jedno stablo drenjine visine 5-6 m, precnika krosnje 6-7 m. Sa godisnjim rodom oko 100 kg.
Poslato: Pon Mar 25, 2013 4:46 pm----
Sadnice drena svih velicina imate u prodavnici naseg Sveta sveta biljaka .Ne treba vam vise sadnica ali jedna/dve su dovoljne u dvoristu za svaku porodicu.
Pozdrav
Poslato: Uto Dec 03, 2013 8:18 pm----
Ja bih da kupim par kila drenjina ako neko prodaje...
Poslato: Sre Dec 04, 2013 12:34 am----
Rodjace , pa gde sad u decembru se seti drenjina . To jedino mozes da nadjes u nekom bolje snabdevenom marketu i nigde vise . ali cena je ,,opalija,,. Dren se bere u jesen a u nekim krajevima i pred kraj leta .
Pozdrav.
Poslato: Sre Dec 04, 2013 8:59 am----
| Havana citat: |
| Ja bih da kupim par kila drenjina ako neko prodaje... |
Ma, naravno, dođi i tresi koliko ti god treba !
Poslato: Sre Dec 04, 2013 1:44 pm----
| Vojvoda citat: |
| Rodjace , pa gde sad u decembru se seti drenjina . To jedino mozes da nadjes u nekom bolje snabdevenom marketu i nigde vise . ali cena je ,,opalija,,. Dren se bere u jesen a u nekim krajevima i pred kraj leta . Pozdrav. |
| kamelia citat: | ||
Ma, naravno, dođi i tresi koliko ti god treba ! |
Poslato: Sre Dec 04, 2013 6:58 pm----
| Havana citat: | ||||||
|
Gde ? Pa, pod Dren u šumi , evo se sav okitio. Povedi i tog tvog Doktora u Drenjine
, neka i on tresne sebi koju kad je tako fini i dobar savjetnik
Poslato: Sre Dec 04, 2013 11:45 pm----
Havano , odakle si mozda moze da pomogne zamrznut ili pak susen plod denjina . Ps.. neko nabere kada mu je vreme pa mu onda pamet odluta na drugu stranu i kofu stavi u zamrzivac.
to padne u zaborav kao i kofa tako i drenjine .
Lokacija je potrebna.
Pozdrav sa juga .
Poslato: Čet Dec 05, 2013 7:57 pm----
Novi Sad, pa moze se poslati postom, ne?
Poslato: Čet Dec 05, 2013 10:16 pm----
Epa drug vidis kako je sada uspesnije . Ili cu ti poslati postom ili po rodjenog brata. Imam rodjenog brata koji sledece nedelje dolazi malo do roditelja pa se vraca za N.sad. Gore zivi i radi. Vojna bolnica , lekar je .
Dogovoricemo se ,nadam se nece biti problema .
Koliko kilograma ti treba da znam koliko da trazim i ako ti nije tesko daj.adresu stanovanja i telefon[ mobilni].
Pozdrav Nenad.
Poslato: Čet Dec 19, 2013 10:54 am----
Poslala sam ti mejl, ne znam da posaljem privatnu poruku ovde.
Hvala ti puno
Poslato: Čet Dec 19, 2013 8:55 pm----
E seko , zakasni sa javljanjem. Nisam kuci od pre 4 dana . Sacekaj da se vratim ili pak da zovem da ti neko posalje . Koliko ti treba .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Čet Dec 19, 2013 9:33 pm----
Poslala sam ti pp
Poslato: Pet Dec 20, 2013 12:03 am----
Primljeno Pozdrav.
Poslato: Sre Jul 23, 2014 9:54 pm----
Poslato: Sre Jul 23, 2014 9:55 pm----
Poslato: Sre Jul 23, 2014 9:56 pm----
Slike govore više od hiljadu riječi!
Poslato: Pet Jul 25, 2014 9:23 pm----
Lepo i bez komentara.
Pozdrav i samo napred.
Poslato: Sub Jan 10, 2015 11:28 am----
@markoturas
hocu i ja ovakav drenjak
kod nas je drenjak divlja biljka tj grm, ne secam se da sam ikad video ovakav primerak. dzem od drenjka su nase stare koristile kao lek, obicno za stomacne probleme
kod nas postoji jos jedna vrsta i nije za jelo a zovu je pasiji drenjak
PS
video sam da rasadnik reva2 ima kalemljeni dren. na sta se kalemi dren?
Poslato: Sub Jan 10, 2015 1:32 pm----
I ja bi se predbiljezio za jednu sadnicu ili plemku!
Poslato: Sub Jan 10, 2015 3:30 pm----
Zdravo
Moram da kazem ,,nista ne citate,, dzaba ste na forumu kada samo postavljate pitanja a ne citate .
Hibridni dren se kalemi na sejanca dena ali ko to radi.
Postoje ukrasne forme drena sa padajucim granama ali samo kao ukras. Postoji jedna sorta kao hibrid sa malo vecim plodom ali i to je opet , recicu, zajebancija .
Nema drena koji se kalemi da bi vise radjao i da je plod krupniji. Cornus mas ili dren je specificna biljka koja kao i sve druge voli vodu. Svi koji su sadili dren na vece povrsine sadili su sejance drena . Kalemljeni da zaboravite jer ako trazite kalemljene drenove dobicete sejance a platicete kao da su kalemljeni. I sto bi se neko maltretirao da kalemi dren kada sejanac radja svake godien obilato. Ako se pak zaliva plod moze da bude i 2 cm. u duzini. Imam dren koji je stariji od mene . U dvoristu kuce je posadjen jos dok ja nisam bio rodjen. Uvek sam razmisljao kako ga je moja deda kalemio sve dok mi majka nije rekla da to uopste nije kalem. Donet iz prirode i posadej pored cesme gde voda od cesme ide u koren. Precnik krosnje je preko 6 metara . Kada se plod obere ima bogami po 2 vrece ili 5 kanti od disperzije one bele .
To vam je isto kao kada bi trazili kalemljeni glog ili prasku ili pak kesten.
Nadjite ko prodaje kalemljene pa kupite samo jednu sadnicu . Kada je dobijete pokusajte [ to mogu samo oni koji odlicno znaju kalemiti] da na sadnici pronadjete gde je spoj tj. kalem.
Oni koji znaju nece ga naci . Na taj nacin se i dunja prodaje kao kalemljena a nema veze skalemljenjem.
Pozdrav i svako vam dobro.
Poslato: Sub Jan 10, 2015 4:32 pm----
Ja sam trazio sadnicu oziljenu ili plemku,grancicu kako bi je ja ozilio
Poslato: Sub Jan 10, 2015 5:50 pm----
| rademarin citat: |
| Evo da se pridružim diskusiji ! Već 10 godina imam 2 stabla drena(iz parka u Vrbovcu gdje živim) i svake godine radimo sokove i dzem. Nasao sam na stranicama www.garteninfos.de/wil...pl2-3.html detaljni opis sa više sorti, medju njima JOLICO kao najkrupniju(4-6 gr) sve dok niste spomenuli sortu BAČKA 6,8 gr(što mi izgleda strašno puno) Jolico je nastala od drena uz dvroac Schönbrun u Beču i rasadjuje je rasadnik u Tullnu(oko 70 km zapadno od Beča) adresa www.praskac.at/ Rasadnik ima sorte :aurea, jolico, kasanlak(bugarska), mascula i variegata. Bio sam lani u Drvaru na 7-im danima drenjina i bio kod najjačeg pecara rakije "drenje".On ima 2 voćnjaka, a ove godine je posadio treći sa 170 sadnica koje uzgaja sam, i eksperimentira sa kalemljenjem.Nedostatak rakije je previše kiseline, što austrijski i njemački proizvođači nemaju jer imeju frakcione destilacije.Oni prodaju rakiju i preko 100 € /l dok naši u Drvaru prodaju po 20-25 KM(10-12.5 €) /l U Zapadnoj Bosni, Lici i Kordunu, dren je samonikla biljka i jako se razlikuje po veličini plodova.U Republici Srpskoj sam našao da se drenom bave firme : VITAMINKA - B Luka -radila je i plasirala marmeladu PRIJEDORČANKA - Prijedor BELLADONNA -LAKTAŠI Sa Korduna sam ove godine donio nekoliko sadnica od drena najkrupnijeg ploda koliko zna moja žena, pa ćemo vidjeti za 4-5 godine šta to imam. Vaš Rade |
| Vojvoda citat: |
| Za sve ljubitelje drena. Na jesen ove godine imacu kalemljene sadnice. Plodovi su oko2 sm. duzine. Inace kalemarstvom se bavim vec vise od 20 godina. Imam skoro sve vrste kontinentalnog voca i ostalog drveca sto liscara a sto cetinara. Mora samo da se saceka do jeseni . Pozdrav. |
bez ljutnje Vojvodo
ja brate ptocitah sve strane - kao pro i sam si nudio kalemljeni dren
a kao drugo pricali ste o nekim meni nepoznatim vrstama drenova. Ja samo napisah sta znam i sta bih zeleo Kod mojih bar vode ima, tj ima vise izvora na imanju a po sred njega prolazi potok. Pojma nisam imao da velicina ploda zavisi od vode (gore pominju da zavisi od vrste ???). Kod nas obicno raste u sumi i nikad nisam video da izraste u drvece kao ovde na slikama
NHF
Poslato: Sub Jan 10, 2015 6:26 pm----
Orezivanjem (smanjenjem broja cvetnih pupoljaka) dobija se manji broj plodova koji ce biti bolje hranjeni pa ce biti veci, u sumi ne naraste svaki kao drvo od 5m prosto zbog zgusnosti i nedostatka svetlosti i nege.
Ali licno smatram da selekcijom drena sigurno dobijate sadnicu koja ce dati sigurno krupan plod, sto vadjenjem iz sume i sejanjem nije sigurno, npr. MAMV rasadniku pise da su plodovi 8g - to je prosek tezine ploda tresnje
Suncano mesto i dobra nega dace dobar plod, koji se uglavnom koristi za preradu a tu velicina ploda i nije toliko bitna (jer se pasira kao i paradajz)
E sad sve je stvar da li zelite da date npr. 1000 dinara koliko kosta u navedenom rasadniku ili ne - licno smatram da je to mnogo
Poslato: Sub Jan 10, 2015 6:56 pm----
1000 dinara mozda i nije puno kada se uzme u obzir da samo uzgoj podloge za drijen traje 2 god. i jos jednu godinu nakon kalemljenja...znaci 3 god. je proces proizvodnje sadnice drijena...
Da ne spominjem da stratifikacija ploda drijena traje od godinu pa nadalje....
A kod mene je najjeftinija sadnica na vegetativnoj podlozi 450 din u vasoj protuvrijednosti i to treba trazit ovakvu cijenu malo duze!
Poslato: Sub Jan 10, 2015 7:10 pm----
A valjda posto ga u sumi ima na izobilje a idem ponekad tamo zato sam tog misljenja, jer mi je samo asov potreban :-)
Poslato: Sub Jan 10, 2015 7:12 pm----
Kupio sam ove godine i zuti u Mavm rasadniku,nisam znao da ima kupiti u Kneza.Ranije sam dobio od Soje na poklon sadnica kal.drijena.
Prosle godine su cvjetali,ali nije osta niti ijedan plod.Inace nekako su slabo napredovali i par i se osusilo.
Budem svake godine u Drvaru na Drenijadi,pece se rakija od drijena, i degustira.Neki degustatori zavrse uz kazan,a noge i ne sluze,poslije ko zna koliko popijenih rakija.
Poslato: Uto Jul 28, 2015 9:09 pm----
Postoje mnoge sorte kalemljenog drena ali se sve te sadnice moraju tretirati svim i svacim da bi odrzale rod . Zato je najbolja varijanta uzeti iz prirode potpuno zdravu i divlju jaku sadnicu i posaditi je u dvoriste . ne omanjuje sa rodom bez obzira da li je navodnjavana ili ne .
Ove godine je rod fenomenalan jer je zima bila blaga a prolece dosta kisovito.
Kod nas na jugu cena po kilogramu na pijacama ide od 300 do 500 dinara . Zavisi i od mesta ponude.
Poslato: Pon Avg 17, 2015 10:51 am----
Odlomio sam granu i pogledajte sta znaci rod domaceg autohtonog drena . Kalemljeni nikada ne moze ovako da rodi ma koliko se trudili oko njega .
Pozdrav
Poslato: Pet Dec 04, 2015 6:05 pm----
Zap666
Lepo sam reko da cu na jesen imati kalemljeni [ kako da kazem ukrasni dren ] ali nista od toga . Da ne lazem, sadnice su ocajne i nista ne valjaju. Necu da se brukam.
Sadnice drena sejanca starosti 2 i 3 godine imam ali kada dodjem kuci. Dvogodisnje su oko 60 cm. i vise a trogod. oko 1 metra . Imam i ovogod. ali su oko 40 cm.
Pozdrav.
Poslato: Čet Maj 05, 2016 2:43 pm----
Ja danas cupao travu po basti i pogledam kad ono mali drenovi nikli, ja sam prosle godine posejao seme i posto nije niklo te godine ja digao ruke od njega i reko propalo seme ili nije valjalo a tad nisam znao da mu treba ovako dugo da nikne.
Poslato: Čet Maj 05, 2016 7:16 pm----
| misoo83 citat: |
| Ja danas cupao travu po basti i pogledam kad ono mali drenovi nikli, ja sam prosle godine posejao seme i posto nije niklo te godine ja digao ruke od njega i reko propalo seme ili nije valjalo a tad nisam znao da mu treba ovako dugo da nikne. |
Poslato: Pet Maj 06, 2016 10:52 am----
Evo slike, ima ih 5-6, bio sam ja tu posejao puno vise semena medjutim prekopan je taj deo kada sam sadio kupine pa ovo je niklo izgleda ono sto je ostalo u zemlji seme.
Poslato: Pet Maj 06, 2016 11:48 am----
Pravi su. slikao sam i ja svoje, naveče ču stavit slike.
Poslato: Pet Maj 06, 2016 8:54 pm----
Evo i mojih
Bit če i druge godine, vide se još dvije koštice.
Poslato: Pon Maj 16, 2016 8:46 pm----
Miso
Alal vera . Do jeseni ce narasti preko 50 cm. a mozda i vise .
Pozdrav
Poslato: Ned Okt 23, 2016 7:43 pm----
Моји дренови слабо расту. Дал их треба неговати друкчије а да ја то не знам. Шта им фали.
Poslato: Ned Okt 23, 2016 9:48 pm----
| Vladan citat: |
| Моји дренови слабо расту. Дал их треба неговати друкчије а да ја то не знам. Шта им фали. |
Poslato: Ned Feb 19, 2017 9:57 pm----
Ako je koren dobar godisnji priras prelazi i 50 cm.
Pozdrav
Poslato: Ned Apr 09, 2017 8:02 pm----
Јел истина ако је дрен сам да неће бити рода а биће цветања. Данас комшија посадио дрен уз дрен због опрашивања. Има један дрен код њега цвета већ другу годину а плода нема каже нема јер је сам зато данас посадио два метра од другог.
Poslato: Ned Apr 09, 2017 8:07 pm----
Nema potrebe radja i kad je sam.
Poslato: Pon Jul 23, 2018 7:12 pm----
na mom drenu ima 3 ploda i jedan je crven, neznam da li je pocetak zrenja?
Poslato: Uto Jul 24, 2018 12:41 pm----
Ova godina je rana i kod nas na jugu dren poceo ovde onde da zri .