Poslato: Ned Jul 27, 2008 9:38 pm----
Za početak, jedan marketinški napad na oči...
To je ono što koristim kada me ispod oka pogledaju "šta sa ovim nije u redu" posle izjave da eto gajim nekoliko kaktusa - napadnem ih cvetom. Za većinu nekaktusara, kaktusi su još uvek neprijatne ružnjikave biljke koje bodu.
Najbolje od svega, sve su ovo nezahtevne vrste.
Zanimljivo, dok drugo "cveće" prepoznajemo bez greške po cvetu, čini mi se da bi kod kaktusa samo po cvetu poprilično teško. Probajte
Nastavak sledi...
Poslednji put izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 9:36 pm, izmenio ukupno 3 puta
Poslato: Ned Jul 27, 2008 10:44 pm----
Mislim da moje druženje sa kaktusima počelo negde 1988-89, dok sam bio školarac, i eto, posle toliko godina, još učim. Nemam neku veliku družinu, ali sa sigurnošću mogu reći da je iza mene ostalo groblje.
Zato za početak hoću da odam poštu onima kojih više nema, a ostali su u sećanju i na fotografijama. Za mnoge je svet biljaka prekasno došao sa svojim korisnim savetima i iskustvima.
Ovih više nema:
krasula Budin hram, nemam pojma šta joj je bilo
epitelanta mikromeris, kap vode previše
agava, jedna jaka zima
eh, pilosocereus magnifikus, kriv sam, priznajem
Ima ih još, tj. još ih ima kojih ih više nema, ali trenutno nemam slike:
jedan grusoni - ubila ga ljubav,
mamilarija spinosima - izložena sunce bez zaštitnog faktora
jedan p. neli - od njih još uvek strahujem
...
Moglo bi se reći da sam dosta toga (ili previše toga) naučio na svojim greškama.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 9:49 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Jul 27, 2008 11:28 pm----
Da počnem predstavljanje družine:
Echinopsis chamaecereus, od gazdarice - srednja škola. Gazdarice više nema, ali eto ja je se setim kad vidim kaktus.
Echinopsis eyriesii, od koleginice - druga godina fakulteta, mislim da nikad nije saznala koliko lepo ovaj kaktus cveta.
Mammillaria bocasana, od C...
ma eto, sad znam zašto nisam skupio više kaktusa, nisam mogao da popamtim koji je od koga
Schlumbergera truncata, šta je ovaj sve preživeo i koliko potomstvo ostavio, jedan od retkih koji su svi u kući voleli (ostale su trpeli)
Gymnocalycium baldianum, od Ksenije, slučaj spašavanja
Nastaviće se...
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 9:58 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Jul 27, 2008 11:36 pm----
Hm, pomislićete kako sam sve kaktuse dobio...
Nekako više vodim računa kada dobijem kaktus na poklon.
Poslato: Pon Jul 28, 2008 9:26 am----
Mammillaria crinita ssp. wildii, jedna zahvalna biljka, nepravedno je zapostavljam, jer ne traži ništa
Mammillaria duwei, holanđanka, odlično se prilagodila, pojavili se par pelcera, nisam još odlučio da li ću ih odvajati ili ostaviti na matičnoj biljci
Astrophytum Myriostigma, ovaj kaktus se za sada odlično bori sa svoje dve glave, ne znam kako će dalje što bude stariji i veći
Mammillaria elongata, neugledna biljčica, sve dok se ne formira i razbokori. Svejedno, ja je mnogo volim. Ima neugledan cvet i ne voli mnogo vodu
Evo kakva je bila
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:11 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 9:49 am----
Mammillaria elongata sa crvenim bodlja (Mammillaria elongata rubra ili Mammillaria elongata ssp elongata); gomila varijeteta postoji i svi mi se sviđaju. Imam utisak da je još osetljivija na vodu, jer mi je par izdanaka stradalo, ali nadam se da će da se razraste i razbokori
Agave victoriae-reginae, zapravo princeza Viktorija, jer je još mala. Agave zauzimaju počasno mesto u mojoj družini, a ova mi je mezimica.
Agave parryi (?), još jedna agava, skorašnji član družine, videću kako se uklopila u ponuđene uslove
Echinopsis subdenudata, od njega očekujem mnogo, ove godine je prvi put cvetao, nemam svežije slike, cvet je beo i kao kod većine ehinopsisa, prilično velik.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:16 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 10:27 am----
Mammillaria plumosa, jedna jako simpatična mamilarija, kad se razraste, izgleda vrlo atraktivno sva paperjasta. Za sada ne mogu da se požalim, lepo napreduje, samo što zimi ne znam dal' je živa ili mrtva. Ne voli previše vodu, koren je jako osetljiv na višak vode, pa je kod mene dobila ekstra dozu peska u zemlji
Euphorbia obesa, cvet nije ništa posebno, ali zato izgleda zanimljivo, posebno kad odraste
Adromiscus cooperi, jedna starija slika, za početka sezone, pa je malo bledunjav. Što je više na suncu, izgleda atraktivnije, dobije crvene pege. Koliko znam cvet je "prosečno privlačan", ali do sada nije cvetao
Gymnocalycium saglionis (Giant Chin Cactus), ne mogu da verujem da sam ga skoro zaboravio, a trenutno mi je najdraži. Kažu da je najveći od svih gimnosa (Giant), jedva čekam da to i dokaže. I jedan od par gimnosa kojima celodnevno sunce ne smeta. Ima vrlo dekorativne, duge, savijene bodlje.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:20 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 1:47 pm----
Odlicno,svaka cast!
Poslato: Pon Jul 28, 2008 2:13 pm----
Bravo! Predivne biljke! Svaka cast
Poslato: Pon Jul 28, 2008 2:33 pm----
Auu
VladaR, ne znam što je ljepše, cvjetovi ili biljke, a sve tako velike i zdrave. Načekat ću se ja dok moje tako narastu
...i zar samo ja nemam tu M. plumosu 
, a po ovim našim sirotinjskim cvjećarama nigdje ju nema za kupiti, a i ono što ima sami holandezi. Jedva čekam neki veći sajam u Istri, možda dođe bar Bešlić pa donese nešto..kad je čika Novica daleekooUglavnom, majstoru VladiR skidam šešir
Poslato: Pon Jul 28, 2008 3:37 pm----
Gymnocalycium, u jednom trenutku mi se učinilo da sam pronašao koji, ali sam to izgubio u lavirintima interneta. Ovo je jedna mala forma, 3cm, idealna za prozorski okvir. Dok je bio mlađi, masovno je puštao izdanke, zadnje dve godine, ništa, niti jedan. Redovno cveta, i iako nije previše privlačan na prvi pogled, ipak je to biljčica koja u koju se može pouzdati da će cvetati
Gymnocalycium stellatum, ovogodišnja prinova, izgleda upečatljivo i bez cveta, sa svojim geometrijskim oblikom i prugama. Kod mene je samo jedan deo dana direktno izložen suncu, i čini se da mu to odgovara, obilno cveta.
Ferocactus latispinus (?), bar bi ja voleo da jeste. Lepe bodlje pre svega. Malo me brine minimalna temperatura koju traži (a koju ne mogu da mu obezbedim). Preživljava, ali od zime zadobija ona voštana zadebljanja na telu (ovo je nešto starija slika na kojoj se ne vide).
Turbinicarpus, malena biljka, ali evo sad kad prebiram po slikama, primetio sam da se čak i on udvostručio, sad je cela 3cm visak. Zgodan je za neku kolekciju minijaturnih kaktusa.
Poslednji put izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:24 pm, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 3:40 pm----
Prelepo!
Poslato: Pon Jul 28, 2008 3:40 pm----
@mekinje
Moraš da nabaviš M. plumosu, stvarno je ukras.
Poslato: Pon Jul 28, 2008 3:59 pm----
Hvala svima, evo još nekoliko
Thelocactus setispinus, i on je od ove godine član družine, a već me je osvojio, ima lep cvet. A bogami i bobicu koja se sada vec crveni, dakle biće semenki, nek' se zaintresovani prijave. Ovo je trenutak pre neko sto je promenio saksijicu.
Notocactus ottonis, takođe tek se upoznajem za njegovim prohtevima
Gymnocalyciom horstii, e ovaj odavno merkam, ovakav debeo i naduo mi je mnogo sladak. Kako je holanđanin, postoji opasnost da sam ga malo prerano izložio nemilosrdnim uslovima, pa strahujem da se ne preseli u kategoriju pokojnih. Uf, nadam se da neće.
Echinopsis 'Haku Jo', kad sam video kako odrasli primerci izgledaju, bila je to ljubav na prvi pogled. Ovo je mali pelcer, ali ću pokušati da ga gajim kao solitarnu biljku, iako obimno daje izdanke, kao i svi ehinopsisi. Haku znači belo na japanskom, gde je varijetet i kultivisan.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:27 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 4:23 pm----
Mammillaria karwinskiana ssp. nejapensis (?), još jedan holanđanin. Za sada liči da se lepo prilogodila. Još ne znam šta da očekujem od njega.
Nepoznata mamilarija
Eriocactus warasii (?), i od njega dosta očekujem
Parodia (?), hm, ovog nikako da ulovim sa cvetom, iako je očigledno da je u pitanju jedan plodan primerak
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 5:44 pm----
evo ovde ima zainteresovanih za Thelocactus setispinus
prvi u redu!
Poslato: Pon Jul 28, 2008 6:23 pm----
Ok, evo šta čekaš
I da, natpis sa nazivom je zapravo jedan od sinonima / starih naziva.
Nastavak sledi...
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 6:35 pm----
VladaR možda ti kvarim nizanje sličica pitanjima, ali rekoh, ovdje ćeš najprije vidjeti i odgovoriti, nadam se da se ne ljutiš.
Da li si oprašivao Setispinus ili je sam napravio sjemenkicu i ako se možda sjećaš nakon koliko se od cvjetanja sjemenkica stvorila?
Poslato: Pon Jul 28, 2008 6:54 pm----
Ne kvariš ništa, ovo i treba da bude otvoreno za komunikaciju.
Ovaj zametak je već bio formiran kada sam ga uzeo. Mislim da se na nekoj od ranijih slika i vidi zeleni zametak. U zadnjih mesec dana je sazreo u crveno.
Nisam neke stručnjak za semenke, sve prepuštm majci prirodi, a posebno nemam želju da ih sadim. Jednom sam samo probao, i neslavno je prošlo. Ne sa aspekta nicanja, niklo je svašta nešto, ali na kraju ništa od sejanaca nije preživelo.
Tako se s vremena na vreme formiraju semenke na kaktusima, ali ja ih nikad ne iskoristim.
Poslato: Pon Jul 28, 2008 7:10 pm----
Espostoa lanata (?), evo tek sam sad dok sam pripremao ovu sliku primetio koliko je porastao. Ništa bez fotografija, ako ih gledaš iz dana u dan, čini ti se da se ne pomeraju.
prošla godina
Parodia penicillata, kod mene joj je direktno sunce čini mi se malo bilo previše, mada joj je ni iz čega izmamilo cvet
Rebutia xanthocarpa v. luteirosea, sve su mi rebicije malecke, i ne mogu dočekati da se formiraju u pristojne primerke. Eh, strpljenja, strpljenja...
...i još jedna rebucija.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 10:50 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 7:45 pm----
Cereus peruvianus var. monstrosus, i ovaj jako volim. Prethodni sam upokojio.
Echinocereus pentalophus, jedna malo starija slika, od tada se još razrastao. Otkovenje je bilo kada sam otkrio da cveta, jedino što još nisam uspeo da ga nateram da i kod mene procveta. Preko zime, ako je na hladnom, vrhovi mu pocrne, ali se povrati. Nije preterano privlačan, ali se nadam da će da procveta jednog dana.
nepoznat, raste ovako tanak
Gymnocalycium stellatum, mislim
Opuntia microdasys alba, nešto baš ne volim opuncije, slatke su dok su male, ali kada porastu, teško ih kontrolisati
Poslednji put izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:16 pm, izmenio ukupno 3 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 7:47 pm----
Hvala ti na odgovoru
Ja zapela za to sijanje, gorim od želje da i to isprobam kad me sve zanima. Imala sam nešto cvjetajućih, ali ništa od sjemenkica, nisu cvjetići valjda oprašeni. Ipak uspjela sam nabaviti nekih sjemenkica zahvaljujući forumašima pa ću probati.
Kaktusi su ti prekrasni i baš raznolike vrste imaš, jedva čekam još slikica. A i da znaš stalno se vraćam buljiti onu plumosu
Poslato: Pon Jul 28, 2008 7:51 pm----
Imam samo još par, ali trenutno imam tehničkih problema da dođem do slika. Svejedno, rekao bih da sam sve bitnije pomenuo, tu je još i jedan litops, opuncija, ... nisam siguran koga sam zaboravio.
Poslato: Pon Jul 28, 2008 8:42 pm----
Grišu da zaboravim, gde će mi duša
Echinocactus grusonii, za mene savršen kaktus. Kada kažem kaktus, pomislim na grusonija.
Agave americana (Variegata), pokupljena u Grčkoj
Dobro, ovo baš ne izgleda lepo, ali ovo je Opuntia humifusa, u proleće, posle zime provedene napolju. Čim sam saznao da je zimootporna, zavšila je na zimi.
Dokaz da joj nije ništa
Echinofossulucactus - Stenocactus (konkretno Echinofossulocactus phyllacanthus v. violaciflorus); ovaj mi ozbiljno skače po živcima, niti živi, niti mre. Bukvalno se ne pomera, pitam se da nije plastičan. Svaki savet je dobrodošao..
Poslednji put izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:11 pm, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 9:24 pm----
Cleistocactus winteri
Cleistocactus winteri forma cristata
Dobro, ovo je "prevara", u pitanju je ista biljka, koja se iz forme cristata vraćala u prvobitni oblik. Sad zamislite ove dve biljke spojene u jednu
Ja sam ih samo u jednom trenutku razdvojio.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:18 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 9:28 pm----
Nisu samo cvetovi lepi
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:21 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jul 28, 2008 10:43 pm----
Mislim da je to skoro sve, nemam par slika
Tephrocactus articulatus var. papyracanthus
Astrophytum capricorne
Gymnocalycium denudatum
Disocactus
Lithops
poneki nepoznati...
...sve u svemu, skromno u poređenju sa pravim kaktusarima, ali dovoljno, ~ 50 biljaka.
Verovatno sam izgrešio u identifikaciji/nazivima, slobodno me ispravite...
Poslato: Uto Jul 29, 2008 12:02 am----
i tako josh puno puta.divna ti je kolekcija,uostalom ja znam kako ih gajish,divim im se svaki dan.
Poslato: Uto Jul 29, 2008 8:35 am----
Bravo za druzinu kaktusa! Raznovrsna i prelepa!
Takodje pohvale za fotografije! Extra kvalitet i boje!
Poslato: Uto Jul 29, 2008 9:03 am----
Slacko je preuzela brigu o jednoj krasuli (Pachyphytum compactum) i jednoj stapeliji. Pozdrav
Stapelia
@gilipter
Hvala, moje druga oblast zanimanja je fotografija. Pokušavam da izvučem najviše iz svog skromnog aparata i znanja. Srećom, sa digitalnim aparatom nije problem škljocati dok se ne ubode najbolja slika. Treba tek da vidiš koliko slika bude odbačeno.
Ne bih ti bio u koži, slikanje tvoje bande je
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:22 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Jul 29, 2008 10:36 am----
@ VladaR - Naravno, i ja sam svaku slikao po 5 puta pa odabrao jednu. I bas je bilo
trajalo ceo dan na suncu i 38 stepeni... Ali, barem sam extra pocrneo!
Poslato: Uto Jul 29, 2008 1:49 pm----
Vlado šta reći osim predivne slike još lepše biljke i što je interesantno većina sa istorijom.Tako jei kod mene uglavnom me većina biljaka asocira na nekoga ili nešto što je još jedna posebna draž.Mogu tako sa nama dok smo živi (ako ih pre toga sami ne utepamo uglavnom neznanjem,ili nepažnjom).
Onaj Echinofoskulo presadi u nešto veću saksiju i malo bogatiju zemlju, kod mene to obično upali kad se neko uzinati.
Poslato: Uto Jul 29, 2008 3:31 pm----
Prelepi kaktusi stvarno zadivljujuće
i dalje me jaaaako oduševljava ona M. Bocasana jer je preeelepa a bogami je i teško pronaći..još ne uspevam!A oni maleni Espostoa lanata ...heh imam i ja jedan i kao što reče imam utisak da se uoopšte ne pomeraju već mesecima
moraću da ih uslikam ne bih li primetila razliku.... i još jednoom Sve pohvaleee!!!!!! 
Poslato: Uto Jul 29, 2008 6:21 pm----
@verran
U pravu si, što su biljke duše sa nama, više će priča biti da se ispriča. Ja sam se zaustavio, jer bi postalo naporno za čitati.
Prebacio sam još na početku godine Stenocactus u nešto veću saksiju, ali baksuz ništa. Tako da krećem na sledeću fazu stimulacije. Zanimljivo, eto uz njega sam svašta naučio, šta je field number, i kako sakupljanje semenki funcioniše. Baš sam se radovao, biljka sa pedigreom, znam odakle je, gde su mu roditelji, ko je pokupio seme, i sad samo da se razraste i rascveta, kad ono ... Ni makac ...
Naravno, mora da je do mene, a ne do njega. Reagovao bih ja i ranije, ali nisam znao šta je normalno i šta treba da očekujem. Utešno je da je živ, dakle, samo mu se nešto ne sviđa, a to može da se prevaziđe
@wanna
wanna nisam znao da M. bocasane nema u ponudi. Ja sam nekoliko pelcera ukorenio i poklonio, i stvarno nije težak za razmnožavanje. Ja sam ga dobio kao poklon, odvojen od velike biljke na licu mesta, i da nije bilo tako, ne znam da li bih ikada posegnuo da ga kupim jer kao mali ne pleni izgledom. Nit je dovoljno čupav, nit ima upadljiv cvet. A sa svojim kukicama od bodlji, joj kakva je to fešta bila, kačio se za mačke, nosili su po kući zakačenog za odeću, a kad se zakaci za ruke, nema šanse da se oslobodiš tek tako.
Jedan mali pelcer koji je našao drugi dom...
Meni je često problem, kad vidim malo biljke, ne mogu da naslutim kakve će zapravo lepotice biti kad odrastu. Tek posle, kad proverim u knjigama ili na netu, živ se pojedem što je nisam kupio.
Zato sada imam listu to-buy / za kupiti, ali o tome drugi put...
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:25 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Jul 29, 2008 6:29 pm----
Vlado grešiš, divan si za čitanje (ja bar uživam), kolekcija ti je sjajna, mala ali odabrana
verujem da će i ti sa liste biti isto tako odabrani! A što se fotografija i stradalih tiče, znaš već sta mislim, pa da se ne ponavljam
Poslato: Uto Jul 29, 2008 8:44 pm----
Bravo Vlado,odlicna ti je kolekcija!
Poslato: Uto Jul 29, 2008 9:44 pm----
He, he, znači da se bacim na pisanje i kaktuse, ionako me ovaj posao izluđuje.
U međuvremenu sam ipak uspeo da se izborim sa mojim računarom i pobedim u tom neravnopravnom ratu sa njim, tako da je ostatak slika ponovo u mom posedu, pa ću uskoro dovršiti predstavljanje moje družine.
Ostali su samo oni koje sam popisao i ima nešto svežijih slika.
Poslato: Sre Jul 30, 2008 2:04 pm----
| VladaR citat: |
ne znam da li bih ikada posegnuo da ga kupim jer kao mali ne pleni izgledom. Nit je dovoljno čupav, nit ima upadljiv cvet. A sa svojim kukicama od bodlji, joj kakva je to fešta bila, kačio se za mačke, nosili su po kući zakačenog za odeću, a kad se zakaci za ruke, nema šanse da se oslobodiš tek tako. |
Da M. bocasana nije baš nešto posebno kad je malena ali je stvarno prelepa kada se razgrana...neznam rekla bi da nije nešto zastupljena jer sam je baš dosta tražila al ništa...
I svakako da je svaka priča jednog kaktusa mnogo interesantna ..prema tome samo napred
Poslato: Sre Jul 30, 2008 2:55 pm----
Evo da dovršim prikaz sa još par slika:
Ovaj nepoznati kaktus je kod mene na celodnevnom boravku (poslednje 2 godine). Zapravo ga je dobila na poklon moja mala komšinica, a onda prosledila meni na čuvanje. Zašto nema da se kupi ovako lepih saksijica?
Lithops, zadovoljan sam samim tih što je živ već dve godine, i što se ove godine uspešno presvukao, i što se i posle presađivanja nije batalio. Nit' manje biljke, nit' mog većeg straha. Da mu ne bude mnogo vode, da mu nije hladno... Još kad pročitam Jocina upustva, preznojim se...
Živi kao car!
Tephrocactus articulatus var papyracanthus, opako ime. Napredovao je lepo, sada ima još nekoliko nodova. Jedino malo brinem, bivše ime je Opuntia papyracantha, da li se ponašati kao one?
Astrophytum capricorne, uf, kad sam video koliko ovo može/treba da poraste, pao sam u depresiju. Hoću li ja to dočekati u ovom životu? Ima da se načekam...
Ovaj ima nalepnicu Gymnocalycium denudatum, ali ovo bi morala biti zamena identiteta, više liči na G. saglionisa. Nije da mi se i ovaj ne sviđa, kako raste, sve mi je draži, ali želim G. denudatum.
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:29 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Jul 30, 2008 3:56 pm----
Samo za wannu
Naravno, postoje svakakva-nekakva čuda
Mammillaria bocasana cv. FRED
Mammillaria bocasana var. multilanata
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:31 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Jul 30, 2008 7:11 pm----
pa ti si divan...ovo je fantastično hehe tnx i pozzzz
Poslato: Sub Avg 02, 2008 10:08 pm----
Vlado, kolekcija je divna!!! A napad cvetovima neodbranjiv!! Samo napred.
Poslato: Sub Avg 02, 2008 10:42 pm----
Evo svežih slika.
Večeras se otvaraju cvetovi ehinopsisa, biće sutra šta da se slika. Kao što verran u nekom postu reče, biljčice su nam drage bez obzira na pedigre, na to koliko su vrednost ili retke ili šta već.
Eto, ja ne bih mogao da se naviknem na situaciju da tog ehinopsisa nema u mojoj družini (puj, puj...), a nije neka aristokratska biljka, ne traži da se trčkara oko njega i da mu se ugađa.
Sećam koliko je uzbuđenje bilo kada je prvi put procvetao, jedan jedini pupoljak, a vredan kao da je od zlata, uvedena restrikcija kretanja u njegovoj blizini, zabranjena zona - 1m. Mačke dobile pojačane obroke, da bi se duže bile mirne.
Danas bi dobio negativno brojanje kada bi se pojavio samo jedan pupoljak. A tek panika kada je počeo da se otvara u smiraj dana, šta sad, da li to znači da neću imati priliku da ga vidim na dnevnom svetlu!? Gde da ga slikam po noći, neće ličiti ni na šta.
Posle toga slede muke oko oblikovanja. Svi koji imaju ehinopsise, znaju koliko su oni plodni. Ja sam odlučio da male ehije uklanjam, nebili bilo više cvetanja i da bi glavna biljka bila veća. Ostavio sam par izdanaka, koji su trebali da budu simetrično raspoređeni oko biljke, jedna centralna i 6 oko nje. I tada počinje hod po mukama, godinama su mi skidali ostavljene pelcere (koji su jelte bili jedini na biljci), ili su mi ljubazno tražili da sam morao da dam, pa se onda više nisu pojavljivali na pravom mestu, i tako ni do danas, posle mnogo godina moja ideja nije do kraja realizovala (mada sam sada jako blizu).
Jedino dobro je što sam od nekog trenutka naučio školu, pa sam počeo da ostavljam pelcere na izvolte skinute, ali ostavljene u saksiji, i da pride uvek imam bar po jedan/dva u posebnim saksijicama za poklanjanje. Imam i sada jedan lep, ako nekom treba...
Opet sam se raspisao...
Poslato: Ned Avg 03, 2008 8:32 pm----
Dok je Novak preslišavao Nadala...
Echinopsis eyriesii
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:33 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Avg 04, 2008 1:10 am----
u to ime
i u ime prelepih i negovanih biljaka svih tvojih,ne samo ovih
Poslato: Pon Avg 04, 2008 8:00 am----
Ova pahuljica zove se Mammillaria Plumosa. Predivna je.
Poslato: Pon Avg 04, 2008 11:11 am----
Evo sveže slike M. bocasane.
Dakle, s jedne strane cveta, sa druge stigli plodovi. Mislim da je nekom postu rečeno da M. bocasana nije samooplodna, tj. da kad je sama nema semenki. Kod mene ona redovno ima plodova, ove godine kao nikad, ko je kriv, nemam pojma. Ne znam doduše da li su i semenke "ispravne", nikad nisam probao da ih posejem, ali wanna ako nigde ne pronađeš primerak mogu da ti pošaljem semenke. Može i pelcer, mada sada nemam ni jedan ožiljen, ne skidam ih često, iz bolnih razloga
Poslednji put izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:35 pm, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Pon Avg 04, 2008 11:27 am----
Vlada mene zanima da li znaš koliko su ti stare plumosa i bocasana. Zanima me zapravo koliko im vremena treba da se toliko prošire (razbokore) jer su mi prekrasne tako jedna na drugoj. Kažeš da ih rijetko odvajaš, možda su i zato tako "bogate"?
Poslato: Pon Avg 04, 2008 1:10 pm----
Plumosa je tek dve godine kod mene, ali sam prijatno iznađen kojom brzinom napreduje. Bukvalno se vidi da je napunila saksiju (dva puta već presađivana). Nikad nisam od nje odvajao pelcere, mada bi verovatno trebao da imam bar jednu rezernu, ali mi žao da je kvarim.
Bocasana je druga priča, povremeno čak imam utisak da se smanjuje. Ova sa slike ima ... nisam siguran, bar 8 godina. Definitivno, treba joj vremena, i pravu formu i lepotu dobije tek sa veličinom. Treba ostavljati izdanke, i ja sam tek povremeno skidao po neki za poklon.
Mislim da bi u početku, dok je mala, bolje napredovala u nekoj polusenci, ili da nije baš ceo dan na direktnom suncu. Ali da bi izdašno cvetala, treba joj sunca.
Poslato: Pon Avg 04, 2008 2:33 pm----
Hvala na odgovoru, znači sa bocasanom ću se načekati. Moja ima dvije "kuglice" i nisam ih razdvajala, baš su fino narasle otkad je kod mene..a kad nabavim plumosicu ima da mi pokrije cijelu kuću!!!!
Poslato: Sre Avg 06, 2008 12:22 am----
Više slučajno, nego namerno, nazvah post družinom kaktusa i sa tek nekoliko izuzetaka, samo sam se kaktusa i držao. Gledajući druge kolekcije, shvatih da sam neke biljke jednostavno zaboravio i preskočio.
Najzanimljivije od svega mi je bilo da shvatim kako to da sam ih totalno smetnuo sa uma. Čini mi se da je to zato što njima posvećujem NIŠTA od svog vremena, jer jednostavno ništa i ne traže.
Mada i nije neko objašnjenje, i kaktusima posvećujem, pa možda 5% vremena, 95% od ono malo vremena koje odvajam odlazi na dvorište, travu, ostalo cveće i drveće (iako nisam aktivan u ostalim delovima foruma, već samo koliko-toliko u ovom), tu ima posla i za pola radnog vremena. Iskreno, ovaj broj biljaka/kaktusa i ne traže više angažovanja, nadgledanje i povremeno presađivanje, sve preko toga bi donelo više štete nego koristi, mada povremeno poželim da nešto uradim, čak i ako nema potrebe. Uglavno se završi "nepotrebnim" presađivanjem.
Dakle, stalno zaboravljam na Čuvarkuću, ali njega nekako ne doživljam "egzotično", i pored toga, stvarno ništa ne radim oko njega, čak ni ne zalivam. Zasađen je u zemlji sa ostalim cvećem i nekako, pa otkad znam za sebe, uvek smo imali čuvarkuću...
Sedum spurium, takođe ne traži nikakvo angažovanje
Ima tu još poneki sedum, npr. Debela koka (Sedum spectabile) i ... Uf, ne znam da li uopšte imam te slike. Sram me bilo
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Avg 06, 2008 12:56 pm----
I još jedna...
Delosperma (cooperi)
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:38 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Avg 08, 2008 1:16 pm----
Samo svežija slika...
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:39 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Avg 08, 2008 7:38 pm----
Ovaj prelepi sa poslednje slike kao da je slikan na Andima u snegu koji se polako otapa
Poslato: Sub Avg 09, 2008 10:46 pm----
Sad kad si ti to tako lepo lirski sročila, evo i ja vidim, liči...
Opet M. bocasana, za samo nedelju dana sva se ušarenila. Proverio, plodovi puni semenki...
Poslato: Ned Avg 10, 2008 12:02 am----
Poslednji put izmenio wanna dana Sre Mar 04, 2009 10:21 am, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Pon Avg 11, 2008 1:24 pm----
Ne mogu dočekati da se ova lepojka razraste
za sada teško je primetiti da li se šta promenilo
Agave victoria reginae
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:41 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Avg 13, 2008 6:21 pm----
Palo je jedno presađivanje...
Echinocactus grusonii je dobio veću saksiju. Ovo je zapravo drugo presađivanje ove godine. Prvo je bilo negde u aprilu-maju, odmah po kupovini. Ispostavilo se da sam ga smestio u malu saksiju, jer čim je malo porastao, nisam mogao da mu priđem. Sad sam miran, ovako bodljikav, nije baš zgodan za često presađivanje. Mada me je malo iznenadio, jer je za neka tri meseca poprilično pustio koren i popunio prvu saksiju.
Poslednji put izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:43 pm, izmenio ukupno 3 puta
Poslato: Sre Avg 13, 2008 9:55 pm----
heh i ja sam moj grusoni morala ove godine dva puta presaditi , proletos i sad...a najgori je za presađivanje tako nezgodan bodljikav!
Poslato: Čet Avg 14, 2008 12:27 am----
| Quote:: |
| ...posle izjave da eto gajim nekoliko kaktusa... |
Svaka čast za ovih 'nekoliko' kaktusa
Poslato: Čet Avg 14, 2008 11:03 am----
Nemam pojma koja je dobra taktika za presađivanje grusonii-ja. Oduvek sam želeo da imam jedan veliki grusoni u posedu. Dok su ovako mali nekako se i može s njima, izvrnuo sam celu saksiju i posle sa rukavicama nekako ga zasadio u novu saksiju. Problem je što ni zemlju oko njega ne možeš da dopuniš/sabiješ bezbolno.
Šta bih radio sa stvarno velikim grusonijem, ne znam, sačekaću i videti
. Možda bih razbio saksiju Violeta, hvala, pogledaj samo koliko je biljaka u drugim kolekcijama, ja sam naspram njih stvarno samo nekoliko. Zadovoljan svojim brojnim stanjem, a sve buduće nabavke su stvar trenutne inspiracije i nekog spiska (čitaj: nema šanse da se suzdržim
)Jel ima gde da se kupi Ariocarpus?
Poslato: Čet Avg 14, 2008 9:24 pm----
Vlado za Ariocarpus razgovaraj sa Banetom Kraljevićem koga uglavnom možeš maći na Kaleniću možda bi ti mogao nabaviti neki, ili kontaktiraj Jocu Ćirkovića znam da je on sejao pre nekoliko godina pa možda je neki i preostao, ako nije verovatno zna gde se mogu nabaviti, samo znaj da nisu ni malo jevtini i neverovatno sporo rastu.
Poslato: Pet Avg 15, 2008 12:05 am----
Znam Baneta, dosta često kod njega pazarim, ili bar obiđem tezgu subotom ili nedeljom (živim u blizini).
Pričao sam i sa jednim od odgajivača na prolećnom sajmu, i priča je slična, niko ih ovde ne gaji komercijalno, jer se ne isplati. Mogu se naći u inostranstvu, i da, skupi su.
Izgleda da se dovoljno rano treba odlučiti za njih da bi se za života nešto i dočekalo
Meni nekako izgledaju baš lepo, a ne sećam se da je neko prijavio do sada na forumu da ih ima.
Poslato: Pet Avg 15, 2008 12:25 am----
Tačno tako da bi se za života nešto i dočekalo.
Kada sam se ja sva srećna prošlog proleća pohvalila mom dragom prijatelju kako sam nabavila dva Ariokarpusa on se slatko nasmejao uz komentar "odlično Vera pa da dočekaš da ti za jedno dvadeset godina cvetaju a ja ću onda da ti tražim pelcar".E sad on je prilčno razmenio sedmu banku a ja tu negde petu pa ti sad vidi gde smo.Uzgred Ariokarpusima je ovo peta godina a fotografije ću postaviti za neki dan dok ih sredim i nakanim se da i ja svoju kolekciju predstavim ovde.
Poslato: Pet Avg 15, 2008 12:52 am----
Jedva čekam tu kolekciju, imam utisak da će tu biti svačega zanimljivog.
I jedva čekam da vidim Ariocarpuse
Hm, a što se tiče godina, imam nešto bolju startnu poziciju, samo ne znam da li imam i dovoljno strpljenja. Mada, ko bi bez strpljena mogao da uzgaja kaktuse. Ali, već sada žalim što neke stvari nisam započeo/nabavio ranije.
Poslato: Pet Avg 15, 2008 7:29 pm----
Ako se ne varam ima kod Novice u Cupriji. Nije ti daleko da odes da vidis!!
www.svetbiljaka.com/Fo...tml#266993
Poslato: Pet Avg 15, 2008 8:57 pm----
Hvala svima na pomoći, nešto ću uraditi , definitivno.
Nego, koliko je ovolika vrućina dobra za naše biljke?
Ono što sam ja pročitao/zaključio je da možda temperatura nije viša nego u pustinji, mada nije ni previše daleko, na 5cm od zemlje danas je izmereno 47.5C, bar po automatskoj mernoj stanici. Ono što je loše je koliko su dugo biljke izložene, tj. kolika je dužina obdanice.
Za Beograd (44'49), najduži dan traje 15.4h + 2,3h svitanje+sumrak
Za Meksiko (16'26), najduži dan traje 13.2h + 1.7h svitanje+sumrak
Za ekvator (0) najduži dan traje 12h + 1.6h svitanje+sumrak
Tako naši kaktusi nepovoljnim uslovima budu izloženi skoro 3 sata duže nego u Meksiku i 4 sata duže nego na ekvatoru, bar najdužeg dana u godini 21.06. (ako nisam pogrešio negde u računici).
Nije čudo onda kada biljke tokom leta padnu u stanje stagnacije...
Poslato: Ned Avg 17, 2008 4:09 am----
Radoznali um:
evo sam nešto istraživao po internetu, u pokušaju da razumem neke stvari, i malo mi je bilo neobično da nisam ovde našao objašnjenja (mada možda nisam dovoljno tražio), a tiču se biohemije biljaka/kaktusa.
Zapravo, moj prethodni post me ponukao da malo dublje istražim specifičnosti sukulenata. Evo šta sam pronašao (ispravite me ako grešim, moja uža specijalnost su kompjuteri i software, a ovde će biti reči o biologiji, hemiji i fizici, koji jesu nekada bili moji omiljeni predmeti, ali davno to beše). Ipak mora biti da postoji bar neki član SB-a koji je pozvaniji da nešto kaže o ovoj temi. Svejedno, ja ću početi, a ostali neka se pridruže. Kako sam koristio uglavnom engleske izvore, moguće je da sam nešto pogrešno razumeo. Slobodno me ispravite.
Dakle, jedna od glavnih osobina biljaka jeste svakako njihova sposobnost da svetlosnu energiju procesom fotozinteze pretvaraju u biohemijsku. Biljke za to koriste hlorofil, a zelena boja naših biljaka je zapravo boja svetlosti koju hlorofil ne apsorbuje. Crvenu i plavu svetlost hlorofil upija, ali ne i zelenu. Hlorofil apsorbuje energiju fotona, tako što se pobudjuje elektron, koji preuzimanjem energije fotona prelazi na viši energetski nivo. Energija ovog elektrona se koristi za razbijanje molekula vode, i za formiranje molekula ATP i NADPH, koji se koriste dalje u procesu fotosinteze kao osnovni izvori energije.
Ne ponašaju se sve biljke isto, tako da se biljke po osnovu tipa fotosinteze dele na C3, C4 i CAM. Ova imena su nastala od broja uglenikovih atoma u enzimima koji karakterišu pojedine tipove.
Fotosinteza bi se mogla predstaviti formulom:
6CO2+6H2O -> C6H12O6+6O2
ili rečima voda i uglendioksid se uz pomoć enegije pretvaraju u glukozu i kiseonik.
Reč je zapravo o dve faze, u prvoj, u kojoj je potrebna svetlost i voda, i u kojoj se svetlosna energija pretvara hemijsku (NADPH i ATP) uz oslobađanje kisenika
12H2O + 12NADP + 18ADP → 6O2 + 12NADPH + 18ATP
U drugoj je potreban CO2, i uz pomoć zarobljene energije u molekulima NADPH i ATP dobija se prosti šećer i voda. NADP i ADP se vraćaju u prvu fazu po novi kontigent energije
6CO2 + 12NADPH + 18ATP → C6H12O6 + 12NADP + 18ADP + 6H2O
Pored fotosinteze, biljke karakteriše još jedan proces, koji se zove fotorespiracija (fotodisanje) koji karakteriše uzimanje kiseonika O2 i oslobađanje CO2, poput klasičnog disanja, što je proces suprotan fotonsintezi koja troši CO2, a proizvodi O2. Trenutno je nepoznata funkcija fotorespiracije, a neke od teorija spekulišu da je to nasleđe iz prošlih vremena. Naime, jedan od ključnih enzima u procesu fotosintese, odgovoran za transport CO2, Rubisco ne pravi razliku između CO2 i O2, i podjednako se veže i sa jednim i sa drugim. U slučaju ugljendioksida, ovaj enzim se koristi za prenos ugljenika u Calvin-Bensonov ciklus, u drugu fazu fotosinteze, u slučaju kiseonika u pitanju je čisto gubljenje energije. Pretpostavka je da se ciklus formirao u vreme kada je koncentracija CO2 u atmosferi bila visoka. Vremenom se količina O2 kao posledica fotosinteze povećala, ali se ciklus nije promenio. Rezultat toga je da biljke koje karakteriše C3 oblik fotosinteze nepotrebno gube oko 1/4 energije, jer je potrebna energija da bi se jedinjanja nastala povezivanjem sa kisenikom vratila u prvobitni oblik. Tokom ovog procesa, kao nusproizvod javlja se CO2.
C3 tip je karakteristika biljaka umerenog pojasa. U praksi to znači da biljke umerenog pojasa i do četvrtine potencijalnog prirasta/roda gube nepotrebno.
Kao način prilagođavanja sušnim uslovima, kod nekih biljaka se razvio C4 oblik fotosinteze. Karakteristika ovog oblika je da biljke akumuliraju CO2 u svom tkivu i time što povećavaju koncentraciju CO2na račun kiseonika, smanjuju fotorespiraciju. Veća koncetracija CO2 povećava verovatnoću vezivanja enzima za ugljendioksid umesto za kiseonik. Međutim, iako je ovim smanjeno gubljene energije na O2, postojanje enzima koji dodatno vezuju CO2 zahteva i dodatnu energiju, tj. dodatni molekul ATP, a to znači više svetlosti, pa se ove biljke većinom nalaze u (sub)tropskom pojasu, gde je više neophodne svetlosti. Neke od biljaka koje pripadaju C4 tipu su kukuruz, šećerna trska i ananas, a karakteristične su za topla i vlažna staništa.
Kao poseban primer prilagođavanja ekstremnim uslovima, pojavljuje se CAM (Crassulacean Acid Metabolism) tip fotosinteze koji je karakterističan za sukulente. U osnovi je C4 tip, sa jednom malom razlikom. Biljke ovog tipa CO2 skladište samo tokom noći. Ovo je posledica prilagođavanja nepovoljnim uslovima staništa. Tako kaktusi, da bi sprečili gubitak vode tokom vrelog dana, samo noću otvaraju stome i skladište CO2. Tokom noći se vrši vezivanje CO2 u jedinjenje pod imenom malate. Za fotosintezu je neophodna sunčeva svetlost. Tokom dana se vezani CO2 oslobađa i koristi se za fotosintezu. Kako su stome zatvorene (nema gubljenja dragocene vode), koncentracija CO2 u biljci ostaje visoka, a O2 mala, tako da se energija ne gubi na fotorespiraciju. Ipak, cena ovoga je ponovo visoka potreba za svetlošću, pa se ove biljke nalaze na staništima sa velikim brojem sunčanih sati.
Jesam li ovo ispravno razumeo/interpretirao?
Poslednji put izmenio VladaR dana Ned Avg 17, 2008 1:38 pm, izmenio ukupno 3 puta
Poslato: Ned Avg 17, 2008 10:42 am----
Vlado nisi ovde baš ni mogao naći takav post, jer ovde su baš do detalja opisani biohemijski procesi u biljkama i još su ti procesi podeljeni po tipovima.Mislim da nisi ništa izgrešio i da si baš lepo preveo i svojski se potrudio, a usput bar mene podsetio i na neke dane kad se biohemija biljaka svojski biflala, a sad ostalo u glavi taman toliko da se samo zapitam blagi bože jesam li ja ovakve stvari stvarno nekad znala ko peto pesmu. Inače ovaj tekst baš lepo objašnjava zašto se kako određeni tipovi biljaka ponašaju.
Bravo za trud.
Poslato: Ned Avg 17, 2008 12:50 pm----
Dobro je, bitno je da nisam nešto pogrešio, prvo, pisao sam u neke sitne sate, drugo, kombinovao sam nekoliko vrlo detaljnih tekstova (u jednom se računa koliko je fotona potrebno za jedan atom CO2). Stvari su jako detaljno objašnjene, npr. kako se enegretski potencijal transportuje sa jednog dela u drugi, te koja su sve jedinjenja u igri, a ja sam pokušao da idem do onog nivoa detaljnosti koji nije preterano opterećujući.
Meni je bilo zanimljivo, nekako prečesto uzimamo stvari zdravo za gotovo, tipa biljke pretvaraju svetlost u hranjive materije uz pomoć hlorofila, kraj.
E sad, da se vratim na početak, mene zapravo zanima, kako se u našim ekstermnim uslovima biljke snalaze. Predugački dani i tropske noći (pre neki dan je u ponoć bilo 30C), nisu nešto što je odlika prirodnih pustinjskih staništa. Da li onda biljka "gladuje", jer previše je toplo ili svetlo da bi otvorila stome u uzela preko potrebni CO2, bez koga nema fotosinteze, ili se u nekom trenutku odluči na rizik: jeste da ću izgubiti vodu zbog vrućine, ali ako ne zgrabim CO2, sutra nema ručka?
Dali je to razlog što mi se za neke biljke čini da tokom najtoplijeg dela leta ne napreduju?
Poslato: Ned Avg 17, 2008 2:07 pm----
Bravo Vlado za ovaj tekst, jer ide u suštinu.
| VladaR citat: |
Dali je to razlog što mi se za neke biljke čini da tokom najtoplijeg dela leta ne napreduju? |
Pretopstavljam da zbog svega ovoga treba prekinuti sa zalivanjem kaktusa kada su najveće vrućine, da ih ne bi smo udavili vodom koju ionako u tom trenutku ne mogu koristiti, za razliku od mnogih truleži i sličnih napasti...
Zaista bi bilo dobro da znamo prave razloge za neke postupke do kojih su uzgajivači došli mukotrpnim iskustvom, sigurno uz mnogo štete.
Poslato: Ned Avg 17, 2008 3:49 pm----
lepo,lepo...bravo za trud
nego Vlado,kad ce te semenke Thelocactus setispinus-a
Poslato: Ned Avg 17, 2008 4:40 pm----
Spremne su semenke !!! Ima ih 50-100. Pošalji adresu.
Poslato: Ned Avg 17, 2008 4:41 pm----
Vlado, svaka čast na postu, zaista je koristan i meni je bilo jako interesantno čitati kako to naše biljke zapravo "dišu".
A na tvoje pitanje, da li je to sve razlog njihove staganacije, slažem se sa mazenkom-sigurno jest.
Mojoj prijateljici koja ima par vrsta kaktusa (ne gaji ih, ima sasvim slučajno c. silvestri, par echinopsisa uz puno ostalog bilja u bašti) dva su satrulila od korijena tijekom ovog mjeseca. Pita ona mene zašto..a ja, iako nisam stručnjak, pogledam kaktuse i zemlju i shvatim da ih je utopila. Zalijevala ih je normalno kao u doba vegetacije, a oni su zapravo zbog jakih vrućina stagnirali, nisu "vukli" vodu i višak vode je doveo do truljenja...jednostavno je i njima bilo prevruće i zadrijemali su, nije im trebala voda. Negdje u literaturi se čak nailazi da je u to vrijeme "ljetnog mirovanja" nabolje za kaktuse kasno uveče ili rano ujutro sasvim malo orositi zrak iznad njih i to je to..
Poslato: Pon Avg 18, 2008 9:34 pm----
Jedan novi, poželjna identifikacija
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:51 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Avg 18, 2008 11:02 pm----
Rekla bih da je to Mamillaria markisiana cvetići treba da su žute boje.
Poslato: Pon Avg 18, 2008 11:58 pm----
Meni lici na mammillaria backebergiana.
Poslato: Uto Avg 19, 2008 1:43 am----
Vlado svaka cast na tekstu, ali mislim da si to trebao da strpas u gajenje kaktusa ili mozda ovde www.svetbiljaka.com/Fo.../f=33.html . Ova tema o kolekcijama je lepa i ne treba je opterecivati nicim, pa ni tako korisnim tekstovima. Koga interesuje, naci ce vec (kao sto si ti nasao i preveo na cemu ti zahvaljujem u ime svih).
Poslato: Uto Avg 19, 2008 10:20 am----
Nisam video ovu temu o botanici... Pretražio sam forum na ključnu reč fotosinteza i ništa konkretno nisam našao, pa sam spustio u kolekcionarsku temu. Ja sam pomalo ovu temu shvatio kao blog, pa zato iskoristih nju za ovaj tekst.
Ne znam koje bi bilo pravo odredište, možda može u Osnovna uputstva o gajenju kaktusa i sukulenata, neka neko slobodno prebaci na pravo mesto.
Poslato: Uto Avg 19, 2008 8:11 pm----
Ma ja bih tu jos razglabala, jer mi jos niko nije odgovorio o UV spektru A, B i C komponentama i fotosintezi. Ti si delimicno odgonetnuo razlicite faze fotosinteze (mada ja bolje razumem CAM CAD nego biohemiju) I nigde nisam nasla (a ni nemam mnogo vremena da trazim) udeo svetlosti, tj, talasnu duzinu "korisnog" spektra. Vrlo je bitno da li UV ima udela u fotosintezi zbog stakla. Osim toga bitna je i T i boja svetlosti kod dodatnog osvetljavanja u kratkim danima. Ali da se ne ponavljam sad i kvarim ti topic kolekcija!
Ja bih to pre stavila u enciklopediju kao uvod npr. a i "uputstva o gajenju.." su dobro mesto.
Poslato: Uto Avg 19, 2008 9:43 pm----
Ja sam nastavio da čitam i čitam i spreman sam da proširim tekst (i otvorim novu temu), pošto je meni to vrlo zanimljiva oblast, ali mi definitivno treba recezent, jer kao što rekoh, neke stvari recimo ne znam da prevedem, jer su usko stručne, i da svakako ispravi neke stvari.
Dakle, već vidim verann kao dobrovoljca
(bar da pročita pre "objavljivanja") , pošto se prijavila da ima iskustva, ali mora biti da bar neko u ovih 20.000 članova ima završen Biološki fakultet ili Poljoprivredni, i samim tim i više znanja.
Poslato: Uto Avg 19, 2008 10:59 pm----
Npr. Soja! Ali on ne zalazi u ove 'bodljikave" vode! Treba ga obavestiti!
Poslato: Čet Avg 21, 2008 12:07 am----
Ako neko želi da udomi ovu biljku, u viđenom stanju, neka se javi. Mesto preuzimanja Bgd.
Opuntia microdasys v albispina
Poslednji izmenio VladaR dana Sub Feb 16, 2013 11:57 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Čet Avg 21, 2008 12:59 am----
evo ko je alav i hoce sve da uzme...samo daj daj daj
....kao i semenke!!!hahahahahaahahahha
Poslato: Čet Avg 21, 2008 9:05 am----
OK, tvoja je!!!
I semenke su spremne.
Poslato: Čet Avg 21, 2008 9:13 pm----
Vlado mogu da pokušam
,biće kopanja po literaruri.
Poslato: Čet Avg 21, 2008 9:29 pm----
Evo sad sam pregledao net i mislim da je verann u pravu za mamilariju, po slikama baš liči da Mammilaria marksiana
Poslato: Čet Avg 21, 2008 9:42 pm----
Kopanje po literaturi je bolje od mog kopanja po netu, jer ja literaturu nemam. (Dakle, ovo sam razumeo kao DA
)Za početak, dobra vest za tebe, bavim se fizikom, evo sam nešto iskopao o svetlosti, odatle sve nekako i počinje, u neku ruku. Ali već imam neka pitanja... Šaljem na PP
Poslato: Sub Avg 23, 2008 9:10 pm----
Hm, bilo mi ga žao, danima, nedeljama je stajao u cvećari.
A i svideo mi se.
Da li je ovo možda neki Ferocactus ?
Poslato: Pon Sep 01, 2008 2:14 pm----
Malo sam kasnio sa presađivanjem ovog holanđanina...
Na kraju je ispala dobra kupovina - za 250din - 3 kaktusa. Ispostavilo se da su ova dva glavna zapravo dve potpuno odvojene biljke samo u istoj saksiji, pride još jedan koji je poterao iz glavnog stabla.
Naravoučenije, ako već uzimate holanđanine birajte dvostruke-trostruke (što nije tako retko u ovim miksovima koji dolaze do nas), isplatiće se cenom, a sigurnije da će bar neka biljčica da preživi.
Poslato: Pet Sep 05, 2008 3:09 pm----
Novajlija je Parodia ( Notocactus ) mammulosus i to baš lepi primerci mislim da će onaj najveći najverovatnije sledeće godine cvetati.
Poslato: Pet Sep 05, 2008 5:12 pm----
Činio mi se da bi to mogao biti taj, preciznije
Parodia mammullosa ssp submammullosa jer ima po dve plosnate, široke bodlje.
I mislim da je već cvetao ove godine, vide se ostaci cvetnog pupoljka.
Poslato: Čet Sep 11, 2008 11:10 pm----
Jedna grupna, nije da se nešto posebno vidi...
Poslato: Pet Sep 12, 2008 12:00 am----
... i plodovi jeseni...
Poslato: Pet Sep 19, 2008 12:31 pm----
Osvežavanje galerije...
Ko zna šta je preostalo posle ove zime...
Poslednji izmenio VladaR dana Ned Feb 17, 2013 12:16 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Sep 19, 2008 2:15 pm----
Prelepi su,posebno mammilaria plumosa!
Poslato: Sub Sep 20, 2008 1:21 am----
Nista im nece faliti. Divni su!
Gde si nasao ove posudice?
Poslato: Sub Sep 20, 2008 11:09 am----
Ja stalno nešto kupujem saksije, i stalno mi nedostaju ili nemam odgovarajuću. Pošto volim glinene, stabdevam se u grnčarskim radnjama ovde u mom kraju. Plastika jeste praktičnija, ali ekološki neprihvatljiva...
Ako ne moram da je koristim, ne koristim je. Mada velike saksije znaju da budu baš nepraktične, tj. teške. Ali zato je izbor oblika i varijacija mnogo veći, a plasticne se svode na 2-3 oblika i to je to.Srećom, na Kalenić pijaci imaju tri radnje, te sam vikendom često u poseti/kupovini. Kupujem sve što može da se pretvori u saksiju (čitaj probuši).
Poslato: Sub Sep 20, 2008 9:15 pm----
Jesu li ovako plitke ili si ih "vesto" slikao, pa samo izgledaju tako? Kod nas ima nesto malo takvih (sad ce valjda biti na izlozbi) i uglavnom su nelakirane (negledjosane ili sta vec). Sani je majstor za keramicke saksijice da ih dotera i udesi!
Poslato: Sub Sep 20, 2008 10:24 pm----
Stvarno su plitke.
Izgleda da je potražnja učinila svoje, pa je i ponuda saksija ovog tipa ovde značajno bolja poslednjih godina. Sada se mogu naći plitke saksije u celoj paleti veličina, najveća je oko 50cm u prečniku i možda uskoro u nju uselim mog echinopsis chamaecereusa.
Za sada se još ne pojavljuju u gleđosanom obliku (šteta), mada mislim da se ovde gde ja kupujem može dogovoriti i to. Ja sam pak sam kupio boju za keramiku, i obična četkica čini čuda. Dovoljno je posle bojenja samo "zapeći" u rerni pola sata, i izgleda, pa, kao na slici
Poslato: Sub Sep 20, 2008 10:57 pm----
| VladaR citat: |
Za sada se još ne pojavljuju u gleđosanom obliku (šteta), mada mislim da se ovde gde ja kupujem može dogovoriti i to. Ja sam pak sam kupio boju za keramiku, i obična četkica čini čuda. Dovoljno je posle bojenja samo "zapeći" u rerni pola sata, i izgleda, pa, kao na slici |
VladaR hvala na ovom objasnjenju za doterivanje saksija.Reci samo na kojoj temperaturi da se peku:100,150,200 ili 250 stepeni
Poslato: Ned Sep 21, 2008 11:13 am----
200C je OK, ne želimo da zagori
Poslato: Ned Sep 21, 2008 11:25 am----
Vlada kada već daješ upute iz lončarije
, reci mi molim te kako bušiš one vaze koje nemaju rupe, a da ne puknu? Moje posude su sve plastične, imam samo nešto ukrasnih keramičkih, bez rupe naravno.
Problem je što imam npr. M. camptotrichu koja mi je ovo ljeto prerasla dvije plastične vaze. Dojadilo mi da ju svaka dva mjeseca presađujem iako mi je drago da tako napreduje. S druge strane žao mi ju i odvajati jer je baš lijepa na hrpi pa sam joj mislila nabaviti nešto šire,a pliće. Pošto bi tu bilo puno supstrata i vlaga bi se zadržavala dugo u plastičnoj posudi (mada bi i tu mogla sasvim ok preživjeti uz dobru drenažu i pažljivo zalijevanje), a i radi ljepšeg izgleda, potražila sam glinene i našla super povoljno. Ali bez rupe...
uzela bi ja više komada jer imam i neke Rebutie koje su pomanitale pa će im trebati veća posuda na proljeće, ali kako da to izbušim?
Poslato: Ned Sep 21, 2008 3:19 pm----
Samo lagano. Bitno je samo nekako načeti glazuru, ekserom ili šrafcigerom, posle je sve lako/lakše.
Idealno bi bilo nastaviti nekom bušilicom, mada može i običan naoštren šrafciger (isprobano), jedino što je sporo i malo naporno.
Poslato: Ned Sep 21, 2008 3:36 pm----
Ako zelis da rupe budu pravilne i odgovarajuceg precnika, odi do prve gvozdjare i kupi burgiju za beton, precnika 5-6 mm. Ubaci je u busilicu koja ima regulaciju brzine i polako bez velikih pritiskanja i sa sto manjom brzinom busi. Povremeno mozes malo i kvasiti vodom burgiju, zbog grejanja. Ah da, busilicu nikako ne ukljucuj na udare - cekic, vec normalan rad.
Ako se pridrzavas uputstava, garant nece puci saksija, i izbusices rupe, onako kako ti odgovaraju.
Poslato: Ned Sep 21, 2008 3:47 pm----
Bušenje kao metoda pravljenja saksija ni od čega (ili od svačega svejedno)sam davno apsolvirala.Za to vam treba burgija za beton i keramiku različite debljine,bušilica i muž koji je dobro rasplaožen ili dobro usmeren da ga ne mrzi i da želi da vam učini.
Imate ovde na forumu sličice šta sve može da se zove saksija .Znam ja da postoje i ukrasne ali su mi isuviše jednolične,skupe i nemaštovite.Po Nišu ima radnji Olimpik expresa(nije nikakva reklama)gde sam kupovala svakojaka čuda za po 30 ili 40 dinara.Pa stvarno nije skupo a i znači mi da sama nešto odradim.
Poslato: Ned Sep 21, 2008 5:38 pm----
Hvala svima na uputama
..i mislila sam nekako da će bušilica doći u obzir. Samo vidim kako je krenulo ne bih ja bila nikakav kaktusar da nije muža i njegovih ruku
Poslato: Ned Sep 21, 2008 5:53 pm----
| slacko citat: |
| i muž koji je dobro rasplaožen ili dobro usmeren da ga ne mrzi i da želi da vam učini |
Poslato: Ned Sep 21, 2008 6:12 pm----
Mijo ,Mijo derane jedan,koji si ti uncut
ko da mi ne znademo kako si ti dobar i pažljiv muž.Džaba ti to kriješ,zna se generacija.
Poslato: Uto Sep 23, 2008 9:21 pm----
Obožavam ove komparativne slike, koje pokazuju da se u stvari nešto vremenom dešava
Poslednji put izmenio VladaR dana Ned Feb 17, 2013 12:29 am, izmenio ukupno 4 puta
Poslato: Uto Sep 23, 2008 9:28 pm----
Koliko je vremena proteklo od prve do sedme slike?
Moja M.E. je na prvoj, pa da znam koliko još treba čekati...
Poslato: Uto Sep 23, 2008 9:43 pm----
Prva je mart 2004, poslednja septembar 2008.
Nije loše za 5 godina, mada da me neko pita kad se tako razrasla, ne bih znao da mu kažem...
Poslato: Uto Sep 23, 2008 9:46 pm----
| VladaR citat: |
Obožavam ove komparativne slike, koje pokazuju da se u stvari nešto vremenom dešava  |
Super komparacija samo nedostaje slika u cvetu izmedju 6 i 7 slike a vidi se da je bilo cvetova po 7-oj slici
Poslato: Uto Sep 23, 2008 10:00 pm----
Da, bilo je cvetova, koliko se sećam, prvi put zapravo prošle godine.
Cvetovi su srazmerno neugledni, mali i žuti, pa su te slike sa cvetom u centru slike, i ne mogu da posluže za poređenje.
Poslato: Sre Sep 24, 2008 2:43 am----
vau,bas ti zavidim...................................................
Poslato: Sub Sep 27, 2008 7:53 pm----
Poseta izložbi je bila kontrolisana (za sada), kupio sam samo jednu malu Mammillariju candidu.
Mada mi se svidela i jedna agava, oko koje sam obigravao, i na kraju ne znam što je ne kupih...
Poslato: Sre Okt 01, 2008 8:24 pm----
Evo još jedne kombinovane slike, ovoga puta Mammillaria duwei. Preporuka svima, ako je negde vidite u prodaji. Ovo je napredovanje jedne holanđanke u periodu proleće 2006 - jesen 2008.
Stvarno luckasta mamilarija, kako neumorno cveta.
Poslednji put izmenio VladaR dana Ned Feb 17, 2013 12:31 am, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Sre Okt 01, 2008 8:31 pm----
Prelepa je!
Poslato: Sre Okt 01, 2008 9:28 pm----
Stvarno lud primerak.
Poslato: Sre Okt 01, 2008 11:52 pm----
E da, pokazuje znake cudnjikavog rasta, kao da ce se pretvoriti u neku monstruoznu formu.
Za svaki slucaj sam odvojio pelcer, mada ako mu je u genima takva forma, onda nista...
Poslato: Čet Okt 02, 2008 12:20 am----
stvarno je prelepa
a slike su super !!
Poslato: Sub Okt 04, 2008 11:19 am----
Ko ne nađe način, nađe opravdanje - jedna od omiljenih mudrosti.
Nisam našao način da se oduprem kupovini, ali radim na opravdanju
Na primer:
Ako ga ne kupim sada, izgubiću svo ono vreme do trenutka kada ću ga svakako kupiti. Znajući kako kaktusi sporo rastu, godina dana zaostatka nije malo.
To je uvod
za predstavljanje novih članova družine:
Parodia tabularis, Mammillaria candida, Coryphantha cornifera
Poslednji izmenio VladaR dana Ned Feb 17, 2013 12:32 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Okt 04, 2008 4:33 pm----
| VladaR citat: |
Evo još jedne kombinovane slike, ovoga puta Mammillaria duwei. Preporuka svima, ako je negde vidite u prodaji. Ovo je napredovanje jedne holanđanke u periodu proleće 2006 - jesen 2008. Stvarno luckasta mamilarija, kako neumorno cveta. |
Prelepo i prelepa m.duwei
Poslato: Pon Okt 06, 2008 10:52 pm----
Stvarno su prelepi i bilo bi greota bilo sta drugo reci...
Poslato: Uto Okt 07, 2008 9:57 pm----
U nekom skorašnjem pretraživanju interneta shvatih kako Mammillaria candida više nije to već je Mammilloydia candida i da Echinofossulocactus violacifloru više nije to (hvala Bogu) već Stenocactus crispatus i da ...
Dakle, da ne bih više grešio našao sam na netu šta je ispravno Valid genera and cross reference ili valid genera.zip.
Za originalni dokument pratite link u zaglavlju, ovaj dokument sam ja samo malo očistio (sve zasluge ostaju org. autoru)
Poslato: Sre Okt 08, 2008 11:49 pm----
Ovo je bilo naporno napraviti !