Poslato: Pet Avg 22, 2008 5:15 pm----
dakle, napokon sam nasao primerak crvene sekvoje (Sequoia sempervirens) na domak ruke. Seme mi jos nije palo saka, ali danas sam uzeo reznice, proverio da li je dobar period za njihovo ozivljavanje (jeste, navodno bi to bio avgust-septembar) i dosao kuci srecan ko pubertetlija
sad jos sacekati da puste korencice! 
Poslato: Pet Avg 22, 2008 5:32 pm----
Izvini, ali nadji neku slicicu sa neta da vidimo kako izgleda, jer treba da shvatimo tvoje veliko zadovoljstvo
Poslato: Pet Avg 22, 2008 7:23 pm----
Evo slike sa neta
tbn0.google.com/images...irens4.jpg
tbn0.google.com/images...TypeId%3D4
Poslato: Pet Avg 22, 2008 11:25 pm----
Ooo, kako su impozantne, znaci zbog crvene kore su dobile to ime-predivne su, prosto deluju nestvarno, ali ne mogu ih zamisliti u nasem podneblju
Poslato: Čet Jul 30, 2009 7:51 am----
Zanima me ako ima na forumu ko iz Zagreba i da zna jeli raste koja Sequoia sempervirens u Zagrebu. U nekoj strućnoj slovenskoj kjizi piše, da ima lijepih primjeraka u Zagrebu. Pa me zanima je li to istina, jer ona inače ne podnosi kontinentalnu klimu. Istina je, da imamo u Botaničkom vrtu u Mariboru jednu veličine oko 4-5 metra, i izgleda prezimi zimu.
Poslato: Čet Jul 30, 2009 8:57 am----
E tako sad ču sam sebi odgovoriti, našao sam jedno stablo na internetu koje je zaštiteno u Zagrebu :
narodne-novine.nn.hr/c...68102.html
Ka dojdem u zagreb, ga idem pogledati, jer bi i ja volio ga posaditi kode mene. Zanima me u kakvim uslovima živi i koliko je star
Poslato: Čet Jul 30, 2009 11:05 am----
| Sequoiadendron citat: |
| Zanima me ako ima na forumu ko iz Zagreba i da zna jeli raste koja Sequoia sempervirens u Zagrebu. U nekoj strućnoj slovenskoj kjizi piše, da ima lijepih primjeraka u Zagrebu. Pa me zanima je li to istina, jer ona inače ne podnosi kontinentalnu klimu. Istina je, da imamo u Botaničkom vrtu u Mariboru jednu veličine oko 4-5 metra, i izgleda prezimi zimu. |
Imaš u Botaničkom vrtu sigurno, kraj divovske sekvoje, ali da budem iskren nisam ju prepoznao.
Poslato: Sub Okt 10, 2009 8:07 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| Zanima me ako ima na forumu ko iz Zagreba i da zna jeli raste koja Sequoia sempervirens u Zagrebu. U nekoj strućnoj slovenskoj kjizi piše, da ima lijepih primjeraka u Zagrebu. Pa me zanima je li to istina, jer ona inače ne podnosi kontinentalnu klimu. Istina je, da imamo u Botaničkom vrtu u Mariboru jednu veličine oko 4-5 metra, i izgleda prezimi zimu. |
Danas i ja tražim nešto na istu temu i vidim ovo pitanje
i da, da, našla sam nešto u tom mom traženju, iako nisam u Zagrebu, možda pomogne:www1.zagreb.hr/SlGlasn...enDocument
inače tražim sliku da vidim kako izgleda plod sequoie. Još ništa, ali barem imam ovaj link
ako netko zna nešto o plodnosti i rodnosti ove biljke, baš bi mi bilo drago!
Poslato: Sub Okt 10, 2009 8:18 pm----
Ima li neko seme sekvoje?
Poslato: Uto Okt 20, 2009 4:50 pm----
Kako se sekvoja razmnozava? Imam doma grancicu iz naseg gradskog parka, stavila sam je u vodu da pusti korijen. Je li to pravi način?
Poslato: Uto Okt 20, 2009 11:17 pm----
sisarke crvene sekvoje su male i 'papirnate', pa se,, kad opadnu, preko zime uglavnom razgrade. Semenke su male, kao od tuje, i uglavnom ispadnu iz sisarki koje se otvore vec na drvetu.
Reznice (grancice) bi treballo moci oziliti, koristi se hormon i pobada u vlaznu zemlju. Tretirati protiv plesni i gljivica i drzati u senci, nikako na suncu. Predlazem temperaturu od 15-18 stepeni
Poslato: Čet Okt 22, 2009 3:58 pm----
Hvala na uputama! Nastojat ću nabaviti hormon u sjemenarni, pa ćemo vidjeti. Tretiranje protiv gljivica i pljesni - znači špricanje nekom tekućinom iz sjemen
arne? Treba li sjemenke držati u hladnjaku, moraju li biti mokre? Imam šiške ali moram razmotriti da li su zrele. Riječ je o sekvoji sempervirens
Poslato: Čet Okt 22, 2009 8:11 pm----
jooooj! da trezbor vidi ove gljive i plijesni, odmah bi ti ponudio Captan
Poslato: Čet Okt 22, 2009 8:42 pm----
imas neotvorene sisarkice?
moje iskustvo sa semenom i sisarkama kineske sekvoje (Metasequoia gliptostroboides) a koja ima slicnije sisarke nego obicna sekvoja je:
stavio ih u plasticnu kutiju, navlazenu, te saa malo peska (i pomalo captana protiv plesni) i to sve u frizider, na mesec dana -tada ce pokaja semenka poceti nicati. Pokupis ih i posadis, pazljivo...
Poslato: Ned Okt 25, 2009 2:20 pm----
Puno hvala! Pokušat ću tako. Šiške su ubrane s grančicom i sada se otvaraju, sjeme pada van.
Poslato: Pon Nov 08, 2010 8:37 pm----
Evo, bio malo opet u "šetnji" kod sekvoja i plutnjaka u Novi Gorici, pa u Klagenfurtu sa prekrasnima ginkom, metasekvojom i soforom.
Slike su na :
picasaweb.google.com/b...directlink
Poslato: Pon Nov 15, 2010 8:21 am----
imas park sekvoja iza dugog sela blizu zagreba, selo se zove božjakovina a park je neko zapušteno imanje, tamo ih ima dvadesetak i ogromne su
Poslato: Uto Dec 14, 2010 7:53 pm----
Sada sam tek vidio poruku. Gde to rastu, u Božjakovini ? Ali sigurno su to mamutovci (Sequoiadendron giganteum). No, svejedno ču iči jedno to da posjetim.
Poslato: Sre Feb 09, 2011 7:18 am----
Jučer sam bio kod jednog gospodina na Pohorju, gde ima takav mali arboretum, sa više ili manje samo kultivarima. Ima raznih kultivara atlantskih kedrova, kriptomerija, čuga, jela, smrika, cunninghamie. Ali ima i naravno S.giganteum staru oko 35 godina, ali joj je grom vrh odnio. A onda malo ispod S.giganteum ugledam još jednu, a on mi kaže , da nije, da je to neki druga vrsta, pa sam ustanpovio da je Sequoia sempervirens. Stara je oko 20 godina, grane su joj dosta rjedže, nego kod S.giganteum. No, zaprepasti sam se, da mu tu raste bez ikakve zaštite i da je več toliko narasla. Stablo joj je debelo več oko 30cm i visoka je oko 8-10m. Prvo ju je ima posadženu na drugoj lokaciji, možda 100 metara istočnije, tamu joj nije odgovoaralo a tu, gde sada raste je takva plitka graba usmjerena na jugozapad, a namorska visina je 442metra.
Evo i google kode : 46.392641,15.484993
Sada sam dobio hrabrost, pa če i moia moja 2 godišnja S.sempervires dobiti dom izpod moje vikendice.
To je samo ulaz u arboretumčič. Nekoliko raznih stabala
To je S.giganteum, kojemu je strijela odnijela vrh. Vrlo je teško napraviti dobre slike, jer svugde nešto raste i "smeta, kako b hti napraviti dobre slike."
Evo i konačno Sequoie sempervirens u 3 djela. Najprije donji dio
Pa srednji
I vrh
Poslato: Sre Feb 09, 2011 3:33 pm----
Ta S. sempervirens ima i bolji polozaj od one giganteum, u smislu bezbednosti od groma. Naime, ona je u rupi, a gigantea na vrhu nekog brezuljka.
Bas steta sto ih grom voli tako nalupati.
Ja se setio jednog ogromnog crnog bora (Pinus nigra) sa Zlatibora: bor je skoro 40 m visine, i skoro 2m dijametra na grudnoj visini. Jako je star i opstao je zato sto je u rupi(urvina nekog potoka) pa su ga gromovi zaobilazili.
Samo, nisu ga zaobisli debilni seljaci iz okoline, koji su mu iz sredine debla vadili luch!!!???
Tako da sada ima rupu na visini od jednog metra iznad zemlje, a koja ide skoro do srca debla!? Sramota!
Poslato: Pet Feb 18, 2011 10:46 pm----
Šta je to luch ?
E sada samse i ja ohrabrio, pa ču posaditi na proliječe svoju 2 godišnju S.sempervirens, koju sam uzgojio iz domačeg sjemena iz Nove Gorice. Moram još samo, da joj odaberem pravo mjesto, gde če biti maksimalno zaštitena od mraza.
Danas sam isto posijao oko 2000 sjemenki, koje sam nakupio u Novoj Gorici u novembru lani. Ali jako je slab procenat dobrog sjemena. Riskirao sam 100 sjemenki i ih otvorio sa noktaricom, pa su bile tek 3 sjemenke dobre, ostale su sve bile prazne. No, ali imam količino, pa ču sigurno dobti barem 50 komada.
Inače raste S.sempervirens dosta brže, nego S.giganteum. Dvogodišnja je narasla preko pola metra. Brzina njezine rasti se može usprediti sa metasekvojom.
Poslato: Sub Feb 19, 2011 12:03 am----
'Luč' su stapici/iveri drveta bogati smolom, za laksu potpalu vatre. (danas se koristi papir ili ko hoce instant vatru - neka varijanta 'hepo-kockice')
Obicno se luč pravi od crnog bora.
Dakle, nekada su (pre sibica/zigica te papira i upaljaca) namenski obarali stare crne borove ("stolovaše"), te ih cele seckali u iverje/luč;
To drvo je gusto, tesko, tvrdo - i zuto do zutosmedje boje vec na svezem preseku - potpuno je natopljeno smolom!
Proces:
Imao si gubu (jako osusenu nekakvu vlaknastu gljivu) koja je mogla da se zapali vec od jedne iskre dobijene udarcem ocila po kremenu, a na tinjajucu gubu se stavljala luč, da razvije vatricu - preko luči su isle grancice, onda grane, te na kraju cepanice, eventualno jos i ugalj kad se vatra razgori.
Poslato: Sre Mar 02, 2011 2:09 pm----
E za 10 dana izašlo mi je 8 komada malih S.sempervirensa. Nadam se, da če još izači. Na dosta mesta je substrat malo podignut, tako da i tamo očekujem klijance.
Znači , da domača S.sempervirens (stablo iz Slovenije) bolje klija nego domača S.giganteum, koje baš, baš slabo klijaju, u stvari ne klijaju, možda po koja.
Poslato: Pon Avg 08, 2011 3:06 pm----
NALAZIŠTE OBALNOG MAMUTOVCA — SEQUOIA SEMPERVIRENS
(D. Don) Endl. U ZAGREBU
FINDING PLACE OF COAST REDWOOD — SEQUOIA SEMPERVIRENS
(D. Don) Endl. IN ZAGREB
Mato JURKOVIĆ* i Branka JURKOVIC-BEVILACQUA**
SAŽETAK: Sequoia sempervirens prirodno se rasprostire u obalnom
području Tihog oceana u Sjevernoj Americi od jugozapadnog Oregona do ju
žnog dijela Kalifornije. Areal ove vrste su tereni s velikom relativnom vlagom
zraka, gdje je klima humidna i blaga.
Obalni mamutovac unesen je u Europu 1840. godine, a uzgaja se u parko
vima i nasadima na toplijim položajima, osobito gdje se osjeća utjecaj morske
ili oceanske klime. U uvjetima našeg podneblja uspješno se uzgaja u parkovi
ma Primorja.
Nalazište obalne sekvoje u Zagrebu na predjelu Tuškanca u vrtu kuće na
Paunovcu broj 7, osobito je interesantno za izučavanje aklimatizacije ove vrste
koja je samonikla, gdje je klima humidna i blaga, a prilagodila se uvjetima
podneblja i staništa naših ekoloških prilika zagrebačkog područja. Analizira
no stablo procjenjuje se na 85 godina starosti, a vrlo dobrog je uzrasta i vital
nosti. Na dobar uspjeh uzgoja upućuje činjenica daje visina ovog stabla 18,0
m i prsni promjer 68,5 cm. Analizirani primjerak redovito fruktificira i ne trpi
od niskih zimskih temperatura. Također možemo reći da ovo nalazište vrste
Sequoia sempervirens predstavlja ijednu novu vazdazelenu vrstu, a za
aloktonu dendrofloru Zagreba. Kod daljnjeg pokušaja unošenja ove vrste u
parkove i vrtove Zagreba treba osobito voditi pozornost o pravilnom izboru
mjesta za sadnju: što toplije na južnoj strani zaštićeno mjesto, visoka relativna
vlaga zraka, duboko, drenirano i umjereno vlažno tlo, izbjegavanje mjesta s
dugotrajnijim mrazevima, a za dobar rast traži i puno svjetlo, međutim podno
si zasjenu i gusti sklop.
Ključne riječi: Sequoia sempervirens, nalazište u Zagrebu, aklimati
zacija, /enološka opažanja, rast, opća vitalnost.
SEQUOIA SEMPERVIRENS (D. Don) Endl. (= Se -
h u b e r t i a s e m p e r v i r e n s (D. Don) Spa ch; T a x o -
d i u m s e m p e r v i r e n s L a m b . ) ( T a x o d i a c e a e) —
* Mr. se. Mato Jurković, Botanički vrt, Maruličev trg 9a, Prirođoslovno-matematički fakultet Sveučilišta u Zagrebu
** Mr. se. Branka Jurkovic-Bevilacqua, Vankina 6, Zagreb
obalni mamutova c, oba lna sekvoja, pr imor ska sekvoja
je j e d n o d omno va zda z e l eno stblo, koje se ne razgranjuje pršljenasto. Smatra se j e d n im od najviših stabala u
svijetu, j er mo že narasti vi soko do 110 m (115 m), a
prsni promjer dostiže između 6 i 9 m. Deblo je r avno i
valjkasto, pri dnu proš i r eno, a kora c rvenka s tosmeđa,
debe la i do 30 cm, spužvasta, duboko izbrazdana, s t o je
značajka zbog koje je to stablo dobilo anglos aksonsko
335 M. Jurković, B. Jurkovic-Bcvilacqua: NALAZIŠTE OBALNOG MAMUTOVCA U ZAGREBU Šumarski Msl br. 9—10, GX1X (1995). 335-340
ime "redwood" (crveno drvo). Debla, su katkada čista
od grana i do 70 m visine stabla. U mladosti ima vitak i
nepravilno piramidalan habitus, a grane su malo viseče.
Kod starijih stabala krošnja je čunjasta, a grančice vise.
U rodu samo jedna vrsta ograničenog prirodnog rasprostranjenja u zapadnom dijelu Sjeverne Amerike, u
obalnom području Tihog oceana, od jugozapadnog Oregona do planina Santa Lucia u Kaliforniji, na jugu od
zaljeva San Francisko, u uskom obalnom pojasu oko
730 km dugom i 30—55 km širokom, od razine mora, a
penje se, na morskoj strani, do 1000 m (si. 1).
.S7. /. Sequoia sempervirens, rasprostranjenost (prema Harlow-u i
Harrar-u. 1958).
Na prirodnim staništima zimske temperature spušta
ju se do —8°C. Obalni mamutovac čini prirodne čiste i
mješovite šume s običnom američkom duglazijom (P s e -
u d o t s u ga m e n z i e s ii (Mirb.)Franco), sasitkanskom
smrekom ( P i c ea s i t c h e n s i s (Bong.) Carr.) i nekim
listačama(Acer c i r c i n a t um Pursh, Q u e r c us g a rr y a na Dougl. ex Hook.). Areal ove vrste čine predjeli
velike relativne vlažnosti zraka i tla, gdje je klima humidna i blaga. Njezinom rastu pogoduju učestale magle
za vrijeme ljetnih mjeseci. Raste vrlo dobro na vlažnim
aluvijalnim, pjeskovito-ilovastim, jako do umjereno ki
selim tlima, dok suha, skeletna tla loše podnosi. Za do
bar rast traži puno svjetlo, a uspijeva dobro i na poluzasjenjenim mjestima.
U ranoj mladosti raste vrlo brzo. Do 35. godine sta
bla mogu priraščivati u visinu i do 2 m godišnje. Poči
nje fruktificirati između 5. i 15. godine, a optimalno ra
da u starosti od 60 do 100 godina. Obilno rodi sjeme
nom gotovo svake godine. Klijavost sjemena je niska
oko 10% jer je veliki postotak sjemena redovno steri
lan. Razmnožava se i pomoču reznica u kasno ljeto ili
ranu jesen. Dobro se razvijaju izbojci iz panja i iz kori
jenja. Izbojna snaga panjeva je još i u starosti veoma
velika, a izbojci se također mogu razviti u golema sta
bla. Obalna sekvoja doživi visoku starost i do 2000 go
dina. Korijenovaje mreža bez srčanice, s jakim, široko
razgranatim postranim korijenjem. Uglavnom je otpor
na na vjetar, ali osjetljiva je na onečiščeni zrak, a mogu
joj naškoditi i dugotrajniji mrazevi.
U obalne sekvoje rase nisu ustanovljene, ali prema
uzrastu, dužini i boji iglica opisano je nekoliko hortikulturnih oblika: 'Adpressa' — niska, gusto razgranata forma, a osjetljivija je od tipične vrste; 'Glauca' —
sa kraćim i izrazito plavkastozelenim iglicama; 'Nana
Pendula' — patuljasta viseća forma; 'Pendula' — grane
povinute prema dolje; 'Prostrata' — patuljasta forma
u koje grane i grančice pužu po tlu, dok su iglice mnogo
šire nego u tipične vrste i plavozelene ili sivozelene su
boje i dr.
Prema D en O u d e n u , B o o m - u (1978) obalni ma
mutovac je unesen prvi put u Rusiju (St. Petersburg bo
tanic garden) 1840., a zatim u Englesku 1843. godine.
Uzgaja se u Europi u parkovima i nasadima na toplijim
položajima, osobito gdje se osjeća utjecaj morske ili oce
anske klime. Tako se lijepi primjerci mogu naći u En
gleskoj, Irskoj, Belgiji, Švicarskoj, južna Njemačka, za
tim u Primorju oko Crnog mora.
U našoj domovini uspijeva u primorskim parkovima
npr. na Rijeci i u Opatiji, gdje ima nekoliko jačih staba
la.
Nalazište vrste Sequoia sempervirens u Zagrebu, po
dručje Tuškanca (Paunovac broj 7), a u uvjetima konti
nentalnoga podneblja zaslužuje osobitu pozornost kako
s ekološkog, biološkog tako i uzgojnog aspekta te u isto
vrijeme predstavlja novu vazdazelenu vrstu za aloktonu
dendrofloru Zagreba. Vrt Centra za rehabilitaciju "Za
greb", Paunovac broj 7 nalazi se na jugoistočnom polo
žaju, blago nagnutom prema Dubravkinom putu. Vrt je
omeđen na istočnoj strani starom hrastovom šumom, a
ispred hrastova nalazi se zid visine oko 2,5 m. Prema
izjavi prof. Ante Živkovića...
Preostatak teksta je na stranicama od 335 do 340 Šumarsko glista 335 : www.sumari.hr/sumlist/...df#page=53
Poslato: Pet Dec 09, 2011 2:20 pm----
Bio opet kod "naše" sekvoje. Kora joj je baš prekrasna.
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Poslato: Pet Dec 09, 2011 4:27 pm----
Ervine, odlican prilog o crvenoj sekvoji. A da ima lepu koru - ima!
Ja sam odavno uocim kvalitete kalifornijske sekvoje, ali dzaba: gde je ja mogu udenutin nije pogodno : ili joj je prevruce i presuvo (doline po Srbiji) ili je prehladno (Zlatibor); Da je naci ovakvu mikrolokaciju kao sto je ta pomenuta u Zagrebu...
Poslato: Ned Dec 18, 2011 10:03 am----
Bio oviha dana u N0vi Gorici. Evo jedne sekvoje sa granice sa Italijom. Bila je magla, pa slike nisu baš nešto.
Uploaded with ImageShack.us
Evo slika od grančica, češera i cvjetova
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Poslato: Sub Mar 31, 2012 2:27 pm----
Pozdrav svima.
Dakle,pokusavam da nadjem primerak Sequoia sempervirens(Crvena/obalna sekvoja) vec mesec dana po celoj Srbiji,bilo koje mesto i ne mogu da nadjem
.Treba mi radi reznice da bi kompletirao sve tri vrste sekvoja .Ako neko nekim cudom zna gde ima da se kupi jos bolje.
P.S. Jedini primerak koji sam nasao je u Botanickoj basti u Beogradu ali kako uzeti grancicu od cuvara, zar ne.
Poslato: Ned Apr 01, 2012 9:11 pm----
Sequoia sempervirens-bilo gde u Srbiji? Jedna jedina,bilo kakva samo da uzmem 2 grancice?Da li je moguce da ne postoji ovo drvo u jednoj zemlji?
Poslato: Sre Apr 04, 2012 10:33 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| E za 10 dana izašlo mi je 8 komada malih S.sempervirensa. Nadam se, da če još izači. Na dosta mesta je substrat malo podignut, tako da i tamo očekujem klijance. Znači , da domača S.sempervirens (stablo iz Slovenije) bolje klija nego domača S.giganteum, koje baš, baš slabo klijaju, u stvari ne klijaju, možda po koja. |
Moze li neka slika da vidimo kako izgledaju kad su mnooogo male?
Poslato: Čet Apr 05, 2012 6:50 pm----
MOram ti reči, da su sve otišle. MOžda imam koju sliku gdje od lani. Moram pogledati. ALi slično klijaju ko metasekvoje, moćda malo tamnije zelene boje i malo više. Imaju 2 kotiledona, kao metasekvoja i kriptomerija sa usporedbom sa S.giganteum koja ima obično 4 ili taksodijem kojiih ima još više možda 10kom....
Poslato: Čet Apr 05, 2012 6:57 pm----
Otisle?Ne razumem, otisle kao da si dao nekom ili su nazalost uginule :(?
Poslato: Čet Apr 05, 2012 7:24 pm----
NO, evo našao sam nekoliko lanskih slika :
Prije klijanja
Klijanje
Poslije 20 dana
Poslato: Čet Apr 05, 2012 8:04 pm----
Otisle?Ne razumem, otisle kao da si dao nekom ili su nazalost uginule :(?
Poslato: Pet Apr 06, 2012 2:50 am----
Uguinule od padavica, ili dampfing off (http://en.wikipedia.org/wiki/Damping_off)
Poslato: Pet Apr 06, 2012 1:27 pm----
Tuga
aliiiiiiiiii,nasao sam sadnice obalne!
Posle brda mejlova na sve strane,rasadnik Belo polje 30-70cm-15eur.
Cena je stvarno velika(5 puta vise od mamutske skvoje) tako da cu ipak sacekati prvi maj da krenem u napad na Botanicku bastu u glavnom man gradu.
Poslato: Pet Apr 06, 2012 1:31 pm----
Sequoia sempervirens-bilo gde u Srbiji? Jedna jedina,bilo kakva samo da uzmem 2 grancice?
Poslato: Sub Apr 07, 2012 7:05 pm----
| Limp citat: |
| Tuga aliiiiiiiiii, nasao sam sadnice obalne! Posle brda mejlova na sve strane,rasadnik Belo polje 30-70cm-15eur. Cena je stvarno velika(5 puta vise od mamutske skvoje) tako da cu ipak sacekati prvi maj da krenem u napad na Botanicku bastu u glavnom man gradu. |
Ispravka, danas sam ih zvao i kazu da nemaju obalnu vec samo gigantum?!?
Amateri...
Poslato: Ned Apr 08, 2012 4:14 am----
Pa, naruči si sjemenke i posij.
Poslato: Ned Apr 08, 2012 8:56 am----
To mi je poslednja opscija ako nista ne nadjem.
Nisam nikad sejao tako da mi je malo strah dal cu znati.
Poslato: Ned Apr 08, 2012 9:14 am----
Pa siješ jednako, kao ostale sjemenke. Imaš jako dosta opisa na forumu. Jendom je triba počet. Sam napred
Poslato: Ned Apr 08, 2012 9:34 am----
Razlog sto je nema u Srbiji je jer je osetljiva na mraz. Osetljivija je od Sequoiadendron-a koji podnosi i vise od -20 kad je biljka velika, Obalska ne moze da podnese vise od -8.... Lepo ameri kazu da je ona za zonu 7, dok je dzinovska sekvoja za zonu 5. Ja imam semenke dzinovske sekvoje stratifikovane, pa ako nekome treba, nek se javi na pp
Poslato: Ned Apr 08, 2012 11:47 am----
No, podnosi malo više, nego -8. Koda nas u kontinentalni Sloveniji ima par stabala, koja su preživjela i hladne zime.
Poslato: Ned Apr 08, 2012 12:34 pm----
mozda do -10. Ta u Sloveniji su verovatno velika i stara drveta.... Ja govorim za drvece do 10 godina koje je dosta osetljivije... A i svi znamo da je klima mnooogo promenjena za proteklih 15ak godina... Kod mene je u selu od pre desetak godina cesta pojava da zimi bude do -28 a leti do +50. Inace selo je nadomak Smederevske Palanke...
Poslato: Ned Apr 08, 2012 12:59 pm----
Ne, nisu to stara stabla , možda 10-15godine, ali posadžene su u zaštičenom području, gde ih možda zima ne uništi. Neke su više godina životatariel i tjerale iz korijena, ali su se sada več opomogle.
Poslato: Uto Apr 17, 2012 8:16 pm----
U petak na večer u 20.10 sati HRT 1 odabrao za vas Đelo Hadžiselimović dokumentarac o sekvojama: www.hrt.hr/index.php?i...02724069ea
Poslato: Uto Apr 17, 2012 9:10 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| U petak na večer u 20.10 sati HRT 1 odabrao za vas Đelo Hadžiselimović dokumentarac o sekvojama: www.hrt.hr/index.php?i...02724069ea |
Da da, dobro da si podsjetio! Ja zaboravio staviti ovdje na forum.
Poslato: Čet Apr 26, 2012 9:51 pm----
И ја сам окретао расаднике по Србији а и лично у неким питао и нико нема Обалну секвоју. Заиста штета.
Poslato: Pon Maj 07, 2012 7:32 pm----
Kad je najbolje uzeti reznicu za razmnozavanje i zasto?
Poslato: Uto Jul 31, 2012 12:09 pm----
| Limp citat: |
| Kad je najbolje uzeti reznicu za razmnozavanje i zasto? |
Kao prvo, treba imati u vidu da obalne sekvoje (Sequoia Sempervirens) se teze razmnozavaju van svog prirodnog stanista u odnosu na dzinovsku sekvoju (Sequoiadendron Giganteum) i osetljivije su na uslove u kojima rastu.
Za obalne sekvoje, najbolje je uzeti reznicu u maju ili junu, i to u rano jutro pre nego sto sunce zagreje sokove u drvetu.
Pre rezanja, pripremiti posude srednje velicine i napuniti ih vlaznom i sterilnom mesavinom za sadjenje. Takodje, pre polaska, nakvasiti nekoliko paprinih ubrusa u koje ce se uviti reznice pre sadjenja, kako bi se bezbedno transportovale. (Negde sam procitao da moze da se ponese i nekoliko kocki leda koje ce se staviti u ubruse, kako bi se drzala niska temperatura reznica do sadnje, mada moze da bude malo komplikovano za celu akciju...)
Iseci nekoliko mekih reznica duzine oko 15 cm, direktno sa zdravih vrhova grana. Reznice treba da budu svetlo zelene, meke i savitljive. U korenu grancice iseci pod ostrim uglom, kako bi se napravila veca rezna povrsina, kojom ce se omoguciti veca apsorpcija vode i hormona rasta.
Ocupati sve iglice sa donje trecine svake reznice, odmah ih umotati u vlazne ubruse i uneti sto pre unutra.
Prosuti jednu supenu kasiku praskastog hormona rasta na ravnu povrsinu i urolati donjih 5 cm reznice u prah. Posaditi reznicu do dubine od oko 7-8 cm u posudu sa zemljom i utapkati zemlju da bi se istisnuo visak vazduha.
Svaku posudu sa reznicom staviti u posebnu providnu plasticnu kesu i sa gornje strane kesu opusteno zatvoriti kanapom ili plasticnim vezicama. Staviti ih u toplu sobu, na svetlo mesto, bez direktnog sunca. Da bi se odrzao visok stepen vlage u kesama, jednom dnevno otvarati kese i rucnom prskalicom sitno rasprsavati vodu po reznicama (sto sitnije kapi, to bolje, da ima efekat dobijanja vlage iz magle).
Na ovaj nacin, reznice bi trebale da puste korencice u roku od dve do tri nedelje.
Dakle, kratak rezime:
1. Uzimanje reznica u maju ili junu, u rano jutro (pre nego sto sunce zagreje sokove u drvetu)
2. Iseci nekoliko mekih reznica (svetlo zelene, meke i savitljive) duzine oko 15 cm
3. Ocupati sve iglice sa donje trecine svake reznice
4. Odmah ih umotati u vlazne papirne ubruse (moze i da se stavi poneka kocka leda) i sto pre uneti unutra
5. Uvaljati donjih 5 cm svake reznice u prah hormona rasta
6. Posaditi do 7-8 cm dubine u posude srednje velicine, napunjene vlaznom i sterilnom mesavinom zemlje
7. Svaku posudu sa reznicama staviti u providnu plasticnu kesu i lagano zatvoriti sa gornje strane (kanapom ili plasticnom vezicom)
8. Odloziti ih u toplu sobu, na svetlo mesto, bez direktnog sunca
9. Jednom dnevno otvarati kese i rucnom prskalicom sitno rasprsavati vodu po reznicama
10. U roku od dve do tri nedelje, reznice bi trebale da puste korencice
Poslato: Uto Jul 31, 2012 1:30 pm----
Hvala,hvala puno.
P.S. Nasao sam podatak da je najbolje uzeti reznicu krajem avgusta.
Hvala za ceo postupak koji je izuzetno detaljan.
Poslato: Uto Jul 31, 2012 3:45 pm----
| Limp citat: |
| Hvala,hvala puno. P.S. Nasao sam podatak da je najbolje uzeti reznicu krajem avgusta. Hvala za ceo postupak koji je izuzetno detaljan. |
Odlicno, znaci mozemo ove godine da ih posadimo. Samo ne znam gde da nadjem primerak za uzimanje reznica?
Nameravam da odem do botanicke baste ove nedelje, samo nisam siguran da li cu uspeti da secnem nesto...
Jel ih ima u Novom Sadu?
Poslato: Uto Jul 31, 2012 4:17 pm----
Jedini primerak ove vrste sekvoje je u Botanickoj basti u Beogradu.
I ja cu probati da uzmem grancicu u Bg-u, krajem meseca.
Poslato: Uto Jul 31, 2012 5:14 pm----
| Limp citat: |
| Jedini primerak ove vrste sekvoje je u Botanickoj basti u Beogradu. I ja cu probati da uzmem grancicu u Bg-u, krajem meseca. |
Ne mogu da verujem da imamo samo jedan primerak obalne sekvoje u Srbiji...
Za razliku od nje, dzinovske sekvoje ima po Srbiji "dosta", usamljeni primerci naravno, u grupama po 2-3. Doduse, u sklopu hotela Hajat na Novom Beogradu ih ima cak 13 na gomili
(imas slike sto sam okacio na temi Sequoiadendron Giganteum, poslednja strana).
Poslato: Uto Jul 31, 2012 8:22 pm----
[quote="drleco"]
| Limp citat: |
Ne mogu da verujem da imamo samo jedan primerak obalne sekvoje u Srbiji... |
Možda zato, što ne podnosi zime !!!
Poslato: Uto Jul 31, 2012 9:13 pm----
Ako ne podnosi zime kako je onda u botanickoj basti, napolju naravno?
Poslato: Uto Jul 31, 2012 10:15 pm----
| Limp citat: |
| Ako ne podnosi zime kako je onda u botanickoj basti, napolju naravno? |
Upravo je to i moja logika. Ako je uspela u botanickoj basti, u centru grada, na niskoj nadmorskoj visini, sa jakim minusma, velikim letnjim vrucinama i neposrednim betonskim i asfaltnim okruzenjem, zasto onda ne bi uspela na jos nekom mestu u Srbiji?
Moguce je sigurno izimitirati slicne uslove iz botanicke baste na jos nekom mestu... Ili mozda joj priustiti jos bolje uslove?
@Sequoiadendron:
Kakve su lokacije u Sloveniji na kojima uspevaju? Pretpostavljam da nisu postedjene veoma niskih zimskih temperatura?
Poslato: Sre Avg 01, 2012 7:13 am----
Ja znam samo za nekliko stabla. Prva dva stabla rastu u Novoj Gorici uz Talijansku granicu, tamo je klima ugodna, možda do -15, ako dođe. ( www.panoramio.com/phot...ervirens)) A na kontinentu je klima neugodnija tamo do -25. Druga 3 stabla su manja do 5m, i na početku su kroz zimu jako stradavala. No sada su se več opravila i više ne smrznu. Ali triba naglasit, da možda rastu u n ekoj posebnoj mikroklimi (zaštita od vjetra), pa ih mraz ne uništi.
NO, ova raste u Mariboru, višine oko 4 metra (http://www.panoramio.com/photo/23735473?tag=Sekvoja%20(Sequoia%20sempervirens) )
Jedna takva rast ejoš u Ljubljani a jedna blizu Maribora na Pohorju i to je sve.
Ima jedna 80 godina stara još u Zagrebu kraj jedne vile. Na 335 stranici Šumarskog lista je opisan taj Zagrebaački "fenomen" , koji je mjerio godine u 85 godiniživota 18 metra u visinu i 68,5cm u promjeru. No, treba naglasiti, da Zagreb ima jako toplu klimu, samo 2puta u 70 godina je bila tempertura preko -20 C (http://www.sumari.hr/sumlist/199509.pdf#page=53 )
NO, ja sam ove godine posadio 3 godišnju biljku kod mene na vikendici, pa da vidimo, što če joj reči gospođa zima
Poslato: Sre Avg 01, 2012 9:30 am----
| Sequoiadendron citat: |
| ja sam ove godine posadio 3 godišnju biljku kod mene na vikendici, pa da vidimo, što če joj reči gospođa zima |
Kako si dosao do trogodisnje biljke? Iz semena? Iz reznice? Kupio?
Poslato: Sre Avg 01, 2012 9:55 am----
I opet ja sa istom pricom, na razlicitim temama. "Toplotno jezgro velikog grada" je poznati mikroklimatski fenomen. U sredistima velikih gradova su najniže temperature uvek više nego u okolini, na periferiji. Sigurno da je u botaničkoj basti koja je u samom centru Beograda, mnogo balaži jutarnji mraz i u najjačim zimama nego na periferiji. Dakle, ne prelazi (često), ako uopšte i prelazi -15 C .
Poslato: Sre Avg 01, 2012 11:16 am----
| Jovan1. citat: |
| I opet ja sa istom pricom, na razlicitim temama. "Toplotno jezgro velikog grada" je poznati mikroklimatski fenomen. U sredistima velikih gradova su najniže temperature uvek više nego u okolini, na periferiji. Sigurno da je u botaničkoj basti koja je u samom centru Beograda, mnogo balaži jutarnji mraz i u najjačim zimama nego na periferiji. Dakle, ne prelazi (često), ako uopšte i prelazi -15 C . |
Ok, ima logike
Ja nameravam da posadim dzinovske sekvoje na svom placu na Kosmaju, na oko 350 metara nadmorske visine, okruzeno sumom, sa pogledom na severozapadnu padinu Kosmaja. Pitanje je koji je najbolji nacin zastite mladih sadnica kada nisu pod sneznim pokrivacem? Da li ih mozda pokriti najlonom ili kartonom, da se zastite od hladnih vetrova?
A verujem da obalne sekvoje tek posebno dobro moraju da se zastite...
Poslato: Sre Avg 01, 2012 12:11 pm----
Posijao sa je iz domačeg sjemena, Evropskog, iz Nove gorice. No, nisam siguran, možda sam za tu trogodišnju čak kupio sjeme preko e-baya. Ali ovih 30 komada, koje još imam doma , sigurno su iz tog domačeg sjemena. Lani sam ih sijao.
Poslato: Sre Avg 01, 2012 1:08 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| MOram ti reči, da su sve otišle. MOžda imam koju sliku gdje od lani. Moram pogledati. ALi slično klijaju ko metasekvoje, moćda malo tamnije zelene boje i malo više. Imaju 2 kotiledona, kao metasekvoja i kriptomerija sa usporedbom sa S.giganteum koja ima obično 4 ili taksodijem kojiih ima još više možda 10kom.... |
Poslato: Sre Avg 01, 2012 4:16 pm----
Ne sječam tačno šta sam napisao prije 3 mjeseca, ali ove godine nisam proizveo niti jednu, proklijale jesu, ali su kasnije sve otišle k vra..... Ove što ih imam, su mi od lanskog prolječa.
Poslato: Sre Avg 01, 2012 9:28 pm----
Ok.Samo sam malo bio zbunjen.Pozdrav.
Poslato: Sre Avg 01, 2012 9:36 pm----
| drleco citat: | ||
Odlicno, znaci mozemo ove godine da ih posadimo. Samo ne znam gde da nadjem primerak za uzimanje reznica? Nameravam da odem do botanicke baste ove nedelje, samo nisam siguran da li cu uspeti da secnem nesto... Jel ih ima u Novom Sadu? |
Mislim da ce to sa reznicama uspeti,bar po jedan primerak,na kraju krajeva dobra volja sve resava, good will rules!!!
Poslato: Čet Avg 02, 2012 6:35 am----
A kako je velika ta beogradska sekvoja ?
Poslato: Čet Avg 02, 2012 8:33 am----
| Sequoiadendron citat: |
| A kako je velika ta beogradska sekvoja ? |
Ne znam, nisam je video nikada...
Nadam se da cu za vikend da odem do botanicke, pa ako ne uberem reznicu, onda da je makar uslikam.
Poslato: Čet Avg 02, 2012 2:03 pm----
| Limp citat: |
Hoces li ici do Botanicke ove nedelje po reznicu? Mislim da ce to sa reznicama uspeti,bar po jedan primerak,na kraju krajeva dobra volja sve resava, good will rules!!! |
Ko sto rekoh, nadam se da cu da stignem ove nedelje... Btw. nameravam da odem i do Velikog Ratnog Ostrva da probam da nadjem Taxodium-e, ali to je sada malo vec off-topic
Bas bih voleo da uspe makar jedna obalna sekvoja van botanicke, pa da onda imamo reznice, pa da ih sirimo zainteresovanim ljudima.
Poslato: Čet Avg 02, 2012 9:31 pm----
| Limp citat: |
Bas bih voleo da uspe makar jedna obalna sekvoja van botanicke, pa da onda imamo reznice, pa da ih sirimo zainteresovanim ljudima. |
To i ja mislim
Poslato: Čet Avg 16, 2012 10:03 am----
Posadjene su reznice obalske sekvoje
:) :)Tacnije jos pre nekih nedelju dana...
Utrljao sam donji deo u hormon rasta za oziljavanje cetinara. Jedino ne znam da li bih trebao da ih eventualno tretiram Captan-om???
Kad budem stigao, bacicu neke slike ovde na forum...
Poslato: Čet Avg 16, 2012 3:13 pm----
To prijatelju :)!!!
Svaka cast!!!
.
Nista bez vere i volje.Neka je sa srecom, i ja cu pocetkom septembra do Botanicke baste.
Sto se tice Captana ne bi trbalo da skodi,ali za svaki slucaj mozes da ga korists na polovini reznica
Poslato: Čet Avg 16, 2012 3:15 pm----
P.S. Kakva je situacija u Botanickoj sto se tice cuvara?
Poslato: Čet Avg 16, 2012 3:58 pm----
| Limp citat: |
| P.S. Kakva je situacija u Botanickoj sto se tice cuvara? |
Nema cuvara u tom smislu, ali tamo se odvijaju radovi na rekonstrukciji baste, pa ima radnika. Iskreno, ne verujem da bi ti bilo ko prigovorio, jer nam je cilj plemenit.
Posebno sto su oko obalnih sekvoja i metasekvoja iskopali neke rovove (valjda za instalacije), tako da su dobrim delom ostetili donje grane na pojedinim primercima, a ne smem da pomislim sta su im uradili sa korenjem Iskreno, ne verujem da bi uzimanje 2-3 reznice sa prilicno razgranatih biljaka bilo kome skodilo, posebno sto, na zalost, izgleda da se i ne vodi mnogo racuna o njima...
Poslato: Čet Avg 16, 2012 9:14 pm----
Evo moje 2 godišnje sekvoje iz sjemenke.
Poslato: Čet Avg 16, 2012 9:56 pm----
Lepa,lepa svaka cast.
Jos ako bih bio raspolozen da posaljes jednu drugarski u Sabac ?
Poslato: Pet Avg 17, 2012 5:45 am----
O, teško če to bit, zar na granici ne otvaraju kutije ?
Poslato: Pet Avg 17, 2012 11:14 am----
Ne znam da li otvaraju.Da li neko ima slicna iskustva sa slanjem biljaka preko granice?
Poslato: Pet Avg 17, 2012 11:38 am----
Evo iskustava.
Poslato: Pet Avg 17, 2012 4:41 pm----
Procitao sam sve i u principu moze :).
Pa Sequoiadendron prijatelju po sekvoji, ako si drag pokloniti (poslati) mi jedan primerak bio bih ti mnogo zahvalan.Tebi to mozda ne znaci toliko ali meni bi mnogooooo znacilo.Troskove slanja postom ili nekim slicnim putem bih naravno ja preuzeo.Poslacu ti na pp, adresu i podatke, pa kad god budes imao vremena ti posalji.Hvala unapred.
Poslato: Pet Avg 31, 2012 10:08 pm----
Kako napreduje ozivljavanje reznica, ima li nekih pomaka?
Poslato: Pet Apr 05, 2013 9:35 pm----
Pozdrav svima! Prije par dana sam nabavio sjemenke obalne sekvoje. Stavio sam ih u plastičnu kutiju u koju sam prvo stavio vlažni pjesak i stavio ih u frižider. Zanima me jel je to dobar postupak ili sam trebao nekako drugačije? (Istu stvar sam napravio i sa sjemenkama metasekvoje.) Ovo mi je prvi put da ih pokušavam dobit iz sjemena, a nisam siguran jel to ispravan način?
Poslato: Pet Apr 05, 2013 10:37 pm----
Jeste ispravno.
Kad ih stratifikujes nakon dve-tri-cetiri nedelje (to je taj proces imitiranja blage zime), klijavost ce biti veca.
Metasekvoja trazi nakon toga bar 20 C° za klijanje, a verujem da je i crvena sekvoja slicne preferencije. Obe vole vlagu.
Poslato: Sub Apr 06, 2013 11:05 am----
Hvala na odgovoru!
Još me samo zanima u kakvu zemlju da ih stavim kad ih izvadim iz frižidera? Jel da ih stavim u supstrat za klijanje ili nešto drugo?
Poslato: Sub Apr 06, 2013 12:06 pm----
Pa, daj ih u subtrat za klijanje. I nemoj ih duboko "zakopati", samo toliko da ih pokriješ. Rjedovitu prskaj sa vodom, doke ne prokliju, da se supstrat i sjeme ne osuši. Sjemenke če po mome islustvu početi da kliju nakon 10 - 15 dana. A poslije pazi sa zaljevanje, da ti ne polgenu klijaci, ako se ti to desi, gotovi su od prvog do zaddnjeg.
Poslato: Sub Apr 06, 2013 12:23 pm----
Napravit ću tako! Hvala za savjete!
Poslato: Uto Dec 10, 2013 1:11 am----
Do danas sam mislio da postoje samo albino sisari, i po neki albino gušter ali za biljke nisam znao. Evo sad pročitah da postoji i albino sekvoja bez zelenog hlorofila. I meni je bilo neverovatno ali evo da ja ne prepričavam možete pročitati objašnjenje te pojave na ovom, više nego dobrom, sajtu:
bioloska.blogspot.com/...ila-u.html
Poslato: Uto Dec 10, 2013 1:20 am----
Evo i slike.
Poslato: Uto Dec 10, 2013 9:24 am----
Bas je super ova albino sekvoja, samo sto se ovde radi o Sequoiadendron giganteum-Dzinovskoj sekvoji, a albino je Sequoia sempervirens-Crvena sekvoja, u svakom slucaju je biljka super, uopste nisam znao da postoje albino biljke. Hvala ti na ovom postu
Pozdrav
Poslato: Uto Dec 10, 2013 2:08 pm----
E da, izvinjavam se, tek sad sam video da postoji posebna tema i o crvenoj sekvoji, pa moderator može i da premesti.
Pozdrav.
Poslato: Sre Dec 11, 2013 7:13 pm----
Dobra fotka, dobra informacija, dobar blog! Hvala ti, skoteinos!
Poslato: Sre Dec 11, 2013 8:44 pm----
Hvala i tebi, kao i mnogim dobrim ljudima sa ovog foruma od kojih sam i ja puno toga naučio.
Poslato: Čet Nov 13, 2014 6:59 pm----
Поздрав за све! Је л` можда неко нашао обалску секвоју у неком расаднику у Србији?Или је успео ожилити?Каква су искуства?
Poslato: Ned Feb 22, 2015 6:30 pm----
Evo jedne ljepotice, koja raste 200 metara od mora, dvorac Miramar, Trieste
Poslato: Pon Feb 23, 2015 8:35 am----
Сјајно изгледа!
Колико ли је старо?
Poslato: Pon Feb 23, 2015 9:25 am----
Nisam bas siguran, navodno ju je donio vlasnik dvorca Miramar avstrijski nadvojvoda Maximilian, kasniji meksicki kralj, sa svojih putovanja. A njega su ubili u Meksiku 1867. Pa ako uzmemo u obzir tu godinu, recimo, onda je stara 148 godina.
Poslato: Pon Feb 23, 2015 10:21 am----
Врло могуће. Видео сам ону у ботаничкој башти у Београду, није много велика, али није стара. Ова у Словенији је лепо порасла за ове године ипак. Штета што је нема чешће по парковима. Покушао сам јесенас да је ожилим, али ми није успело. Узео сам и неколико шишарки, али су већ биле изгубиле већину семенки. Неколико сам извукао и посејао пре неких 3 недеље, али не обећавају.
Poslato: Pon Feb 23, 2015 10:23 am----
Извињавам се, у Трсту је ова што си сликао, не у Словенији. Виђао сам овде на форуму лепе примерке и у Словенији.
Poslato: Pon Feb 23, 2015 11:55 am----
Da, ima u Sloveniji, ali u mediteranskom pojasu. Najvise ih je u Novoj Gorici, kojoj treba do mora oko 70 km. Vec sam sijao, inklije bez problema to domace sjeme.
Poslato: Pon Feb 23, 2015 12:04 pm----
Нисам успео узети довољно шишарки јер сам био у ботаничкој башти где нису баш благонаклони кад се чачка око биљки. Јесу ти се одржале те биљке из семена?
Poslato: Pon Feb 23, 2015 1:31 pm----
Nemam ih vise, posadzene su svugde.
Poslato: Pon Feb 23, 2015 1:38 pm----
Драго ми је да чујем да си успео да их одгајиш! Јесу ли саднице добро подносиле мразеве? Какви су утисци у односу на друге четинаре што се тиче ницања, сађења и после примања?
Poslato: Pon Feb 23, 2015 8:32 pm----
Imam malo problema, malo samvec zaboravio cirilicu, pa mi ni google nije uspio prevesti zadnje tvoje rjeci. Zanima te kako prezive zimu. Za sada dobro.
Poslato: Uto Feb 24, 2015 8:03 am----
To me je interesovalo, da. Odlicno! Samo jos da uspem da skupim semenke u odgovarajuce vreme.
Poslato: Uto Feb 24, 2015 8:38 am----
Malo mozda predugo vegetiraju u jesen, pa ti mladi izbojci obicno malo pomrzne. Ceseri su obicno visoko, ja obicno skupin sjemenke pk tlu zajedno sa vrhnjom zemljom, jer inace bih morao to skupljati pola dana., sjemenku po djemenku. Znaci, sjemenka nemas za ovu godinu, trebas sada cekat jesen ili.?
Poslato: Uto Feb 24, 2015 9:27 am----
Kupis semenke zajedno sa zemljom pa sve to posejes? Ubrao sam par sisarki jesenas iz kojih sam izvukao 15-ak semenki sumnjivog kvaliteta. Drzao sam ih uglavnom u frizideru i nedavno posejao. Za sledecu turu moram da cekam jesen mada je u botanickoj basti tesko skupiti, ali potrudicu se.
Poslato: Uto Feb 24, 2015 9:55 am----
Ponekad da, alinkada imam vremena, ka o sada, izvadim jih iz te zemlje. Nemaju bas neku klijavost visoku, tako da, no, kliju mislim u negde 10 dana, ako se sjecam. Mozda ces dobit 3 biljke
Poslato: Sre Feb 25, 2015 7:57 am----
Ti si se ispraksirao pa dobro raspoznajes semenke medju zemljom.Probacu i ja nesto tako sledece jeseni. Reznicom je, izgleda, jako tesko.
Poslato: Ned Avg 02, 2015 11:41 am----
Nažalost,nije ni jedna nikla iz semena,a i reznice su se osušile.Tretirao sam reznice hormonom a jedne i druge fungicidom,i ništa.Je l pronašao neko u Srbiji u rasadniku?
Poslato: Ned Avg 02, 2015 11:42 am----
Ili nekom parku?
Poslato: Ned Avg 02, 2015 12:41 pm----
koliko sam ja upoznat, obalska sekvoja ne može da preživi u našoj klimi napolju. I mamutovac se nekada olinja kada je mala, ako bude jača zima, a ona je dosta otpornija od nje.
Poslato: Ned Avg 02, 2015 5:38 pm----
Ja sam posijao ove godine kupljeno sjeme i nesto domacog i rezultatje oko 80 malih sekvojica.
Poslato: Pon Avg 03, 2015 9:40 am----
Успева доста добро у Београду где је мало заштићено од екстремних услова. Мало је незгодно узимати резнице из Ботаничке баште...Мене фасцинира ова биљка јер расте из пања, као тиса, па би се регенерисала и после пожара и после сече.
Нажалост, нисам је пронашао ни у једном парку да бих могао лагано да узмем резнице или семе.
Poslato: Pon Avg 03, 2015 11:49 am----
Pa, moguće. Beograd je inače topliji od Srbije za 3-10 stepeni, pogotovu u zimskim mesecima, a Jevremovac je šumetina, pa moguće je da gura tamo. Nikad se nisam zanosio sa njom, mogao sam da nabavim dosta semena u više prilika...
Poslato: Pon Avg 03, 2015 12:10 pm----
Мени не успева ни семе да набавим...Прошле године сам узео пар шишарки из баште, али су имале јако мало семена, тј. испало им је семе раније. Тамо баш лепо расте, тако да сам сигуран да би могла да се гаји и шире. Битно је само да се ужили док је мала и да не буде усамљена на неком јаком сунцу.
Poslato: Pon Avg 03, 2015 1:10 pm----
ako budem nabavio seme, javiću se.
Poslato: Sre Avg 05, 2015 7:24 am----
Oдлично! Хвала ти! Из семена се лакше размножавају него из резница. То су ми расадничари рекли да важи за све четинаре. У сваком случају, могу ти се реванширати резницом из баште па да покушаш.
Poslato: Ned Mar 06, 2016 7:47 pm----
Bio sam danas kod naše največe "kontinentalne " sekvoje, u 4 godine kolko se nismo vidjeli, čoni mi se, da je jako narasla. Rste u selu Oplotnica ,blizu Maribora
Poslato: Ned Mar 06, 2016 8:01 pm----
Је ли у питању црвена секвоја?Ако имаш неку слику,можеш је поделити са нама.Штета што је реткост у Југоисточној Европи.
Poslato: Ned Mar 06, 2016 8:29 pm----
Nemam sliku, tu je film::
Da, crvena je , S.sempervirens
Poslato: Ned Mar 06, 2016 9:25 pm----
Још боље филм!
Сјајна је!
Можеш да узмеш изданак из корена или пања(најбоље ако је из корена и може се извадити заједно са жилицама) и посадиш негде код себе!;-)
Poslato: Pon Mar 07, 2016 5:17 am----
Vec imam 3 komada posadzena kod sebe, koje sam sam uzgojio, jedna je oko 2 metra ostale dve su manje
Poslato: Pon Mar 07, 2016 8:05 am----
Дивно!
Ја покушавам задњих пар година да некако набавим или произведем, али до сада безуспешно. Тренутно имам резницу које покушавам да ожилим, па ћемо видети. Иначе, у Београду и Србији је права реткост, има је само у Ботаничкој башти, колико ја знам.
Јеси ли сам произвео саднице и како или купио?
Poslato: Pon Mar 07, 2016 12:20 pm----
Pa sam sam sijao. Ponekad kupim strano sjeme, ponekad skupim domace sjeme, ali stabla sjemenom jedino su blizu mora, pa jos nisam uspio stici do njih. No, video sam da i na tom stablo ima cesera, pa cu na jesen ih tu skupiti.
Poslato: Pon Mar 07, 2016 12:29 pm----
Треба погодити време кад опадају шишарке, чешери. Једном сам овамо узео пар, али је било мало семенки и лоших па ми ништа није никло.
А и ови из Ботаничке баште нису баш благонаклони ако хоћеш нешто да узмеш. Треба скупити више шишарки јер често семенке испадну при паду шишарке на земљу. За плодно семење, биљка, колико се сећам, треба да буде мало старија, бар 15 година, пожељно више. Трудићу се и даље на разне начине!;)
Poslato: Uto Mar 21, 2017 7:50 am----
Prije par dana tražio najvišje stablo u Gorici, našao sam ga , ali na žalost u horizontali