Poslato: Čet Maj 15, 2014 7:54 pm----
Surfajuć i guglajući na letio sam na ovo:
clippings.gardenweb.co...latlander2
Bark inversion,odnosno obrtanje kore, radi se zbog ranijeg plodonošenja i prisiljavanja voćke na patuljasti rast.Na mladom stablu se napravi klasično prstenovanje,skine se prsten kore koja se vrati ali obratno.Može se raditi na više voćnih vrsta,izgleda da je sve više manje u experimentalnoj fazi,ima nekih mana,kod nekih sorti ,npr jabuka, ne djeluje jednako,ima i obacivanja,plodovi su u principu veći ali i kod nekih sorti slabije kvalitete.Koga zanima neka progugla pod nazivom Bark Inversio,ima i videa na youtube itd.
Ja ću iskušati na citrusima,ko će ih čekati deset godina da rode,imam i nekih mladih jabuka,avokada,šteta da se ne mogu prstenovati i palme.
Poslato: Čet Maj 15, 2014 8:02 pm----
Da puljka . Podloge za kalemljenje bilo koje vockarice se uzimaju samo sa divljih sorata . Kalemljene sorte sljiva , jabuka i krusaka nekada ne niknu a nekada ne daju istovetne plodove .
Znaci za podloge se uzimaju divlje sorte koje se dobijaju iskljucivo iz semena. Neke podloge se dobijaju i iz reznica i kao takve se koriste samo za kalemljenje mini i patuljastih vocaka .
Pozdrav sa juga .
Poslato: Pet Maj 16, 2014 1:32 pm----
Znaci da su biljke dobijene iz sjemena jače?
Poslato: Pet Maj 16, 2014 6:55 pm----
Duzega veka, otpornije i vece rastom - da jace, ali kasnije vocka proordi (to je mana - ili mozda samo nedostatak strpljenja)
Mada uglavnom svi novi intezivni zasadi pre ce odabrati reznicu za podlogu, nego seme - zbog brzega povrata ulozenog.
Ili je nekome u interesu da su biljke bolesljivije, kracega veka...
Poslato: Pet Maj 16, 2014 7:25 pm----
Kreketalo ,,nije tako p-rijatelju. Zamisli rasadnike koji godisnje proizvedu preko 300 000 kalema jabuka, krusaka , sljiva . Pa jel oni podloge dobijaju od reznica . Kazem podloge od reznica se koriste samo za patuljaste i mini vocke a tu spadaju ove sto sam i naveo.
Za kalemljenje vocaka koristi se podloga koja je nastala iz semena i nikako drugacije . Sadnica koja je nikla iz divlje biljke je otpornija i mnogo brze raste dok semenka sa kultivara tesko raste .
Znaci za podloge se koriste divlje biljke . Nemoj neko da te laze i pogresno da ucic.
Postoje rasadnici koji se iskljucivo bave proizvodnjom podloga . Takve podloge ne kostaju vise od 3 ili najvise 20 dinara .
Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Pet Maj 16, 2014 7:29 pm----
Zaboravih da kazem da se podloge kod nekih kultura i oziljavaju a ne iz semena . Primer je : vinova loza, I to za sortu grozdja koja ne treba brzo da raste . Kada bi npr. kalemari kalemili krusku na divlju krusku desilo bi se cudo. Plemka bi toliko brzo rasla da bi se izduzila i zbog nedostatka uglenih hidrata u stablu , brzo bi se osusila . zato se za krusku uzimaju razne druge podloge koje nemaju jak koren kao div. kruska . Najbolja je za to dunja provansalka.
Na divlju tresnju ide pitoma tresnja a ne i visnja . Visnja se kalemi na neke druge podloge slabije bujnosti.
Kazi zsta ti treba [ da ne nabrajam] pa cu ti reci sta se sa kim spaja .
Pozdrav
Poslato: Pet Maj 16, 2014 8:39 pm----
Podloge loze se rade vegetativno jer se radi o američkoj vrsti loze koja je otporna na filokseru,a postoje i više sorti te vrste koje se rabe za različite vrste tla.
Veliki rasadnici koriste i vegetativnim načinom uzgojene podloge a i sjemenjake.Kako se dobiju podloge jabuke,recimo M 26,sijanjem?A tko bi dao 300000sjemenki jabuke,te podloge.Sve se te podloge dobijaju vegetativno.Sjemenjaci u naravi imaju prirodniji korijen,uglavnom vretenastog oblika,i kao takav je bolji,jači,bolje prodire u dubinu i dobro napaja i hrani biljku.Korijen vegtativnih podloga ima korijen koji je recimo metlast,nema izraženu glavnu žilu,već više takvih žila koje se zrakasto šire u dubinu.Prednost sjemenjaka je i u tome da manje izbacuju izdanke-žilavke oko debla.
Vidio sam puno starih krušaka kalemljenih na divlju krušku,rastu sasvim normalno.A kako se dobiju te podloge provansalke?
Kod nas se trešnje,višnje i maraške kaleme na rašeljku,magrivu i uspijevaju fenomenalno.
Poslato: Pet Maj 16, 2014 8:51 pm----
pinova.hr/hr_HR/baza-z...-za-jabuku
Poslato: Sub Maj 17, 2014 8:50 am----
| Vojvoda citat: |
| Kreketalo ,,nije tako p-rijatelju. Zamisli rasadnike koji godisnje proizvedu preko 300 000 kalema jabuka, krusaka , sljiva . Pa jel oni podloge dobijaju od reznica . Kazem podloge od reznica se koriste samo za patuljaste i mini vocke a tu spadaju ove sto sam i naveo. Za kalemljenje vocaka koristi se podloga koja je nastala iz semena i nikako drugacije . Sadnica koja je nikla iz divlje biljke je otpornija i mnogo brze raste dok semenka sa kultivara tesko raste . Znaci za podloge se koriste divlje biljke . Nemoj neko da te laze i pogresno da ucic. Postoje rasadnici koji se iskljucivo bave proizvodnjom podloga . Takve podloge ne kostaju vise od 3 ili najvise 20 dinara . Pozdrav i svako dobro. |
Kruska isto je retko sijanac, uglavnom vegetativne podloge dunje (reznice)
Poceli su i zasadi tresanja na reznicama sve vise jer hoce da izbace najzastupljeniju magrivu
Za sljivu i breskvu jos nemaju adekvatnu zamenu al cim se nadje verujem da ce ih biti u ponuti dosta.
I nisam mislio na rasadnike da je njima to u interesu, vec farmaciji koja i sponzorise sve edukativne emisije na nasim i stranim TV kanalima.
Poslato: Sub Maj 17, 2014 9:08 am----
Dunja BA 29 (provansalska dunja) je vegetativna podloga - reznica ili polozenica.
Dosta sorti krusaka inace imaju donekle inkopatibilnost sa podlogama dunje pa se kaleme preko posrednika da bi imale veka
Npr. viljamovka je kruska koja se mora kalemiti preko posrednika na dunju da bi imala veka (BA 29 - kaludjerka - viljamovka)
Koliko sam upoznat najcesci posredni je kaludjerka.
pinova.hr/hr_HR/baza-z...-za-krusku
Poslato: Uto Maj 27, 2014 8:33 pm----
aronija :-)
Poslato: Pon Jun 16, 2014 9:35 am----
Hteo bi da kalemim kajsiju za par dana, na pupoljak, problem je u tome sto ju je na unutrasnjem delu stabla napala monilija. Sta bi bio vas savet?
Poslato: Uto Jun 17, 2014 2:13 am----
Koga je napala monilija,podlogu ili matično stablo?
Poslato: Uto Jun 17, 2014 10:26 am----
Još je rano za kalamljenje kajsije na spavajući pupoljak,pošto smatram da pupoljci nisu dovoljno sazreli,još pričekati mjesec dana treba. Treba uzeti pupoljke sa grane koja nije zahvaćena sušenjem,inaće uzalud je trud.
Vjerojatno kalamiš na šljivu na visinu veću od jedan metar. To treba raditi polovicom augusta mjeseca ( VIII).
Poslato: Uto Jun 17, 2014 1:21 pm----
Napala je maticno stablo.
Probacu da kalemim na budni pupoljak (a nije mi problem ni da sacekam malo), kalemicu na dzeneriku.
Sva vremena su GMT + 1 sat