Poslato: Ned Sep 21, 2008 1:23 pm----
Mozda nije neka atraktivna biljka, ali meni se svidja.
E sad, nadjoh nesto na netu da je africkog porekla i da je zimska biljka (nisam shvatila na ciju zimu misle: nasu ili africku), koja moze podneti i -12C ali kratkotrajno, optimalno 10C. Leti drzati u senci (kao za mene!). Kako je zimska biljka, treba je "osusiti" leti.
Cveta sredinom proleca, cvetovi pastelnih boja.
Ne kaze sta da se radi sa njom zimi. Smem li ja to da drzim na tolikoj hladnoci i smem li da zalivam? Kad padaju kise u juznoj Africi? Upomooooc!!!
Poslato: Ned Sep 21, 2008 1:48 pm----
Calypso nasla sam isto sto i ti ali i podatak da zimuje na 7C.Cveta krajem zime-pocetak proleca.
Sto se tice vode ako neko moze da prevede :
,,Watering Needs: Keep drier in winter,,
Poslato: Ned Sep 21, 2008 6:38 pm----
Evo ''slobodnog'' prevoda: ''Držati suvog zimi.''
Poslato: Pon Sep 22, 2008 12:31 pm----
| ggm citat: |
| Calypso nasla sam isto sto i ti ali i podatak da zimuje na 7C.Cveta krajem zime-pocetak proleca. Sto se tice vode ako neko moze da prevede : ,,Watering Needs: Keep drier in winter,, |
A. mahlerbei je 'zimnjak' stoga sa tog sajtu koji ti je preporucio da aloinopsis drzis zimi suvim, a leti valjda polovas, kad su u pitanju mesembi uvazavaj savete samo ako su ti aloinopsisi dojadili. Zalivati ih leti je najpouzdaniji nacin da ih se resis!
Vreme vegetacije za A. mahlerbei, a i druge aloinopsise, je od septembra do kraja februara. Krajem vegetacije bi trebalo i da cvetaju.
Moze se, naravno, vegetacija malo i produziti ali moj savet ljubiteljima aloinopsisa je - pocetkom marta poslednje zalivanje, sredinom marta, posto se supstrat zasusi, prebaciti u blagu hladovinu, mora imati malo cirkulacije vazduha, i zaboraviti do septembra. Specificno, A. mahlerbei najteze oprasta greske.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Pon Sep 22, 2008 5:43 pm----
Jocacirkovic lepo si objasnio meni neznalici koja je uspela 2 komada da ukoka letos u blagoj hladovini sa NE zalivanjem.
E treci sam ipak zalivala i jos je ziv
Nisam sigurna da ce cvetati ali samo da prezimi i ovu zimu.Salu na stranu Joco osim ovoga sto si napisao nisi rekao ono sto je isto vazno a ne znam a verovato i Calypso muci taj problem :
gde ga drzati od septembra,oktobra kada mu pocinje pereiod vegetacije i treba poceti sa zalivanjem ?
Na hladnom ,10C ili u toplijoj prostoriji na 15-18C ?????
Poslednji izmenio ggm dana Pon Sep 22, 2008 10:30 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Sep 22, 2008 9:42 pm----
Jeste, to i mene muci! I ja sam ovog malkice zalivala letos iz cistog neznanja, ali sam primetila da zivne kad ja odem negde pa se vratim, jer je nadzorniku biljaka bilo strogo zabranjeno da prilazi kaktusima, pa sam zakljucila da bas i ne voli vodu. (Dodjoh do velikodusnog primerka koji bas oprasta gluposti!)
Izgleda tako malen (a i ne moze biti mnogo veci), pa me prosto strah da ga stavim na hladno. Problem mi je sto ja nemam prostoriju sa "umerenom" T-rom.
Stoga ponovo pitam one koji ga imaju: da li da ga zimi drzim u sobi sa parnim grejanjem ili na zastakljenom balkonu, gde T moze bas da se sroza preko noci (cak ode i u "-" ponekad) i kako ide zalivanje u ovom drugom slucaju?
Obozavam ovakve biljcice, ali ih redovno utepam vodom.
Molim detaljnije objasnjenje ili neki link gde ima vise od dva reda sturih informacija!
Pozz
Poslato: Uto Sep 23, 2008 2:55 pm----
| calypso citat: |
| Jeste, to i mene muci! I ja sam ovog malkice zalivala letos iz cistog neznanja, ali sam primetila da zivne kad ja odem negde pa se vratim, jer je nadzorniku biljaka bilo strogo zabranjeno da prilazi kaktusima, pa sam zakljucila da bas i ne voli vodu. (Dodjoh do velikodusnog primerka koji bas oprasta gluposti!) Izgleda tako malen (a i ne moze biti mnogo veci), pa me prosto strah da ga stavim na hladno. Problem mi je sto ja nemam prostoriju sa "umerenom" T-rom. Stoga ponovo pitam one koji ga imaju: da li da ga zimi drzim u sobi sa parnim grejanjem ili na zastakljenom balkonu, gde T moze bas da se sroza preko noci (cak ode i u "-" ponekad) i kako ide zalivanje u ovom drugom slucaju? Obozavam ovakve biljcice, ali ih redovno utepam vodom. Molim detaljnije objasnjenje ili neki link gde ima vise od dva reda sturih informacija! Pozz |
Nije uvek lako izaci na kraj sa mesembima, a aloinopsisi spadaju u cudljivije. Da vam ne bude bas previse zao, i ja sam izgubio par A. malherbei. On je zbilja cudljiv. Ova strategija - leti nema vode ni za lek- je najsigurnija za prezivljavanje.
Sto se tice perioda vegetacije - kod mene je na zastakljenoj terasi. Kad ima sunca ima i bogate toplote, kad nema sunca, na terasi je ipak bar 5 oC vise no napolju a ako malo odskrinem vrata i svih 10. Ako je vani 10 oC na terasi je 15-18, a to nije malo Biljka ce 'raditi' i moze se zalivati. Gledaj meteo prognozu, pa ako vidis da ce biti hladno, zasusi malo biljku. Uostalom, i u vegetaciji ne valja previse zalivati aloinopsise. Jedina posledica restrikcija ce biti sporije napredovanje, Od izobilja vode najverovatnija posledica je ... da li da kazem...
Stoga, ako nema boljih mogucnosti, onda je najsigurnije aloinopsise forsirati u jesen pa zimi umiriti. U prolece se moze ali ne mora nastaviti forsiranje.
No, s druge strane, na raznim forumima sam nailazio i na situacije u kojima se neki od aloinopsisa 'odmetnuo' od sablona i cveta na pr. u septembru, pa nakon toga nastavi da raste. Kao da se je adaptirao nekim novim i drugacijim uslovima.
U svakom slucaju, najpouzdanije je da pazljivo posmatrate biljku i pokusate da je razumete. Kad raste i razvija se - podrzite je zalivanjem, toplotom i svetloscu a kad zastane obustavite vodu, naka bude hladnije a onda svetlost nije toliko bitna.
Mala pomoc: u prilogu je dijagram padavina za Lithops viridis koji je komsija A. malherbeie. Obe biljke poticu iz okoline Kalvinije.
Poslato: Uto Sep 23, 2008 9:35 pm----
Hvala Joco! Mada nisam bas srecna sto sam se "masila" cudljivca. (Sta mogu, "dusa 'oce"..
) Zasad ostaje napolju, jer izgleda da mu ovakve T-re i vlaznost vazduha prijaju, a kad zahladi vise ide sa kaktusima u "zimovnik". Moj je problem sto mi je zastakljena terasa na severnoj strani, pa za kaktuse nije lose, ima dovoljno svetlosti a malo zimskog sunca da ih przi, ali za ovakve razmazotine... hmh!
Ovaj je mali letos izbacio listic kad treba da miruje.
Drugi je problem sto prodavci vole da ih zatrpaju peskom i kamencima da nam sto vise otezaju zalivanje, a prosto me strah da ceprkam po malenoj saksiji da utvrdim vlaznost supstrata.
I pitanje, kada se presadjuje, pretpostavljam da bi najbolje bilo posle cvetanja, tj. prolece-leto.
Poslato: Sre Sep 24, 2008 10:33 am----
| calypso citat: |
| Hvala Joco! Mada nisam bas srecna sto sam se "masila" cudljivca. (Sta mogu, "dusa 'oce".. ) .... Drugi je problem sto prodavci vole da ih zatrpaju peskom i kamencima da nam sto vise otezaju zalivanje, a prosto me strah da ceprkam po malenoj saksiji da utvrdim vlaznost supstrata. I pitanje, kada se presadjuje, pretpostavljam da bi najbolje bilo posle cvetanja, tj. prolece-leto. |
Slobodno ga odtrpaj, samo pazljivo. Ja sam veliki protivnik bilo kakvih sljuncica i kamencica na povrsini a od onih ofarbanih mi se digne kosa na glavi! To samo sprecava ceo sistem da dise i razmenjuje materiju sa okolinom. Nije isto biljka na stanistu u saksiji velicine zemljine kugle i biljka u minijaturnoj saksiji jer svi stedimo prostor!
Presadjivanje pred mirovanje nikad nije dobra ideja. U principu, to treba ciniti kad je pred biljkom period vegetacije. Ne mora biti na samom pocetku, ali joj se mora ostaviti vreme da se, dok su joj metaboliticki procesi jos intenzivni, adaptira i razvije nove korene, za sta je neophodan aktivan metabolizam. Vecina nasih sukulentnih ljubimaca ima tkzv. kiseli ili CAM metabolizam, a takve biljke kad spavaju - spavaju cvrsto jer tako mora biti...
Supstrat za mesembe, pa i aloinopsise mora biti mineralan, neutralan, sa vrlo malo organskih sastojaka, najbolje na bazi kvracnog peska. Ja ih gajim u supstratu sa 50-60 % krupnog kvarcnog peska (jedinica) a ostatak je nesto ilovace sa livada i perlit radi poroznosti.
Da perlit ne bi plivao okolo-naokolo, povrsinski sloj on ca 1 cm,. pokrijem sa supstratom od ca. 2/3 gornje mesavine ali bez perlita a ostatak je kvarcni sljunak granulacije 3-4 mm. Na taj nacin obezbedim da voda sa povrsine brzo otekne i zasusi je pa vrat biljke, i inace najosetljivije mesto, nije dugo mokar. S druge strane, za razliku od pokrivke samo od sitnog sljunka, ovakva pokrivka moze da povuce i vlagu iz dubine i ubrza zasusivanje supstrata, jer ima kapilare. Ako stavis samo sljunak, on prakticno presece kapilare i supstrat mnogo duze ostaje mokar narocito u plasticnim saksijama. U takvoj situaciji, sve mora da odradi sama biljka, da sama 'popije' svu vlagu. To onda duze traje i, sto je najgore, ako ima vec ostecen koren, to sve radi jos sporije i jos se vise olaksava i ubrzava truljenje korena.
Sve ovo se principijelno moze iskoristiti i kod drugih biljaka koje ne ljube vodu u cipelama i mokre noge...
Pozdrav,
Joca
Poslato: Sre Sep 24, 2008 12:41 pm----
Joco ,nešto mi nije jasno
Znaš da sam taze pa nećeš zameriti što možda pitam nešto što je svima jasno,ili nije al niko neće da pita.Meni nije a volim da pitam.
Perlit koristim odavno i stavljam ga da bi pokupio višak vlage ali je on kad tad i vraća u supstrat.Znači nije mi jasno ....zašto prelit ....kada bi poroznost mogla da očuvam i kokosovim vlaknima koja se mnogo brže suše pa bih tako bila sigurnija da moje sukulente neće imati mokre noge.
Jel ovakav moj rezon ispravan ili nije?.Oba elementa ionako nemaju hranljivu vrednost pa računam dodju na isto.
Poslato: Sre Sep 24, 2008 2:25 pm----
| slacko citat: |
| Joco ,nešto mi nije jasno Znaš da sam taze pa nećeš zameriti što možda pitam nešto što je svima jasno,ili nije al niko neće da pita.Meni nije a volim da pitam. Perlit koristim odavno i stavljam ga da bi pokupio višak vlage ali je on kad tad i vraća u supstrat.Znači nije mi jasno ....zašto prelit ....kada bi poroznost mogla da očuvam i kokosovim vlaknima koja se mnogo brže suše pa bih tako bila sigurnija da moje sukulente neće imati mokre noge. Jel ovakav moj rezon ispravan ili nije?.Oba elementa ionako nemaju hranljivu vrednost pa računam dodju na isto. |
U principu, poroznost se moze ostvariti na razne nacine, pre svega, zavisno od toga sta ti je dostupno.
Vidi, ja koristim kokosov supstrat vec godinama. Ranije sam ga nabavljao u Madjarskoj, znaci komplikovano, ali sad ga ima i u nas (hvala!). Ako je supstrat u celosti kokosovo vlakno, on zaista ostaje vrlo trajno veoma porozan, mozda najporozniji od svih supstrata. Ali, ako je samo deo u pitanju, onda ostali materijali, zemlja, pesak, humati, sasvim sitni delici org. materijala i dr. popune praznine i poroznost se znacajno smanji. Dodatni problem je sto se kokos ipak raspada, sporo ali se ipak raspada i to brze od treseta. Preporuka je, na pr., da se cist kokosov supstrat bar jednom u 6 meseci dobro ispere a posle dve godine zameni novim jer je posle toga sasvim nestabilan i nemoguce ga je kontrolisati.
Sto se tice perlita, on se, naravno, ne raspada hemijski (ekspandirana silika). Ne znam koliko vode on stvarno moze da upije, mislim sasvim malo ili nimalo, bar ne toliko brzo koliko se mi trudimo da supstrat bude propustan. Najveca mana perlita je sto pliva i nervira nas jer ga ima svuda a najvise se vidi tamo gde ga ne zelimo. Ali ima i sjajne prednosti. Neutralan, postojan, jeftin i lako dostupan u velikim kolicinama.
Mogiuce je poroznost vrlo uspesno postici i drugim materijalima, na pr. ekspandirana glina, sljaka, stiromul, tucana cigla, usitnjena poluraspadnuta kora i dr. Kao sto sam rekao, zavisi pre svega od toga sta nam je dostupno. Naravno, svaki od ovih materijala ima drugacije osobine i o tome valja voditi racuna.
Kad su mesembi u pitanju, kokos nije dobar izbor jer je organska materija, te se raspada. Isto vazi za sve biljke koje nisu ljubitelji velike kolicine organskih materija u supstratu a takva je velika vecina sukulenata. Iz istih razloga nije dobar izbor ni kora drveta i dr. organski materijali.
Nadam se da sam sad jasnije obrazlozio svoj stav.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Sre Sep 24, 2008 6:43 pm----
Hvala Joco,u tome je razlika izmedju znanja i nabadanja.Znači nije reč samo o poroznosti na šta sam se ja fokusirala.Shvatila,prihvatila i primeniću
Veeeliki pozdrav za tebe
Poslato: Sre Sep 24, 2008 11:55 pm----
Joco, zlata vredis!
Znaci li to da je bolje da aloinopsis presadim sada, pre prebacivanja u zimovnik? Ja koristim onu gotovu zemlju za kaktuse (sa mrvicom prelita kao dodatkom), a pise da ima dosta kvarcnog peska. Nemam ni uslova ni vremena da muckam "domacu smesu". Moze li tako?
Poslato: Čet Sep 25, 2008 12:58 pm----
| calypso citat: |
| Joco, zlata vredis! Znaci li to da je bolje da aloinopsis presadim sada, pre prebacivanja u zimovnik? Ja koristim onu gotovu zemlju za kaktuse (sa mrvicom prelita kao dodatkom), a pise da ima dosta kvarcnog peska. Nemam ni uslova ni vremena da muckam "domacu smesu". Moze li tako? |
Ne svidja mi se ideja sa kupovnom zemljom ni za cvece, ni za kaktuse, ni za bilo sta. Njome neces usreciti ni jedan mesemb. Jos nikada nisam kupio dobru 'kupovnu zemlju'. Moze da pise sto god hoce, ali ako ti ne vidis to 'ima puno kvracnog peska' ili ga nema ili je previse sitan pa vise steti no sto koristi.
Aloinopsis se sada moze presadivati, ali pitam se zasto ga uopste presadjujes? Koliko sam ja video, on je sasvim mali i saksija mu je dovoljna.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Sub Sep 27, 2008 3:25 am----
Mozda si u pravu za kupovnu zemlju, ali sta da se radi. Ova i nije tako losa kad se malo preradi.
Necu ga presadjivati. Mada obicno volim da presadim tako male biljke, jer volim da znam u cemu obitavaju i sumnjicava sam prema holandskim supstratima. (Doduse, ovome ne znam poreklo). A i da vidim u kakvom je stanju koren (jer nekad zna da bude iznutra jadac).
Velike nekako i prezive i kad ih strpaju u "slamu", ali malene su vrlo osetljive.
No, ipak mislim da si u pravu i necu ga dirati, jer ne bi poceo da vegetira da mu nije dobro.
Jos da pitam za savet oko djubrenja, da li, cime i koliko? Pretpostavljam da bi sada (jesen) bilo najpovoljnije.
Pozz
Sva vremena su GMT + 1 sat