Poslato: Sre Apr 27, 2005 3:34 pm----
ja ne znam da li jos neko ima ovaj problem, ali ja koliko god da kupim sve potrosim.. i to uvek uzimam dzakove od po 25 ili 50 litara i opet nestane
moja se zena cudi i pita gde sve to nestane? uvek zafali za ovo ili ono, a pritom staru nikad ne bacam vec mesam sa novom i kombinujem u razne svrhe
Poslato: Sre Apr 27, 2005 9:47 pm----
Poznat mi je taj tvoj problem! Kupujem dvije vrste zemlje; jednu tresetnu i obogaćenu gnojivom, a drugu sitniju za sijanje, ali mi se uvijek iznova dogodi da sama sebi kradem iz ove druge vreće.
Taj čas pa nestane!
Poslato: Pet Apr 29, 2005 8:41 am----
A pravi li neko kompost i kako to radi?
Poslato: Pet Apr 29, 2005 10:05 am----
Ja imam kalifornijske gliste. Ogradio sam ciglama dva kvadratna metra, visine 40 cm, pokrijem pločama, tu držim gliste.Hranim ih lišćem od kivija i ostalih voćaka koje nisu osetljiva na biljne bolesti.Takođe i tokom godine ubacujem organski otpad iz domaćinstva( kore krompira, banana...). U septembru vadim humus, bude 6-8 džakova glistenjaka koji je nekoliko puta hranjiviji za biljku od običnog stajskog đubreta!
Poslato: Pet Apr 29, 2005 1:15 pm----
Znaci kod tebe ima glista za pelcer
Jel se desi nekad da prenes i glistu sa zemljom ? Jel ona moze da steti biljkama?
Inace te gliste su odlicne za moje ribice
Poslato: Pet Apr 29, 2005 2:34 pm----
Veoma se jednostavno odvajaju gliste od zemlje. Sloj humusa debljine oko 40 cm stavim na Sunce. Tako stoji sat ili dva, skinem 5 cm, koji se malo osušio, i tako sve dok ne ostane oko 10 cm, kada su sve gliste pobegle u taj sloj, tada sve to vratim u "humusarnik".Gliste ne prave štetu, koliko ja znam, one se ne hrane "živim korenjem". Uglavnom sve potrošim na đubrenje kivija i ostalog voća, naravno preostane nešto glista, one bušenjem zemlje na određeni način "oru" zemlju, čine je bogatijom vazduhom, i kod zalivanja voda odlazi i u dublje slojeve zemlje. Ove gliste su odlične za pecaroše, manje su od kišnih, crvenije su i borbenije.
Poslato: Pet Apr 29, 2005 7:20 pm----
Tome,
ja imam kompost kontenjer. To je ustvari jedna velika crna plasticna kupola sa vazdusnim prorezima. U nju slazem preko cele godine kojekave otpatke, od svega sto mi preostane pri ciscenju voca i povraca ( ljuske, korenovi, lisce, semenke ) do otapdaka shishane trave i golubijeg djubriva. Sve to tako u slojevima naredjano stoji s'tim sto se s'vremena na vreme sve dobro izmesha. Svakoga proleca, ovo koristim u svojoj bashti u kojoj gajim paradajz ( ja sam se skoncentrisala samo na odgoj paradajza i grozdja). U poslednje 3 godine, sve se to pretvorilo u neverovatno dobro i bogato zemljishte.
Poslato: Pet Apr 29, 2005 8:34 pm----
Dobro, to je obično kompostiranje,nastaje pod uticajem mikroorganizama.
Poslato: Sub Apr 30, 2005 8:12 am----
To je ono pravo! Iz ovih stopa krecem u potragu za nekim takvim kontejnerom
Da znas da si mi mnogo pomogla!
Poslato: Pon Maj 02, 2005 11:13 pm----
@ draganp:
reci mi da li je taj kontejner sa glistama i zimi napolju, tj. da li glistama smeta hladnoca?
i kako sprecavas bekstvo glista iz kontejnera ako je od cigala?
jako me zanima njihov uzgoj
Poslato: Uto Maj 03, 2005 12:04 am----
Moj glistenjak je na dva kvadratna metra površine, ukopan je dvadesetak centimetara, a zidovi su oko četrdeset centimetara. Na dno stavim mrežicu koja se koristi protiv komaraca, da ne bi došle krtice. Gliste su inače pitome, i ne beže, ako ima dovoljno hrane i vlage. Mora biti u hladovini i prekriven, najbolje limenim pločama, kada pada kiša da ga ne poplavi.Zimu dobro izdrže, ja iz predostrožnosti nabavim u jesen dva džaka sirovog ovčijeg ili konjskog đubreta koje daje temperaturu glistenjaku. Može i drugo stajsko đubre, samo da u sebi nema ostatke kukuruzne prekrupe, koja je pogubna za gliste( svinjsko ili kokošije).
Poslato: Uto Maj 03, 2005 12:11 am----
kapiram
ok, hvala ti! u svakom slucaju cu se edukovati malo vise uz pomoc neke strucne literature kad budem resio da zapocnem uzgoj
Poslato: Pet Jul 22, 2005 2:12 am----
Kompost je organsko djubrivo koje obogacuje zemlju humusom i korisnim bakterijama, omogucava biljkama korisne sastojke. Organsko djubrivo ne spaljuje biljku i ne povecava toksicnost soli, kao sto to cine sinteticka djubriva.
Kompost se moze napraviti od otpadaka iz kuhinje i baste.Najbolje za pravljenje komposta su: ljuske od jaja, listici caja, pepeo od drveta, piljevina, lisce, pokosena trava, stabljike cveca i povrca, sitni otpad pri rezanju zive ograde, vlazni treset, vlazna slama, pa cak i jednogodisnja korov. Ukoliko ima dosta lisca, moze se napraviti lisni kompost. Ne treba koristiti grane, korenje, bolesne biljke, ribu i kuvano meso.
Potrebno je 10-14 leti i 14-18 nedelja zimi, da bi kompost bio gotov za upotrebu (da se organski materijal raspadne).
Postupak:
Najbolje je napraviti konstrukciju od zice, drveta, plastike dimenzije 1x 1,5 (2) m. Kompost se slaze sledecim redom: sloj od 15-ak cm organskog otpada, odozgo nekoliko lopata komposta bakterija koje ce potpomoci razlaganje (moze se koristiti ranije napravnjen kompost), 2-3 cm zemlje. Slojevi se ponavljaju do visine od 1,5 m. Ako se masa osusi treba je pokvasiti. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu dodaje se 2 cm zemlje. Ovu smesu cuvati na otvorenom mestu, u hladu i zavetreno. Kompost se moze koristiti povrsinski ili pomesan sa zemljom.
Ovo se ne odnosi samo na zemlju za sobno bilje, vec i za bastansko...
Poslato: Pet Jul 22, 2005 3:29 pm----
Bili,
ja ću samo da se nadovežem na tvoju priču i dodam da se otpatci iz kuhinje mogu upotrebiti i odmah, npr.:
-Sitno naseckana kora banane koju treba umešati u zemlju služi kao gnojivo cveću jer sadrži veliku količinu kalijuma i šećera.
-Ljuske jajeta koje ostanu nakon pripreme poslastica i raznih jela namočite u vodu i ostavite da odstoje nekoliko dana. Tom otopinom zalivajte biljke i prirodno ih prihranjujte.
-Umesto da ostatke crne (turske) kafe bacite, zalijte njome cvieće. Učinak će biti veći ako je zaslađena jer će šećer u supstratu aktivirati faunu. Osim toga efekt gnojiva postići će se visokom prisustvom kalijuma iz kafe koji će ojačati obrambeni sastav biljke.
-isto postižete i ako bilje zalivate čajem, pogotovo crnim
-Otopinu belog luka(češnjaka) pripremite tako da usitnjeni beli luk prelijete vodom i ostavite da stoji nekoliko sati, najduže 1 dan. Zatim procedite i 2-3 puta nedeljno nerazređenom otopinom poprskajte napadnute biljke od raznih nametnika. Neugodan miris će brzo ispariti. Možete očišćeni beli luk prepoloviti i lagano utisnuti u zemlju. Ovako ćete se riješiti gljivica koje se razmnožavaju u zemlji i štete biljkama, a ne podnose beli luk.
Poslato: Pet Jul 22, 2005 6:33 pm----
ono prvo mi je komplikovano, ali ovo drugo mi se svidja, mislim da cu to poceti da upotrebljavam. hvala snjezna
Poslato: Uto Jul 26, 2005 10:10 am----
I jedno i drugo je odlicno. Ono prvo je dobro za baste sa malo vise prostora, a ovo drugo je izvanredno za sobno cvece.
Poslato: Uto Jul 26, 2005 12:12 pm----
Samo nemojte sada to da upotrebljavate, jer Vam se kuća neće videti od raznoraznih insekata koji će neumorno leteti nad Vašim ljubimcima, to je sve bolje zimi da se koristi!
Poslato: Pon Avg 01, 2005 8:02 am----
Pravljenje komposta je dobra stvar, ko god se bavi da kažem poljoprivredom treba da se bavi kompostom. To naročito važi za one koji imaju veći kućni plac, vikendaši i sl.
Sa organskim otpacima može mnogo da se postigne, to je izvrsna hrana za biljke naravno prerađena u kompost.
Postoji samo jedna stvar bolja od komposta......
Poslato: Ned Sep 04, 2005 3:40 am----
Za neke biljke je životno pitanje kakav će kompost imati, dok ga druge uopšte ne biraju. Ne uzimajte nikada baštensku zemlju, jer ona sadrži semenke korova, možda i štetočine, a često se i loše oceđuje. Najbolje je kupiti kompost.
Priprema komposta za saksijske biljke je uvek umeće i zagonetka. Stari baštovani su strogo čuvali tajnu svojih specijalnih mešavina, a neki to čine i danas. U starijim knjigama o cvećarstvu može se naći poseban kompost za svaku biljku.
To je odgajivačima zadavalo mnogo briga, dok poznata ustanova za hortikulturu, Institut John Innes u Sareju u Engleskoj, nije sastavila univerzalan kompost koji odgovara za skoro sve saksijske biljke. Tako danas imamo ilovasti kompost John Innes.
Sastavljen je od sedam delova sterilizovane ilovače (koja biljku snabdeva hranom), tri dela treseta (koji omogućava provetravanje i zadržavanje vode) i dva dela grubog peska (da bi se omogućilo oceđivanje).
Kompost za setvu ne sadrži đubrivo, a komposti 1, 2 i 3 sadrže osnovno đubrivo. Broj označava jačinu đubriva: br. 1 je najslabije, br. 2 dvostruko jače, a br. 3 trostruko jače.
GLAVNE KOMPONENTE:
-Standardni ilovasti kompost se sastoji od:
7 delova sterilizovane ilovače,
3 dela treseta i
2 dela šljunka ili grubog ispranog peska.
-Osnovno đubrivo se sastoji od:
2 dela grubo mlevenog papka i roga (krupnoća 4mm),
2 dela kalcijum-fosfata i
1 dela kalijum-sulfata.
MIKSTURE:
*Ilovasti kompost br. 1:
dodajte 113 grama osnovnog đubriva i 21 gram krede u prahu na svakih 36 litara ilovastog komposta.
pogodan za asparaguse, ukrasnu papriku, Chamaedoreu elegans, pelargoniume, campanulaceae, piperaceae, kaktuse, sukulente...
*Ilovasti kompost br. 2:
dodajte 340 grama osnovnog đubriva i 42 grama krede u prahu na svakih 36 litara ilovastog komposta.
pogodan za anglaoneme, araukariju, begonije, kaladijum, hlorofitum, cissuse, citruse, kliviju, kokos, kroton, fikuse, hoju, jasmine, juke, ananas, ciklamu, liliaceae (ljiljane), araliaceae, acantheaceae, araceae (kozlace), solanaceae...
*Ilovasti kompost br. 3:
dodajte 340 grama osnovnog đubriva i 64 grama krede u prahu na svakih 36 litara ilovastog komposta.
pogodan za: afelandru, bugenvileju, difenbahiju, hibiskus, oleander, pasifloru, balsaminaceae, musaceae (banane), palmaceae (palme), tiliaceae (porodica lipa)...
Većina kupljenih komposta za saksijsko cveće temelji se na ovim formulama.
Ima i tresetnih komposta bez ilovače koji pogoduju mnogim biljkama, npr. poinsetiji. Oni se ne smeju suviše sabijati, niti se sme dopustiti da se potpuno isuše. Odlični su za paprati, ali nepogodni za biljke koje brzo rastu, kojima je neprestano potrebno mnogo hrane.
Nekim je biljkama, da bi dobro uspevale, potreban kompost bez krečnjaka. To je kompost recimo za erikaceje. Obično je tresetni.
Konačno, nekim biljkama, naročito mnogim bromelijacejama, potreban je lak vazdušast kompost. Ovakav kompost prija i papratima (polypodiaceae i aspleniaceae), anturijumu, azaleji, begonijama, kalatejama i marantama, monsterama i filadendronima, sentpauliji, gloksiniji, streptokarpusu itd. Za njih dodajte tresetni kompost mahovinastog porekla.
Poslato: Ned Okt 02, 2005 3:39 pm----
| alex citat: |
| .. kompost bez krečnjaka. To je kompost recimo za erikaceje. Obično je tresetni... |
Toooo je ono sto mi treba
, jeeee!!!!Hvala alex
Poslato: Sre Okt 12, 2005 3:53 pm----
I ja imam taj problem. Nedovoljno zemlje. A sa druge strane imam previse otpada sa kojim ne znam sta da radim. Lisce i trava me prosto ubise. Pravila sam kompostne gomile ali mi je to dosta spor nacin unistavanja toga i pravljenja dobre zemlje, pa sam sad nabavila gliste. Moji klinci ih zovu drugari i samo zaviruju da vide da li su pojeli hranu. Samo me strah da li ce da prezime zimu. U drvenom sanduku su, pa se mislim da li malu kolicinu da stavim u nesto toplije da se ipak osiguram.
Poslato: Sre Okt 12, 2005 8:19 pm----
Ja to resavam ovako : Na Palicu postoji jedan ,,uzgajivac,, glista koji radi zemlju za cvece sa mesavinom glistenjaka ( 15-20% ) , treseta ( ph oko 6.5 znaci za klasicno cvece i bilje ) zemlje i peska , zemlja je korektno termicki obradjena ! Cena ovakve zemlje u vreci od 50 lit je 400 din , a i cist glistenjak ali termicki neobradjen ( za sadnju napolju kada glistice nesmetaju ) u istoj vreci od 50 lit kosta takodje 400 din , ovoj mesavini dodajem oko 30 % domaceg crnog peska !
Ako se radi o nekoj egzoti koja trazi ph 5 tada kupujem cist glistenjak izmesam sa tresetom odgovarajuce kiselosti dodam peskovite zemlje (20%) i to je to !
Umalo zaboravih da OBAVEZNO dodajem vestak sa dirigovanim dejstvom ( 12 meseci ) i sredsrvo za zadrzavanje vlage STOKSORB !
Tomy
Poslato: Sre Okt 19, 2005 12:51 pm----
| draganp citat: |
| :wink: Ja imam kalifornijske gliste. Ogradio sam ciglama dva kvadratna metra, visine 40 cm, pokrijem pločama, tu držim gliste.Hranim ih lišćem od kivija i ostalih voćaka koje nisu osetljiva na biljne bolesti.Takođe i tokom godine ubacujem organski otpad iz domaćinstva( kore krompira, banana...). U septembru vadim humus, bude 6-8 džakova glistenjaka koji je nekoliko puta hranjiviji za biljku od običnog stajskog đubreta! |
Volim biljke, ali da gajim gliste ne pada mi na pamet
Svaka ti cast Dragance
Jel moze da se kupi taj humus bez glista?
Poslato: Sre Okt 19, 2005 4:35 pm----
"Jel moze da se kupi taj humus bez glista?"
_______________________________________________________
Ne moze MAKA!
Mora obavezno sa glistama!
Kila humusa - cetvrt kile glista!
Poslato: Pet Nov 11, 2005 6:04 pm----
Bilo kom kompostu dodaj samo 10% humusa glistenjaka pa će razlika biti očigledna. Ako si skeptik dve iste biljke posadi sa i bez glistenjaka pa
gledaj imali razlike.
Poslato: Pet Nov 11, 2005 6:43 pm----
slažem se, ali ovo je studija o ilovastom kompostu John Innes.
ne spominju glistenjak, on se koristi kao dodatak.
Poslato: Pet Nov 11, 2005 8:29 pm----
da,da slažem se, to je više teorija
Poslato: Sub Nov 12, 2005 8:10 pm----
Ja kupujem gotove mesavine. Eventualno dodajem krupni pesak da bih povecao poroznost i to je to. Problem je sto kod nas nema bas veliki izbor mesavina i nisu bas svugde pristupacne, ali svakako dajem prednost gotovim supstratima nego onim homemade
Poslato: Ned Nov 13, 2005 7:47 am----
Neznam gde se može naći kompost u Beogradu, ali autor ove teme imao je drugu stvar na umu.
Korišćenje gotovih supstrata je čista stvar, jer ovi mogu da se najdu svuda, a primena im je jednostavna
Poslato: Sre Jan 18, 2006 7:49 pm----
Ja sam stvarno pocetnik u uzgajanju biljaka. U mojoj kuci su se biljke uvijek sadile u jednu, jedinu zemlju za cvijece. Sad dodjem u neki ducan pa se sva izbezumim od vrsta tla u koje se moze saditi/uzgajati. Stoga molim za pojasnjenje:
Koja je razlika izmedju treseta/zemlje za cvijece/supstrata?
Razumijem kad mi kazu da je za odredjenu biljku najpogodnija, no ne znam u koju se sadi, sije, presadjuje itd.?
Poslato: Sre Jan 18, 2006 8:15 pm----
| lena citat: |
| Stoga molim za pojasnjenje: Koja je razlika izmedju treseta/zemlje za cvijece/supstrata? Razumijem kad mi kazu da je za odredjenu biljku najpogodnija, no ne znam u koju se sadi, sije, presadjuje itd.? |
Dobrodošla, lena!
Praktično je nemoguće u potpunosti odgovoriti na to pitanje! POtrebe same biljke diktiraju i koje tlo joj najviše odgovara a sve biljke je nemoguće nabrojati!
Što se samih razlika tiče- supstrat je naziv za sve što si nabrojala dakle to je smeša (ponekad i samo jedna vrsta tla) u koju se sadi ili seje biljka!
Treset, humus itd. su u suštini vrste tla (ne smeše) iako se u komercijalnoj prodaji retko pojavljuju u čistom izdanju (recimo treset je uglavnom obogaćen humusom glistenjakom i to piše na deklaraciji)!
Ostale vrste komercijalnih supstrata kao što su baštenska zemlja, supstrat za sobne biljke, sukulente, palme itd. su proizvodi koji su sastvaljeni na osnovu osnovnih potreba neke vrste biljaka ili predviđeni za različite vrste ali sličnih ili istih potreba! Takvi supstrati nikada nisu identični od proizvođača do proizvođača ali, različitim (više ili manje) sastojcima, pokušavaju postići isti efekat! Neki su jako drenirani, neki obogaćeni hranjivim tvarima, neki vazdušasti...ima ih raznih! U suštini su prilično dobro rešenje iako se s vremenom i među njima mogu otkriti bolji i lošiji! Na većini uglavnom stoji grupa biljaka kojoj su namenjeni ali tu se mogu praviti i kombinacije! Recimo, postoji supstrat za sejanje ali, isto tako, dobra dreniranost supstrata za sukulente može biti dobra zamena za sejanje biljaka!
Dakle, osim za sejanje gde je uglavnom potreban dobro dreniran supstrat, biljke dok rastu i kada odrastu uglavnom imaju stalne potrebe! Tako da nema razlike u supstratima kod presađivanja! Ukoliko biljka zahteva recimo kiseo i dobro dreniran supstrat i kod presađivanja joj se mora omogućiti takav! Presađivanje se vrši zbog rasta biljke i korena u veću saaksiju! (Ili se iz saksije prenosi na otvoreno!)
Poslato: Uto Apr 25, 2006 12:17 am----
Imam veliku kolicinu komposta nastalog od kuhinjskog biljnog otpada, trave, lisca smokve, lovora i drugih biljaka. Znam da takvu zemlju ne mogu koristiti za sadnju, jer je pre jaka. Mjesam je sa slabom zemljom ili koristim kao gnojivo. Voljela bih znati barem otprilike kakav bi mogao biti ph takvog komposta
Poslato: Uto Apr 25, 2006 6:31 am----
Ph možete izmeriti Ph metrom, ili lakmus papirom, ali on nije toliko bitan.
Ako se radi o pravom komostu, prevrelom, onda on nije toliko jak, radi se o naslabijem đubrivu. Možete ga dodati koliko hoćete, ali vodite računa da biljku ne "sagorite". On se dodaje da popravi klalitet zemljišta, ako su zemljišta od gline treba dodati kompost da ga rastrese.
Neznam ada li sam bio od pomoći?????
Poslato: Sub Apr 29, 2006 7:06 pm----
Izmjerila sam ph komposta lakmus papirom
- malo sam razmutila zemlju s destiliranom vodom. Ispala je lužnata reakcija - 8. Hvala na savjetu.
Poslato: Sub Apr 29, 2006 11:27 pm----
Ja kupim zemlju u cvecari i to je to
. Neke su suvise tresetaste, neke suvise "glinaste" a neke su po mom skromnom misljenju bas to sto trazim pa kombinujem i pamtim koja je bila najbolja. Skoro svo cvece sadim u istu vrstu zemlje ali uspeva mi. A sto sam danas kupila kesu zemlje
, sva je crna da crnja ne moze biti, ne znam kakvo je ono cudo, pa sam je mesala sa nekom slabijom i tako posadila jednu muskatlu. Videcu sta ce biti.
Poslato: Pon Maj 01, 2006 4:35 pm----
To što kupuješ zemlju za cveće je sasvim uredu, one su raznih kvaliteta koa što si primetila.Nadam se da kupuješ zemlju, "treset",da bi dobila rastresito zemljište oko korena biljke.Mene interesuje kako đubriš biljku.
Ako tresetu dodaš makar 10% humusa-glistenjaka a možeš koliko hoćeš.
dobićeš cudo neviđeno.Probaj to pa mi reci.....
Ph 8 je bazna reakcija tvoj kompost mora da ima malo kreča.
Poslato: Ned Nov 12, 2006 3:06 am----
Hteo sam da zamolim da mi neko odgovori, posto u basti pravim kompost od biljnih ostataka, a imam i neke biljke za koje znam da su otrovne glicinija, laburnum, pirokanta, lovorvisnja, da li smem da i njihove otpale listove stavljam u kompost? Napominjem da kompostom djubrim ukrasne biljke, ali i jedan deo baste gde sadim povrce, pa me zbog toga ovo pitanje jako interesuje? Da li posle te otrovne supstance kroz kompost dospevaju i do plodova povrca?
Poslato: Ned Nov 12, 2006 4:55 am----
Ehe, stvarno, stručnjaci, ' de ste, ovo je i mene oduvek zanimalo!!!!
I još nešto, postoje li biljke koje same po sebi nisu otrovne ali nisu dobre za kompost!?
Poslato: Ned Nov 12, 2006 4:48 pm----
Čula sam da se lišće oraha ne smije bacati u kompost, a za ostale otrovne vrste ne znam.
Poslato: Ned Nov 12, 2006 6:04 pm----
Da budem iskrena ni napamet mi nije palo da odbacim otrovne biljke-pa vecina je otrovna!U kompost trpam sve sem biljaka napadnutih stetocinama i pepelnicom'obavezno dodam par tura pepela i svakakav organski otpad iz kuhinje.Sve biljke[doduse ih ne jedem]sadim u zreli kompost i rastu fantasticno
Poslato: Čet Jan 11, 2007 2:25 pm----
ajd da budem prvi kod teta frau
svima kojima je potreban kompost mogu ga napraviti u rucno pravljenim komposterima. prave se oblika kocke sa stranicama od 1 do 1.5 metara, nikako vece. prave se dva bi se masa mogla sa vremena na vreme promesati.stranice se prave od pletene zice sa malim okcima ili od drveta. sliku koju postavljam je kombinacija ta dva materijala. u njega mozete stavljati sav bio otpad ili posebno lisce,travu,po zelji. u sredistu mase ili povremeno se moze dodati malo negasenog kreca da bi se pomogla reakcija za sagorevanje mase. ne treba koristiti list od oraha,javora,topole,vrbe i hrasta zbog njihovog sastava i zilavosti.
veoma jednostavno i korisno
Poslato: Čet Jan 11, 2007 2:27 pm----
Lepo, lepo
Poslato: Čet Jan 11, 2007 2:31 pm----
i posle koliko se proces zavrsava?
Poslato: Čet Jan 11, 2007 2:40 pm----
kako kad.u sustini se vidi po masi kad se raspala. relativno brzo za par meseci za kubik komposta....
Poslato: Čet Jan 11, 2007 6:53 pm----
Moji rodjaci prave kompost od bioloskog otpada iz kuhinje u bazenu, poredjaju red otpada i lisca, pa pospu urea-om, radi sto brze razgradnje, pa onda opet otpad i lisce i tako redom. Videla sam da im je cvece super napredno, a kupus im je OVOOOOLIKI!
Poslato: Pet Jan 12, 2007 1:37 am----
| Sabrina citat: |
| Moji rodjaci prave kompost od bioloskog otpada iz kuhinje u bazenu, poredjaju red otpada i lisca, pa pospu urea-om, radi sto brze razgradnje, pa onda opet otpad i lisce i tako redom. Videla sam da im je cvece super napredno, a kupus im je OVOOOOLIKI! |
za to ima razloga.jer je takav kompost bogat supstancama koje biljka trazi
Poslato: Ned Feb 11, 2007 10:31 pm----
| Sabrina citat: |
| Moji rodjaci prave kompost od bioloskog otpada iz kuhinje u bazenu, poredjaju red otpada i lisca, pa pospu urea-om, radi sto brze razgradnje, pa onda opet otpad i lisce i tako redom. Videla sam da im je cvece super napredno, a kupus im je OVOOOOLIKI! |
Poslato: Sre Feb 21, 2007 4:52 pm----
Ovdje mozete naucit puno o kompostiranju: www.kompost.hr/
Poslato: Pet Feb 23, 2007 11:26 pm----
Da li neko ima iskustvo i kakvo sa kompostiranjem piljevine iz stolarke radionice?
Poslato: Sub Feb 24, 2007 12:25 pm----
vrlo dobro...
...ali neki misle da bi moglo i mnogo bolje. Na primer - Vrlo je bitno kod supstrata za setvu ili oziljavanje kolicina djubriva, vodni kapacitet, vazdusni i t d . Ali se mora poceti sa osnovnim stvarima.
Poslato: Sre Mar 14, 2007 12:03 pm----
Pribavila sam seme lobelije, pise da se sadi u kompostu,
pa, me eto, interesuje gde da ga nabavim?!?
Hvala
Poslato: Sre Mar 14, 2007 7:25 pm----
rasadnik, a mozes ga i sama napraviti ako imas vrt, imas vjestacki i onaj orginal sto je s neke strane bolji...barem ja tako mislim bez obzira na sve...
Sta je to kompost?
- kompost predstavlja smjesu organskih otpadaka gazdinstva, kućanstva, naselja i industrije, prerađenih radom mikroorganizama i faune do postojane stabilne mase koja sluzi kao organsko đubrivo.
Prave se od raznih organskih otpadaka na samom imanju ili u posebnim industrijskim objektima.
U kompost ulaze: korov, lišće, goljubina od raznog voca i povrca, pokvarena silaza, ostaci prerade voca i povrca, zivotinjski ostaci itd...
Gdje se kompost pravi?
- Na mjestu zasjenjenom i zaklonjenom od vjetra pravi se kompostna gomila. Dolje se stavljaju organski ostaci u sloju od 20 cm. u cilju upijanja rastvorneih materija tj. hraniva iz gomile. Poslije dolazi sloj otpadaka koji se vlazi sa vodom, ili osokom, a na to sloj zemlje od 10 cm.
Potom opet sloj otpadaka i sve takodo visine 1 metar. Poslije 2-3 mjeseca kompost se prelopata radi izjednacenja sastava, a gotov je poslije 5-6 mjeseci.
Međutim industrijska proizvodnja komposta se naglo prosirijo. Koriste se isti nabrojani dodadci...
Iako ja licno nevjerujem.. mozda su malo stavili hemije ( kiselina nekih) al eto...
Poslato: Sub Maj 12, 2007 9:22 pm----
Moja komsinica vec godinama baca lisce i travu na jednu gomilu u dvoristu. Nema cvece pa jpj to i ne treba a meni zemlje nikad dosta. Da nas sam malo caprkala i videla da je puno bubica(rovci, i jos svasta nesto). Ja nemam gde zemlju da susim na suncu, a i necu da je pecem u rerni- klincima smrdi. Ima li neka hemija kojom mogu da zalijem da ova gamad pocrka? Ja se u hemikalije ne razumem i svaka pomoc je vise nego potrebna
Poslato: Sub Maj 12, 2007 9:26 pm----
Vrelom vodom prelijes.
Poslato: Sub Maj 12, 2007 9:33 pm----
Samo to je dosta? A hemija?
Poslato: Sub Maj 12, 2007 9:35 pm----
Napravicu blatnu poplavu!
Poslato: Sre Jun 20, 2007 1:11 pm----
U kompost ne valja stavljati lisce oraha i drugih liscara iz porodice bukvi zato sto gliste,koje razgradjuju otpatke,imaju osetljiv organizam nahemikalije koje ovo lisce sadrzi.
Poslato: Sre Jun 27, 2007 11:30 am----
Da vas pitam...kupila sam zemlju od Substrala,Terra magma,za lončanice s dodatkom islandske lave (whatever
meni je sve to zgodno zvučalo,a boga pitaj jel to čemu,ja ću napisat sastav,pa vi recite na kaj to vama liči....inače,u njemu su hibiji,cassia,hotrenzija,solanum koje djeluju ok...inače to je ona zemlja kad se zasuši,kao da je ¨krpasta¨ kompaktna po površini...
dakle,
25% crnog treseta
31%bijelog treseta
5% komposta od kore
21%drvenog vlakna
granulat lave
minerali gline
Poslato: Sre Jun 27, 2007 12:34 pm----
| NoName citat: |
| Da vas pitam...kupila sam zemlju od Substrala,Terra magma,za lončanice s dodatkom islandske lave (whatever meni je sve to zgodno zvučalo,a boga pitaj jel to čemu,ja ću napisat sastav,pa vi recite na kaj to vama liči....inače,u njemu su hibiji,cassia,hotrenzija,solanum koje djeluju ok...inače to je ona zemlja kad se zasuši,kao da je ¨krpasta¨ kompaktna po površini... dakle, 25% crnog treseta 31%bijelog treseta 5% komposta od kore 21%drvenog vlakna granulat lave minerali gline |
Najvise je volim zbog kokosa kojim obiluje. NoName, meni je ta zemlja zaista Z A K O N i obozavam je. Jednom samo sam imao problema sa nekim bubicama iz nje, ali vjerujem da se zagadila u prodavnici. Svo sobno mi je u njoj, i stvarno nisam imao nikakvih problema, osim tih malih crnih musica koje vole da borave u njoj.
Ali, mislim da je savrseno izbalansirana za sobne biljke, super upija vodu i nakon sto se presusi, nikad se ne zbije i skameni da je ne mozes nekim stapicem ponovo rastresti... ma bas dobra! Taj granulat lave nisam nasao ikao mi je stotinjak litara proslo kroz ruke, ali... vjerujem im na rijec
Olja, mislis na zemlju "carobna zemljica" jel tako? Otrov. Valjda sluzi kao totalni herbicid jer samo vrlo zilave biljke mogu da je podnesu...
Bas pogledaj temu "plamenjaca?" (trenutno je aktivna) i posljedice njene carolije... Uzasna je...
Poslato: Ned Nov 04, 2007 6:03 pm----
Imam priliku da dobijem kompost posle uzgoja sampinjona.
Za sta bi ga bilo najbolje koristiti, odnosno, kakav je sastav i ima li u njemu jos nesta korisno nakon sto se zavrsi sa uzgojem sampinjona, hvala
Poslato: Ned Nov 04, 2007 7:52 pm----
E ovo i mene zanima, jer ga i ja mogu dobiti ,samo se bojim da ne krenu po basti da mi nicu pecurke
Poslato: Ned Nov 04, 2007 11:20 pm----
Nece nicati sigurno, pa zar niko ne zna bar u grubo od cega je kompost?
Mislim da ne moze da smeta a ako nista drugo, posluzit ce za zagrtanje i bolji kvalitet sabijenog zemljista..............ne znam samo za kiselost, ali da je kiseo, vec bi ga davno preporucili
Poslato: Ned Nov 04, 2007 11:28 pm----
| vinka citat: |
| E ovo i mene zanima, jer ga i ja mogu dobiti ,samo se bojim da ne krenu po basti da mi nicu pecurke |
pre 3 god ja sam KUPILA taj kompost od sampinjona-naravno istrosen i bez obzira sto je bio napolju preko citave zime i sto je izmrzo i naravno preriljan kasnije imala sam ogromnih pecuraka svuda po dvoristu. 
Do kraja maja sam se borila sa pecurkama koje su neumorno rasle
prestale su da rastu sa pojavom visokih temperatura ali posle kise i dan danas se pojave tu i tamo kao i svakog proleca uz zumbule i lale ja imam i pecurke 
Poslato: Ned Nov 04, 2007 11:36 pm----
Kako si pocela, mislila sam da ces ispricati nesta strasno, ali sta ima lose u tome sto ne moras kupovati pecurke na pijaci
a ako ovo procitaju uzgajivaci ima da pozelene, oni se dobro muce da uspeju 
vazno je da nema prave stete
Poslato: Pon Nov 05, 2007 12:08 am----
| tasana citat: |
| Kako si pocela, mislila sam da ces ispricati nesta strasno, ali sta ima lose u tome sto ne moras kupovati pecurke na pijaci a ako ovo procitaju uzgajivaci ima da pozelene, oni se dobro muce da uspeju vazno je da nema prave stete |
te iste pecurke kad nisu u sterilnom okruzenju nisu za jelo jos i ne porastu i ne pojave se iz zemlje a vec ih napadaju neke ruzne i dosadne musice od kojih moras da branis biljke,a da je kompost bzv to sigurno, nema niceg kvalitetnog u njemu bolje otici u sumu i dovuci zemlju,al cucu vas kad probate mozda je moje iskustvo jedinstveno
Poslato: Pon Nov 05, 2007 1:11 am----
Ja sam vec stavljala prosle godine , ali samo 3 briketa(tako to zovu, one velike kutije) i to oko biljaka do kojih mi je stalo, pa nisam nista lose primetila. Sad imam priliku da dobijem puno toga (ljudi to izbace na ulicu) pa sam se pitala kakav je, a ovde i komsije uzimaju za cvece, mada znam da ne znaju vise nego ja, pa mi to nije merilo.
Nisam imala pecurke, ali zato na travnjaku (divljem)
, imam neke sitnesivo-smedje, milioni nicu mislim od previse vlage, ali to nema veze sa kompostom
Poslato: Sre Mar 26, 2008 4:52 pm----
O pravljenju komposta smo pisali, ali meni su protrebne neke informacije specificnog karaktera (ne spajati sa ostalim temama
)Interesuje me kako napraviti kompost od cureceg izmeta (od tehnike do tehnologije, sve u detalje...)
Radi se o farmi koja zeli da prosiri svoju delatnost i zaista svaka informacija je dobrodosla. Ako znate neki sajt koji opisuje proces ili sajt na kome je moguca kupovina adekvatne masinerije pisite. Knjige u elekrtonskom obliku (cena je nebitna) su takodje dobro dosle.
Please help!
Poslato: Sub Mar 29, 2008 2:30 am----
Ovdje ima nešto sitno... web1.msue.msu.edu/misa...ofile4.htm
organic.lovetoknow.com...key_Manure
Poslato: Sub Mar 29, 2008 10:40 am----
Hvala saltas, idem da prelistam stivo
Poslato: Ned Apr 06, 2008 5:24 pm----
ja imam citavu knjigicu za kompostiranje pomocu, kaliforniskih glisti, veoma je slicno sa kompostiranjem bez njih samo malo delotvornije i nema upotrebe hemiskih preparata, ako je neko zainteresovan mogu to i da mu doturim.
da dodam, trava, i lisce kiselih drveca nije preporucljivo zbog velike temperature i azota koje oslobadjaju prilikom raspadanja.
Poslato: Sre Nov 05, 2008 6:57 pm----
Krenuo sam sa sklapanjem kompostera u jednom ćošku placa kako ne bi ona dragocena biomasa svake jeseni završila na lomači. Tu bude svega i svačega: najviše lišća ali i sitnih grančica, suve trave, opalog voća, otpadaka nakon orezivanja živice, ruža i sezonskog cveća kao i nešto kuhinjskog otpada.
E sad, poznato mi je da u kompost ne ide lišće oraha (nažalost, pošto toga bude baš dosta) ali me jako interesuje koliko su za kompost pogodni otpaci od četinara - opale šišarke i naročito suve iglice.
Suvih iglica bude toliko da bih ladno mogao pakovati u džakove i prodavati kad bi to neko hteo da kupi, tako da i to prilikom sređivanja placa sve ode u oganj.
Dakle, smem li u kompost pored ostalog biljnog otpada stavljati i iglice i u kolikoj meri? Mislim mogu li, ako preteram, toliko smanjiti pH komposta da on postane neupotrebljiv?
Poslato: Sre Nov 05, 2008 7:46 pm----
Ja već godinama pravim kompost od svih mogućih bio ostataka u kuhinji i bašti. Prvo sam kao i Ti krenula sa svime na jednu gomilu, pa sam videla da grančice ne stignu da istrule za jednu godinu, te sam ih izdvojila u kompostište koje će se "krčkati" dve godine. Ni to nije bilo dovoljno, sad imam i treće kompostište, gde stavljam deblje grančice, naravno iseckane na komade oko 10 cm, sve ostatke od tuja i iglice od četinara. (Ovo zbog toga što ostaci od zimzelenog drveća sporo trule, a još sam negde čitala da dok ne istrule, sadrže, ili u procesu truljenja, se stvara nešto što baš nije dobro za biljkice, pa ko veli, da to meni dobro istruli...) Ove godine sam čak i ljuske od pečenog kestena počela da bacam na "trogodišnje" kompostište, jer im trebaju tri godine da istrule, isto kao i ljuskama od oraha. Neko je jednom negde na SB stavio link na tekst o štetnoj hemikaliji iz oraha, i tamo je pisalo da se ta supstanca razloži za par meseci, te nema opravdanosti za strah sa liščem od oraha, ako se listovi sad kompostiraju, do sledeće jeseni, kada se obično kompost koristi, par meseci je odavno prošlo...
Zaključak bi bio da ako imaš mesta za tri gomile, (i još ako imaš živaca da izdržiš manje-više zajedljive komentare na broj kompostišta), onda napravi odmah tri, pa kad ono prvo sa mekanim otpadom iskoristiš, sledeći mekani otpad stavljaš na drugo kompostište... i tako redom, dok Ti ukućani ne izlude, jer nikad ne znaju gde treba šta baciti, hihihi.
Poslato: Čet Nov 06, 2008 8:25 am----
Hvala na brzom odgovoru. Mislim da bi mi 2 kompostera bilo previše, 3 pogotovo. Da sam u seoskom domaćinstvu još bi i bilo dovoljno materijala ali ovde se radi o placu gde se nalazi voćnjak i mala vikendica. Ja jednostavno ne bih imao čime da napunim 3 kompostera. Verujem da će grančice i ostali drvenasti otpad brže istruliti ako se jako usitni.
Znači ovo za četinarske iglice nema problema, mogu ih dodavati u neograničenoj količini?
Sme li se stajsko đubre stavljati u kompost?
Poslato: Ned Nov 16, 2008 8:28 pm----
@ Marija malo strpljenja, ako neces da uprljas ruke zemljom zasto se uopste zanimas za kompost ili uopste uzgajanje biljaka. I kakavu gadnu hemiju trazis !!! pa valjda je cilj zdravija i cistija sredina...
Moje iskustvo sa kompostiranjem nije bas veliko (par godina) ali imam par saveta za one koji pocinju. Naime kada sam prevrnuo sanduk posle godinu dana otprilike video sam da je sredina potpuno suva a zemlja ispod tvrda kao kamen. Granje (grancice) koje je bilo polutrulo kao da je vaskrslo... postalo je zilavo. Ali i pored toga kada sam rastresao vilama oko 60 % mase je bilo dobro sagorelo a ostatak uglavnom granje sam morao da bacim na gomilu sa granjem koje ceka seckalicu.
Naravno posle sam se setio da sam negde procitao da treba povremeno prevrtati ili jos lakse izbusiti sredinu zasiljenom motkom pa zalivati u te rupe sto sada i radim. Napravio sam malo veci sanduk 90x200 cm jer imam dosta tog oplada za kompostiranje. Drugi sam napravio od starog tapisona, cetri koca zabodena u zemlju i tapison okolo, napunio sam ga granjem od zive ograde i travom proletos tako jos neznam da li je to dobar sistem.
Ubacivao sam i aditiv za kompost iz Italije, mislim da je to koncentrat bakterija i micelija.
Poslato: Ned Nov 16, 2008 10:48 pm----
| nikola145 citat: |
| @ Marija malo strpljenja, ako neces da uprljas ruke zemljom zasto se uopste zanimas za kompost ili uopste uzgajanje biljaka. I kakavu gadnu hemiju trazis !!! pa valjda je cilj zdravija i cistija sredina... |
Kao prvo dobro dosao na forum! Nadam se da ces kada prodje malo vremena i kada procitas po neki post videti da ljudi ovde ne razgovaraju ovim tonom i ovakvim zajedljivim recnikom- no sve u svoje vreme. Hvala na obavestenjima koja si dao, vrlo su korisna.
Poslato: Pon Nov 17, 2008 8:22 am----
| nikola145 citat: |
| @ Marija malo strpljenja, ako neces da uprljas ruke zemljom zasto se uopste zanimas za kompost ili uopste uzgajanje biljaka. I kakavu gadnu hemiju trazis !!! pa valjda je cilj zdravija i cistija sredina... Moje iskustvo sa kompostiranjem nije bas veliko (par godina) ali imam par saveta za one koji pocinju. Naime kada sam prevrnuo sanduk posle godinu dana otprilike video sam da je sredina potpuno suva a zemlja ispod tvrda kao kamen. Granje (grancice) koje je bilo polutrulo kao da je vaskrslo... postalo je zilavo. Ali i pored toga kada sam rastresao vilama oko 60 % mase je bilo dobro sagorelo a ostatak uglavnom granje sam morao da bacim na gomilu sa granjem koje ceka seckalicu. Naravno posle sam se setio da sam negde procitao da treba povremeno prevrtati ili jos lakse izbusiti sredinu zasiljenom motkom pa zalivati u te rupe sto sada i radim. Napravio sam malo veci sanduk 90x200 cm jer imam dosta tog oplada za kompostiranje. Drugi sam napravio od starog tapisona, cetri koca zabodena u zemlju i tapison okolo, napunio sam ga granjem od zive ograde i travom proletos tako jos neznam da li je to dobar sistem. Ubacivao sam i aditiv za kompost iz Italije, mislim da je to koncentrat bakterija i micelija. |
Koliko često treba prevrtati gomilu?
Ja sam za vikend složio kompost. Granje (usitnjeno na par cm), iglice, četinarsku koru i opale šišarke sam stavio na dno kompostera. Dalje sam slagao suvo lišće i pregoreli stajnjak pa tako par slojeva. Sloj na vrhu je ponovo suvo lišće. Sve sam to umereno vlažio.
Interesuje me za koje vreme to kreće da "radi"?
Poslato: Pon Nov 17, 2008 10:12 am----
@ Marija
Bolje vas nasao. Bio sam malo grub (izvinjavam se) ali pogladaj bolje svoje komentare ...
Nema na cemu :-)
@ Drveni, ja je nisam nikada prevrtao jer sam imao puno granja pa je bilo tesko ai sam cesto zalivao. Glavna greska je bila sto nisam busio gomilu da voda i vazduh prodru i u sredinu.
Mislim da vreme puno zavisi od vise faktora: sadrzaj, vlaga, temperatura, vetar-promaja, sadrzaj mikrorganizama i micelija, osuncanost, vrsta sanduka ili bureta za kompost itd...
Za travu lisce ostatke od voca i povrca: oko 3-4 meseca ako ima dobre uslove tj prolece ili jesen. Sve ostalo do godinu dana ali verovatno ce i posle toga ostati neki delova koji nisu istruleli pa njih prosejes i stavis u sledecu turu ili jednostavno sve bacis u bastu pa nek tamo istruli do kraja.
Moja teorija je da sto vise imas bakterija i gljiva koje se bave razlaganjem biomase manje mesta ostaje za neke stetne bakterije i gljivice. :-)
Sto se tice tvoje kombinacije mozda bi mogla da bude gotova u kasno prolece, jer tek na prolece mozes da ocekujes temperature koje su pogodne za nicanje micelija koji je glavni faktor razgradjivanja biomase.
Ne bi bilo lose da tokom zime delimicno pokrijes najlonom da bi mogla da se odrzava neka visa i ujednacenija temperatura i vlaga, treba povremeno skinuti najlon zbog aeracije, busenja i zalivanja. Borovini i generalno cetinarima treba vise vremena da istrule ali ces imati kiselilji kompost koji prija nekim biljkama. Pregoreli stajnjak je vec gotova stvar ali je dobra jer u njemu vec postoje kulture bakterija i spora koje ce ubrzati razlaganje ostatka mase.
Ovo mi se pokazalo kao dobro ovog leta:
Jedan deo komposta koji nije dovoljno istrulio stavio sam u metalno bure od 200 l kome sam u donjem delu isekao deo 20x30 cm. Izbusio sam sredinu letvom i nalivao vodom koju sam skupljao dole kada se ocedi.
Zalivao sam njome samo par puta paradaz na kraju leje koji nikada nije valjao jer je uz zivicu i neki od njih su prosto zivnuli i poneli paradajza kako nikad nisu.
Na prolece planiram da isecem desetak trouglastih rupa na buretu i u njih posadim jagode i i dalje da koristim iscedak za zalivanje. Videcu koliko ce to valjati??
Poslednji izmenio nikola145 dana Pet Dec 12, 2008 10:10 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Nov 17, 2008 1:27 pm----
Komposter sam nazidao od cigala. Bez maltera, samo sam naslagao cigle u dva reda u kvadrat 1x1,5 m i visine oko 60 cm. Pokrio sam najlonom. Kompost je direktno na zemlji, negde sam pročitao da tako treba da bi insekti iz tla mogli da dopru do komposta. Navodno ubrzavaju razgradnju.
Znači nema potrebe da prevrćem gomilu do proleća.
Hvala na brzom odgovoru.
Poslato: Pon Nov 17, 2008 4:02 pm----
Mislim da ne treba jer je vec hladno ali svakako izbusi dobro gomilu na vise mesta.
Poslato: Sub Nov 22, 2008 11:17 pm----
Kad kod "naiđete" na gliste, odnesite ih u kompost. Vrlo brzo će se razmnožiti i ubrzati proces razgradnje.
Poslato: Pon Nov 24, 2008 9:26 am----
| Kika_Almodovarova citat: |
| Kad kod "naiđete" na gliste, odnesite ih u kompost. Vrlo brzo će se razmnožiti i ubrzati proces razgradnje. |
Da li znate pecaroski trik za skupljanje glista....:
Zabodes spaklu u zemlju, povuces drsku na stranu i pustis da zavibrira. Vibracije isteraju gliste iz zemlje vec posle par minuta !!!
Poslato: Pon Nov 24, 2008 9:57 am----
Ja sam ove jeseni cisteci bastu sakupila trave, suhog lisca i napravila tri velike gomile.Radeci sam i gliste skupljala.Na gomilu koja mi je najbliza bacam otpad od krompira, voca i ostalog.Vidjecu sta ce se desiti do proljeca.
Poslato: Pon Nov 24, 2008 12:43 pm----
Evo i ja da dam doprinos ovoj temi svojim iskustvom.Moj kompost je napravljen od dasaka,stim da nisu poredjane jedna do druge,vec izmedju svake je supljina,koja treba da propusti kiseonik da bi uopste poceo proces razgradnje.Veoma je vazno redjati zelenis slojevito,tj.red suvog npr lisca,pa red nekog jos neosusenog zelenog otpada!Jer ako je u kompostu samo suv otpad,razgradnja se usporava.Sav zeleni otpad iz kuhinje,usitnjene ljuske od jaja i pepeo,ali samo od sagorelog drveta,sam stavljala.Odprilike jednom nedeljno vilama ceo sadrzaj promesam.Nemam lisce oraha,ali lovor-visnju jesam stavljala,i nisam primetila da su mi biljke reagovale!Naprotiv,basta mi je bila lepsa nego ikad!Grancice sam seckala na 1cm duzine,jer kad ostanu neiseckane,nemaju vremena da istrule do proleca.Sto se tice otrovnih supstanci u biljkama,sto rece Narnija,njih ima toliko da bi sto se toga tice u kompost mogli staviti samo travu i list od lipe.Mislim da kvalitet komposta zavisi samo od toga da u njemu bude sto veci broj razlicitih biljaka.Predpostavljam da kad bi skladistili samo list od oraha,ili neka je to i najlekovitija biljka,da taj kompost ne bi bio kvalitetan.Eto to je moje iskustvo,mada ovde ima veterana pored kojih se osecam ko dete u pelenama,ali ovo je moj skromni doprinos ovoj druzini!
Poslato: Ned Nov 30, 2008 6:32 pm----
| Fatka citat: |
| Ja sam ove jeseni cisteci bastu sakupila trave, suhog lisca i napravila tri velike gomile.Radeci sam i gliste skupljala.Na gomilu koja mi je najbliza bacam otpad od krompira, voca i ostalog.Vidjecu sta ce se desiti do proljeca. |
Poslato: Ned Nov 30, 2008 6:58 pm----
Stavljala sam i zemlju.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 8:52 am----
Imao je jedan davnašnji post u ovoj temi pitanje o kompostiranju drvenog ivera (strugotine od drveta i sl), niko nije odgovorio, pa bih ga ja ponovio, možda se neko u međuvremenu pojavio da zna:
Kako dobiti kompost od drvene piljevine (iveraka)?
Poslato: Sre Jan 28, 2009 10:11 am----
Pa isto kao ostale stvari. u principu piljevina je pozeljna u svakom kompostu zato sto zadrzava i izjednacava nivo vlage dok istovremeno obezbedjuje dobru aeraciju. Naravno ne treba staviti samo piljevinu vec i druge organske materije i zemlju u slojevima.
Najveci izvor sirovina za izradu komposta i glistnjaka su upravo fabrike za preradu celuloze (Matroz, Viskoza Loznica itd). Proizvodjaci kupuju od njih drvne otpatke doradjuju ih u glistnjacima i pakuju. Posto se za celulozu koristi nekvalitetno listopadno drvo (topola uglavnom) ono se vrlo brzo raspada. Piljevina od nekih drugih vrsta ima elemente koji usporavaju raspadanje (tanini smola itd) tako da proizvodnja komposta moze da potraje...
Ali kome se pa zuri :-)
Poslato: Sre Jan 28, 2009 10:26 am----
Čeprkao sam po jednoj većoj gomili piljevine od smrčevog drveta. Ašovom sam kopao sve do zemlje, i stvarno me iznenadilo kad sam video koliko se slabo raspala piljevina stara par godina (mislim oko 3 godine).
Verovatno bi se proces ubrzao uz dodatak drugih biljnih delova i 'kompostne maje'
Poslato: Sre Jan 28, 2009 10:56 am----
Naravno smrcevina ima smole pa se ne raspada tako brzo ali ipak ako se pomesa sa drugim biljnim materijalom i dobrom zemljom moze da se ubrza.
Kolika je gomila, da li si kopao u sredini, je li bila vlazna u sredini??
Cesce prevrtanje i aeracija znatno ubrzavaju proces.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 12:03 pm----
Gomila je bila povelika. Kopao sam do dna, ali malo sa strane, gde je debljina oko 1.5m. Bilo je umereno vlažno, i dosta toplo (verovatno zbog procesa raspadanja, iako su spori - greju)
Slojevi do zemlje su bili donekle raspadnuti, skoro k'o ugljenisani.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 12:43 pm----
U nekim manjim metalnim posudama od 1x15x20 sa rupama na dnu posude fi 8mm-6mm radi cedjenja ,Pomešati najsitniju piljevinu ,topole ,lipe i svog lišća koje pokupimo u vrtovima uz dodatak 19 procenata ureje i sve to dobro natopiti vodom pokriti foliom povremeno zaliti iza nekih 6 meseci skinuti foliu brenerom za plin dobro sve tozagrejati ili nloziti vatru i imamo treset za proleće .A o tečnosti koja se cedi kasnile.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 1:02 pm----
Pocelo je da se raspada ali mu treba maja sto kazes. Najbolja maja je stajnjak i kompost. U njima ima najvise bakterija i micelija.
Piljevina je skoro sterilna sredina pa joj treba posaditi bakterije i micelije da se brze razmnoze jer ako budes cekao da one iz zemlje dodju do vrha gomile...
@ Savo
Slicna stvar moze da se uradi i sa kesom za djubre, napuni se liscem zalije, zatvori i zaboravi do sledece godine. Iscedak je takodje odlicno djubrivo koje se razreduje i moze cak da se koristi i folijarno prskanjem.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 2:15 pm----
Upravo sam mislio da nastavim u vezi sa isdekom moze se vršiti prihrana sa mešanjem vode i utu mešavinu se doda kaptan radi preventive budji u korenovom sistemu- ja ga koristim za četinare kad završim ciklus oziljavanja i presadim reznice u veće posude onda im treba prihrana . Pomenuo sam grejanje posude po skoro završenom ciklusu razlaganja radi sterilizacije mase kada se ohladi ubacujem ne veliki procenat .peska, gline,drvenog pepela, i mlevene mase od borovih iglica osušenih šišarki a radi kiselosti . I sve dobro izmešati i onda ato je nede u prolece spakovati u dzakove dobro zavezati ito je kasnije spremno . Eto ja tako radim ako ima neko bolju ili brzu ideju neka dopuni ako nešto fali pozdrav.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 2:27 pm----
Zaboravio sam da dodam . ne stavljam stajnjak već veštačka djubriva ili ih rastopim u vodi pa sa tom vodom zalivam ,
Poslato: Sre Mar 11, 2009 2:31 pm----
Dobardan, ja sam novi clan, pa me zanima da li neko moze nesto vise da mi kaze o opasnosti pravljenja komposta od orahovog lisca, naime, ja vec godinama u ocevoj basti u Obrenovcu pravim kompost, a glavni mi je sastojak bas orahovo lisce. Nisam primetio da steti biljkama, al sad sam se malo prepao, jer sam djubrio time i paradajz koji sportski gajimo u toj basti (20-25 stabljika) i koji, naravno, i jedemo. Da li se stetni sastojci unistavaju paljenjem, jer deo lisca spaljujem posto je taj orah poveliki, pa lisca ima mnogo
Hvala unapred.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 3:10 pm----
Postoje preporuke da se ne stavlja ovo ili ono lišće zbog sadržaja 'hemije' koja ne prija organizmima koji vrše kompostiranje.
Nije mi poznato da upotreba komposta od nekog lišća, pa ni orahovog, može da izazove probleme.
Možda neko drugi ima neku informaciju?
Poslato: Sre Mar 11, 2009 6:04 pm----
Ja sam prosle godine napravila nesto malo komposta ali uglavnom sa otpatcima od voca i povrca.Za kompostiste sam iskoristila nosac kesa za smece sa poklopcem,kupila one jace PVC vrece koje se koriste za otpad.Ispod sam postavila jednu plasticnu posudu da mogu istresti sadrzaj koji se ocijedi i jednu kantu humusa pored.Stavila sam dvije vrece jednu u drugu,izbusila rupe ekserima i posto svaki dan u kuci ima otpadaka od voca i povrca,umjesto u kantu za smece ja ubacivala u kompostiste,preko toga bacim malo humusa,pa zalijem vodom i sve tako dok se nije napunilo.Problem je bio sto sam to sve morala istresti i lopatom izmjesati,ali ove godine cu samo jednu vrecu busiti,a drugu cu po potrebi stavljati kako bih mogla sve to zavezati i tako u vrecama izvaljati da se izmiksa
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:03 pm----
Evo jedan pozajmljen citat, a takodje i jednostavan, a zanimljiv predlog o pravljenju kompostera:
Lišće oraha sadrži prirodni herbicid i nije ga preporučljivo koristiti za kompostiranje. Od orahovog lišća može se napraviti zasebna kompostna hrpa. Dobiveni kompost koristiti za suzbijanje korova i trave.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:10 pm----
Ja o ovome nemam pojma ali me zanima
Naime MM je stolar tako da ama bas uvek imamo piljevine
uz to drzim i pilice,da li se te dve kombinacije mogu iskoristiti za kompost.
Piljevinu bacam ispod pilica i svaki drugi dan menjam to ispod njih,dakle posle se to sve baca.
Inace piljevina je od camovine,ima i od nekog tvrdog drveta ali to je mala kolicina.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:31 pm----
Na sajtu koji je saltas ranije dala www.kompost.hr kliknes na 'kompost kurs' i imas odgovore na sva pitanja .
Poslato: Sre Mar 11, 2009 8:07 pm----
| ghostrider citat: |
| Evo jedan pozajmljen citat, a takodje i jednostavan, a zanimljiv predlog o pravljenju kompostera: Lišće oraha sadrži prirodni herbicid i nije ga preporučljivo koristiti za kompostiranje. Od orahovog lišća može se napraviti zasebna kompostna hrpa. Dobiveni kompost koristiti za suzbijanje korova i trave. |
Poslato: Čet Mar 12, 2009 10:54 am----
Ne verujem da to moze da ima bilo kakve posledice po bastu i povrce koje djubris sa takvim kompostom, ako se biljke dobro osecaju zasto ne bi i ti :-). U stvari orah kao i hrast ima samo puno tanina koji se tasko razlazu ali ako si stvorio dobru kulturu bakterija i gljivica koje mogu da se izbore sa tim onda to i nije problem.
Stvar je samo u tome da se nadje dobra ravnoteza u sastojcima koji se stavljaju u kompost, naprimer trave daju jako azotno djubrivo, pepeo kalijumovo, otpaci iz kuhinje tj povrce imaju skoro idealnu ravnotezu, drvena piljevina i granje nema dovoljno azota pa joj ga treba dodati, kokosje djubre ima fosfora, svemu tome treba dodati i malo kreca itd.
Kada bi recimo neku idealnu smesu stavili odjedamput na gomilu razvila bi se temperatura do 70 stepeni i kompost bi sazreo za nekoliko meseci ali to naravno uglavnom nije slucaj tako da morate da budete strpljivi ali se na kraju sav trud isplati kad vidis kako se biljke raduju kad im bacis makar i malo komposta :-)
Poslato: Čet Mar 12, 2009 1:48 pm----
Neko je davno postavio ovaj link, ja ga samo ponavljam. Šta je i koliko štetno u orahovom lišću.
Ovo je samo deo tog teksta:
| Quote:: |
| · svi biljni dijelovi oraha sadrže veći ili manji udio hidrojuglona iz kojeg nastaje otrovni juglon · juglon se u tlu relativno brzo inaktivira · nema nikakve opasnosti od orahova lišća ako ga kompostiramo tijekom najmanje dva, a preporučljivo šest mjeseci |
Pročitajte ceo tekst i odlučite sami da li ćete i za šta koristiti orahovo lišće.
Poslato: Pet Mar 13, 2009 7:51 am----
Hvala najlepse svima na brzim odgovorima, mnogo ste mi pomogli. I suzbili moj strah
Poslato: Uto Mar 17, 2009 7:24 am----
Ne postavih ni jedno pitanje, a dobih sve odgovore
Ovih dana krećem da pravim svoj komposter, planiram da bude od drveta, pa ću da okačim i neke fotke.
Poslato: Uto Mar 17, 2009 10:19 am----
I ja sam ovih dana napravio nesto slicno.Samo uz otpatke ubacujem i izmet od kunica(zeceva).
Poslato: Sre Mar 18, 2009 11:10 am----
evo i mi se pridruzismo ...iskopali smo rupu i ogradili je zicom.
interesuje me da li sme da kisne i da ponovim pitanje iz prethodnog posta, da li se sme ubacivati stajsko djubrivo, pregorelo, u kompost? povremeno komsije dovlace stajnjak u baste u okolini, pa imamo jos uvek izvor prirodnog djubriva, pa ako moze da se iskoristi sto da ne.
Poslato: Sre Mar 18, 2009 11:25 am----
e da se i ja umesam, janaravno nemam komposter, ali ga ima jedan moj rodjak pored svega toga vec pobrojano on je jos nabavio i gliste pa je ubacio unutra, tako da one to bas zestoko preradjuju
Poslato: Sre Mar 18, 2009 12:51 pm----
| NBonsai citat: |
| da li sme da kisne i da ponovim pitanje iz prethodnog posta, da li se sme ubacivati stajsko djubrivo, pregorelo, u kompost? |
Naravno da sme da kisne, ja moj komposter još i polivam kada je jaka suša, jer suvi materijal ne može da istruli. Ako imaš mnogo pregorelog stajskog đubriva možeš ga odmah koristiti za đubrenje, a manji deo dodaj u komposter da bi tako unela mikroorganizme koji su potrebni za truljenje.
Našla sam link za tekst o otrovnosti orahovog lišća i njegovom kompostiranju.
Poslato: Sre Mar 18, 2009 8:36 pm----
znam da treba da bude vlazan, ali sam mislila da bi suvise vode bio problem zbog talozenja na dnu rupe. veci deo otpada ce biti pokosena trava a ostalo sve ostalo.
Poslato: Sre Mar 18, 2009 10:29 pm----
Postoji slicna tema www.svetbiljaka.com/Fo...art=0.html na kojoj je detaljno objasnjena i izrada kompostera i nacin pravljenja komposta sa dosta vrlo korisnih saveta
Poslato: Sre Mar 18, 2009 10:59 pm----
u medjuvremenu sam procitala i tu temu. hvala gostrider
Poslato: Sre Mar 18, 2009 11:53 pm----
Na usluzi
Poslato: Ned Mar 22, 2009 3:22 pm----
| zanka citat: |
| :bye2 e da se i ja umesam, janaravno nemam komposter, ali ga ima jedan moj rodjak pored svega toga vec pobrojano on je jos nabavio i gliste pa je ubacio unutra, tako da one to bas zestoko preradjuju |
Ako se gliste ubace u kompost koji jos uvek gori i one ce da izgore. Hrana za gliste mora prvo dobro da sagori pre nego sto im se da. Mislim da nisam dobro razumela, jer sumnjam da ih je tek tako ubacio u kompost koji trenutno gori.
Imam kalifornijske gliste i obozavam ih
. Kao sto je neko vec napisao, one su kod mene kucni ljubimci
Poslato: Pon Maj 18, 2009 7:46 am----
Moram da se pohvalim da moj projekat kompostiranja napreduje jako dobro. Nisam se nadao da će kompost da se razgrađuje takvom brzinom jer je skoro sve bilo lišće i četinarski otpad a vrlo malo kuhinjskog otpada. Dva puta sam prevrtao gomilu ovog proleća i odlično izgleda. Čak su i grančice i šišarke već poluraspadnute a tek je maj, to će do jeseni sigurno biti spremno za upotrebu.
Poslato: Uto Maj 19, 2009 11:50 pm----
Nekad sam voleo kompost, a sad ga ne koristim.
Iznervira me i kad mi se treset u saksijama kompostira za samo jedu sezonu
Poslato: Pon Jun 08, 2009 4:00 pm----
cula sam da je kompost jako dobar za bonsai....pa ako neko zna nesto o tome....
inace ja sam nakupila samo odpad od voca i povca...pa me zanima jer mora u kompost da ide i trava zelenilo i td ili moze da se napravi samo od voca povca ljuskica od jaja itd....
Poslato: Uto Jul 07, 2009 9:38 am----
Nekoliko kompostera koje sam napravio poslednjih godina.
ovo je moj drugi klasicni komad koji je duplo veci od prvog (1x2m otprilike) koji mi nije bio bas uspesan zato sto sam pogresno slagao materijal i sredina je ostala suva, ali ipak sam iz njega dobio par kolica dobrog komposta.
moze i ovako, reciklirani tapison i cetri koca napunjen granjem od zive ograde, jos nije vadjeno nista iz njega.
i218.photobucket.com/a...ovi034.jpg
iz ovoga cedim kompost caj za zalivanje
ovaj je brzinski neki kazu da moze da napravi kompost za nekoliko nedelja sto je tacno. Dobar je za ponovno naseljavanje mikroorganizama ako ste sterilisali kompost zbog semena korova. Sa zivom zemljom ima manje problema nego sa sterilisanom.
Ovo je moj poslednji model :-). Nadam se da je dovoljno velilki da stvori termofilnu reakciju. Napunjen granjem i stajnjakom, jos uvek ga punim.
Ima toga jos ali bih hteo samo da napomenem jednu kucnu varijantu koja ima veliki potencijal i samo je stvar promene navike. Dva jaca najlonska dzaka, u jedan stavljate otpatke iz kuhinje (ljuscenje povrca itd) a u drugom drzite piljevinu kojom posipate novi materijal. Nema nikakvog mirisa i mozete da ga drzite na terasi. Eventualno, jedanput nedeljno se dzak malo istumba da se sadrzaj izmesa. Za nedelju dana se skupi oko 20-30 litara materijala koji mozete da sklonite u komposter ili da ostavite u dzaku i za mesec dva je kompost gotov. Mala promena navika ali je ovo ustvari laksa varijanta jer imate drasticno manje djubreta da iznosite.
80 litara mesecno = 30 litara komposta puta godinu dana je oko 400 litara od jedne prosecne cetvoroclane porodice.
Necu da pominjem ekoloske prednosti ovog sistema ali materijalne su ocigledne i mozete sami da izracunate.
Ovakav kompost nema semena korova i veoma je hranjiv.
Ako vam deca iznose djubre kao moja, vrlo rado ce prihvatiti novi sistem gde imaju manje posla.
Poslato: Uto Jul 07, 2009 11:20 am----
Hvala Nikola, odlicna ideja za kuhinjski otpad i piljevinu. Da li se dzak sa kompostom zatvara ili ostavlja otvoren?
Poslato: Uto Jul 07, 2009 12:02 pm----
Nema na cemu drago mi je da se neko interesuje :-)
Uglavnom otvoren, mozete da ga zatvorite na dan dva ali ne bas skroz. U principu sto vise vazduha brze i raspadanje ali nema potrebe da se zuri. Nije lose staviti i malo nekog aktivatora npr. stari kompost ili zdravu bogatu zemlju.
Poslato: Uto Jul 07, 2009 8:25 pm----
| nikola145 citat: |
| Uglavnom otvoren, mozete da ga zatvorite na dan dva ali ne bas skroz. |
Vidiš, ja sa komposterom imam potpuno drugačije iskustvo ali drago mi je da i tvoj sistem funkcioniše.
Poslato: Sre Jul 08, 2009 9:37 pm----
Nisam te bas razumeo Dreveni, ali ako mislis da treba kesa da bude zatvorena i to je ok dok je punis jer je otvaras bar jednom dnevno ali posle bi je trebalo ostaviti otvorenu. A svakako moze raspadanje da se zavrsi i sa anaerobnim bakterijama samo sto to zna i opasno da smrdi.
Poslato: Čet Jul 09, 2009 9:14 am----
Ja sam komposter napravio od cigala bez maltera i stoji na goloj zemlji. Preko svega je veliki najlon i baš je ušuškano. Ali otvaram samo povremeno kad prevrćem gomilu, recimo jednom u mesec dana. I prijatno sam iznenađen kojom brzinom se biomasa razlaže. Naročito sad sa ovim toplijim vremenom.
Ne znam da li je raspadanje anaerobno, predpostavljam da nije pošto kad prevrćem gomilu sve je puno raznih bubica. Neverujem da bi insekti preživeli u anaerobnoj sredini. Inače oseća se neki specifičan miris ali to nikako ne bih mogao nazvati smradom, baš onako kao miris trulog sena.
Poslato: Čet Jul 09, 2009 9:36 am----
Prevrtanje mu mnogo znaci verovatno ima dovoljno vazduha da lepo radi.
Miris je stvar ukusa (kakva recenica:-) meni se svidja taj vlazni pecurkasto sumski miris.
Sta si stavljao u gomilu ??
Malo je drugacija situacija sa najlonskim dzakom on zna da se usmrdi kad stoji dugo zatvoren, kuhinjski otpaci su bogati azotom i vlazni.
Poslato: Čet Jul 09, 2009 11:48 am----
Mislio sam da ce biti problem sto ima jako malo kuhinjskog otpada. Ustvari pravog kuhinjskog otpada praktično i nema, ima nešto malo opalog voća ali to je zanemarljivo. Praktično sav kompost mi je suvo lišće i granje. Ima i jako puno četinarskog otpada: suvih iglica i šišarki, granja i borove kore.
Kompost je baš onako posan. Pribojavao sam se da li će to uopšte početi da "radi" pa sam slagao sloj lišća i borovih iglica pa sloj pregorelog stajnjaka. A granje sam maksimalno usitnio. Medjutim izgleda da stajnjak nije ni trebao.
Koliko sam primetio vlaga je ključna. Gomila mora biti stalno vlažna. Čim se osuši prestaje raspadanje.
Poslato: Čet Jul 09, 2009 1:55 pm----
Bez vlage nista ali i bez stajnjaka ne bi ni blizu tako brzo radilo.