Poslato: Uto Dec 08, 2009 12:27 pm----
Treset dodaješ da borovnicama osiguraš vodu u jednom određenom vremanskom intervalu.( nije potrebno tako često zaljevanje ) Vjerojatno borovnice za rast trebaju dosta vode. Jednom obilno zaliješ i miran si određeno vreme. Treset je prirodni materijal i on nije ništa slabo. Za borovnice je treset vjerojatno idealna varijanta (voda ; pH) Vjerojatno bi borovnice uspijevale i bez treseta, ali bi prinos bio puno manji, ili bi morao često zaljevati .(ja nemam iskustva sa uzgojom borovnica tako da su to moja razmišljanja i uzmi ih malo sa rezervom) Pozdrav...
Poslato: Čet Feb 25, 2010 10:29 pm----
Da li mogu da se koriste grančice od vinove loze za kompost
Poslato: Pet Feb 26, 2010 7:33 am----
Može vinova loza, samo prethodno usitni grančice na otprilike prst dužine.
Poslato: Pet Feb 26, 2010 7:32 pm----
Jas dolgo vreme ,lisjata vo esen ,luspi od zelencuk, ovosje gi zakopuvav vo bavcata ili gi rasfrlav. Od koga sum na forumot citav za komposot i pocnav da sobiram na edno mesto. Prirodata sto ni dala na toj nacin i go vrakame toa sto ne ni treba, zalosno e takov rastitelen otpad da odi vo gubre na deponija. i jas kako site vas ja cenam prirodata i sakam samata da si pomognam .Vo siot ovaj otpad odi i talogot od kafeto, go sobiram i go turam vo komposaro. Edno livce ili luspe ne odi vo gubre, suvite lisja i granki od cvekina, godinava mi uginaa poveke aloe kaktusi seto otide tamu.
Poslato: Sub Feb 27, 2010 8:05 am----
Da malo oživimo temu.
Vezuelni pregled čuvene Tera prete je pokazao da osim ćumura sadrži i komadiće nepečene keramike i kosti. Isto tako neki vinari koriste kompostirani stajnjak u kome je ležao kravlji rog, niko nezna da objasni zašto takvo djubrivo daje do trideset posto veći urod od istog ali bez roga.
Tako i ja ubacim poneku kosku u kompost ali tek pošto je oglodju mačke, kerovi, mravi i sunce.
Poslato: Uto Dec 21, 2010 2:32 pm----
ja sam dobila dosta kupusa(komsija prodaje pa odvaja listove koji ne valjaju). sve sam to lepo iseckala i stavila na gomilu. A od drugog koji drzi prodavnicu dobila dosta mandarina,po koji limun,jabuke,kruske,pomorandze.....i sve je to zavrsilo na gomili. Interesuje me mozda sam pogresila zbog kupusa i malo vise mandarina!
Poslato: Sub Mar 19, 2011 11:56 pm----
Zatekla sam kompostište u dvorištu kuće u koju sam se uselila prošle godine, ali bez kompostera. Nazvala bih to gomilom bio-otpada. U toj gomili sam našla velike, debele, bele larve. Ručno sam ih odstranila, jer su sitnije propadale kroz rešetku za prosejavanje. Da li neko zna koje su to životinjice? Šta da radim sa takvim nepozvanim gostima i njihovim sitnijim drugarima, kako da ih se otarasim, jer ih ne bi u blizini cveća!!! Upomoć!
Poslato: Ned Mar 20, 2011 12:24 am----
Ja sam improvizovala kompostiste u uglu dvorista pre par godina i proslog vikenda izvrsila premetacinu istog. Premestila gornji sloj ( jer nisam bila revnosna u mesanju), pa najnizi sloj prosejala kroz ne bas preterano sitno sito. jedino sam gliste vratila na gomilu, a sve sto sam prosejala ubacila u crne najlon kese, pa ostavila na suncu. Mislim da je temperatura koja se tom prilikom stvori dovoljna da ukoka sve zivo unutra
.Demantovace me neko pametniji ili, u najgorem slucaju, nepozeljni gosti u mojoj basti ove godine
Poslato: Ned Mar 20, 2011 1:50 am----
Hvala ti puno, i ja ću tako!
Poslato: Pet Maj 06, 2011 10:43 am----
Jel zna neko da li moze komina posle pecenja rakije da se koristi za kompost?
Poslato: Ned Jun 05, 2011 5:13 pm----
jel dobro da se u ovakvoj smesi ubacuje i po neko parce gvozdja sta mislite,ja pravim za probu jedan dzak u kome ima ovakve stvari i ubacio sam malo gvozdja
Poslato: Ned Jun 05, 2011 5:26 pm----
| salinjo citat: |
| Jel zna neko da li moze komina posle pecenja rakije da se koristi za kompost? |
Može i izvanredna je za blago alkalna zemljišta, jer je umereno kisela.
Kada malo odstoji, ( kada počnu da ulaze gliste u kominu ) još je bolja. Tada je blago kisela.
Poslato: Ned Jun 05, 2011 5:27 pm----
| Bagzijevićka citat: |
| Zatekla sam kompostište u dvorištu kuće u koju sam se uselila prošle godine, ali bez kompostera. Nazvala bih to gomilom bio-otpada. U toj gomili sam našla velike, debele, bele larve. Ručno sam ih odstranila, jer su sitnije propadale kroz rešetku za prosejavanje. Da li neko zna koje su to životinjice? |
Mislim da su u pitanju larve gundelja (Melolontha pectoralis).
Poslato: Pon Jun 06, 2011 10:49 pm----
| Snježna citat: |
| Bili, ja ću samo da se nadovežem na tvoju priču i dodam da se otpatci iz kuhinje mogu upotrebiti i odmah, npr.: -Sitno naseckana kora banane koju treba umešati u zemlju služi kao gnojivo cveću jer sadrži veliku količinu kalijuma i šećera. -Ljuske jajeta koje ostanu nakon pripreme poslastica i raznih jela namočite u vodu i ostavite da odstoje nekoliko dana. Tom otopinom zalivajte biljke i prirodno ih prihranjujte. -Umesto da ostatke crne (turske) kafe bacite, zalijte njome cvieće. Učinak će biti veći ako je zaslađena jer će šećer u supstratu aktivirati faunu. Osim toga efekt gnojiva postići će se visokom prisustvom kalijuma iz kafe koji će ojačati obrambeni sastav biljke. -isto postižete i ako bilje zalivate čajem, pogotovo crnim -Otopinu belog luka(češnjaka) pripremite tako da usitnjeni beli luk prelijete vodom i ostavite da stoji nekoliko sati, najduže 1 dan. Zatim procedite i 2-3 puta nedeljno nerazređenom otopinom poprskajte napadnute biljke od raznih nametnika. Neugodan miris će brzo ispariti. Možete očišćeni beli luk prepoloviti i lagano utisnuti u zemlju. Ovako ćete se riješiti gljivica koje se razmnožavaju u zemlji i štete biljkama, a ne podnose beli luk. |
Ovo je extra,..znam za ljusku od jaja i za soc od kafe,..samo me zanima koliko luka preliti i sa koliko vode.
Poslato: Pet Jun 10, 2011 7:39 pm----
Probali smo skoro da ostatke turske kafe prelijemo oko cveca, ali se ubrzo tu stvori velika kolicina budji. Nije estetski, ali mislim da biljkama nije skodilo.
Zanima me da li ova budj skodi kompostu ili je to normalno? Ne bih dodavao ostatke turske kafe ako ima negativnih efekata.
Sva vremena su GMT + 1 sat