Poslato: Sre Jan 28, 2009 12:43 pm----
U nekim manjim metalnim posudama od 1x15x20 sa rupama na dnu posude fi 8mm-6mm radi cedjenja ,Pomešati najsitniju piljevinu ,topole ,lipe i svog lišća koje pokupimo u vrtovima uz dodatak 19 procenata ureje i sve to dobro natopiti vodom pokriti foliom povremeno zaliti iza nekih 6 meseci skinuti foliu brenerom za plin dobro sve tozagrejati ili nloziti vatru i imamo treset za proleće .A o tečnosti koja se cedi kasnile.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 1:02 pm----
Pocelo je da se raspada ali mu treba maja sto kazes. Najbolja maja je stajnjak i kompost. U njima ima najvise bakterija i micelija.
Piljevina je skoro sterilna sredina pa joj treba posaditi bakterije i micelije da se brze razmnoze jer ako budes cekao da one iz zemlje dodju do vrha gomile...
@ Savo
Slicna stvar moze da se uradi i sa kesom za djubre, napuni se liscem zalije, zatvori i zaboravi do sledece godine. Iscedak je takodje odlicno djubrivo koje se razreduje i moze cak da se koristi i folijarno prskanjem.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 2:15 pm----
Upravo sam mislio da nastavim u vezi sa isdekom moze se vršiti prihrana sa mešanjem vode i utu mešavinu se doda kaptan radi preventive budji u korenovom sistemu- ja ga koristim za četinare kad završim ciklus oziljavanja i presadim reznice u veće posude onda im treba prihrana . Pomenuo sam grejanje posude po skoro završenom ciklusu razlaganja radi sterilizacije mase kada se ohladi ubacujem ne veliki procenat .peska, gline,drvenog pepela, i mlevene mase od borovih iglica osušenih šišarki a radi kiselosti . I sve dobro izmešati i onda ato je nede u prolece spakovati u dzakove dobro zavezati ito je kasnije spremno . Eto ja tako radim ako ima neko bolju ili brzu ideju neka dopuni ako nešto fali pozdrav.
Poslato: Sre Jan 28, 2009 2:27 pm----
Zaboravio sam da dodam . ne stavljam stajnjak već veštačka djubriva ili ih rastopim u vodi pa sa tom vodom zalivam ,
Poslato: Sre Mar 11, 2009 2:31 pm----
Dobardan, ja sam novi clan, pa me zanima da li neko moze nesto vise da mi kaze o opasnosti pravljenja komposta od orahovog lisca, naime, ja vec godinama u ocevoj basti u Obrenovcu pravim kompost, a glavni mi je sastojak bas orahovo lisce. Nisam primetio da steti biljkama, al sad sam se malo prepao, jer sam djubrio time i paradajz koji sportski gajimo u toj basti (20-25 stabljika) i koji, naravno, i jedemo. Da li se stetni sastojci unistavaju paljenjem, jer deo lisca spaljujem posto je taj orah poveliki, pa lisca ima mnogo
Hvala unapred.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 3:10 pm----
Postoje preporuke da se ne stavlja ovo ili ono lišće zbog sadržaja 'hemije' koja ne prija organizmima koji vrše kompostiranje.
Nije mi poznato da upotreba komposta od nekog lišća, pa ni orahovog, može da izazove probleme.
Možda neko drugi ima neku informaciju?
Poslato: Sre Mar 11, 2009 6:04 pm----
Ja sam prosle godine napravila nesto malo komposta ali uglavnom sa otpatcima od voca i povrca.Za kompostiste sam iskoristila nosac kesa za smece sa poklopcem,kupila one jace PVC vrece koje se koriste za otpad.Ispod sam postavila jednu plasticnu posudu da mogu istresti sadrzaj koji se ocijedi i jednu kantu humusa pored.Stavila sam dvije vrece jednu u drugu,izbusila rupe ekserima i posto svaki dan u kuci ima otpadaka od voca i povrca,umjesto u kantu za smece ja ubacivala u kompostiste,preko toga bacim malo humusa,pa zalijem vodom i sve tako dok se nije napunilo.Problem je bio sto sam to sve morala istresti i lopatom izmjesati,ali ove godine cu samo jednu vrecu busiti,a drugu cu po potrebi stavljati kako bih mogla sve to zavezati i tako u vrecama izvaljati da se izmiksa
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:03 pm----
Evo jedan pozajmljen citat, a takodje i jednostavan, a zanimljiv predlog o pravljenju kompostera:
Lišće oraha sadrži prirodni herbicid i nije ga preporučljivo koristiti za kompostiranje. Od orahovog lišća može se napraviti zasebna kompostna hrpa. Dobiveni kompost koristiti za suzbijanje korova i trave.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:10 pm----
Ja o ovome nemam pojma ali me zanima
Naime MM je stolar tako da ama bas uvek imamo piljevine
uz to drzim i pilice,da li se te dve kombinacije mogu iskoristiti za kompost.
Piljevinu bacam ispod pilica i svaki drugi dan menjam to ispod njih,dakle posle se to sve baca.
Inace piljevina je od camovine,ima i od nekog tvrdog drveta ali to je mala kolicina.
Poslato: Sre Mar 11, 2009 7:31 pm----
Na sajtu koji je saltas ranije dala www.kompost.hr kliknes na 'kompost kurs' i imas odgovore na sva pitanja .
Poslato: Sre Mar 11, 2009 8:07 pm----
| ghostrider citat: |
| Evo jedan pozajmljen citat, a takodje i jednostavan, a zanimljiv predlog o pravljenju kompostera: Lišće oraha sadrži prirodni herbicid i nije ga preporučljivo koristiti za kompostiranje. Od orahovog lišća može se napraviti zasebna kompostna hrpa. Dobiveni kompost koristiti za suzbijanje korova i trave. |
Poslato: Čet Mar 12, 2009 10:54 am----
Ne verujem da to moze da ima bilo kakve posledice po bastu i povrce koje djubris sa takvim kompostom, ako se biljke dobro osecaju zasto ne bi i ti :-). U stvari orah kao i hrast ima samo puno tanina koji se tasko razlazu ali ako si stvorio dobru kulturu bakterija i gljivica koje mogu da se izbore sa tim onda to i nije problem.
Stvar je samo u tome da se nadje dobra ravnoteza u sastojcima koji se stavljaju u kompost, naprimer trave daju jako azotno djubrivo, pepeo kalijumovo, otpaci iz kuhinje tj povrce imaju skoro idealnu ravnotezu, drvena piljevina i granje nema dovoljno azota pa joj ga treba dodati, kokosje djubre ima fosfora, svemu tome treba dodati i malo kreca itd.
Kada bi recimo neku idealnu smesu stavili odjedamput na gomilu razvila bi se temperatura do 70 stepeni i kompost bi sazreo za nekoliko meseci ali to naravno uglavnom nije slucaj tako da morate da budete strpljivi ali se na kraju sav trud isplati kad vidis kako se biljke raduju kad im bacis makar i malo komposta :-)
Poslato: Čet Mar 12, 2009 1:48 pm----
Neko je davno postavio ovaj link, ja ga samo ponavljam. Šta je i koliko štetno u orahovom lišću.
Ovo je samo deo tog teksta:
| Quote:: |
| · svi biljni dijelovi oraha sadrže veći ili manji udio hidrojuglona iz kojeg nastaje otrovni juglon · juglon se u tlu relativno brzo inaktivira · nema nikakve opasnosti od orahova lišća ako ga kompostiramo tijekom najmanje dva, a preporučljivo šest mjeseci |
Pročitajte ceo tekst i odlučite sami da li ćete i za šta koristiti orahovo lišće.
Poslato: Pet Mar 13, 2009 7:51 am----
Hvala najlepse svima na brzim odgovorima, mnogo ste mi pomogli. I suzbili moj strah
Poslato: Uto Mar 17, 2009 7:24 am----
Ne postavih ni jedno pitanje, a dobih sve odgovore
Ovih dana krećem da pravim svoj komposter, planiram da bude od drveta, pa ću da okačim i neke fotke.
Sva vremena su GMT + 1 sat