Poslato: Ned Okt 14, 2007 10:55 pm----
mene interesuje za razmnozavanje malina
cito sam negdje da se loza savije i da se vrhovi trebaju zakopati pa iz toga izraste nova loza ?????
ako nema nista od toga moze li neko reci najlaksi nacin za razmnozavanje malina
Poslato: Čet Okt 18, 2007 6:18 pm----
Ja sam imala zasadjene maline ali su se osusile. receno mi je da u dalmaciji maline ne uspjevaju jer imaju plitak korjen i suša ih ubije. Pa molim misljenje o ovome jer obozavam maline i pokusala bi ponovo.
Poslato: Pet Okt 19, 2007 10:47 am----
Dragi moji evo jedan odličan članak o malinama, mislim da će Vam dobro doći a ako još nešto treba javite......
Malina "Polana" i kod nas
"Polana" se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača. Proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.
Kpajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i počinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. A kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na npoleće ponovo krenule.
Navedeni podaci zvuče neverovatno. Ipak, da je sve to tačno uverili smo se u Đurđevu, selu nadomak Novog Sada. Zasad su podigli Siniša Stanojević, Vlada Kuhar i Jozef Pakulski. Pre tri godine na blizu četiri hektara posadili su "polanu", poljsku sortu maline. Stvorena je ukrštanjem "hertidža" i "zeve jesenje". U našoj zemlji prava je retkost.
Siguran rod bez velikih ulaganja
- Polanu smo izabrali jer se lako gaji - objašnjava Siniša Stanojević. - Takođe, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača.
Odovara joj plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Treba da je blago kiselo, s najmanje tri odsto humusa, četiri miligrma fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 miligrama kalijuma na sto grama vazdušno suve zemlje. Optimala pH vrednost je 5,5-6,5. Veliki je ljubtelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.
Sadi se u jesen ili na poleće. Ovde se primenjuje jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna žita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogućnosti prenošenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum.
Zemljište se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadržaj najvažnijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju. Posle skidanja preduseva, totalnim herbicidima unište se korovi, a potom se tlo podriva na 70-90 centimetara dubine i dodaju potrebna hraniva.
Stajnjak je obavezan, čak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvri oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljište se dobro usitni i poravna jer neravnine otežavaju sađenje i omogućavaju da se izdanci kose na odgovarajuću, istu visinu.
Pripremljene sadnice sade se centimetar dublje nego što su bile rasadniku. Međuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamići duboki petnaestak centimetara kopaju se ašovom. Koren se pravilo rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate osnove i zemljište ponovo poravna.
S kretanjem vegetacije počinje i razvoj mladih izdanaka. Najvažniji, gotovo jedini posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u druoj ili trećoj godini. Ako nema dovoljno padavina, obavezno je navodnjavanje. Sistem "kap po kap" obezbeđuje dovoljno vode.
Istovremeno ima cvetove i plodove
Bez obzira na to da li je sađena u jesen ili proleće, "polana" prorodi u prvoj godini, a prinos pokriva troškove sadnica i radne snage. Prvi cvetovi pojavljuju se kada izdanak dostigne najveću višnju, oko 150 centimetara. Cvetanje počinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato ova malina uvek ima cvetova, zrelih i zelenih plodova. Pun rod postiže u drugoj godini.
Plodovi sazrevaju krajem jula ili početkom avgusta. Beru se svaki drugi ili treći dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije. Boju, ukus i miris zadržavaju nekoliko dana.
Posle prvog mraza izdanci se suše i tada prestaje berba. Ostave se petnaestak dana da se sokovi "smire" i potom pokose, odnosno odstrane do zemlje. Ponovo se radi analiza zemljišta i dodaju samo one hranljive materije koje mu nedostaju. Nastavlja se i obrada.
"Polana" je odlične rodnosti. Ako je posađena na odgovarajućem zemljištu i dobro negovana, po hektaru može da se ubere preko dvanaest tona. Plodovi su konični, tamnocrveni, ukusni kad su sveži, ali pogodni i za preradu.
Minimalna zaštita
- Jedan izdanak "polane" u prvoj vegetaciji daje do osam novih biljaka - kaže Vlada Kuhar. - Svake godine taj broj se udvostruči. Međutim, optimalno je da u punoj rodnosti na dužnom metru bude dvadesetak biljaka. Zato se još u toku berbe proređuju izdanci s kojih je ubrano najmanje 70 odsto roda.
- Po otpornosti prema bolestima i štetočinama ova sorta se ne razlikuje od drugih - napominje Jozef Pakulski, inače stručnjak koji je u Poljskoj stekao bogato iskustvo u gajenju "polane". - Međutim, zaštita je minimalna, jer se košenjem izdanaka smanjuju uslovi za pojavu bolesti i štetočina. Takođe, u blizini malinjaka nema izvora zaraze. Zato su dovoljna tri prskanja, uglavnom preventivna. Prvo kada izdanci izrastu 30 centimetara, drugo kada imaju 90 centimetara, a treće na početku cvetanja. Posle odsecanja izdanaka ne postoji rizik od izmrzavanja. Rodnost ove maline počinje da opada posle petnaest godina. Tada se krči i ustupa mesto odgovarajućim usevima.
Na isto zemljište vraća se tek posle tri - četiri godine.
Što bi reklo: "Gde god vidiš zgodno mesto ti malinu posadi"
Poslato: Pet Okt 19, 2007 10:50 am----
I još jedan članak o razmnožavanju za Hoppla
Razmnožavanje maline
Malina se može razmnožavati na više načina. Međutim, u praksi posebnu primjenu nalaze sljedeća dva načina razmnožavanja:
- razmnožavanje reznicama korijena i
- razmnožavanje zrelim i zelenim izdancima.
Razmnožavanjem reznicama korijena ostvaruje se ubrzano umnožavanje maline. Naime, korijenove reznice se sijeku tako da imaju najmanje jedan razvijen podzemni pupoljak, a optimalno je 2-3. te na ovakav način izrezane reznice trebaju imati dobro razvijene žile, sa najmanjim prečnikom oko 3-4 mm.
Crvena malina se masovno razmnožava zrelim ili zelenim izdancima. Najčešće je u upotrebi razmnožavanje maline zrelim izdancima. Također, najkvalitetniji izdanci se dobijaju iz matičnjaka maline koji su podignuti od sortno čistog i zdravog sadnog materijala, u izdvojenim zatvorenim prostorima (specijalan sadni materijal). Nakon proizvodnje izdanaka u ovakvom matičnjaku, isti se dalje mogu razmnožavati u polju (matičnjaku) koji je prostorno izolovan od drugih matičnjaka najmanje 400 m (standardni sadni materijal).
Poslato: Pet Okt 19, 2007 11:02 am----
Hvala ti Nikomici, jedino ovo "proizvodnja nezamisliva bez navodnjavanja" mi je neizvedivo.
Poslato: Pet Okt 19, 2007 11:12 am----
Pa dobro, ja mislim da su članci objavljeni za velike proizvodjače, gde mi sigurno ne spadamo, ja moje žbunove nikada nisam zalivala, čak mi nije ni palo na pamet, pa je malina bilo, nekad više nekad manje zavisi kakva je godina, ali uglavnom dovoljno za našu kuću
Poslato: Ned Okt 21, 2007 11:40 am----
Ja moram zalivati zbog suse ali nisam u mogucnosti redovito i mislim da su mi se zbog toga i osusile.
Poslato: Pon Okt 22, 2007 9:48 am----
hoppla, to si sto posto u pravu za zalivanje, s obzirom na podneblje, samo nisam shvatila da li se skroz osušila ili je jednostavno spaljena od vrućine, možda na proleće iz korena potera novi izdanak ??
Poslato: Pon Okt 22, 2007 10:41 am----
gotovo je s njom, susila se pomalo od vrha pa bi moj otac rezao vrh da dodje do zelenog djela i tako malo pomalo osusile su se sve.
nema tu vise obnove nego da nadjem neku koja bolje podnosi sušu (ponavljam da nisam u mogucnosti zalivati svaki dan).
pozdrav svima
Poslato: Čet Okt 25, 2007 12:57 pm----
pozdrav od goldine iz podgorice .citala sam o polani i zelim da posadim tu vrstu maline ali u cg nema sadnica.zna li neko od vas gdje da kupim sadnice . hvala
Poslato: Čet Okt 25, 2007 1:00 pm----
ima li u blizini neki rasadnik da tamo pogledas?
Poslato: Čet Okt 25, 2007 1:07 pm----
Nećeš mi verovati ima ih u Halo-oglasi-ma, naručiš vrstu i količinu i lepo ti stigne poštom. Ja sam i njih i kupine tako naručila i vrlo je korektno.
Poslato: Čet Okt 25, 2007 8:13 pm----
u rasadniku imaju polku kazu bolja je od polane.dali iko zna nesto o polki
Poslato: Pet Nov 02, 2007 1:17 am----
Yao mi je neynam puno o malinama,ali dok sam ih sadi na otvorenom nisu bile nesto,tek kada sam ih izmjesao sa grozdem i pustio da rastuyadovoljan sam .Obilno radaju i dostigle su duyinu i po 7/8metara.Debljina im je okojedan i po centimetar i cijelom duzinom radaju.Toliko od mene...
Poslato: Sub Dec 08, 2007 8:31 pm----
| salih citat: |
| Yao mi je neynam puno o malinama,ali dok sam ih sadi na otvorenom nisu bile nesto,tek kada sam ih izmjesao sa grozdem i pustio da rastuyadovoljan sam .Obilno radaju i dostigle su duyinu i po 7/8metara.Debljina im je okojedan i po centimetar i cijelom duzinom radaju.Toliko od mene... |
Ne znam čemu tolika dužina?
Maline u proleće treba orezati tako da se stari izdanci ( oni koji su rađali ) uklanjaju do zemlje, a novi se takođe uklanjaju. Ostavi se samo 4-6 mladara po dužnom metru i to neoštećenih, zdravih i debljine otprilike što bi moj profesor rekao "ženskog malog prsta". Ova debljina je bitna jer debljim ( bujnijim ) mladarima će trebati dugo da rode ( vegetativni period se produžava ), a tanji mogu ( i obično se to i dešava ) da se osuše, tačnije da im vrhovi budu suvi.
Maline se mahom gaje na špaliru, sa naslonom od stubova i žice. Najviša žica treba da bude oko 1,8-1,9 metara. Poželjno je, ali nije i neophodno da postoje i bočne žice koje bi bile potpora bočnim grančicama, koje inače jedine rađaju.
Postoje i maline kojima ne treba naslon. Polana, Heritage ( veoma atraktivna žuta sorta ) itd.
Sva vremena su GMT + 1 sat