Poslato: Uto Jun 28, 2011 9:29 am----
Od kada se mogu koristiti bakarni preparati?
Poslednje prskanje mi je bilo sistemicima posle precvetavanja 18.06
Racunam da ce mi dejstvo sistemika proci negde oko 30.06 pa bi tada i isprskao taman da pokrijem period do 15.07 do kada kazu da se javlja plamenjaca. Koliko sam citao bakarni preparati usporavaju razvoj pa se stoga ne koriste u pocetku vegetacije vec se mesto njih koriste kontaktni-organski fungicidi. U literaturi i preporukama pise da koriste bakarne od faze zatvaranje grozda sto je u mom kraju negde sredinom jula(srpanj).
Kada moze prvo prskanje bakarnim preparatima???
Poslato: Uto Jun 28, 2011 9:27 pm----
Obično se praktikuje da poslednja dva tretmana budu bakarnim preparatima kad je intenzivan rast lastara gotov, eventualno poneki zaperak može da se otme kontroli. Bakar utiče na brže bistrenje vina nakon završene fermentacije i zbog toga se preporučuje makar zadnje prskanje sa njim. Rana primena bakra zbog svoje postojanosti i teškog spiranja kišom automatski isključuju primenu sistemika zbog nemogućnosti prodiranja u list kroz bakarni film, pa zato ako se rano počne tretirati bakrom onda se mora do kraja izgurati.
Poslato: Sre Jun 29, 2011 8:28 am----
| MIODRAG22 citat: |
| Obično se praktikuje da poslednja dva tretmana budu bakarnim preparatima kad je intenzivan rast lastara gotov, eventualno poneki zaperak može da se otme kontroli. Bakar utiče na brže bistrenje vina nakon završene fermentacije i zbog toga se preporučuje makar zadnje prskanje sa njim. Rana primena bakra zbog svoje postojanosti i teškog spiranja kišom automatski isključuju primenu sistemika zbog nemogućnosti prodiranja u list kroz bakarni film, pa zato ako se rano počne tretirati bakrom onda se mora do kraja izgurati. |
Zaista lepo objasnjeno! Puno hvala!
Mislim da cu zavrsiti sa sistemicima (prskao pre i posle cvetanja) i koliko sam citao ne smeju se koristiti vise od 3 puta. Prelazim na bakar, loza je porasla dovoljno i u proseku presla poslednju zicu pa joj onda nece smetati. Da iskoristim priliku pa da pitam i kako odrediti sledeci termin sa bakrom tj. kako da znam kada je kisa isprala sredstvo? U nekim preporukama nalazim da su prskali prve nedelje jula i pocetkom avgusta i tu zavrsili sa bakrom.
Poslato: Čet Jun 30, 2011 5:25 pm----
Sistemici se koriste najčešće u blok tretmanu što znači dva puta uzastopno i potom se menja preparat da bi se izbegla rezistentnost gljivice na određenu aktivnu materiju, potom se uzima drugi sistemik sa sasvim drugačijim mehanizmom delovanja i on se koristi u blok tretmanu. Da bi se izbegla rezistentnost i pojačalo delovanje sistemika obično se dodaje i neki kontaktni fungicid.
Mikal je jedini pravi sistemik , svi ostali su lokal sistemici sa ograničenim kretanjem u odnosu na mesto prodiranja u unutrašnjost lista. Većina ih ima preventivno delovanje dok manji broj imaju i kurativno.
Po prvilu dobro oprskan list bakrom je dugoročno zaštićen. Problem se javlja na zapercima i dok god oni intenzivno rastu sa zaštitom ne treba prestajati. Interval između dva tretmana nebi trebao biti duži od 8 dana, izuzetak je ako sušni period potraje duže i izostaju jutarnje rose i magla, u tom slučaju može da se proredi i na 12-14 dana. Posednji tretman bakrom je pred šarak. Šarak je i pravi momenat za zaštitu od botritisa.
Poslato: Pet Jul 01, 2011 9:47 am----
| MIODRAG22 citat: |
| Sistemici se koriste najčešće u blok tretmanu što znači dva puta uzastopno i potom se menja preparat da bi se izbegla rezistentnost gljivice na određenu aktivnu materiju, potom se uzima drugi sistemik sa sasvim drugačijim mehanizmom delovanja i on se koristi u blok tretmanu. Da bi se izbegla rezistentnost i pojačalo delovanje sistemika obično se dodaje i neki kontaktni fungicid. Mikal je jedini pravi sistemik , svi ostali su lokal sistemici sa ograničenim kretanjem u odnosu na mesto prodiranja u unutrašnjost lista. Većina ih ima preventivno delovanje dok manji broj imaju i kurativno. Po prvilu dobro oprskan list bakrom je dugoročno zaštićen. Problem se javlja na zapercima i dok god oni intenzivno rastu sa zaštitom ne treba prestajati. Interval između dva tretmana nebi trebao biti duži od 8 dana, izuzetak je ako sušni period potraje duže i izostaju jutarnje rose i magla, u tom slučaju može da se proredi i na 12-14 dana. Posednji tretman bakrom je pred šarak. Šarak je i pravi momenat za zaštitu od botritisa. |
Jos jednom puno hvala! Ali zaista, ne kazem to radi reda, mislim da sam u par tvojih postova zaista poceo RAZUMEVATI zastitu vinograda a ne samo slepo slusati neke preporuke sa nazivima preparata. Imas talenat da koncizno i jasno objasnis strvati
.Kidam zaperke redovno i mislim da cu sa jos 2 do 3 prskanja bakrom uspeti uspesno docekati sarak 
Poslato: Pet Jul 01, 2011 10:12 am----
Moze li se preparatima za vinograd prskati i paradajz? Da li je karenca u tom slucaju slicna kao i za vinovu lozu?
Poslato: Pet Jul 01, 2011 12:54 pm----
Zaperci se zalamaju na dva lista jer ti listovi su fiziološki mnogo aktivniji od donjih listova koji se u šarku inače trebaju odstraniti ili prorediti zbog osunčanosti i promajnosti grozda čime se postiže lepa boja grozda, brže sazrevanje, veće nakupljanje čećera i manja opasnost od pre svega botritisa.
Paradajz se može prskati sa preparatima za vinovu lozu osim u slučajevima kad se vinograd prska sumpornim preparatima protiv pepelnice. Ostatak pripremljene čorbe nikako ne trošiti na povrće pogotovo na paradajz i krastavce. Takva čorba može bez bojazni da se utroši na jabukama i breskvama pod uslovom da temperatura vazduha ne prelazi 28 stepeni, u suprotnom može doći do ožegotina na listu i plodu.
Poslato: Pet Jul 01, 2011 3:26 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Zaperci se zalamaju na dva lista jer ti listovi su fiziološki mnogo aktivniji od donjih listova koji se u šarku inače trebaju odstraniti ili prorediti zbog osunčanosti i promajnosti grozda čime se postiže lepa boja grozda, brže sazrevanje, veće nakupljanje čećera i manja opasnost od pre svega botritisa. Paradajz se može prskati sa preparatima za vinovu lozu osim u slučajevima kad se vinograd prska sumpornim preparatima protiv pepelnice. Ostatak pripremljene čorbe nikako ne trošiti na povrće pogotovo na paradajz i krastavce. Takva čorba može bez bojazni da se utroši na jabukama i breskvama pod uslovom da temperatura vazduha ne prelazi 28 stepeni, u suprotnom može doći do ožegotina na listu i plodu. |
Joj, nisam znao da se zaperak ostavlja na dva lista, ja ih skroz zakidao. Valjda su na nekima ostali mali pa cu gornje zaperke pustiti na dva lista.
Ako sam dobro razumeo, paradajz mogu sistemicima za vinovu lozu a bakarne i sumporne da ne primenjujem na paradajzu.
Koliko sam citao to za 28 stepeni za sumpor i bakar vazi i za vinovu lozu? Da li je dovoljno da se prska predvece kada je svezije tj. ispod 28C? Da li kasnije, kada poraste temperatura sredstvo ne smeta lozi? Ja sam razumeo da samo u trenutku prskanja ne sme da je preko 28C a kada se sredstvo osusi nema veze?
Poslato: Pet Jul 01, 2011 6:29 pm----
Samo u momentu tretiranja, znači sačekaš kasno popodne.
Bakarni preparati mogu u paradajz ali se strogo pridržavaj preporučene koncentracije. Vinova loza trpi i do 2% koncentraciju ali list poprima plavu boju od sredstva i onda nema više funkciju fotosinteze.
Poslato: Sub Jul 02, 2011 5:59 pm----
Zadnje prskanje pre 15-ak dana sam obavio mikalom,topasom,decisom i botrystock-om,sad planiram da obavim novo prskanje pa sam u dilemi da li da koristim opet ridomil koji sam koristio pre mikala ili da predjem na neki kontaktni preparat tipa Antracol i da li je pametno da koristim preparat na bazi Captan-a sad u vinovoj lozi i kakvo bi delovanje ispoljio?
Poslato: Sub Jul 02, 2011 7:49 pm----
Nemam pojma o gajenju loze ali sam pročitao da je botritis neophodan za neka čuvena vina.
Poslato: Sub Jul 02, 2011 10:08 pm----
| Oliver_Tomic citat: |
| Zadnje prskanje pre 15-ak dana sam obavio mikalom,topasom,decisom i botrystock-om,sad planiram da obavim novo prskanje pa sam u dilemi da li da koristim opet ridomil koji sam koristio pre mikala ili da predjem na neki kontaktni preparat tipa Antracol i da li je pametno da koristim preparat na bazi Captan-a sad u vinovoj lozi i kakvo bi delovanje ispoljio? |
Ja mislim da bi najbolji bio Ridomil MZ , iz razloga, jer se prošle godine pokazao najboljim, baš primenom na vinovoj lozi. Pored sistemičnog delovanja, ujedno ima i MankoZeb, tj, kontaktni fungicid .
Inaše Piretroidima, treba prskati kada dani nisu jako topli i sunčani, jer se brzo raspada na višim temperaturama ( Decis je piretroid ) , Bolje je njime oprskati uveče.
BELA Vina, imaju poseban ŠMEK, koji je posebno cenjen, ako su bobice grožđa imale Botritis, ( ali ne preterano). Najlepši ukus Rizlingu ( Graševina ) daje grožđe , koje je u fazi berbe, 20 do 30 % , zahvaćeno sa sivom plesni ( Botritisom ).
Poslato: Sub Jul 02, 2011 11:58 pm----
Ne prskam ja po visokim temperaturama nikada bez obzira koji preparati su u pitanju,tako da ni piretroide ne koristim po visokim temperaturama.Onda cu jos jednom ridomilom pa da predjem na bakar.
Iako daje poseban smek necu da se poigravam,ko ce da proceni koliko ce botritis da zahvati i da ga zaustavi na 20-30%?
Poslato: Pon Jul 04, 2011 10:08 pm----
Kaptan je nekada davno bio nezamenljiv u vinogradima i još uvek ima svoje mesto i ne treba ga zaobilaziti jer i nakon više od 50 godina upotrebe plamenjara još nije stekla otpornost.
Oprez pri upotrebi kaptana - napravljeni rastvor poštrošiti u roku od najviše 2 sata jer je podložan brzoj razgradnji u vodi i znatno mu se smanjuje dejstvo.
Ridomil po mogućnosti ne koristiti više od dva puta godišnje, jer plamenjača polako pokazuje pomalo otpornost na njega. Potraži varijantu ridomila sa kontaktnom komponentom.
Antrakol je takođe stari provereni fungicid.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 12:43 pm----
Pa ovaj ridomil sa mankozebom je i kontaktni valjda?
Sva vremena su GMT + 1 sat