Poslato: Uto Dec 13, 2011 6:53 pm----
Ovo važi za trapljenje u koso, da bi manje kopao. Kod sadnje obavezno se sadi okomito, zašto? Pa zato što se sadnjom u koso stimuliše puštanje žila po celoj dužini podzemnog dela što kod loze nije poželjno jer tzv. brandusi ili površinske žile postepeno preuzimaju primat u ishrani i razvoju , pa u prvoj sušnoj godini čokot propada od suše jer dubinski koren odumire a brandusi ne mogu da povuku dovoljno vode i hrane iz površinskog sloja koji je suv. Redovna operacija u prve tri godine je otkopavanje površinskog sloja i podrezivanje brandusa do osnove.
Negde se brandusi još nazivaju i vodopijama ili sunčanim žilama.
Poslato: Uto Dec 13, 2011 7:04 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Ovo važi za trapljenje u koso, da bi manje kopao. Kod sadnje obavezno se sadi okomito, zašto? Pa zato što se sadnjom u koso stimuliše puštanje žila po celoj dužini podzemnog dela što kod loze nije poželjno jer tzv. brandusi ili površinske žile postepeno preuzimaju primat u ishrani i razvoju , pa u prvoj sušnoj godini čokot propada od suše jer dubinski koren odumire a brandusi ne mogu da povuku dovoljno vode i hrane iz površinskog sloja koji je suv. Redovna operacija u prve tri godine je otkopavanje površinskog sloja i podrezivanje brandusa do osnove. Negde se brandusi još nazivaju i vodopijama ili sunčanim žilama. |
ahaaa ok hvala... znaci ravno (i meni logicno nekako) al sve sto sam dosad online pogledao svi prikazuju ukoso nesto ... posaditi cu ih kako kazes jer je i meni logicnije i prirodnije. Sto se tice agrotehnike malo okopavanja i gnojenje pepolom dovoljno za amatera
jer svakako ovdje u sarajevu boga pitaj kakv ce grozd biti ako ga i bude hehe . Al eto probati cu nije mi puno bilo euro za sadnicu samo eto vecinom su vinske sorte al et nema veze. Hvala tebi drugo moj za pomoc .Ah da i samo jos ovo hoce li smetati ako od povrsine zemlje viri 20 tak cm?? (prilikom finalne sadnje u aprilu) jer iskreno nemam bas toliko ni snage kopati 40 tak rupa nisam bas pri kondicji tolikoj :-)
Poslato: Uto Dec 13, 2011 7:10 pm----
| bogi023 citat: |
| Pozdrav I ja da se pohvalim da sam posadio lozu u dvoristu. Posto sam amater za lozu razgovarao sam sa jednim rasadnikom iz Krusevca i preporucio mi je hibride: Lasta,Viktorija,Black Magic i Karmen(sve vrste sam posadio) kalemljene na podlozi Kober5BB sta god to znacilo. Iskljucivo mi treba za konzum,a ako bude viska otice u rakiju. Nasao sam stari prirucnik za lozu i posadio po njemu. U rupe sam ih sadio koso i malo orezao korenje na kraju sam sve zagrnuo zemljom do proleca. |
Dobre sorte su ti preporučili. Sve su od nedavno u proizvodnji i pokazale su se kao odlična zamena za stare sorte.
Poslato: Uto Jan 10, 2012 11:36 am----
Pozdrav svima,
Evo ukratko: imam nekoliko loza na maloj porodicnoj okucnici pretrpanoj raznim sortama biljaka. Karmen se pokazala odličnom: otporna, lepog ploda, prva je prorodila od svih koje sam posadio te godine. Muskat hamburg isto- standardno vrlo dobar -odličan. Muskat italijom se još nismo osladili, možda ove godine ako Bog da, ali se zasad dobro drži, uz kuću je pa nije izmrzla. Imamo i nekoliko belih i crnih Tamjanika nadam se da ću uskoro osetiti taj čuveni drevni miris zrelih plodova. Tu je i Viktorija, sve uz kuću. Hemiju primenjujem umereno, djubrim uglavnom glistenjakom. Proteklih godina sam muljao i biljne koktele...
Pozdrav
Poslato: Sub Mar 10, 2012 3:09 pm----
Pozdrav svima,
interesuje me ima li neko informaciju da li ministarstvo poljoprivrede daje neke subvencije za zasad vinograda i kakvi su uslovi? Unapred hvala na odgovoru...
Poslato: Čet Mar 22, 2012 2:52 am----
STARE SORTE VINOVE LOZE - GROŽĐA
Dragi groždjoljupci - tragamo za starim sortama loza (groždja), koje su skoro nestale. Javi nam ako saznaš za neku retku i staru sortu ili znaš neki prastari čokot loze....Ako si zainteresovan za one koje smo pronašli, javi nam se (vidi ko su Čuvari semena).
Prve sorte vinove loze čovek je izdvojio iz divljih populacija šumske loze (Vitis silvestris).
Slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte. One su formirale autohtoni (domaći) sortiment svake zemlje. Negrulj (1956) je razvio teoriju o ekološko-geografskom poreklu sorti. On je zapazio da različite sorte koje su poreklom iz jedne geografske oblasti imaju niz sličnih morfoloških i bioloških karakteristika. Definisao je tri grupe sorti: 1. Occidentalis (Zapadnoevropska grupa); 2. Pontica (sorte basena Crnog mora) i 3) Orientalis (grupa istočnih sorti). Iz grupe sorti basena Crnog mora izdvojena je podgrupa Balcanica, koja obuhvata stari sortiment Srbije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije. Zajedničke osobine sorti ove podgrupe su: izražena maljavost listova,
velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet grožđa i vina i osetljivost na mrazeve (Cindri ć i sar. 2000).
U srednjem veku gajene su sorte loze:
Prokupac (rskavac), (imamo primerke)
Tamjanika, (imamo primerke)
Lalica,
Kečun,
Gak,
Pandurka,
Smetuša,
Hajmana,
Volujsko oko,
Šljiva grožđe,
Crna ranka,
Bela ranka,
Peršun grožđe, (imamo primerke)
Pljuca,
Radovinka,
Meljnik,
Vrapčije grožđe...
Sa dolaskom Turaka i Austrijanaca stižu i sorte
Drenkovi,
Afus-ali, (imamo primerke)
Čauš,
Ćilibarka,
Razaklija...
Posle Karađorđa i tokom Obrenovića gaje se
Prokupac, (imamo primerke)
Začinak,(imamo primerke)
Bagrina,(imamo primerke)
Kavčina,
Crna okata,
Tamjanika,(imamo primerke)
Smederevka,
Zelenika,
Slamkamenka crvena (Plovdina),(imamo primerke)
Slamkamenka bela (Mađarka),
Ružica (Kevidinka), (imamo primerke)
Skadarka...
Sorte iz podgrupe Balcanica su dugo dominirale . Međutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji način vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i zaboravljene a neke i trajno izgubljene.
Posle prevazilaženja filokserne krize, u periodu između dva Svetska rata, u Fruškogorskom vinogorju se šire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao što su: Žakez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaroš i drugi. Zbog lošeg kvaliteta vina i narušavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje širenje, a postojeći čokoti
su oporezovani.
U ovom periodu sortiment se značajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za vinogradarstvo i voćarstvo iz Sremskih Karlovaca, u izveštaju za period 1938–1948. godine (Lazić 1982), sorta Slankamenka crvena je bila zastupljena sa 55% površina, Crvena dinka (ružica)
sa 10%, Šasle (Plemenke) sa 10%, Mirkovača – 6%, Bela slankamenka – 5%, Talijanski rizling–4%. Gajene su u manjoj meri i druge sorte: Smederevka, Bela kadarka, Buvije, Portugizer, Prokupac, Frankovka, Volovsko oko, Crveni drenak, Muskat hamburg, Kraljica cinograda, Čabski biser i druge sorte.
Danas se u sortimentu nalaze tri kategorije sorti: 1.Stare domaće i odomaćene vinske i stone sorte, 2) Introdukovane zapadno evropske vinske sorte i 3) Novostvorene domaće vinske i stone sorte.
Posle drugog svetskog rata, menja se tehnologija gajenja vinove loze u našoj zemlji.
Uvode se špalirski uzgoji sa srednje visokim i visokim stablom, koji ne odgovaraju biološkim osobinama autohtonih sorti. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene sortimenta. Šezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su značajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodeće mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni Burgundac,Sovinjon, Semijon, Šardone i druge.
Poslato: Čet Mar 22, 2012 3:18 am----
neke fotke FOTO ALBUM
Poslato: Čet Mar 22, 2012 9:29 am----
Sjajan tekst, hvala.
Poslato: Čet Mar 22, 2012 10:38 pm----
ovaj tekst je za naslovnu! svaka cast, i jako je lepo znati da se ipak neko bori da sve ove stare sorte ostanu u zivotu. hvala
Poslato: Pet Mar 23, 2012 8:59 pm----
Drago mi je da se neko interesuje za lozni sortiment. Samo da ne bude zabune. Gotovo sve sorte za koje ste naveli 'imamo primerke' su manje vise zastupljene u vecini vinogradarskih reona. Neke koje ste nabrojali su vise zastupljene u Vojvodini (kreaca, slankamenka bela, kevidinka), neke su samo u Timockoj krajini (bagrina, zacinak), a ostalih uglavnom ima svuda (prokupac, smederevka, afuz-ali, tamjanike). Nazalost, gotovo sve stare sorte koje su se u Srbiji gajile vekovima, nestale su sa filoksernom krizom.
Poslato: Čet Apr 12, 2012 7:20 pm----
Crno otelo (neuništivo), jel to spada u stare sorte
Poslato: Pet Apr 13, 2012 6:48 am----
| zocalanac citat: |
| Crno otelo (neuništivo), jel to spada u stare sorte |
to meni lici na ovo
Poslato: Pon Apr 23, 2012 7:16 pm----
Jeste ja mislim da je to, bar tako izgleda.
Jel to spada u stare sorte ?
Poslato: Pon Apr 23, 2012 7:19 pm----
nem pojma, al znam da joj ne treba nista osim vode da bi rodilo :-)
Poslato: Pon Apr 23, 2012 7:24 pm----
Moje u bašti izgleda ovako
OTELO
Sva vremena su GMT + 1 sat