Zelim da se od srca zahvalim beogradskim bonzaistima na ljubaznom prijemu i mene i moje komsinice. Narocito zelim da se zahvalim na ukazanoj prvoj pomoci oko nesrecnog kineskog brestica. Zaista ste divno drustvance
Uzgred, spasili ste me. Ja nisam imao srca da komsinici kazem da je zijanila svoj bonzai. A da sam joj ga ja onako okresao, mislim da vise ne bih bio ni kaktusar, bar ne ziv kaktusar, a kamo li bonzaista...Ali, kako narod kaze, od doktora se lakse primaju i gorki lekovi.
Mijo, nisam postao bonzaista. Suvise sam star za bonzaistu pocetnika. Ali, posto su beobonzaisti sjajno drustvo, mozemo se druziti. Jedino cu sledeci put doci a da imam vise vremena pa im mozda navucem nasu kaktusarsku naviku da idemo na pivo posle sastanka. Tad padaju i najbolje ideje, a i, poznato je, najbolje se ogovara kad ode zenski svet i ostanu samo muskarci....
Srdacan pozdrav,
Joca |