Poslato: Pet Avg 19, 2005 2:58 am----
neka neko pise o ovom sjajnom drvetu,uslovi uzgajanja i bolesti.Zahvalan bih bio i za galeriju slika
Poslato: Čet Avg 25, 2005 10:24 am----
Ćao Saša, evo informacija koje ja imam.
Pitomi kesten u uslovima Srbije je nedovoljno proučena vrsta drveća.
Pitanje pitomog kestena u Srbiji, ima višestruki značaj. Sa jedne strane, to je jedna ekonomski značajna vrsta drveća iz naših šuma, čije forsiranje i proširenje areala zahtevaju intresi naše privrede radi obezbeđivanja sirovinske baze za taninsku industriju. Sa druge strane, zbog veoma različitih uslova sredine u pojedinim krajevima naše zemlje, pitomi kesten se pokazao kao prilično plastična vrsta drveća, prilagodljiva na različite uslove sredine, sa priličnim dijapazonima valenci pojedinih ekoloških činilaca. Imajući u vidu da je pitomi kesten u Srbiji, gde su njegova nalazišta sporadična i relikatnog karaktera, vrlo interesantna biljna vrsta proučavanje pitomog kestena se nameće kao potreba od znatnog naučnog intresa.
Pitomi kesten je jedna od najkorisnijih i ekonomski najznačajnih vrsta šumskog drveća. Ekonomski značaj pitomog kestena može se sagledati iz više aspekata.
1. Kestenovina kao građevno drvo
U građevinarstvu za izradu drvenih konstrukcija, brodogradnji i vodogradnji, kao rudničko drvo.
2. Kestenovina kao sirovina za drvnu industriju
Za drvnu industriju kestenovina je pogodna sirovina, te ima raznovrsnu primenu: za izradu dasaka, greda, gredica i paketa, šperovanog drveta, i panel ploča. A otpaci se koriste u fabrikaciji ploča iverica, u industriji nameštaja.
3. Kestenovina kao sirovina u industriji tanina
Ne samo drvna masa, već i svi organi kod kestena sadrže znatne procente taninskih materija. Pitomi kesten je značajna domaća sirovina za taninsku industriju, jer u najkraćem vremenskom razdoblju dobija najeksploatabilnije procente tanida.
4. Kestenovina kao sirovina u industriji celuloze i papira
Kestenovina se koristi kao sirovina i u industriji celuloze i papira. Papir dobijen od kestenovine ima sve osobine srednje finog papira.
5. Kestenovina kao voćka i kao hrana
Pitomi kesten počinje rano da plodonosi – obično oko 5-6 godina ako je na osamici, ili 8-9 godina ako je u šumskom sklopu. Hemijska analiza potpuno dehidrisanih plodova, dala je sledeće rezultate: šećernih materija 83%, masnih materija 2.7%, azotnih materija 6.4%, nešećernih materija 5.5%, pepela 2.4%. Od plodova pitomog kestena u neki zemljama Sredozemlja dobija se brašno, od kojeg se izrađuje hleb. Sem toga, plodovi pitomog kestena sadrže i vitamine, kao vitamin B, antiskrobičnog vitamina C ima u istoj srazmeri kao i kod limuna. U lišću kestena ima vitamina K.
U Hilandarskom medicinskom kodeksu br.517 o zaraznim bolestima, koji potiče iz 15. veka i koji se smatra kao prvo medicinsko delo kod Srba, preporučuje se da rekonvalescenti posle preležanih zaraznih bolesti uzimaju radi jačanja hranu od plodova kestena sa limunom ili pomorandzom.
Mana mu je što nije lako svarljiv, pa se ne preporučuje licima sa slabim organima za varenje.
Pored korišćenja za ishranu ljudi, plodovi pitomog kestena se koriste i za ishranu i tov domaćih životinja.
6. Kesten kao medonosna biljka
Pitomi kesten je značajna biljka za razvoj pčelarstva. Pčelari ga cene kao visokoproduktivnu medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektarija.
7. Kesten kao lekovita biljka
Drvo, kora i ježica kestena imaju visok procenat tanina, te služe kao adstringens. U listu kestena ima tanina, pektina, pa služe kao anticatarrhale. U listu kestena ima veoma mnogo i vitamina K, koji služi za zaustavljanje krvarenja. Odvar lišća kestena je odlično sredstvo protiv katara pluća i bronhijalne astme. Ekstrakt iz kestenove kore za zaustavljanje proliva. Ulje iz kestenovih plodova ima raznovrsnu primenu u medicini za stomačna oboljenja.
8. Kesten kao dekorativno i parkovno drvo
Pitomi kesten je veoma dekorativna vrsta drveća, naročito ako se nalazi na osamici i u retkom sklopu, jer samo tada ima veliku i široku krunu sa robustnim granama. U parkovnim zasadima kesten je vrlo pogodan zbog svog lepog habitusa.
Iz analize koristi koje nam pruža pitomi kesten vidi se da je to ekonomski veoma vredna vrsta drveća, koja zaslužuje da se više orsira na odgovarajućim terenima, kako na ogoljenim površinama tako i u sklopljenim sastojinama.
O raku kore pitomog kestena pročitajte OVDJE
Poslato: Ned Avg 28, 2005 12:04 am----
Radi bolje vitalnosti na krecnjackoj podlozi, kakva je u osnovi kod nas u SCG, vrsi se kalemljenje na cer koji veoma dobro uspeva kod nas, a dosta dobro podnosi i susne uslove.
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:07 am----
Kesten
Prvo stablo divljega kestena, lat. Aesculus hippocastanum, listopadna drva do 30 m visoka s razgranatom okruglastom gusto lisnatom krošnjom, porijeklom iz sjevernog Irana, Kavkaza i Himalaje, posađeno je u Europi u Beču, 1576. godine. Kao lijepo ukrasno drvo ubrzo se proširio u krajevima s umjerenom klimom i postao omiljenim stablom za drvorede. Ime kesten dobio je zbog velikih okruglastospljoštenih sjemenki s čvrstom i sjajnom smeđom lupinom koje nalikuju na plodove pitomoga kestena, lat. Castanea sativa, prastare europske biljke koja se kao element tercijarne flore kroz ledenu eru očuvala sve do danas. No, dvama biljkama zajedničko je samo ime, nisu botanički srodne, građa im je posve različita i pripadaju udaljenim biljnim porodicama iz dvaju različitih biljnih redova i podrazreda u biljnom razredu Magnoliatae. Divlji kesten član je porodice Hippocastanaceae, a pitomi pripada porodici bukvi, Fagaceae, sa srodnim mu vrstama bukvom i hrastom.
Lišće divljega kestena dlanasto je sastavljeno od sedam velikih liski na zajedničkoj dugoj peteljci, a cvjetovi, dvospolni i jednospolni čine velike uspravne piramidalne cvatove. Razvijaju se u svibnju i lipnju, odmah poslije listanja. Plod je okrugao, mekano bodljast tobolac koji nakon sazrijevanja puca na tri dijela. Sjemenke su neugodna okusa i vrlo gorke. Divlji je kesten toploljibiv, ali podnosi i hladnoću i sušu. Najbolje uspijeva u dubokim, humoznim i vlažnim tlima neutralne reakcije.
Listovi su pitomog kestena duguljasti, cjeloviti, nazubljeni i kožasti. Cvjetovi su jednospolni, muški s prašnicima na dugim prividnim klasovima, a ženski s tučkovima skupljeni u grupice od 3-7 u zajedničkoj ovojnici, koja je zrela prekrivena gustim igličastim bodljama. Pitomi kesten cvate u lipnju, znatno nakon listanja i odlična je paša pčelama. Uspijeva samo na izrazito kiselim tlima (pH 4-5 ), umjereno vlažnim, dubokim i rastresitim, s mnogo humusa, željeza i kalija, u područjima s vlažnom klimom i blagim jesenima, na sunčanim toplim i svijetlim položajima u područjima uzgoja vinove loze. Poznata područja pitomog kestena u Hrvatskoj su brežuljkasti krajevi između Drave i Save, između Kupe, Korane i Une, u okolici Opatije i Lovrana, u istočnoj Istri te na Krku.
Iako ga smatramo plemenitom voćkom, pitomi se kesten kod nas ne uzgaja kao ostale voćke, u voćnjacima - glavni je tome razlog kiselo tlo - nego raste samo u šumama na odgovarajućim staništima. Nasuprot tome, divlji kesten raste kao hortikulturna biljka u parkovima.
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:14 am----
Zahvaljujući Gogi, Goga
i ja imam Divlji Kesten u svom vrtu 
Poslato: Pet Okt 07, 2005 5:40 am----
Divlji kesten je izvanredno lepo drvo. Negde, na jednoj od prethodnih tema sam napomenula da je to drvo proglaseno za najlepse drvo u mom gradu.
Poslato: Pet Okt 07, 2005 9:11 am----
I ja u svom dvorištu imam divlji kesten, pa ovih dana ko šta radi ja skupljam lišće i plodove (imam punu korpu kestenja),kažu lekovit je i treba nositi sa sobom po par komada u džepovima i držati ih u ruci povremeno...
Poslato: Sub Dec 17, 2005 4:07 am----
Mene zanima pitomi
...zbog ploda, naravno...Za sta je zdrav kesten i koji mu je sastav?
Pozdrav!
Poslato: Uto Dec 27, 2005 3:53 am----
Skoro sam obisao jedan leskar u mom kraju covek je u dvoristu imao cetiri pitoma kestena koi su bili stari oko 10.god.Zalio se da su plodovi
uvek mali ali dosta rodi u sta sam se i sam uverio.Bas steta jer drvo je
predivno stvarno lepo izgleda okiceno "cupavim" plodovima.
Poslato: Uto Dec 27, 2005 7:42 am----
ja imam nekoliko mladica pitomog kestena zahvaljujuci TomY-ju...Nisam se ni zahvalio...jedva cekam da porastu
hvala Tomy!
Poslato: Pon Jan 02, 2006 10:10 pm----
Kesten ti preferira kisela tla, što ograničava suvremeno vočarenje, jel si ih sadio na kiselim tlima?
Poslato: Ned Mar 26, 2006 8:55 pm----
imam dvogodisnje sadnice pitomog kestena.zanima me u kojoj mjeri on podnosi orezivanje?Mislim ne bih zelio da ostvari visoku krosnju,vec siroku.Razmisljam,ako postoji bonsai kestena,milsim da nije problem da se orezivanjem drveta,prvestveno vrha njegov rast u visinu drzi pod kontrolom?
Hvala i veliki pozdrav!!!!
Poslato: Uto Mar 28, 2006 1:14 am----
Iz iskustva nemam pojma, ali u mom šalabahterima piše da se kesten orezuje u fazi mirovanja od studenog do veljače, orezuju se grane koje stablu daju šiljat oblik, koje guše središte stabla, zatim oštećene, preslabe i grane koje se križaju. Ovakvo orezivanje se preporuča svakih 5 godina.
Znači podnosi rez, a ako ga budeš oblikovao od malena, lakše će ti biti održavati željenu krošnju kad poraste!
Poslato: Uto Mar 28, 2006 1:47 am----
Hvala,dakle ipak podnosi orezivanje,mada mislim da sadnice do 4 godine ne treba orezivati.
Obzirom da zivim u okolini Podgorice,Crna Gora,mozete da mislite kakav je gust hladovina kestena po onoj vrucini.
Ali,avaj,zbog krecnjaka prisutna je hloroza pa cu morati da prskam Wuxal Fe ili da dodajem FeSO4 u zemlju u vidu rastvora.
Ali,obzirom da me odusevljava pitomi kesten,nadam se da cu uspjeti u svemu tome.
Puno vas pozdravljam,sa zeljom da bude sto strucnijih clanaka na ovom sjajnom forumu!!!!
Poslato: Uto Mar 28, 2006 1:55 am----
Hm, da istina, ne podnosi vapnenasta tla, na tome ćeš morati poraditi!
Iiii javi kako je u hladovini pod kestenom
Poslato: Sre Nov 29, 2006 11:29 pm----
Ja sam evo posadila tri kestena u teglu i zasad su mi niknula dva.Mogu reći od kad su proklijali rastu veoma brzo.Namjera mi je posaditi ih u proljeće van,a pošto živim u neposrednoj blizini šume nadam se da će mi uspjeti.
Poslato: Sub Jan 20, 2007 11:16 pm----
Ove godine, je zbog toplog vremena, zaista bila produžena mogućnost ,da do kasno posadimo ,voćke i biljke u svojim vrtovima.
Tako sam uspjela posaditi, pitomi kesten , iz rasadnika Reva u Jajinicima.
Inače plodove kestena i sada posadite u neku sakciju, u smješi pijesak humus, zalijte i ostavite na toplom i svijetlom mjestu, do proljeća.
Takva maldica kada naraste, treba da se klami, kao da je bilo koja druga podloga u pitanju, uglavnom za podlogu se koristi hrast.
Poslato: Ned Jan 21, 2007 5:14 pm----
Ja sam prosle godine u 6 mjesecu posadio pitomi kesten visine 50 cm !
Posadio sam ga u svom selu u jednu dolinu , nekako mu ta lokacija
najvise pasala
, al sam cuo da bih trebao jos jedan blizunjega posadit da se oprasuju da bi bilo ploda ...
Poslato: Ned Jan 21, 2007 8:57 pm----
Pa, ako u okolini nema iste vrste, postoji pravilo da se posade dvije sadnice, da bi mogle da se oprašuju. Dakle posadite još jedan kesten.
Poslato: Ned Jan 21, 2007 10:19 pm----
S obzirom ,da za pitomi kesten, pogoduje kisleo zemljište, može li neko da mi odgovori, kako je moguće povećati kislost. Jer zemlja u mom kraju, koji je izričito vinogradarski , nema odgovarajuću kisleost.
Poslato: Pon Feb 12, 2007 9:55 am----
Zeleo bi da posadim nekoliko sadnica kestena.
Potrebno mi je da je plod jestiv i da (rano) i obilno radja.
Koje sorte bi dosle u obzir i gde bi u okolini Smedereva mogao da ih nabavim?
Poslato: Pon Feb 12, 2007 10:29 am----
Najjednostavniji nacin da nabavis seme jestivog kestena je - 'da ga kupis za jelo'!
Znaci: pijaca, samoposluga, komsija koji vec ima, i na kraju - park, arboretum, botanicka basta...
Kad kupujes kestenje: moraju biti neosteceni, bez tragova plesni, crvotocine ili bilo cega drugog sto upucuje da nisu svezi.
Potrebno je da bude svez rod, ne od godine pre toga.
Pozeljno je da su bili stokirani u frizideru.
Izaberes najlepse i najkrupnije primerke za sadnju. Ostale - pojedes...
Poslato: Pon Feb 12, 2007 10:52 am----
Hvala.
E a da li treba da ga prvo uzilim u nekoj saksiji ili odmah da stavim seme na stalno mesto?
I kako da znam koju sam sortu posadio?Vec imam 3 hektara voca pa mi je to nekako vazno.
Poslato: Pon Feb 12, 2007 11:02 am----
Ako hoces bas sortu 'tu i tu', 'takvog i takvog'ploda ('zagarantovano'), onda moras kupiti sadnice po izboru i specifikaciji , ili ih napraviti sam (reznicama), strpajuci reznice sa odabranog stabla u odgovarajuce vreme...
Poslato: Pon Feb 12, 2007 11:18 am----
ali na taj način nisi siguran da li češ dobiti plodove. pitomi kesten je dvodomna biljka, tako da je potrebna ženka da bi dala plodove. mislim da sam negdje čitala da su na kupovnim sadnicama cijepljene i muška i ženska, tako da na jednom stablu imaš obje.
Poslato: Pon Feb 12, 2007 7:39 pm----
| phalenopsis citat: |
| pitomi kesten je dvodomna biljka, tako da je potrebna ženka da bi dala plodove. |
Poslato: Sre Feb 14, 2007 9:54 am----
ne znam šaptačice meni su tako rekli u rasadnjaku kada sam kupovala sadnice za sadnju vočnjaka, možda su to neki kuzltivari, ili je to bila jedna od trgovačkih fora, ako je uspjela im je jer sam kupila kestene
Poslato: Ned Feb 18, 2007 6:13 pm----
Cime se prihranjuje kesten,divlji i pitomi,obzirom da voli kiselo zemljiste?
Koja je to vrsta lako topivog gnojiva?
Poslato: Uto Mar 13, 2007 4:21 pm----
Od azotnih (N) đubriva KAN (krečni amonijum nitrat) povećava pH vrednost zemljišta, jer ima kreča u sebi i zemljište postaje alkalno. AN je bolji za prihranu jer zemljište zadržava svoju pH vrednost.
Poslato: Uto Mar 13, 2007 8:27 pm----
| soja citat: |
| Od azotnih (N) đubriva KAN (krečni amonijum nitrat) povećava pH vrednost zemljišta, jer ima kreča u sebi i zemljište postaje alkalno. AN je bolji za prihranu jer zemljište zadržava svoju pH vrednost. |
Znam da KAN ne dolazi u obzir.
Sta je AN?
Ako je amonijum sulfat,gdje da ga nabavim????
Poslato: Pon Apr 09, 2007 5:12 pm----
evo propupio moj pitomi kesten.Zar nije lijep??
Poslato: Sre Maj 09, 2007 10:43 pm----
Ne znam što se događa s mojim pitomim kestenom. Ove godine su mu listovi totalno požutjeli! Inače je nevjerojatno napredan za svoje 3-4 godine, ali ove godine je žut ko limun!
Poslato: Ned Maj 20, 2007 3:21 pm----
Nitko ništa ne zna o tome?
Sad ne samo da su listovi žuti, već dobivaju smeđe pjege a pojedini se i potpuno suše...
Poslato: Ned Maj 20, 2007 4:58 pm----
| BornaZG citat: |
| Kesten Prvo stablo divljega kestena, lat. Aesculus hippocastanum, listopadna drva do 30 m visoka s razgranatom okruglastom gusto lisnatom krošnjom, porijeklom iz sjevernog Irana, Kavkaza i Himalaje, posađeno je u Europi u Beču, 1576. godine. Kao lijepo ukrasno drvo ubrzo se proširio u krajevima s umjerenom klimom i postao omiljenim stablom za drvorede. Ime kesten dobio je zbog velikih okruglastospljoštenih sjemenki s čvrstom i sjajnom smeđom lupinom koje nalikuju na plodove pitomoga kestena, lat. Castanea sativa, prastare europske biljke koja se kao element tercijarne flore kroz ledenu eru očuvala sve do danas. No, dvama biljkama zajedničko je samo ime, nisu botanički srodne, građa im je posve različita i pripadaju udaljenim biljnim porodicama iz dvaju različitih biljnih redova i podrazreda u biljnom razredu Magnoliatae. Divlji kesten član je porodice Hippocastanaceae, a pitomi pripada porodici bukvi, Fagaceae, sa srodnim mu vrstama bukvom i hrastom. Lišće divljega kestena dlanasto je sastavljeno od sedam velikih liski na zajedničkoj dugoj peteljci, a cvjetovi, dvospolni i jednospolni čine velike uspravne piramidalne cvatove. Razvijaju se u svibnju i lipnju, odmah poslije listanja. Plod je okrugao, mekano bodljast tobolac koji nakon sazrijevanja puca na tri dijela. Sjemenke su neugodna okusa i vrlo gorke. Divlji je kesten toploljibiv, ali podnosi i hladnoću i sušu. Najbolje uspijeva u dubokim, humoznim i vlažnim tlima neutralne reakcije. Listovi su pitomog kestena duguljasti, cjeloviti, nazubljeni i kožasti. Cvjetovi su jednospolni, muški s prašnicima na dugim prividnim klasovima, a ženski s tučkovima skupljeni u grupice od 3-7 u zajedničkoj ovojnici, koja je zrela prekrivena gustim igličastim bodljama. Pitomi kesten cvate u lipnju, znatno nakon listanja i odlična je paša pčelama. Uspijeva samo na izrazito kiselim tlima (pH 4-5 ), umjereno vlažnim, dubokim i rastresitim, s mnogo humusa, željeza i kalija, u područjima s vlažnom klimom i blagim jesenima, na sunčanim toplim i svijetlim položajima u područjima uzgoja vinove loze. Poznata područja pitomog kestena u Hrvatskoj su brežuljkasti krajevi između Drave i Save, između Kupe, Korane i Une, u okolici Opatije i Lovrana, u istočnoj Istri te na Krku. Iako ga smatramo plemenitom voćkom, pitomi se kesten kod nas ne uzgaja kao ostale voćke, u voćnjacima - glavni je tome razlog kiselo tlo - nego raste samo u šumama na odgovarajućim staništima. Nasuprot tome, divlji kesten raste kao hortikulturna biljka u parkovima. |
Cekaj cekaj, ja tek sad ovo primetih cccc
Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) je endemit Balkanskog poluostrva, tu je preziveo prethodno ledeno doba i odatle se sirio nakon njega po ostatku Evrope i sveta pod uticajem coveka. Autohtona je vrsta, ne introdukovana.
Pitomi kesten (Castanea sativa) je introdukovan iz Azije pa se prosirio.
Poslato: Pet Sep 28, 2007 9:31 pm----
U okolici Splita pokušao bih posaditi stablo kestena. Našao sam rasadnik sa velikim kestenom, sigurno starim nekih 7-8 g. (ima na sebi već 10-tak plodova), samo što je problem zemljišta.
Naime, zemlja je dovoljno duboka, i za uvijete Dalmacije prilično vlažna, ali nije dovoljno kisela za kestem. Ph je 6,7.
Znači trebalo bi zakiselit zemlju, a pošto pokušavam i neke druge biljke koje vole izrezito kiselu zemlju (Brusnica), ovo mi je vrlo interesantna tema.
Ono što mi pada na pamet je primjeniti elementarni sumpor, samo ne znam u kojem omjeru, koliko je to trajna i dobra solucija.
Znam da mogu mijenjati ph zemljišta sa borovim iglicama, tresetom iz močvara, ali opet treset takav nije lako nabavit, a borove iglice ne bi mogle toliko snizit ph.
Imate kakva iskustva, savjete, prijedloge, ideje....
Poslato: Sub Sep 29, 2007 4:58 pm----
Malus vidi ovaj link: svetbiljaka.com/Forums...rt=45.html
U Jovanovom postu je objašnjeno na koji način je on alkalnu novosadsku zemlju pokušao da prilagodi magnolijama. Verovatno je primenjivo i na splitsko tlo.
Poslato: Sub Sep 29, 2007 10:17 pm----
| drveni citat: |
| Malus vidi ovaj link: svetbiljaka.com/Forums...rt=45.html U Jovanovom postu je objašnjeno na koji način je on alkalnu novosadsku zemlju pokušao da prilagodi magnolijama. Verovatno je primenjivo i na splitsko tlo. |
Ma razmišljao sam dodatno o tome i ni sam nisam siguran. Već sam pokušao posaditi 2 istarska maruna, a jedan se osušio. Ovo sam našao sadnicu kestena u rasadniku, lijepa je, velika, relativno jeftina i mislim da bi bila zgodna, ali sumnjam u uspjeh. Trebalo bi izmjeniti cijeli gornji dio tla , a za to nemam volje.
Inače zemlja nije u Splitu nego nekih 35 km od Splita, na nadmorskoj visini od 800 m, zemlja je duboka i nije krš, nego dio masiva staroga gorja koje se proteže iz Bosne. Vrlo interesantna situacije, jer brdašce prije i slijedeće brdo je krš, a ovo kao da si iz neke druge zemlje preselio.
Možda je bolje držati se neke kalcifilne vrste, recimo oraha....
Poslato: Sub Sep 29, 2007 11:48 pm----
meni stvarno nije jasno, da je kiselost zemljista toliko vazna?
Pokupio sam par kila domacih kestenova za posaditi, a stabla ispod kojih sakupih plodove su divna drveta koja radjaju kao luda...E, mozda se varam, ali je ova zemlja ovde jako plodna i ne bas kisela. Kako je to onda moguce?
Poslato: Ned Sep 30, 2007 7:19 am----
bome ni meni nije jasno. živim na području najbogatijem kestenovom šumom u europi i kod mene ima kestena kao u priči - i to na Hrastovačkoj gori koja je cijela živi krečnjak. visoka je 415 m (počinje na 200 m). kestenova šuma ide negdje od 250-300 m nadmorske visine.
Poslato: Ned Sep 30, 2007 1:24 pm----
Stari baštovani su uvek savetovali kod sadnje kamelija ( i drugih acidofila ) da se obilno dodaje treset i "kestenovača" ( zamlja sakupljena ispod stabala u kestenovoj šumi ) zbog obilja hranjivog kiselog humusa!!! A stare knjige iz exYu su opisivale bogate sastojine pitomog kestena u zapadnim krajevima bivše države na relativno plitkom tlu ( ali umereno kiselom ) formiranom iznad krečnjaka. Takvog tla ima i u primorju, čak izmešanog sa kamenjem ( primorska crvenica ).
U zapadnom delu panonije ( podravina ) ima bogatih šuma pitomog kestena, ali u Vojvodini on ne uspeva ( osim nekoliko, od čoveka formiranih malih sastojina na Fruškoj gori ). Nije u pitanju klima nego isključivo sastav tla. Kestenovi u Vojvodini su slabog prirasta, hlorotični i "bolesni" ako se uzgajaju na karbonatnom černozemu, slatinama, glini ili lakim peskovitim tlima, kojih ima na tom području. Generelno, celo područje Srbije ( osim nekih lokaliteta na Kosovu, recimo u okolini Peći u Metohiji ) nije pogodno za pitomi kesten i tu nema prirodnih kestenovih šuma.
U Vojvodini su veoma retki rasadnici koji uopšte imaju sadnice pitomog kestena, a još ređi su oni koji te sadnice i proizvode na "domaćem" tlu.
Poslato: Pon Okt 01, 2007 7:18 am----
Dobro, moram biti iskren da ne bi niti pokušavao saditi kesten da ga nisam vidio par km od moje parcele.
Kesten raste na čistoj crvenici u kršu. Koliko znam, ona je baš bazična zemlja sa blagim pomakom prema lužini. To stablo kestena je staro dvadesetak godina izbilja se prekrasno razvilo... Eto me navelo da nabavim istarske marune, jer sam zaključio da bi moja zemlja još bila bolja za njega.
Inače kesteni su mi tiha patnja :)... obožavam kestenove šume i plodove kestena, volio bi imati par stabala, ali izgleda da neće moći.
Poslato: Pon Okt 01, 2007 7:30 am----
Ja bih tebi Maluse savetovao da zasadiš taj kesten bez bilo kakvog tretmana zemljišta. Ako je dotično stablo zdravo na nekoliko km od tvog placa sumnjam da se mikropedoliški uslovi drastično razlikuju na samo par km.
Poslato: Pon Okt 01, 2007 5:29 pm----
| malus citat: |
Kesten raste na čistoj crvenici u kršu |
Crvenica bi trebala biti odlična za kesten. Onaj prvi istarsku marun koji se osušio! Da li je to bilo baš zbog zemlje? Hmmm
.Ili mu je srčanica bila jako oštećena, koren loš, sadnica loše izvađena???
Poslato: Pon Okt 01, 2007 5:59 pm----
Kraj kojeg mjesta se nalazi taj posjed? Meni je stvarno čudno da uopće postoji takvo mjesto usred krša. I ja mislim da bi elementarni sumpor mogao pomoći u zakiseljavanju zemlje samo što nisam siguran u kojem ga omjeru treba dodati zemlji. Posadi čemprese oko tog kestena, oni jako zakiseljuju zemlju i sigurno će biti od pomoći.
Poslato: Pon Okt 01, 2007 8:04 pm----
| palmofan citat: |
| Kraj kojeg mjesta se nalazi taj posjed? Meni je stvarno čudno da uopće postoji takvo mjesto usred krša. I ja mislim da bi elementarni sumpor mogao pomoći u zakiseljavanju zemlje samo što nisam siguran u kojem ga omjeru treba dodati zemlji. Posadi čemprese oko tog kestena, oni jako zakiseljuju zemlju i sigurno će biti od pomoći. |
Zemlja se nalazi podno vrhova Svilaje. nije to ništa čudno, u okolici ima takvih par dolina na debeloj zemlji koje su vrlo bogate podzemnim vodama. Raj za one koje žele posaditi puno drveća :)...
U okolici 3 kilometra nema žive duše...
Inače ljudi su zbilja sve u okolici iskrčili i uništili, jedino što je preživjelo je šuma od stotinjak hektara crnog bora koja graniči sa parcelom. Prekrasno je u svako godišnje doba, pogotovo zima kad zapadne snijeg, a ambijent ko na alpama...
Kad sam došao u posjed, onda su me lokalni seljaci "savjetovali" da idem okolo sa motikom i kad vidim koje stablo da ga "potegnem" da ne bi naraslo..
na njihovu žalost počeo sam intezivni plan pošumljavanja, i u ovih 5 godina, baš je na pomolu mala šumica... a zemlje imam na pretek jedan i pol hektar. Samo još imam puno stabala za posadit,.. do sada sam ih navukao 200-tinjak....
Što se tiče kestena posadit ću ga pa kud puklo
Poslato: Pon Okt 01, 2007 8:10 pm----
| Jovan1. citat: | ||
Crvenica bi trebala biti odlična za kesten. Onaj prvi istarsku marun koji se osušio! Da li je to bilo baš zbog zemlje? Hmmm .Ili mu je srčanica bila jako oštećena, koren loš, sadnica loše izvađena??? |
Kupio sam kontejnerske sadnice, i bile su prilično zdrave. Ono u što sumnjam su mravi, prekasno sam ove godine vidio da su baš pored debla napravili mravinjak.. Sadnica je mala, korjen je nerazvijen i relativno plitak. Tako da se tješim da je to vjerojatno razlog.
Inače moja zemlja nije crvenica nego aluvijalna crnica, a svud oko mene je crljenica, pa i tamo gdje sam vidio taj kesten.
Poslato: Pon Okt 22, 2007 12:04 pm----
jel ima tko da je malo bolje upoznat sa problematikom pitomog kestena ?
moja dva primjerka su već podosta stara, a nešto nalik sjemeni-plidu je veličine malo večeg zrna kukuruza ???
o čemu se radi ?
Poslato: Sre Okt 24, 2007 3:42 pm----
Gde mogu da nadjem sadnicu pitomog kestena ili moze od ploda pitomog kestena da se poseje? da li ce onda nici pitomi ili divlji kesten?
Poslato: Ned Dec 09, 2007 6:31 pm----
posadio sam tri ploda kestenova, i dva su nikla.
Eh, jedan raste kao svaki normalan kestenov izdanak...ali drugi!
Dnevno opali po dva santimetra!?
Evo, merio sam prekjuce: 36cm. Juce: 38cm. Danas: 40!
Onaj drugi juce i danas: 20 i 20!?
Posadjeni su pre dva meseca, a nikli su pre 4-5 nedelja.
Poslato: Ned Dec 09, 2007 7:45 pm----
Crvenice su zemljište pogodno za Castanea sativa.
Uslov je da je zemljišni profil dovoljno dubok da relativno snažno korenje kestena ne dospe do donjeg dela pedološkog profila, tj da korenje 'ne udari' u krečnjačke stene.
Crvenice su jedna specifična zemljišna tvorevina. Nastaju na krečnjacima, a u njima gotovo da nema karbonata.
Uprošćeno rečeno, crvenice i nastaju tako što se sav rastvorljivi krečnjak ispere i ostanu minerali glina. Minerali glina su zbog specifičnih uslova bogati oksidima gvožđa, a siromašniji u silicijum oksidu, pa je boja crvenice crvena. Crvenice su relativno siromašne humusnim materijama kao i fosforom (fosfor je prisutan, ali je vezan za gvožđe i nije dostupan biljkama)
Poslato: Ned Dec 09, 2007 7:45 pm----
i ja imam doslovce dva takva kestena... jedan je tri puta veći od drugoga... bojim se da ne ugine ili se slomi jer je visok, a mlad
Poslato: Pon Dec 10, 2007 1:04 pm----
| Bonsai Master citat: |
| Crvenice su zemljište pogodno za Castanea sativa. Uslov je da je zemljišni profil dovoljno dubok da relativno snažno korenje kestena ne dospe do donjeg dela pedološkog profila, tj da korenje 'ne udari' u krečnjačke stene. Crvenice su jedna specifična zemljišna tvorevina. Nastaju na krečnjacima, a u njima gotovo da nema karbonata. Uprošćeno rečeno, crvenice i nastaju tako što se sav rastvorljivi krečnjak ispere i ostanu minerali glina. Minerali glina su zbog specifičnih uslova bogati oksidima gvožđa, a siromašniji u silicijum oksidu, pa je boja crvenice crvena. Crvenice su relativno siromašne humusnim materijama kao i fosforom (fosfor je prisutan, ali je vezan za gvožđe i nije dostupan biljkama) |
hvala, ovo treba svakako znati!
Poslato: Pon Dec 10, 2007 8:11 pm----
| Zmijobor citat: |
| posadio sam tri ploda kestenova, i dva su nikla. Eh, jedan raste kao svaki normalan kestenov izdanak...ali drugi! Dnevno opali po dva santimetra!? Evo, merio sam prekjuce: 36cm. Juce: 38cm. Danas: 40! Onaj drugi juce i danas: 20 i 20!? Posadjeni su pre dva meseca, a nikli su pre 4-5 nedelja. |
Sto znaci da brzo klijaju, mesec dana.Po toj proceni moji bi trebalo da niknu za 7 dana.Ja se iskreno nadam da necu imati "poremecaj" , i da ce moji rasti bez problema,proporcijalno.
Da li si ih zasekao?
Poslato: Pon Dec 10, 2007 8:36 pm----
nisam ih zasecao. A danas sam opet merio i veci je 43 cm a manji 23...
Poslato: Pon Dec 10, 2007 8:42 pm----
Pre nekoliko godina mi se desilo sledeće:
Kupim seme (zapravo plod) pitomog kesena da bih ga spremao za jelo.
Zaboravim ga i ono ostane na terasi zamotano u najlonsku kesu.
Te zime su hladnoće bile do -20oC.
Krajem zime, kad se vreme prolepšalo, u ćošku terase ja nađem kesu sa semenom i u njoj - proklijalo seme!
Naravno da sam seme posejao.
Iznenađen sam bio koliko niske temerature plod kestena može da izdrži, a da ne izgubi klijavost.
Poslato: Pon Dec 10, 2007 10:02 pm----
cudo da se nije ubudjalo i uginulo!?
Ja sam ga prvo stavio u frizider da mu odrzim klijavost(da se ne isusi) ali je tu uz orahe i kojesta drugo bilo premalo mesta da se seme odrzava: provlazi, provetri itd. I pocelo je da budja. Pa sam tih par kila kestena, kao i desetak kila oraha (uglavnom crni, ali ima i pitomog) izbacio u vrt, na gomilu, pokrio sve vrecom zemlje za cvece i zalio vodom! Kao neki primitivni trap za krompir! (ima tema na razmnozavanju).
Poslato: Pon Dec 10, 2007 10:26 pm----
Bilo je pomalo buđi, ali je seme ostalo živo.
Poslato: Pon Dec 10, 2007 10:35 pm----
a da li ti je sta od toga prezivelo i kako raste (obzirom na onu poteskocu, kiselost)?
Poslato: Pon Dec 10, 2007 10:40 pm----
Razdelio sam, nešto na sastancima bonsai društva, a nešto pred selidbu.
Nemam trenutno ni jedan kesten.
Poslato: Uto Dec 11, 2007 5:59 pm----
Ja bih moje sadio u ravnicu, ali da ih kalemim na cer.Zna li neko kako se to radi?
Poslato: Ned Dec 16, 2007 3:01 pm----
A kako pitomi kesten podnosi susu, odnosno vlagu?
Poslato: Ned Dec 16, 2007 3:39 pm----
moram da priznam da jos proucavam stvar. Znam samo da u Belgiji jako lepo uspevaju a ovde je susha misaona imenica, najcesce je vlage vise nego sto treba...
Poslato: Ned Dec 16, 2007 9:35 pm----
| TA300 citat: |
| Ja bih moje sadio u ravnicu, ali da ih kalemim na cer.Zna li neko kako se to radi? |
Poslato: Ned Dec 16, 2007 10:15 pm----
Saptalo, pa kesten i hrastovi su ista porodica, 'bukvoliki'= 'Fagaceae', zar ne? Naravno to ne garantuje stvar, ali je cini verovatnom...
Poslato: Pon Dec 17, 2007 6:44 am----
mislim da sam negdje čitao kako to ide, naravno nema garancije...
i muškarci i žene su ista vrsta pa se ne podnose... dok ne probaš nećeš znati
Poslato: Uto Dec 18, 2007 12:58 pm----
pa ne znam jel dovoljno da budu ista porodica il trebaju bit isti rod...
ista porodica, čak isti rod su i šljive i jabuke i kruške i marelice, trešnje, višnje, pa se nemre to sve jedno po drugom cijepit.... a?!
Poslato: Uto Dec 18, 2007 1:22 pm----
tja...Ostalo je stvar prakse. Da li ce ili nece da se primi - stvar je koja zavisi o raznih stvari: ko i kako vrsi kalemljenje, kada...pa cak i dve biljke koje bi po pravilu trebalo da se podnose - naicices ponekad na dva primerka koja su, eto, antipodi: 'e, bash necu s' tobom, mamicu ti...'
A za cer i kesten sam vec naisao negde u literaturi.
Licno bih pokusao sa americkim hrastom i kestenom: cini mi se da su jos blizi po srodnosti!
Uporedi im list, pa cak i plod (kada sam sakupljao zireve americkog, nailazio sam na stabla koja imaju zir velicine podivljalog pitomog kestena...)
Poslato: Sre Dec 19, 2007 12:26 am----
Da,uporedi list cera i kestena.Samo plod zbunjuje, a i caure su bodljikave.
Poslato: Sre Dec 19, 2007 3:27 pm----
Zanima me,ako neko moze da mi da odgovor, kako se uzgaja jestivi kesten? Da li ima nekih specificnosti? I uopste o kestenu (jestivom).
Hvala unapred
Dragana
Poslato: Sre Dec 19, 2007 5:33 pm----
Već ima tema: svetbiljaka.com/Forums...=1183.html
Poslato: Čet Dec 20, 2007 1:46 am----
Ok, hvala puno. Nov sam clan pa jos nisam provalila 100% kako funkcionise sajt. Nisam imala prilike da ucestvujem u forumima. Ovo je vrlo poucno. Nije mi samo jasno kako su datumi izmesani u porukama sa foruma koji ste mi poslali??? Ili nisam skapirala!?
Jos jednom HVALA
Poslato: Čet Dec 20, 2007 2:00 am----
Citam ovo vase cavrljanje, opusteno, a ja kao pala s marsa. Dosla sam na ideju da zasadim pitomi kesten i juce , reko' ajd da pogledam sta ima na netu i dosla dovde. A vi "sine" hop,hop, o svemu i svacemu, laganini. Ne kapiram sve. Ja sam totalni laik u svemu ovome. Ali necu se libiti da vam postavim pitanja i da budem malo dosadna
ako se odlucim na kraju da ga sadim. Nadam se da necete imati nista protiv!?Veliki pozdrav svima
Poslato: Čet Dec 20, 2007 11:50 am----
Draga Manojla!
Dobrodosla na sajt SB i na ovaj deo foruma o drvecu...
Dakle, nemoj se libiti da pitas bilo sta, od toga ne raste libido...
Mi ti volimo drvece, ponesto znamo, ponesto znanja svako novi donese i tako se i zbog toga i druzimo...
Poslato: Pet Dec 21, 2007 1:51 am----
E pa hvala Zmijobore, lepa dobrodoslica. Prihvaticu vase druzenje.
Pozdravcic
Poslato: Pet Dec 21, 2007 11:11 pm----
Uh, sta sam ja sve pitao!!Neko jedno po jedno, da te ne oteraju.
Poslato: Pon Jan 07, 2008 6:33 pm----
ljudi, proklijo mi jedan kestenčić! sva sam hepi! samo, šta dalje...?
Poslato: Uto Jan 08, 2008 8:41 pm----
ako je to pitomi kesten, u saksiji ce ti porasti u jednom cugu do oko 50-60 cm. Onda ce 'popuniti' listove. Kada ih popuni, stagnirace malo. Prebaci ga onda na stalno mesto (krajem marta, pocetkom aprila, zavisi gde si: vazno je da opasnost od mraza prodje.
Poslato: Uto Jan 08, 2008 11:18 pm----
Svima nikli samo meni nisu!!
4 su istrunula, dok su zirovi proklijali.
Poslato: Sre Jan 09, 2008 1:06 am----
hihihi, od tri komada, dva su vec preko 60 cm, a treci je tek sada poceo da raste , nemu mu jos ni 10 cm...Mmoracu da ih presadjujem u vecu saksiju, ovde su imali manje od 15 cm dubine...
Presadicu ih u saksiju visine tridesetak cm, i za tri meseca u zemlju...ovde je dosta kisele zemlje (mnogo isusenih mocvara) pa ce kestencici rasti k'o ludi...
A nisam nigde jos video ni kestenov rak, pa mislim da imaju ovde i neku buducnost!
Poslato: Sre Jan 09, 2008 8:50 pm----
Sledecu put ih sejem u suv pesak 
.Kako to da nijedan nije nikao, a Bonsai Masteru nicu na -4!
Poslato: Sre Jan 09, 2008 9:11 pm----
danas presadih moje sadnice, sve tri.
Zacudio sam se da im je koren prilicno malen.
Jos jedna zanimljivost: sadnica od 62cm sa razvijenim listovima ima koren iste velicine kao i ona od deset cm...?
Poslato: Čet Jan 10, 2008 11:03 pm----
Nisi ih valjda zasadio napolju!?A to sto je koren mali, verovatno, objasnjava velicina semena.Veliki kesten je sigurno iz veceg, i bogatijeg harnljivim materijama, nego drugi koji je manji.
Mladica prvo "popije" sve iz semena, pa se onda prebacuje na fotosintezu.Veci je verovatno imao vise "hrane" pa je samim tim vise i porastao.
Poslato: Pet Jan 11, 2008 12:31 am----
ma, sva tri su bila iste velicine. I sva tri su bila 'srednje debeli', znaci doooobre semenke. Prvi je nikao i sunuo uvis k'o lud.
Drugi je niko, cekao da prvi poraste, i kad se prvi primirio - zuuuuum , drugi je suknuo.
A treci sada ceka da sukne...
(posadjeni su bili na 5 cm jedan od drugoga, pa sam ih sada presadio svaki u po jednu povecu saksiju)
Poslato: Pet Jan 11, 2008 10:42 pm----
pa, ako zasadis pitomi, nici ce pitomi, jestivi (Castanea sativa) a ako zasadis divlji, nici ce divlji - (Aesculus hippocastanum).
Koliko vidim, pitomi raste k'o iz vode. Meni je iz ploda izrastao vec preko 60 cm, samo ovo, od novembra do sada, sredina januara.
Za seme - na jesen kupis kilo svezih kestenova, sve ubacis u vodu, pokupis sta potone i izaberes od njih najjedrije, najvece, najsjajnije - i to posadis.
Poslato: Uto Jan 22, 2008 3:32 pm----
da li mogu da ostanu u velikoj saksiji? živim u stanu a ne bih želela tako lako da ih se odreknem... i kad počinje da rađa?
Poslato: Uto Jan 22, 2008 3:33 pm----
da li može da živi u saksiji? i kad počinje da rađa?
Poslato: Uto Jan 22, 2008 5:45 pm----
jao...kesten je veliko drvo a raste u mladosti jako brzo: po metar godisnje....Za deset godina - deset metara! ' Ajd nek u saksiji zategne kaish - opet ce biti i tako krzljav 3-5 metara.
Pitam se koja to saksija moze prehraniti...?
Poslato: Sre Jan 23, 2008 1:14 pm----
Mozda saksija sa rupom, tako da moze da pusti koren u terasu
. Inace, ovi moji jos nisu nikli...Videcu da li ih ima jos u prodavnici, pa da probam ponovo 
.
Poslato: Sre Jan 23, 2008 3:52 pm----
| TA300 citat: |
| Mozda saksija sa rupom, tako da moze da pusti koren u terasu . Inace, ovi moji jos nisu nikli...Videcu da li ih ima jos u prodavnici, pa da probam ponovo . |
eh, mozda nisu bili svezi: dosta brzo gube klijavost ako se isusuju, sto se desava cak i u frizideru.
Ja sam moje pokupio pod drvetom i posle toga stavio na gomilu u vrtu , te prekrio zemljom. Vidim pre neki dan da su svi zivi (tonu) a neki su i zivlji...(proklijali)...KUku-lele, jos dva meseca do polaska...? Sta da se radi, nije krompir pa da uklonim klice, a on da posle opet izklija...
Poslato: Sre Jan 23, 2008 5:39 pm----
pa šalji samo meni... kod mene ima mjesta odmah za u zemljicu...
Poslato: Sre Jan 23, 2008 6:50 pm----
posadila sam 6 plodova pitomog kestena, tri koji su unutra proklijali a ovi napolju još nisu...biće i za slanje...
Poslato: Sre Jan 23, 2008 8:22 pm----
ma šalim se, vucuncd... samo cimam zmijobora... imam kestena, hvala na brizi i ponudi...
Poslato: Sub Feb 09, 2008 12:32 pm----
moj kestenčić lepo napredovap dok ga nisam presadila, sad samo stoji visok nekih 10tak cm i ima 4 lista.... hm, jesam li pogrešila što sam ga presadila?
Poslato: Sub Feb 09, 2008 5:04 pm----
Danas sam i ja posadio nekoliko kestencica
Poslato: Uto Mar 18, 2008 9:30 pm----
| Zmijobor citat: |
| pa, ako zasadis pitomi, nici ce pitomi, jestivi (Castanea sativa) a ako zasadis divlji, nici ce divlji - (Aesculus hippocastanum). Koliko vidim, pitomi raste k'o iz vode. Meni je iz ploda izrastao vec preko 60 cm, samo ovo, od novembra do sada, sredina januara. Za seme - na jesen kupis kilo svezih kestenova, sve ubacis u vodu, pokupis sta potone i izaberes od njih najjedrije, najvece, najsjajnije - i to posadis. |
--------------------------------------------------------------------------------
pa, ako zasadis pitomi, nici ce pitomi, jestivi (Castanea sativa) a ako zasadis divlji, nici ce divlji - (Aesculus hippocastanum).
Koliko vidim, pitomi raste k'o iz vode. Meni je iz ploda izrastao vec preko 60 cm, samo ovo, od novembra do sada, sredina januara.
Za seme - na jesen kupis kilo svezih kestenova, sve ubacis u vodu, pokupis sta potone i izaberes od njih najjedrije, najvece, najsjajnije - i to posadis.
_________________
Ent Zmijobor
Poslato: Sre Apr 23, 2008 9:19 am----
Proucio sam postove ovdje na forumu o pitomom kestenu ali nisam uspio naci to sto me zanima, mozda je i glupo pitanje , ali imam doma posadjen pitomi kesten, star je negdje oko 5 godina mozda, ne znam tocno kojoj podvrsti pripada jer ga je covjek koji mi ga je poklonio iskopao u sumi.
Super raste i napreduje ali sam negdje u 2. mjesecu primijetio da na dvije-tri grane, ispod kore ima hrpu sitnih kvrzica i jedna grana je malo svjetlija od drugih sad dal to ima veze il nema...
Proucio sam i slike i sto sam uspio naci o kestenovom raku , ali ovo mi se ne cini nimalo slicno tome, zato sam i u nedoumici, kora je glatka i normalna al ima te sitne kvrzice ispod, ne znam kako bi to drugacije nazvao, probat cu kasnije uslikat, pa mozda bude lakse..
Ako netko zna nesto o tome il je vidio nes slicno , molio bi da mi pomogne, a ako sam postavio neko glupo pitanje nemojte me jako popljuvat.. :))
Poslato: Sre Apr 23, 2008 9:17 pm----
A da nije mozda samo kora pocela da puca? Hajde daj sliku!
Poslato: Čet Apr 24, 2008 6:52 am----
Koliko sam vidio (jos) nije, nisam stigao jucer uslikat kasno sam dosao kuci, probat cu danas popodne pa postat, bas nemam srece s tim kestenima, jedan je vec otisao , voluharice mu pojele korijen do stabljike
Poslato: Pet Apr 25, 2008 6:17 am----
Plod kestena ima veliku hranljivu vrednost ,jer sadrzi ugljenih hidrata isto toliko koliko i kukuruz.Hemijski sastav je sledeci :Voda 30-40,0%, Skrob38,0-42,0%, Secera 22,0-29,0%,Glukoze 0,95-1,2%, Saharoze12,5-13,4%,Masti 3,0-7,2%, Belancevina 5,2-10,8%, Celuloze 1,6 -2,8%,Mineralnih materija 0,98-2,1% ,Askorbinske kiseline 10,58-36,74mg% .Energetska vrednost kilograma ploda kestena krece se od 12.570 do 16.600 dzula .Ne pogoduju mu krecna ,glinovita i neocedna zemljista .Dobro uspeva na neutralnim ili slabo kiselim zemljistima .Zemljista sa vecim procentom kreca [iznad 8%]nisu pogodna za gajenje kestena .Ne podnosi vetrovite polozaje.Kalemljen i dobro negovan moze dati i 150 do 200 kg po stablu .Kalemljen prorodi od5 .do 7 . godine ..Spada u najdugovecnije vocke . Zivi oko 500 godina [po Bulatovicu]
Poslato: Sub Maj 03, 2008 5:15 am----
U Italiji je poceo da se gaji i japanski kesten [Castanea crenata Sieb.et Zucc].On je manjeg rasta i ranije stupa u rod,ali je osetljiv prema mrazu[Ninkovski]
Poslato: Sub Maj 03, 2008 6:24 pm----
| rader citat: |
| U Italiji je poceo da se gaji i japanski kesten [Castanea crenata Sieb.et Zucc].On je manjeg rasta i ranije stupa u rod,ali je osetljiv prema mrazu[Ninkovski] |
Ali je takođe vrlo rezistentan prema gljivici Cryphonectria parasitica koja izaziva rak kore pitomog kestena. Evropski kesten teško strada od ove gljive.
Poslato: Ned Avg 31, 2008 12:27 pm----
gaji li neko kesten na više? par ha? Isplati li se to? I ko to kupuje?
Poslato: Pon Sep 08, 2008 5:17 pm----
moj kestenčić počeo da se suši, evo slike, šta mu je, i kako da mu pomognem? isto tako mi je nastradao i hrastić
Poslato: Pon Sep 08, 2008 5:33 pm----
Jako liči na pepelnicu. Znam da hrasovi dosta stradaju od pepelnice ali nisam znao da je podložan i pitomi kesten.
Poslato: Pon Sep 08, 2008 5:41 pm----
Mozda i nije prava pepelnica. Ima i nekih koje nisu toliko opasne.Ako jeste pepelnica, onda ga isprskaj nekim preparatom.
Poslato: Pon Sep 08, 2008 10:31 pm----
obzirom da su hrast i kesten od iste familije, ne bi me cudilo da jeste pepelnica...
Poslato: Pon Sep 08, 2008 10:48 pm----
jel to može preći na druge biljke? i koje?
Poslato: Uto Sep 09, 2008 8:04 am----
| vucinicd citat: |
| jel to može preći na druge biljke? i koje? |
Bome može.
Pepelnica napada voće, takođe i vinovu lozu i mnoge ukrasne biljke. Bolje kupi u poljoapoteci nešto protiv pepelnice i isprskaj kesten.
Poslato: Uto Sep 09, 2008 5:45 pm----
isprskani ZATO-m, kolko još moram prskati, mislim koliko često...?
Poslato: Sre Sep 10, 2008 8:00 am----
To bi trebalo da stoji na uputstvu.
Poslato: Sre Sep 10, 2008 10:47 pm----
na žalost, ne stoji u uputstvu jer je kupljen u kesici od 2 grama, na kojoj samo piše da je otrov, da treba zaštita, i da je zabranjeno prskanje iz vazduha! tako piše na svim pesticidima i ostalim otrovima u kesicama!
Poslato: Čet Sep 11, 2008 7:45 am----
Pitaj prodavce, oni znaju.
Poslato: Čet Sep 11, 2008 4:22 pm----
aha, malo sutra, oni su samo trgovci...
Poslato: Ned Sep 21, 2008 3:55 pm----
I ja sam mislio da posadim kestenove, ali bih hteo prvo da vas nesto pitam. U Cupriji, u glavnoj ulici koja je od mene udaljena oko 200 metara, ima posadjeno dosta stabala, koja radjaju, divljeg kestena. Dali postoji mogucnost da se moji pitomi kestenovi, oprase semenom tih divljih, i sta se nakon toga moze desiti, mislim, kakav ce plod biti, jestiv ili nejestiv.
Poslednji izmenio saba dana Pon Sep 22, 2008 4:45 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Sep 21, 2008 4:17 pm----
Bez brige
. To je nemoguće, jer divlji i pitomi kesten botanički ne pripadaju čak ni istoj familiji. Ukrštanje je nemoguće
Poslato: Sub Okt 04, 2008 7:00 pm----
Kupuje se kesten pa se zato i uvozi. Kupuje ga i konditorska industrija. Preradjuje se u kesten pire ili se koristi kao fil u mnogim slatkisima.
Ja licno ga obozavam kao garnirung koji pecem uz Curetinu npr.
Ali?
Pa pogledaj zahteve u vezi sa zemljistem.
Uporedi cenu sa cenom oraha na primer koji ne izvoljeva po pitanju zemljista..
uporei mere zastite i sl i videces da za sada nema razloga za pravljenje plantaza.
Sa druge strane za one koji vole izazove u gajenju on je privlacan pod uslovom da imaju dovoljno prostora.
Poslato: Ned Okt 05, 2008 3:53 pm----
| Tartar citat: |
| Kupuje se kesten pa se zato i uvozi. Kupuje ga i konditorska industrija. Preradjuje se u kesten pire ili se koristi kao fil u mnogim slatkisima. Ja licno ga obozavam kao garnirung koji pecem uz Curetinu npr. Ali? Pa pogledaj zahteve u vezi sa zemljistem. Uporedi cenu sa cenom oraha na primer koji ne izvoljeva po pitanju zemljista.. uporei mere zastite i sl i videces da za sada nema razloga za pravljenje plantaza. Sa druge strane za one koji vole izazove u gajenju on je privlacan pod uslovom da imaju dovoljno prostora. |
Tačno tako.
Kesten je itekako isplativ za gajenje. Sad se postavlja pitanje ako je tako isplativ zašto ga ljudi ne gaje?
Kako kaže Tartar zemljište predstavlja veliku prepreku uspešnom gajenju kestena. Kesten traži izrazito kiselo zemljište on kod nas uglavnom strada od hloroze zbog alkalnog tla. Na jako malo lokacija u čitavoj Srbiji postoji zemljište povoljno za pitomi kesten.
Plantaža pitomog kestena bi kod nas svakako bio eksperiment sa vrlo neizvesim ishodom.
Iz ličnog iskustva, moj otac je 1987. zasadio četiri stabla pitomog kestena na Fruškoj Gori. Za 20 godina sva 4 su stradala od hloroze. Poslednji se osušio pre dve godine.
Poslato: Pon Okt 06, 2008 3:45 pm----
Krece sezona prozdiranja
, ali i sejanja kestena. Ove godine ih sejem u 50% pesak, 50% humus. Ako se prime, presadicu ih na prolece u vece saksije, a zatim, nakon 2 godine idu na stalno mesto (do tad cu im vec naci neko 
) . Uskoro cu da ih posejem, ne valja da stoje ovako, gubi im se procenat klijavosti. Koja je minimalna ph vrednost na koju mogu da idu? Negde sam nasao da je to od 5.1 do 5.5, ali ne verujem. Sta vi mislite, odnosno znate? Kod mene je najvisa 3.6.
Moze li to za toliko puno da se poveca?
Poslato: Pon Okt 06, 2008 4:29 pm----
3,6 je veoma kiselo zemljište. Kesten traži nižu pH vrednost zemljišta ali ne znam tačno koliko.
Poslato: Pon Okt 06, 2008 7:27 pm----
| TA300 citat: |
| Krece sezona prozdiranja , ali i sejanja kestena. Ove godine ih sejem u 50% pesak, 50% humus. Ako se prime, presadicu ih na prolece u vece saksije, a zatim, nakon 2 godine idu na stalno mesto (do tad cu im vec naci neko ) . Uskoro cu da ih posejem, ne valja da stoje ovako, gubi im se procenat klijavosti. Koja je minimalna ph vrednost na koju mogu da idu? Negde sam nasao da je to od 5.1 do 5.5, ali ne verujem. Sta vi mislite, odnosno znate? Kod mene je najvisa 3.6. Moze li to za toliko puno da se poveca? |
pH vrednost zemljišta koju toleriše pitomi kesten je 4,5-6,5. Iznad 6,5 će se verovatno javiti hlorotične promene na biljkama.
Nego nešto mi nije jasno, ako sam te dobro shvatio kod tebe je pH tla 3,6
Jesi ti siguran u to? To mi je nešto jako kiselo.
Poslato: Sre Okt 08, 2008 1:56 pm----
Njivsko zemljiste pored Morave, nekada je bilo i plavljeno. Ovo 3.6 je najveca ph vrednost koju sam nasao ovde kod mene, naravno u mojoj neposrednoj okolini, sigurno ima i veceg.
I dalje mi niste objasnili koja mu je idealna vrednost!
Poslato: Čet Nov 27, 2008 1:30 pm----
Да ли могу да добијем информације о комплетној производњи кестена?
Како се сади калемљени кестен и каква је нега? Мало већи број треба да садимо.
Хвала унапред!
Poslato: Čet Nov 27, 2008 2:19 pm----
| minka.jasminka citat: |
| Да ли могу да добијем информације о комплетној производњи кестена? Како се сади калемљени кестен и каква је нега? Мало већи број треба да садимо. Хвала унапред! |
Prvo i najvažnije uzeti uzorak zemljišta i odneti na hemijsku analizu. Takve analize radi recimo Institut za ratarstvo u Novom Sadu.
Kesten traži silikatno zemljište kisele reakcije i ne podnosi krečnjak, ukoliko ja pH zemljišta iznad 6,5 zaboravite na uzgoj pitomog kestena.
Poslato: Čet Nov 27, 2008 5:41 pm----
Drveni, mislim da je pitanje bilo u vezi kalemljenih kestenova na cer?
Poslato: Uto Dec 02, 2008 8:11 am----
Анализа земљишта је урађена и показала се одговарајућом. Само би молила јос информације о даљем узгоју или препоруку литературе.
Хвала!
Poslato: Uto Dec 02, 2008 11:03 am----