Poslato: Čet Jan 26, 2012 3:25 pm----
Pa ako u tvom kraju rastu pitomi kestenovi, onda im verovatno odgovara podneblje i dobijeni semenjaci će uspešno nastaviti da rastu. Tu nema nikakvog rizika. Ako zemljište ne odgovara, u podnebljima gde nema odraslih stabala pitomog kestena, onda je rizik veliki i to onda spada u experiment
. Ako zemlja odgovara, eksperiment će uspeti 
Poslato: Čet Jan 26, 2012 4:33 pm----
| Jovan1. citat: |
Moramo sacekati da se javi neko stručniji Ja sanjam o kestenovom drvetu ali to će ostati samo san jer u ovom delu panonske nizije on biva bukvalno otrovan kada se posadi u zemlju. I ja sa nestrpljenjem čekam odgovor, baš me zanima  |
Poslato: Čet Jan 26, 2012 4:57 pm----
| soja citat: | ||
|
Ali ga u samom gradu nema
. Sve koje sam znao, još iz detinjstva su se osušili a oni su bili atrakcija (relativno kratkotrajna) za vlasnike i okolinu. Ja sam sadio nekoliko puta i uvek su patili od hloroze i slabog prirasta a zatim su i stradali 
Poslato: Čet Jan 26, 2012 7:47 pm----
Pozdrav kestenarima!
I mene interesuje kako "naterati" pitomi kesten da opstane u ravnici, jer sam iz Batajnice, ravničarskog kraja. Kesten sam uzeo iz Požege, male sadnice. Videćemo kako će ići sa kalemljenjem na hrast odnosno cer. Ako nekog bude interesovalo šta se dešava sa ravničarskim kestenom javiću.
Inače, u mom komšiluku ima jedno drvo pitomog kestena starosti oko 10 godina. Za sad se drži.
Pozdrav!
Poslato: Čet Jan 26, 2012 10:29 pm----
I ja bih voleo da vidim kako u praksi funkcioniše to kalemljenje na hrast i da li su takvi kesteni stvarno tolerantni na alkalno tlo. Neću reći da sumnjam ali zaista bih voleo da vidim...
Poslato: Čet Jan 26, 2012 10:52 pm----
Evo, i ja sam razmisljao kako doskociti problemu.
I palo mi na pamet, da bi se moglo pokusati ovako:
Nabaviti nekoliko kubika kisele zemlje (gde vec rastu kestenovi, gde je neka starija cetinarska suma, ili vec)
Za svako buduce stablo, iskopati rupu pola metra dubine, oko 2 m2 povrsine.
Svaku rupu popuniti kiselicom, pa i 'preliti', da nastane brdasce ciji je vrh oko pola metra visok.
Na vrh svakog 'brdasca' - posaditi sadnicu.
Problem je sto ovo sve dosta kosta, mnogo rada trazi, a ne moze se nego nekoliko stabala zasaditi - veca povrsina pod kestenom ne ide
Poslato: Pet Jan 27, 2012 8:20 am----
Slučajno sam uletio u vašu temu. oda n u Sliveniji ima dosta kestenovih šuma. U nizini, gde ja živim (230m), ga nema. Ali odmah iza naše kuče, je brdašče 20-30 metara više, oni več tamo rastu bez problema. Jedino nisam toliko informiran, šta njemu baš treba kiselo zemeljište ili ne voli apno-kreč.
Šta se tiče kalemljenja. Jedan put prije mnogo godina eksperimetirao sam, kako se može kalimiti kesten. Pa sam u šumi odabrao jedan mladi kesten, tamo oko 1,5metra i sam ga u 8. mjesecu cjepio na oko (okulacija), to napraviš tako kako kaže prva slika. Počekao sam do prolječa i on je ljepo izrastao iz tog oka. ALi može se sigurno i sa kopulacijom
Okulacija-kraj ljeta se izvodi
Kopulacija : na prolječe
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Poslato: Pet Jan 27, 2012 9:58 am----
| Zmijobor citat: |
| Evo, i ja sam razmisljao kako doskociti problemu. I palo mi na pamet, da bi se moglo pokusati ovako: Nabaviti nekoliko kubika kisele zemlje (gde vec rastu kestenovi, gde je neka starija cetinarska suma, ili vec) Za svako buduce stablo, iskopati rupu pola metra dubine, oko 2 m2 povrsine. Svaku rupu popuniti kiselicom, pa i 'preliti', da nastane brdasce ciji je vrh oko pola metra visok. Na vrh svakog 'brdasca' - posaditi sadnicu. Problem je sto ovo sve dosta kosta, mnogo rada trazi, a ne moze se nego nekoliko stabala zasaditi - veca povrsina pod kestenom ne ide |
Ali i ovo smo već prodiskutovali na temama za acidofile. Ma koliko zemlje promenili za par godina se iz okoline alkalije prosto "preliju", difunduju u kiseli medijum i on postepeno gubi kiselost...Sve se to još ubrzava zalivanjem vodovodskom vodom koja je često veoma tvrda.
Kod nas, u NS, iz ne znam kojih razloga, na dunavskom keju su sadili drveće u velike (širokog promera, betonske cevi, koje su zabadali vertikalno u tlo (kao saksije bez dna) To su punili kvalitetnom zemljom i sadili drveće. Tako da korenje ima dodir sa okolnom zemljom samo od dole, a možda ni na toj dubini, u zavisnosti od dužine vertikalno zabijene cevi. Možda bi se takvim izolovanjem korena acidofila, od okolnog alkalnog medijuma, uz stalno održavanje kiselosti zemlje pogodnim hemikalijama (kiselim djubrivima i tresetom), uspelo održati neki acidofil na duži rok u nepovoljnom zemljišnom okruženju.
Poslato: Pet Jan 27, 2012 10:31 am----
Ma, i ja sam razmisljao o tom 'prelivanju' i pomislih na 'brdasce' a ne samo popunjenu rupu.
Ovo sto si rekao za betonsku cev je mozda i bolje, da.
Moja ideja je bila, da su one rupe-brezuljci - na kosini ili pak vrhu nekog blagog uzvisenja, kako bi okolna zemlja sto manje mogla uticati.
Takodje, mislim da bi mozda pomoglo svakogodisnje djubrenje kiselim materijalima, kako bi se ph ocuvao.
Zakljucaj je ipak taj, da bi vremenom bilo sve teze ocuvati ove biljke.
Poslato: Pet Jan 27, 2012 11:17 am----
Ovo što je Soja napisao jako je moguće. Na Fruškoj gori je moguće da postoji neka kestenova šumica. Dobro bi bilo znati gde je tačno i kako izgleda, tj da li je "perspektivna". Davno sam negde pročitao da jedino na Fruškoj gori (u odnosu na celu Vojvodinu), na nekim lokalitetima, uspeva cytisus scoparius, koji se smatra indikatorom kiselog zemljišta. Ja stvarno ne znam gde je to tačno ali recimo, znam da mnogi vikendaši. koji imaju vikendice na sremskoj strani uz Dunav, na padinama Fruške gore, nisu uspevali da održe kesten. Međutim, negde van zone gradnje, u dubini Nacionalnog parka Fruška gora, sigurno postoje područja na kojima bi mogao rasti pitomi kesten (gde raste i pomenuti indikator).
Jedno je sasvim sigurno. Kestenovi u Fruškoj gori nisu autohtona šumska flora tog područja i uneo ih je čovek. Samo ne znam kada i gde.
Poslato: Čet Apr 05, 2012 9:05 pm----
Od sledece nedelje skolovane sadnice stare sorte pitomog kestena ,,kostana ,, endemske vrste Balkana.
To sto pricate o kalemljenju kestena to se radi da bi mogao da uspeva i na krecnjackim tipovima tla . Kesten u ravnici a sto nebi ,samo da nema krecnjaka . Ako se sadi na takvim terenima hoce da oboli koren od takozvane ,,mastiljavosti korena ,,. Zato se pribegava starim sortama koje su daleko otpornije od ovih danasnjih kultivara . Pozdrav.
Poslato: Pet Apr 06, 2012 3:36 pm----
Od sledece nedelje jednogodisnje sadnice pitomog kestena . Sadnice su oko 50 cm upakovane na adekvatan nacin radi transporta .Stara sorta Balkana pod nazivom Kostan. Ne kalemi se . pozdrav.
Poslato: Pet Apr 13, 2012 6:14 pm----
Pozdrav! Vec neko vreme sam na vasem forumu, ali sad sam se tek registrovao. Veoma mi se svidja ovaj forum, ima puno strucnih ljudi pa se nadam da ce mi neko pomoci oko ovoga.
Posadio sam 3 kestena pre jedno 4 godine, za koje sam mislio da su pitomi ali kada sam potrazio slike vidim da ne lici uopste. Pogledajte da li ovo moze kojim slucajem da bude pitomi kesten, ili su me prevarili.
tinypic.com/r/333zu9x/5
Poslato: Pet Apr 13, 2012 9:55 pm----
To je divlji kesten. Evo teme o njemu: www.svetbiljaka.com/Fo...=2718.html
Poslato: Uto Maj 22, 2012 6:53 am----
Pozdrav ekipi, čitajući forum "uhvatio" sam informaciju da se kesten kalemi na hrast cer, e sad me zanima da li postoji još koja podloga na koju bi se kesten kalemio.
Naime, čuo sam da se kesten može kalemiti i na lješnjak da li je netko od Vas imao takovih ili sličnih iskustava.
Sva vremena su GMT + 1 sat