Poslato: Pon Jun 15, 2009 12:37 am----
Zelela bih da upozorim ljude na opasnost od ovog djubriva. Djubrila sam travu s njim, posipajuci sitne granulice. Neke od njih su pale na listove dalije, cica glisu, margarete (koje imaju list kao vinova loza, cvetaju kasno..zaboravila sam ime) koje su bile u blizini.
Sutradan, svaka ta biljka je bila sprzena i unistena! Dakle, gde god je pao kan na list, pa i u najmanjoj kolicini, samo jedno zrno, unistio je i sprzio biljku do korena. Na cvetajucim hotenzijama je sprzio ceo veliki cvet, koji me je docekao potpuno suv i braon boje.
Na ambalazi uopste ne stoji NIKAKVO upozorenje da je preparat opasan po neke biljke ukoliko padne na list (kao sto npr. rade na "puzomoru" i dr. preparatima). Ogromna sramota proizvodjaca!
Dakle, ako koristite kan, dobro pazite da i najmanja granula ne padne na list, jer ce unistiti celu biljku! Nisam biolog, ali verovatno je tu azot koji deluje pogubno.
Poslato: Pon Jun 15, 2009 6:02 am----
Narvno da je stetan ako padne na list, zato se treba u zemlju stavita ne bacati okolo.
Poslato: Pon Jun 15, 2009 7:12 am----
Ne razumem zasto bi neko zeleo da koristi kan u basti ???
Bolje je kupiti glistnjak i li neki bogatiji kompost.
Djubrenje travnjaka vestacima tipa kan i npk je svakako losa praksa od koje ima vise stete nego koristi. Kao sto sprzi listove tako isto sprzi i floru i faunu u zemlji samo sto se to ne vidi. Za travu je vazno da ima zdrav zivot u zemlji koji joj obezbedjuje aeraciju i djubrenje, najbolje je ponekad ostaviti pokosenu travu (kada je sisanje kratko) da jednostavno padne na zemlju. Vrlo brzo ce se dezintegrisati i nahraniti travu i zivot u zemlji.
Poslato: Pon Jun 15, 2009 8:09 am----
Auuuuu, otvorim oči i pročitam ovako nešto, pa onda poluumivena moram da odgovaram
KAN je dobra prihrana, za one koji znaju da je koriste. Ko ne zna, zato je SB tu, pa da pita
Posle prihrnjivanja KAN-om je neophodno jaaaaako dobro zaliti sve biljke, travu ili šta god smo đubrili. Tako se granule rastvore, uđu u zemlju i prihvatljive su za biljke. Čak i ako im padne na list... Čak i one pod zemljom Korov isto tako dobro raste od njih, kao i bilo šta drugo 
Biljke se još bolje mogu spaliti prirodnim đubrivima, recimo kravljim ili konjskim - znam iz iskustva.
Nikola, nabavi mi 50 litara glistenjaka za 500 din, da prihranim travnjak...
OPASNOST - ne koriste vatru, može da opeče! Ne koristite struju - može da ubije! Ne koristite internet - uhhhhh šta sve tu može da vam se desi!!!
Na kraju... kad se mojim biljkama nešto desi, ja prvo pomislim da JA nešto nisam uradila kako treba (što je u 99% slučajeva tačno)... Tek posle dolaze na red ostali...
Poslato: Pon Jun 15, 2009 8:36 am----
Bila sam pre nekoliko godina na predavanju jednog profesora sa polj. fakulteta i njegov osvrt na koriscenje otrova, djubriva i ostalih vestackih tvorevina mi ostao posebno zanimljiv. Kaze covek lepo - 'Potrebno je samo drzati se doslovno upozorenja i uputstava o upotrebi i nikakvih problema ne moze biti. Nego nas seljak, kada kupi nesto od toga, pa na kesici od 10 gr. procita da se rastvara u 100 l vode, on pomisli- sta mi je ovo na sto litara, daj jos dve kesice...Domacin covek! '
Znaci, kao i kod lekova za ljudsku upotrebu- pazljivo procitati doziranje, nacin upotrebe i vreme karence ako se radi o vocu ili povrcu i nikakvih pproblema nece biti.
Poslato: Pon Jun 15, 2009 9:29 am----
Ma, u pravu si Lidija, a i ti Ghost.Kod nas je još uvijek svijest na toj razini.Nažalost,koliko god me brinulo takvo ponašanje u ovakvim slučajevima,više me brine neinformiranost oko kupovine i upotrebe hrane i svega onog što je vezano uz nju (čitaj : uglavnom smeća koje nam dolazi sa raznih strana svijeta).Kako natjerati pojedince da čitaju sastav i uputstvo za upotrebu,radi ličnog i općeg dobra?
Poslato: Pon Jun 15, 2009 9:42 am----
Mislim da kod Aini nije bio problem u nečitanju uputstva. Ona kaže da na pakovanju ne piše upozorenje da granule mogu spaliti listove, ako se posle nanošenja dobro ne zalije. Moguće da bi to ipak trebalo da stoji, ali je činjenica i da teksta o tome nema (doduše ja nisam čitala uputstvo
pa ne mogu da tvrdim, ali verujem Aini). Međutim - KAN je đubrivo koje se koristi ne znam koliko decenija (možda neko zna?). I kod nas se podrazumeva da je neko ko se uhvati nečega što koriste profesionalci, dovoljno informisan o upotrebi. Ja sam od moje mame koja je takođe bila hobi baštovan, naučila kako se to radi. A u svetu mislim da i na TV aparatu piše recimo - NE JESTI, mada mislim da će retko ko to pokušati Sad ispade da branim tekst koji je otvorio ovu raspravu.
Nije meni zasmetalo većinu onoga što je Aini napisala, samo to da je prvo posumnjala da đubrivo ne valja, a ne da ona nije znala da ga koristi Ipak postoji dosta proizvoda koje koristimo, a na kojima ne piše toliko detaljno šta se s njima sme, šta ne sme (ne mislim samo na baštovanstvo). I zato, kada ih koristimo prvi put, onda se lepo raspitamo i ne bude štete 
Poslato: Pon Jun 15, 2009 9:54 am----
| LidijaM citat: |
| Auuuuu, otvorim oči i pročitam ovako nešto, pa onda poluumivena moram da odgovaram KAN je dobra prihrana, za one koji znaju da je koriste. Ko ne zna, zato je SB tu, pa da pita Posle prihrnjivanja KAN-om je neophodno jaaaaako dobro zaliti sve biljke, travu ili šta god smo đubrili. Tako se granule rastvore, uđu u zemlju i prihvatljive su za biljke. Čak i ako im padne na list... Čak i one pod zemljom Korov isto tako dobro raste od njih, kao i bilo šta drugo Biljke se još bolje mogu spaliti prirodnim đubrivima, recimo kravljim ili konjskim - znam iz iskustva. Nikola, nabavi mi 50 litara glistenjaka za 500 din, da prihranim travnjak... OPASNOST - ne koriste vatru, može da opeče! Ne koristite struju - može da ubije! Ne koristite internet - uhhhhh šta sve tu može da vam se desi!!! Na kraju... kad se mojim biljkama nešto desi, ja prvo pomislim da JA nešto nisam uradila kako treba (što je u 99% slučajeva tačno)... Tek posle dolaze na red ostali... |
Sve sto si rekla je vise nego tacno i zato nek se cita 2x, ali me nasmeja do suza .Pa ti tako duhovita od ranog jutra i poluumivena
Osvezila si mi dan! Ciao Lidija!
Poslato: Pon Jun 15, 2009 10:02 am----
A, ne,Aini je lijepo upozorila...Ja osobno se ne bih usudila upotrijebiti nešto čemu neznam porijeklo i sastav.O tomu se radi
ili bih makar posumnjala u taj proizvod bez deklaracije 
Bar danas,u eri naprednih tehnologija i elektronskih medija, večina informacija je dostupna,pa ne treba da bude teško iskoristiti to
Poslato: Pon Jun 15, 2009 10:12 am----
Moram da priznam da nisam razumela prethodni post... Prvo kažeš da je Aini lepo upozorila, a na kraju da su informacije dostupne i da treba da se koriste?
Ona je u stvari rekla da pazimo da granule ne padnu na l ist - e pa ja kad bacam kan (2, najviše 3x godišnje), ima ga po mnooogim listovima i biljkama se apsolutno ništa ne desi od toga. Samo posle toga dobro zalijem i sperem sa svakog lista
Poslato: Pon Jun 15, 2009 10:34 am----
Da,ona je upozorila, napisala svoje iskustvo iz kojeg se vidi,da se očigledno nije dovoljno informirala.Ako već nema uputstva na proizvodu,dostupne su informacije.I sam si rekla : "ko ne zna, zato je SB tu..." ili općenito internet. Nema tu puno filozofije,topla voda je davno izmišljena,mi smo samo puki korisnici
KAN
Poslednji izmenio ladybee dana Pon Jun 15, 2009 11:20 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jun 15, 2009 11:18 am----
@ Lidija Mozda je moje izrazavanje krivo sto me nisi shvatila ali ismevanje necega sto ne razumes nije na mestu.
Svako domacinstvo koje se ne bavi komercijalno poljoprivredom ima dovoljno organskog materijala za sopstvene potrebe djubrenja biljaka.
Mnoga novija istrazivanja i pokusaji da se vrati prirodni biodiverzitet biljaka i zivotinja su pokazali da je za to kriv nedostatak biodiverzitera u samoj zemlji. Naravno glavni krivac je covek i njegova nemogucnost da razume kompleksnost procesa koji se odigravaju pod njegovim nogama.
Sedamdeset procenata zivota na zemlji se odvija upravo ispod zemlje.
Jedan od neposrednih cinilaca koji utice na drasticno i cesto nepovratno smanjenje biodiverziteta u zemlji je upravo zagadjenje azotom.
Zasto je bogatstvo podzemnog zivota toliko vazno?
Mnogi od vas koji su pokusali da posade bilje izvadjene negde u divljini znaju da to retko uspeva a razlog je upravo nedostatak simbiotskih gljiva, insekata, nematoda itd.
Ako se ponekad zapitate zasto neke biljke ne uspevaju iako imaju zemlju odgovarajuce kiselosti, hvanivosti, teksture i osuncanosti, razlog je mozda upravo nedostatak i nedovoljnost zivota u zemlji.
U prenaseljenoj Holandiji u kojoj postoji duga tradicija intenzivne poljoprivrede su uvideli da je razlog mnogih bolesti i stetocina upravo nedostatak biodiverziteta u zemlji. Pokusaji da se on povrati se u 90% slucajeva zavrsavaju neuspehom zato sto tamo jednostavno nije ostalo prirodnih povrsina, sve je kultivisano.
U Engleskoj je 60% takvih pokusaja neuspeh a ostatak tek delimicni uspeh i to posle 6 i vise godina.
Zato moramo da sacuvamo bar delice "divljine" u svojoj okolini i svakako u svojim bastama.
Probacu u skorije vreme da otvorim jednu temu po pitanju diverziteta, o cemu se kod nas nazalost malo cuje dok nas istovremeno bombarduju sa dezinformacijama tipa poprskaj tim i tim herbicidom ili insekticidom. Nadjubri sa kan-om npk ili gomilom drugih hemikalija dok u isto vreme ne znamo i nemozemo da saznamo kakva je "koletarana steta" izazvana ishiternim delovanjem.
Poslato: Pon Jun 15, 2009 11:33 am----
Nikola sasvim se slažem sa svim što si napisao. Ali retko ko od nas sa foruma se komercijalno bavi poljoprivredom, ima puno više hobi baštovana. Oni koji mogu prave kompostišta, ali većina nema mesta i uslova za njih. Naravno da je prirodna prihrana bolja od veštačke, tu nema rasprave. Samo htedoh da kažem, ako već moramo da koristimo veštačka đubriva, najmanju štetu ćemo napraviti ako ih koristimo pravilno. Bila bih jako srećna da kod nas mogu da se nabave prirodna sredstva koja se sada već uveliko koriste u zaštiti bilja u svetu. Međutim, postoji pitanje i koliko je korišćenje predatora recimo dobro na duge staze, jer se to radi od skora... i kakve će to tek posledice da ima.
A u tvom prethodnom postu me bocnulo samo ovo
| nikola145 citat: |
| Ne razumem zasto bi neko zeleo da koristi kan u basti ??? Bolje je kupiti glistnjak i li neki bogatiji kompost..... |
Ja recimo ne mogu da kupim toliko glistenjaka. Bogatiji kompost, tj. kupovnu zemlju dodajem već 3 godine, ali je zemlja toliko loša (istovarena je mešavina zemlje koju nemam pojma gde su našli i ogromnih količina šuta), da ju je to popravilo samo malo.
A što se teme tiče verujem da bi bilo zanimljivo pročitati i o tome. Pa ko može da primeni, naravno - da primeni
U zemljama koje pokušavaju da saniraju te probleme, uglavnom su države bogate (baš zato što su se resursi doooobro koristili) i dotiraju takve programe.I da udavim načisto
Ekološki problemi nisu nastali iz jednostavnih razloga. Mislim da su počeli jaaako davno, kada su ljudi poželeli da gaje biljke, umesto da samo koriste ono što nađu. Zatim su poželeli da gaje ono što raste u susednom selu... pa na susednom kontinentu... A te biljke su u prirodnoj sredini imale adekvatan sastav zemlje, klimu, drugačije neprijatelje... I tako...
Poslato: Pon Jun 15, 2009 12:33 pm----
Naravno da svako moze da primeni neki od nacina za recikliranje i iskoriscavanje organskog otpada. Ja cak pravim kompost na terasi u najobicnijem najlonskom dzaku samo preko bacim saku piljevine i nema nikakvog mirisa a ne zauzima ni nesto mesta.
Moja zena kaze da polovina nase baste sa povrcem izgleda kao favela a polovina kao umetnicko delo. To moze da se opravda zenskom zeljom za urednoscu ili ukusom, ali meni je cilj kao i tebi da popravim kvalitet zemljista koliko god mogu sa materijalima kojim raspolazem i koji nece negativno uticati na zivot u zemlji.
Hocu da kazem da mozda cinis sebi medvedju uslugu sa koriscenjem vestackih djubriva jer je poznato da ona nikako nece popraviti kvalitet zemljista vec samo kratkorocno obezbediti hraniva za biljke. U isto vreme ce se bas taj raznoliki zivot u zemlji koji je za poboljsanje osobina zemljisa svesti na minimum.
Sto se tice zastite za vecinu problema kod biljaka mozes da nadjes lek a da ne odes dalje od kuhinje. Postoje bolesti i napasnici koji se jos uvek nemogu regulisati prirodnim preparatima iz kucne apoteke ali o njima mozda treba razmisljati kao o prirodnom ciklusu.
Slazem se da je koriscenje predatorskih insekata, virusa i bakterija jos nedovoljno istrazeno i verovatno nece nikada ni biti. Iz jednog jednostavnog razloga, previse toga se dogadja da bi armija naucnika mogla da istrazi u dogledno vreme.
Probaj da malciras, to je jedan od najeftinih i najbrzih nacina da se popravi kvalitet zemlje.
Poslato: Pon Jun 15, 2009 3:38 pm----
Mislim da zaista niste korektni sa ovakvim komentarima (cast izuzecima).
Zar nesto od cega preti opasnost treba da se podrazumeva, pogotovo ako o tome niko nije jos uvek nista napisao na citavom netu, ovom forumu, a ne pise ni na ambalazi proizvoda, kao sto je zakonski regulisano?
Evo sta pise:
Uputstvo za upotrebu: Djubrivo se primenjuje preko zemljista privenstveno za prihranjivanje biljaka u kolicini od 1-5 kg na 100m2 u zavisnosti od plodnosti zemljista i biljne vrste. Tretiranje se vrsi u toku vegetacije, kada su biljke u intenzivnom porastu, ravnomerno po celoj povrsini (za ratarske i povrtarske useve) ili izmedju redova u trake (u zasadima vocaka vinove loze). Planirana kolicina djubriva daje se biljkama odjednom ili u 2-3 navrata, posebno ako se radi o laksim propusnim zemljistima, da ne bi doslo do veceg ispirianja nitrata.
Nacin cuvanja: Cuvati u originalnoj i neostecenoj ambalazi, u prostoriji koja je zasticena od izvora toplote, vlage i atmosferalija.
Proizvodjac: "Zito media" d.o.o. Kula, Josipa Kramera bb.
Eto, i to je sve. Nigde, a moralo bi da pise, OGROMNIM slovima, upozorenje: "Ukoliko padne na list biljke, djubrivo unistava biljku". Ili "nemojte dozvoliti da padne na list biljke, sprzice je".
Dakle, posle teske bitke, sad su svi generali, a niko se nije setio da ikada pomene i ovo sto se meni dogodilo. A sad svi kao znaju. Pa sto niste rekli, podelili s drugima i sacuvali ih od bede?
Ja sam dobro natopila zemljiste posle djubrenja, to sam znala, ogromnom kolicinom vode. I to istog trenutka, ja sam djubrila, a suprug je ODMAH tusirao travu da bi se djubrivo usvojilo, i kasnije smo jos natapali travu sigurno 4-5 sati prskalicama. Ali kazem, slucajne granulice koje su "sejanjem" pale na okolne biljke, unistile su ih. Dovoljna je bila samo jedna, milimetarskih dimenzija, da unisti list 7x7. Da je stajalo upozorenje o stetnosti, ja bih izolovala te biljke u blizini trave i ne bi se dogodilo to sto se dogodilo.
Rado bih se ja edukovala, procesljavala sam ovaj forum i jako puno toga naucila za ovih par dana koliko sam intenzivno clan. Isto sam ucinila i po pitanju informacija u vezi koriscenje kana i iskustva vezana za njegovu ekploataciju, pogotovo stetnosti. Ali mogucnost da se ovako nesto dogodi, NIKO jos do sada nije pomenuo.
Ne zameram ja vama, hvala i na svim ovim vrednim informacijama koje ste bili dobri da podelite sa drugima, ne moze bas o svemu da se napise i sve se predvidi, ali nije prijatna ni ova doza podsmeha koju su pojedini uputili, posto i ja njima mogu da odgovorim: "A zasto to niste napisali, ako ste znali"? Pise se i o mnogo manje vaznim stvarima, za koje se podrazumeva da svi treba da ih znaju. A ovo bas i nije nesto sto se podrazumeva, priznacete? Koristila sam razne preparate i djubriva, unistavace korova, kan prvi put sada, i ova steta koju on moze da pricini biljci, tj. da je apsolutno unisti, na vrhu je spiska upozorenja o kojima se mora pisati, i na forumima, kao i na ambalazama proizvodjaca.
Sva vremena su GMT + 1 sat