Poslato: Pet Apr 28, 2006 8:17 pm----
Molio bih sve one iskusne,u vockama i uzgoju, da mi kazu cime cu prskati dvogodisnji mladi vocnjak,da bih ga zastitio,
proljetnje prskanje koje ide,mislim koji insekticidi,jer mi ves gusjenice jedu mlade listove i usi,neznam sa cime da prskam i da zastitim ih pravilno,i da li je vrijeme.
Hvala.
Poslato: Pet Apr 28, 2006 11:25 pm----
Koje kulture imaš u uzgoju, pa da pretpostavimo šta je, ma da za pravu odluku treba doći na teren da se vidi inenzitet napada i da li je uopće potrebno tretirati. Tretiranjem za svaki slučaj samo povećavaš otpornost štetnika na pesticid i zagađuješ nepotrebno okoliš.
Pozdrav!
Poslato: Pet Apr 28, 2006 11:46 pm----
KOD MOJIH BRESKVI LISTOVI SE SKUPILI I ZUTE STA DA RADIM?
Poslato: Pet Apr 28, 2006 11:51 pm----
Fato šališ se
, ajme ljudi u pomoć Fati..ona ima divne patuljaste vočkice..ne bih voljela da se to upropasti 
Poslato: Pet Apr 28, 2006 11:53 pm----
Ne salim se Stano vidjela si kako je iscvjetala a sada krenuli listovi, zguzvali se i zute, ne znam cime da prskam.
Poslato: Pet Apr 28, 2006 11:57 pm----
jesu zakovrčani žute i prekriveni mednom rosom a unutra su sitne uši?
Poslato: Sub Apr 29, 2006 12:01 am----
Usi nisam vidjela ali ne znam kako da objasnim eto isto kao indijsko platno, pokusacu slikati ali dok kisa prestane padati.
Poslato: Sub Apr 29, 2006 3:44 pm----
U vocnjaku imam jabuke sljive visnje tresnje,breskve kruske.
Mladi je vocnjak,a vec su se pojavile usi crne kojeuvijaju listove i gusjenice koje su skoro pojele mlade listove.
Mislim da ipak to treba prskati a ne prepustiti prirodi,da unisti i zarazi mlade vocke......
Poslato: Sub Apr 29, 2006 4:43 pm----
Najbitnije je tzv.plavo prskanje,zimsko,a moze i proljetno.Radi se sa 2 preparata,galenikin Galpar i bakarni oksihlorid.
Umnogome redukuju napad stetocina a nekada i neke potpuno eliminisu.
Govorim iz sopstvenog iskustva,a imam jabuke i tresnje
Poslato: Sub Apr 29, 2006 5:51 pm----
mozes mi onda molim te reci tacno sta ide koji preparati i u kojem omjeru.
Ja bih sada prskao,znaci proljetno prskanje.
hvala..
Poslato: Uto Maj 09, 2006 9:53 pm----
| Quote:: |
| KOD MOJIH BRESKVI LISTOVI SE SKUPILI I ZUTE STA DA RADIM? |
Inace ove godine sam zimsko prskanje vocnjaka obavio sa Crvenim uljem, a neki dan sam vinograd poprskao Bayletonom, jer su lastari dostigli visinu 10 cm, a i sirina lista je od 2 do 3 cm.
Pozdrav
Poslato: Uto Maj 09, 2006 9:57 pm----
Zaboravio sam reci, kod tih listova koji se suse vecina nema nikakva jajasca i bubice u sebi, ali kod nekih sam video zuto-narandzasta jajasca i neke sivkaste buvice (grinje), kako se vec to zove. Manji su od milimetra.
Poslato: Uto Maj 16, 2006 11:22 pm----
ja sam danas prskao voceke BORDOSKOM JUHOM I KROMOSOM INSEKTICIDOM..Tako da mi je to preporucio strucnjak za zastitu vocki od bolesti i insekata.. 
Poslato: Čet Maj 18, 2006 7:35 pm----
Od ove godini je i u Srbiji zabranjen Galpar. Svima bih preporučio insekticide Muspilan ili Aktaru. Mogu da se nabave u kesicama koje se razmute u 10 litara vode, ako se tome doda Kurzajt ili Antrakol+Zato ili Bajleton eto voća ove godine.Drugačije, na žalost ne može.
Poslato: Ned Maj 21, 2006 11:17 pm----
ja sada neznam konkretno sa cime cu da prskam,prskao sam sa bordoskom juhom i chromogorom,
i sada izgleda ne napadaju insekti ali neki od prije listovi su poceli da dobijaju neke crvene tackice po sebi i da se uvijaju,pa mi nije jasno da li ce to sada da prodje.
Poslato: Pon Maj 22, 2006 4:02 am----
Meni se to desava na breskvama. Mislim da se bolest zove plamenjaca i da se prska kad pocinju da rastu pupoljci. Zakasnili smo... Zato sam sa nizih grana na breskvama na kojima nema puno takvih listova pokidala vecinu i sada su super. A na onima koje imaju puno takvog lisca (na jednoj breskvi je takvo svo lisce) sam ostavila.
Poslato: Pon Maj 22, 2006 11:46 pm----
Ja sada vise nemam insekata na listovima ili stabljici i sada ide sve ok,ali mi nije jasno da li ce se ove crvene tackice povuci i kada dalje trebam sa cime da prskam...
Hvala svim koji mi pomognu...........
Poslato: Uto Mar 18, 2008 5:55 pm----
Firma Singenta iz Beograda će vam poslati besplatno knjižicu od stotinak stranica o zaštiti voćaka u kojoj su na vrlo lep način opisane bolesti i štetočine voća i uz pomoć fotografija i sa preporukama preparata koje vam oni preporučuju.Ja sam je upravo dobio četiri dana posle mog poziva.Telefon na koji možete pozvati je 011 3690 994,3690 995.
kjiga je veoma dobra pogotovo za one koji još dobro ne raspoznaju bolesti i štetočine.
Poslato: Pon Apr 07, 2008 6:38 pm----
Molim za pomoc. Prije 3 godine sam zasadila nektarinu. Vec je imala plodove kad sam je kupila i bili su bozanstveni. Prosle godine se ponovilo a ove godine je drvo prepuno plodo ili sto kazu prerodila je. Vocka je patuljasta tako da je skoro sva u plodu. Plodovo su jos relativno mali da bih vidjela da li su zdravi ili ne ali list je vidno i cudno obolio. Posto sam ja protivnik hemijske zastite i jos uvijek se borim rukama i vodom molim Vas da mi kazete o kome se oboljenju radi i da li je stetno da se plod jede ako nije posebno na neki nacin tretiran. Kako da spasim drvo i plod?
Hvala puno unaprijed.
Nadam se da ce slike proci a ako ne ponovicu
Poslato: Pon Apr 07, 2008 6:54 pm----
Nije breskva, ali bih rekla da je bolest ista. Ja već dve ipo godine gajim patuljastu breskvu i svaki put ima taj problem. A s obzirom da su mi ovde otvorili oči, doduše malo kasno za ovu godinu, ali za ubuduće, evo ti linka koji mislim da će ti koristiti. Bar dok se ne pojavi neko iskusniji.
209.85.135.104/search?...=firefox-a
I obavezno pogledaj ovo:
www.herbos1.t-com.hr/h...relice.htm
Poslato: Pon Apr 07, 2008 8:50 pm----
Opet ja.Taphrina deformans.Uzrok zakasnela zaštita. Tamo pod srubastim voćem Fatka pokazuje lepu sliku obolele breskve. Signalizirao sam da je vreme za zaštitu. Po meni nije važno samo oprskati veći kad.O zimskoj zaštiti je dosta napisano pa pročitaj. Posle zimskog tretiranja oleoultracidom ili žutim uljem u kombnaciji sa plavim fungicidom čekamo sledeće prskanje. To je pravi trenutak za zaštitu. Posmatramo na pupoljku listića kada će se pojaviti zelena tačka. To je vreme za prskanje. Po meni broj jedan je Ciram.Moguće je posle desetak dana odraditi i Delan.U slučaju amatera u bašti spasa nema.Dežuraj i sve bolesne listove i znesi iz voćnjaka. Ako je zaraza napredovala može da dođe i do odbacivanja plodova jer nema šta da ih hrani.
Poslato: Pon Apr 07, 2008 9:14 pm----
Potpisujem Žarkov post.
Podvlačim da se bolest ne može lečiti kad se već vidi kovrdžanje na listovima, već to treba sprečavati (pomenutim fungicidima: Ciram ili bakarni preparati).
Vodi računa: biljka će te listove odbaciti i delovaće ti kao da je izlečena, ali će trošiti snagu za stvaranje novih, i za par sezona će stablo propasti od iscrpljenosti.
Bez redovne i pravovremene zaštite, ova bolest će se javljati svake godine.
Plodovi, ako opstanu, su potpuno jestivi.
Iz linkova koje ti je dala Lidija možeš videti par mogućih praparata kojima se ova bolest rešava, ali njih proizvode i druge kuće i mogu se naći i pod drugim nazivima. Obrati se nekoj dobroj poljoprivrednoj apoteci, pa će ti dati pravi preparat. U svakom slučaju, prskanje tek na jesen i sledećeg proleća, kako je Žarko napisao.
Poslato: Čet Apr 10, 2008 8:12 am----
Hvala Vam mnogo. Sad je kasno za preparate i sigurno cu skidati listove koji su oboljeli dokle god mogu a na jesen cu potraziti ove preparate i zastititi biljku. Morala bih je i presaditi tako da cu sve ujedno i presadjivanje i zastitu. Da li se nektarina obrezuje u proljece ili jesen i kako.
Poslato: Čet Apr 10, 2008 1:55 pm----
Orezuje se u proleće i to što kasnije. Gde nije problem velika plantaža čekati što dalje jer uvek može biti problem izmrzavanje. Ove godine je visilo hoće-neće breskve i nektarine cvetaju a ono minus dva.Ovako se rezidbom koriguje ako je bilo mraza pa ostavi više. Da ne pišemo sad mnogo o rezanju ali karakteristično je da je treba što više svlačiti da ne ode u visinu i ogoli stablo.Rađa na prošlogodišnjim granama.Sitne grančice (za razliku od višnje ili Majski buketići) su kod breskve nekvalitetne.
Poslato: Čet Apr 24, 2008 10:34 pm----
Jos jednom hvala za savjete. Ja sam U Californiji i nemam zime a bogami slabo i kise. Za sad sam pokidala sve oboljele listove sa stabla i bacila u smece. Redovno obilazim stablo i mogu vam reci da vec 2 sedmice nema niti jednog oboljelog lista. Novi izlaze jako zdravi i vidim da je i plod krenuo da se uvecava. Stablo je patuljasto tako da nisam imala problema da dohvatim i pregledam svaku grancicu. Jedino sta me sad brine je limun, grejpfrut i nektarina. To kod mene stalno cvjeta i stalno radja ali novi listovi se kovrdjaju. Unazad 2-3 godine vidim da se u krosnkama uselio taj bijeli leptir koji pravi bijele listove puno malih bijelih letecih bubica i poslije nekog vremena to bijelo pocrni kao da je prljavo i unisti i list i plod. Sad sam primjetila da su se naselile bubamare i nadam se da ce one uzeti kontrolu nad ovim.
Ne volim hemiju pa sve radim da se ne otrujemo vise nego nas ovi u samoposluzi vec truju.
Poslato: Čet Apr 24, 2008 10:42 pm----
Pa super onda, kad već imaš pristupa bezbednijim načinima zaštite - raspitaj se gde kod vas mogu da se nađu predatori, jer se oni u Kaliforniji sigurno mogu naći u prodaji. Jedino nisam sigurna da postoji takva vrsta zaštite protiv kovrdžanja listova...
Poslato: Pet Apr 25, 2008 8:37 am----
Sa rastom temperature nestaje i tafrina. Tako da sa otopljenjem, a što može biti već blizu juna tafrina za ovu godinu prestaje da deluje.Ostaje nam zdravo lišće.
Poslato: Pet Apr 25, 2008 9:47 am----
Lidija ja sam apsolutni amater u basti. Rodila se na II spratu zivjela na III i udala se na treci sprat neke zgrade u gradu na asfaltu. I sad po prvi put imam neko parce zemlje oko kuce. U Kaliforniji svi uredjuju tako da nista ne rade samo ja sadim vocku do vocke i ruzu do ruze. Da nemam Vas bila bi izgubljena. To kazem jer sam postavila pitanje kako da posadim cempres iz vazne pa mi rekli da to nije cempres nego tuja. Ovo ti pisem da znas da nemam pojma sta si mi preporucila. Da kupim PREDATORE. Ocu ako mi kazes sta je to. Ne razumijem uopste o cemu se radi a sigurno nije ni Engleska rijec ili jeste.Mogu da kupim bubamare u radnji ali vidim da su se nalegle besplatno.
Zarkodj da li je Tafrina ta bijela buba ili leptir? Nisam sigurna da sam primjetila dio godine da je nema. Davno sam cula kad sam vidjela jedan zbun sav bijel kao paucina da se te bube ubijaju samo vodom jer su jako lagane pa ih kapi obaraju na zemlju i ubijaja. Prosle godine sam cula da je smisljen neka nova hemija ali se ide na kurs jer je jako otrovna. To otpada u mom slucaju taman ostala bez ovih vocki. Ja za sad samo vodom spricam i perem one listove koje mogu dohvatiti.
Poslato: Pet Apr 25, 2008 10:15 am----
Tafrina je ta kovrdžavost lista koju prouzrokuje gljivica.
Buba mara je predator jer je ta koja uništava lisne vasši.
Poslato: Pet Apr 25, 2008 10:42 am----
Predator je latinska reč, i englezi je kao takvu i koriste.
Tafrina ide isključivo na breskve i nektarine (ova o kojoj pričamo) i u pitanju je bolest. Citruse ti napadaju biljne vaši tj insekti, i oni se rešavaju insekticidima, ali ako je samo jedna biljka onda sasvim dobro možeš da ih kontrolišeš pranjem vodom. Bitno je da ih poskidaš. One i onako povremeno lete, pa će opet dolaziti i moraćeš da ponavljaš pranje vodom.
Poslednji izmenio anicka dana Čet Maj 01, 2008 2:01 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Apr 28, 2008 8:05 am----
Opet ja sa Hvala svima koji nesebicno dijele savjete. Sad znam vise. Mislim da buba mara ima jako puno ali nece skoditi i vise. A Tafrina je stvarno uporna. Posto je to moje parce zemlje udaljeno od kuce gdje zivim jedno 15 minuta sto je nista ali ja tih 15 minuta nemam svaki dan. I obicno idem ponedeljkom. Kad poprscem po grejpfrutu i nektarini to su rojevi koji polete. Sutra je moj poljoprivredni dan pa cu vam poslati raport i slicice sta se desava.
Poslato: Čet Maj 01, 2008 8:09 am----
Pozdrav svima,
da li limun sme da se prska konfidorom ili je bolje gusathionom?
Napale su ga i stitaste i vunene vasi
i to toliko da su ponegde i delovi kore osteceni
rucno ciscenje nista ne pomaze
Poslato: Čet Maj 01, 2008 9:55 am----
| amaterubasti citat: |
| ...svi uredjuju tako da nista ne rade samo ja sadim vocku do vocke i ruzu do ruze. ... |
Draga Amaterko, svi smo mi ovde amateri, čak i oni koji su završili fakultete vezano za biljke... Jer niko nije učio sve i ne zna sve
A to što sam gore citirala, rekla bih da se tebi samo čini. Ne znam ni jednu biljku koju gajimo kao ukrasnu ili jestivu, a da oko nje nema posla
Ako ne rade vlasnici, rade baštovani ili neko drugi - jer o svakoj biljci treba voditi računa. I učiti o onome što gajimo, jer je to jedini način da biljke održimo lepim i zdravim. Predatori su sva bića koja napadaju i jedu neka druga, tako da ih ima i među toplokrvnim životinjama i među insektima. Par zadnjih decenija u svetu se radi na otkrivanju i primeni insekata koji ne škode biljkama, a jednu štetne. Tako se izbegava primena hemije koja škodi prirodi. Za veliki deo štetnih insekata postoje predatori i mogu se naći u prodaji - ne baš jednostavno, ali verujem da je tebi i te kako dostupno, s obzirom na to gde živiš. Samo malo proguglaj... Doduše, prvo moraš da nađeš latinsko ime insekta koji ti napada biljke, a onda je dalje sve jednostavno, potrebno je samo malo vremena
Ukucaš u pretraživač ime insekta i "predator".
Poslato: Pet Maj 02, 2008 9:58 am----
Evo me opet ali slikice nisam donijela. Bila sam skoro svaki dan u mom botanickom vrtu i svaki put zaboravila kameru. Ali mogu vam reci da sam toliko sretna kad vidim sta sam ucinila da toj sreci nema kraja. Mandarina i grejp listaju cvjetaju i daju plodove cijele godine. Sad su stabla puna cvijeta i malog ploda a prije 20 dana sam pobrala zadnje plodove. Bas me to bunilo jer te patuljaste vocke su pocele da divljaju u svim pravcima i primjetila sam da su mandarine jako sitne bile prosli put a grejpfrut je bio veliki ali ga je bilo znatno manje. Kad i kako podkresati te vocke kad uvijek na njima nesto rast i cvate. I bogami sam sad uzela makaze i fino potkresala oba stabla. Vodila sam racuna da ne kresem granu gdje vec ima plod ali vidim da je mandarina vec pocela da pusta nove zdrave listove. Ona mi je bila experimentalna prije 2 nedelje. Sad sam podsisala i grejp. Mislim da sam na TV cula da zbog vremena i vise kise nego obicno cijela Kalifornija je procvala i vocke su rodile kao nikad prije. E tako je i kod mene. Sve se savilo do zemlje. Kajsija, breskva, jabuke, sljive, nektarine, loza tek pustila par grancica ali puna grozdova. A da je sve procvalo to sad placam Cleritinom jer sam i alergiju dobila koju nikad do sad nisam imala.
E sad opet ja sa pitanjem: Primjetila sam da je neka vrsta zive ograde koja je izmedju mene i komsije a visoka je bar 3 metra komplet obolila. Odprilike kao i moja nektarina. Uzelo je dobro maha i bojim se da ne ode na voce. List isto izgleda onako gubav samo je sav crvene boje. Poslacu fotku. Da li mislite da bi to mogla biti Taphrina deformans i da li ona napada i ukrasno zbunje?
Otisla sam u djavalo ako se to prosiri. Ode mi sav trud u vjetar.
Poslato: Pet Maj 23, 2008 11:50 pm----
nadam se da ti se taphrina nije prosirila na tvoje voce,koje bi trebala prorediti ako je prerodilo lel ce se biljka previse iscrprti pa naredne godine nece biti ploda ,a i voce ce ti biti mnogo sitno Najbolje je ostavljati 1 plod na 6-7 listica .Pozdrav
Poslato: Sub Maj 24, 2008 12:04 am----
A imam i jedno pitanje .Dali neko zna zasto listovi na nektarini zute i opadaju sad u ovo vreme ko da je jesen .Evo slika.
Poslato: Ned Jun 08, 2008 7:19 pm----
E pa hvala nasla sam odgovor cisto da znate posledica suse.Evo kako sad izgleda.
Poslato: Uto Jun 17, 2008 6:43 am----
Dragi moji hvala sto ste jos tu. Ja sam bila u domovini i uzivala u danima tresnje a bogami i bureka i cevapa. Pogadjate i Sarajevo me nije promasilo. Evo se vratih u Californiju i zatekoh nevjerovatan prizor. Moja nektarina je toliko rodila i sazrela na stablu da je to nevjerovatno. Vec smo je pobrali i pojeli. Ba bile su sitne i mislim da je prerodila u odnosu na velicinu stabla. Bolest sam zaustavila jer vidim da su ostale vocke dosta dobr i zdrave. Breskvu sam lani zasadila ali ove godine je toliko rodila da su sad sve te jadne male grancice popucale. Moracu iduce godine da kidam viska plod da bi bilo drugacije. Jedino mi limun ne izgleda dobro. Listovi se frkaju i cvijet opada. Nektarina i grejpfrut su dobri za sad koliko mogu vidjeti.
A ove godine je i kajsija toliko rodilada su mi sve grane po zemlji. Ima i sitnih i krupnih ali su sve slatke nevjerovatno.
Poslacu foto ako uspijem.
Hvala za pomoc i dobru berbu jos jednom.
Poslato: Uto Jun 17, 2008 6:50 am----
Jos jedno da pokusam sa fotografijama
Poslato: Sre Jun 18, 2008 11:36 pm----
Lepo, samo probaj ubacivat malo vece fotografije ,slabo se vidi.
Poslato: Čet Jun 19, 2008 10:30 pm----
probala ja sa vecom fotografijom ali ne ide. Probacu opet
Poslato: Sre Jun 25, 2008 12:43 am----
cao amater. Budi uporna.nadam se da se sladis breskvicama kao i ja .
Poslato: Pon Okt 27, 2008 11:47 pm----
Zanima me s kojim preparatom da uradim jesenju zaštitu voćaka????
Pod korom su sigurno jaja koja su tu odlucila da prezime i nanesu štetu u proljece.Nemam ja s tim iskustvo.Pomoc!!!
Poslato: Uto Okt 28, 2008 5:56 am----
U jesen ide samo fungicid (cuprablau, bacrocid ) a na kraju zime ide kombinavija sa insekticidom i p0lavim.
Poslato: Čet Okt 30, 2008 12:10 pm----
Mene zanima ista tema.Da li se zaštita odnosi na sve voćne vrste identično?.U mom slučaju su to kajsije,jabuke,šljive i trešnje ili ima razlike u tretmanu.Zatim, interesuje me kada se prska pre ili posle opadanja lista t.j.da li je to kraj oktobra ,novembar ili još kasnije.Voleo bih kada bi nama amaterima t.j.početnicima neko to detaljnije opisao.Recimo čuo sam da se u zaštiti koristi termin "crveno" i "žuto" ulje ali mi to mnogo ne govori.Unapred zahvalan Raško.
Poslato: Čet Okt 30, 2008 1:45 pm----
Po pravilu u jesen kada opadne što više lišća. To se obično desi posle prvih mrazeva. U jesen samo bakarnim preparatima,ali prethodno očistiti vićnjak od ostataka trulih ( obično monilioznih ) plodova.Što se tiče crvenog i žutom to jr već dosta pisano pogledaj zimsku zaštitu tamo je objašnjena razlika.Crveno ulje je kompletna zaštita dok je žuto samo insekticid kome se dodaje još fungicid.
Poslato: Pet Mar 20, 2009 4:24 am----
Nikada nisam vocke stitio u jesen , procitao sam pre par godina,da u nasim uslovima nema efekta.Kakva su vasa iskustva?
Poslato: Pet Mar 20, 2009 10:18 am----
Pa jesenje + pozno zimsko prskanje u svakom slucaju bolje dodju nego samo zimsko. E sad, na drugoj strani su utroseno vreme, preparati, novac i na kraju krajeva onaj koji prska se dvaput izlaze otrovima.
Svakako je bolje isprskati kad ostane 1/3 lisca a zatim i neposredno pre pocetka vegetacije, s tim sto bi jedna od i te kako pozeljnih mera bilo izbacivanje opalog lisca.
Poslato: Ned Jul 05, 2009 8:08 pm----
Postovane kolege nisam cesto pisao na forumu ali sam dosta citao sta ste vi napisali a sad se dogodilo da vas moram moliti za savet i pomoc.Ja sam iz Sombora prosle godine sam posadio 800 sadnica lesnika i sada na tim sadnicama tj. na listovima se pojavile neke kao fleke pa bih vas molio za savet sta su te fleke i sa kojim preparatom da ih prskam.
HVALA UNAPRED
Poslato: Pon Jul 06, 2009 11:27 am----
Bilo bi dobro slikati i drugu stranu lista.
Poslato: Pet Jul 24, 2009 10:54 pm----
To kod nas na jugu kazu da su ,,kisele kise,,. Uzmi bakarni krec i sa njime isprskaj ali gledaj da to uradis u vecernjim satima a nikako ujutro jer ce ga sunce zeznuti. Pozdrav.
Poslato: Ned Avg 02, 2009 10:50 am----
U dvorishtu imam nekoliko vocki. Dve jabuke su mi se tokom proleca i leta osusile. Napala ih je neka bolest iako su tretirane protiv biljne vashi i uvijenosti listova. Ovo su slike, pa ako neko moze da mi kaze koja je ovo bolest i kako se sprecava
img188.imageshack.us/i...629vbx.jpg
img30.imageshack.us/im...00628s.jpg
img18.imageshack.us/im...00630p.jpg
img196.imageshack.us/i...631cur.jpg
img522.imageshack.us/i...00632t.jpg
Poslato: Ned Avg 02, 2009 12:05 pm----
Za paok-a
mislim da je na slikama 188 i30 jak napad minera belih i okruglih mina.
Šaljem ti Agroupozorenje,nadam se da ćeš uspeti da spasiš voćke.
Mineri belih mina uhvaćenih u feromonskim klopakama dostižu maksimum leta, s toga se očekuje ove nedelje masovnije polaganje jaja i piljenje. Preporučujemo upotrebu preparata Rimon 0.08% ili Insegar 0.06% ili Avaunt 0.03% (deluju i na jaja) ili Methomex 0.2% ili Lannate 25 WP 0.15% ili Actara 0.04% (u fazi piljenja). 7-10 dana nakon leta ovog minera se očekuje maksiumum leta 3. generacije minera okruglih mina Leucoptera scitella, i tada se preporučuje ista receptura kao kod belog minera.
Poslato: Ned Avg 02, 2009 1:23 pm----
hvala zdravko, uzecu jedan od tih preparata i tretirati biljku
imam josh jedno pitanje poshto bash nisam upucen, na toj kruskici ima plodova vishe kilograma koje bih zeleo da uberem, da li smijem i njih prskati ili da izbjegavam ?
Poslato: Sre Avg 12, 2009 10:20 pm----
| PAOK citat: |
| hvala zdravko, uzecu jedan od tih preparata i tretirati biljku imam josh jedno pitanje poshto bash nisam upucen, na toj kruskici ima plodova vishe kilograma koje bih zeleo da uberem, da li smijem i njih prskati ili da izbjegavam ? |
Ne znam koja sorta kruske je u pitanju.Kad stize za branje?
Ako je kasna ,onda mozes,ali uzmi preparat sa sto kracom karencom.
Mozes i da je oberes pa da onda oprskas.
Poslato: Uto Jan 26, 2010 11:10 pm----
| Vocar citat: |
| Pa jesenje + pozno zimsko prskanje u svakom slucaju bolje dodju nego samo zimsko. E sad, na drugoj strani su utroseno vreme, preparati, novac i na kraju krajeva onaj koji prska se dvaput izlaze otrovima. Svakako je bolje isprskati kad ostane 1/3 lisca a zatim i neposredno pre pocetka vegetacije, s tim sto bi jedna od i te kako pozeljnih mera bilo izbacivanje opalog lisca. |
Poslato: Pon Mar 08, 2010 6:31 pm----
Poštovani članovi foruma,
Najlepše bih vas zamolio, da mi predložite stručnu literaturu ( u bilo kom obliku) u vezi sa bolestima, štetočinama breskve i korovu u zasadu breskve. Hvala unapred!
Poslato: Čet Apr 01, 2010 8:08 pm----
Sve što Vam je potrebno u vezi zaštite voća slobodno me kontaktirajte.
Poslato: Pon Apr 05, 2010 6:21 pm----
Evo kako ja već godinama uspevam da smanjim napad lisnih vašiju na krušku, limun, šljivu, kajsiju... u aprilu mesecu tik iznad zemlje oko stabla nanesem lepak za miševe. Nanesem kao traku, širine nekoliko cm. Time postižem da mravi ne mogu da se popnu na voćku, a pošto oni dobrim delom raznose zelene lisne vaši, tokom sezone na biljci bude mnogo manje vašiju. Posebno pomaže kajsiji, jer mravi kada kajsija sazreva, probuše plod, koji tada brzo počne da se kvari. Lepak je neotrovan, i ne šteti biljkama.
Poslato: Pon Apr 05, 2010 8:29 pm----
| draganp citat: |
| Evo kako ja već godinama uspevam da smanjim napad lisnih vašiju na krušku, limun, šljivu, kajsiju... u aprilu mesecu tik iznad zemlje oko stabla nanesem lepak za miševe. Nanesem kao traku, širine nekoliko cm. Time postižem da mravi ne mogu da se popnu na voćku, a pošto oni dobrim delom raznose zelene lisne vaši, tokom sezone na biljci bude mnogo manje vašiju. Posebno pomaže kajsiji, jer mravi kada kajsija sazreva, probuše plod, koji tada brzo počne da se kvari. Lepak je neotrovan, i ne šteti biljkama. |
Izvini moram da se uključim, ne želim da omalovažavam ničije znanje i iskustva. Mravi nemaju nikakve veze sa raznošenjem lisnih vašiju. Mravi se pojavljuju kada lisne vaši luče medenu rosu, jer se time hrane. Vaši si prenose vetrom i njihovim letom. Ukoliko je ˝najezda˝vašiju, nema pojma odbraniti se bez hemije. A štete mogu biti katastrofalne.
Poslato: Uto Apr 06, 2010 6:51 am----
Ja sam rekao da je to ekološki prihvatljiva , ekonomski jeftina mera. Ne sporim da se vaši raznose vetrom, ali čudno mi je da još nisam video biljku zaraženu lisnim vašima, a da na njoj nema ni jednog mrava...Naprotiv, na svakoj kruški se već nalazi veliki broj mrava, a nema ni jedne odrasle vaške koja luči mednu rosu? Ako ne deluje na vaši, lepak će barem kod kajsije sprečiti da mravi oštećuju zrele plodove.
Poslato: Čet Apr 08, 2010 1:30 pm----
Ja isto lijepim trake, jer sam pročitala da mravi prenose uši, a osim toga VIDJELA SAM IH - lezite kraj stabla ili druge napadnute biljke, dobro se zagledajte, može i sa povećalom - nose mali vragovi te svoje lisne uši, i lijepo ih uredno slažu pod mladice. Kako bi se uši same tako lijepo posložile?
Ima više vrsta ušiju, one sitne, koje su kao bezveze nanešene po cijelim mladim listovima, te valjda raznese vjetar. One crne, krupne - njih nose mravi.
Ja mislim tako... i borim se tako protiv njih - protiv velikih crnih trakama, protiv svih prskanjem jako razblaženom sapunicom (1 štrc u malu prskalicu) - to im nekako onemogući disanje, mislim da im razrijedi sluz na povšini. Prvo testirajte svaku biljku, npr. mladi izboji graška baš ne vole sapunicu.
Poslato: Čet Apr 08, 2010 1:38 pm----
PITANJE
Znam da mi nemožete baš lako odgovoriti bez fotografija, ali da se izjadam: imam stari voćnjak, 15-ak raznih vrsta jabuke i par krušaka, od kojih samo jedna rodi. Idemo na jabuke: lani ih je par procvjetalo da je bilo kao u vrtu Edenskome, a baš na tim jabukama - ni jednog jedinog ploda!? Srce mi je pucalo... U cijelom selu ako je par stabala donijelo ploda (a tih par je rodilo baš dobro).
Pitala sam savjetodavnu službu, kažu: trebali ste nam donijeti cvjetove. Kako kad sam mislila da je sve u redu?! Baš njih briga... Kažu da su ovo sve stare sorte, da one rode jednom u par godina, pa eto valjda se pogodilo da su im svima neplodne godine.
Što sada da radim? Pupovi su krenuli. Štitim ih trakama od mrava, zaprskaću kao i uvijek koprivom, neznam dal sam zakasnila da ih zalijem crvenim uljem?
Uvijek neki broj plodova strune na grani, oborim ih štapom pa odnesem u smeće, ali ima ih što padnu pa leže strunute, nađem ih tek na proljeće. Naime to je stari voćnjak, veličine... neznam, pol hektara ili više?, pa je travnjak između. Travnjak dajemo kositi (traktorom) pa neznam što sve dolje ostane - pišem jer me sram ako možda trulež donesu ti truli otpali plodovi? Ali većina jabuka ne strune, baš su divne! Pa što ako je skoro u svakoj crv, barem nema otrova! Ali lani... nisam u jabuku zagrizla, onih par lijepih dala sam djetetu, uz sve to blago ostali smo ih željni!
Zna li itko išta o problemu?
I ako može ekološki savjet, molim. Imam osjećaj da ako počnem s "kemijom" da ću morati i nastaviti
Poslato: Pet Maj 07, 2010 11:52 pm----
Ljudi, pomagajte! Imam veliki problem... Jedna mlada kajsija se vec osusila, listovi tresnje (ovo joj je 3. godina) su poluzuti (ali ima plodova), na vecoj kajsiji su se osusile tri grane (danas sam ih posekao), 3 visnje (takodje imaju tri godine) vrhovi grancica su im suvi (i to na velikom broju grancica)...
Problem je sto sam ja to tek sad primetio, 7. maja... Jer ja studiram u BG-u, dolazim kuci na svakih 2-3 nedelje, pa nisam primetio ranije.
Sta da radim sad? Da li ima pomoci???
Nadam se da cete mi brzo odgovoriti, jer u nedelju poslepodne idem za BG.
P.S. Ovu poruku sam ostavio i u temi stetocine biljaka, ali sam pomislio da cu u ovoj temi brze dobiti odgovore... Izvinite na spamu, ali zaista mi je hitno.
Poslato: Sub Maj 08, 2010 8:32 pm----
mladi biljar,nisi jedini kojeg je ta bolest zavila u crno.Po pravilu struke bi trebalo zaražene delove odseći do zdravoga ,svaki puta dezinfikovati alat kojim radiš,te namazati ranu kalem-voskom.Ova godina je katastrofa za koštičavo voće,pogotovo kajsije,koje će neke i da se osuše .nažalost ako si proveo zimsko prskanje,a nije vredelo zbog čestih kiša,tj.došlo je do širenja monilije treba seći i zaražene delove izneti iz voćnjaka i spaliti.Ovo sve verojatno znaš i sam..pozdrav
Poslato: Sub Maj 08, 2010 9:01 pm----
A da li vredi sad da prskam vocke sa nekim preparatom?
Poslato: Sre Maj 12, 2010 7:29 pm----
Prema mom mišljenju sada je malo kasno ,jedina pomoć je odrezati suhe djelove do zdravog i namazati kalem-voskom,to je sve što ti mogu reći,možda neko zna i sa čime poprskati,ali je prvo odrezati.Pozdrav
Poslato: Sre Maj 12, 2010 8:28 pm----
Što se tiče cvetova naj verovatnije:jabukin cvetojed (Anthonomus pomorum)-polaže jaja kada se odvoje cvetni pupoljci do otvaranja cveta. Ženka ubaci jaje, larva se hrani cvetnim elementima-prašnik i tučak. Ili rutava buba (Tropinota hirta)-hrane se prašnicima i tučkom raznih biljaka, teško suzbijanje izlaze po toplom vremenu zajedno sa pčelama.
Takođe može biti problem i u oplodnji mada ne verujem.
Bez hemije nema šanse suzbiti ove štetočine!
Poslato: Sre Maj 12, 2010 8:40 pm----
Pod hitno prskanje, a pre toga odstraniti zaražene (suve delove stabla).
Preparati:
Mankogal 80 0,2% ili Folpan 0,2% u kombinaciji sa Chorus 0,025%. Nakon toga ponoviti za 7-10 dana.
Bravo ili Dakoflo 720 0,2% + Chorus 0,025% takođe ponavljanje za 7 dana.
Poslato: Sub Maj 15, 2010 8:54 pm----
Da, žalosno... Hm, pogledaću gdje prezimljuje taj tip, ako u zemlji pa uspuže gore na proljeće onda pomažu ljepljivi prstenovi oko debla... Ponavljam se, ali: stariji ljudi kažu da prije svega toga nije bilo... (prije prskanja) i da je u potoku bilo i riječnih rakova i čuda ribe, a sada ništa, muljevit prljav potok... otkad se počelo prskati u "umet" (umj.gnojivo) metati...
Poslato: Sub Jul 10, 2010 5:48 pm----
Moj šipak je u drugoj godini. Pokoji je i rodio, ali ima sve više žutih listova. Prvo su se pokazale tačkice sa zadnje strane lista, a posle je sve više list žuteo. Može se videti neki oranž tragovi sa zadnje strane lista, kao neka jajašca ili šta već. Ima li neko ideju o čemu se radi?
Poslato: Ned Sep 26, 2010 1:03 pm----
| Mladi_Biljar citat: |
| Ljudi, pomagajte! Imam veliki problem... Jedna mlada kajsija se vec osusila, listovi tresnje (ovo joj je 3. godina) su poluzuti (ali ima plodova), na vecoj kajsiji su se osusile tri grane (danas sam ih posekao), 3 visnje (takodje imaju tri godine) vrhovi grancica su im suvi (i to na velikom broju grancica)... Problem je sto sam ja to tek sad primetio, 7. maja... Jer ja studiram u BG-u, dolazim kuci na svakih 2-3 nedelje, pa nisam primetio ranije. Sta da radim sad? Da li ima pomoci??? |
Ova godina, pamtiće se po puno padavina što je za posledicu imalo zaraze i infekcije većih razmera. Često, vrlo je važno uhvatiti "pravi" dan, jer se dogodi da nakon toga danima pada kiša, a obolenje uveliko uzima danak.
Kajsija je bila izuzetno napadnuta monilijom u periodu cvetanja i precvetavanja. Ukoliko nije zaštićena u tom periodu sa nekim preparatom protiv sušenja svetova i grančica, posledice su bile katastrofalne. Moj komšija, od koga sam učio zanat, nije bio u mogućnosti da oprska svoje kajsije te nedelje, a već u maju mesecu nije ostao ni jedan jedini list! Godinama negovane kajsije, krošnje, morao je da poseče i izvadi iz korena.
Ukoliko je napad monilije podnošljiv, nakon precvetavanja, treba sprečiti dalji razvoj bolesti, odnosno makazama odstraniti sve suve grančice.
Minilija se javlja u periodu cvetanja, prodire kroz cvet, grančicu itd. Monilija takođe napada i mladare.
Poslato: Ned Sep 26, 2010 1:30 pm----
Ono što predstoji oktobra meseca, to je plavo prskanje.
U mom ataru, višnje, trešnje, breskve i letnje kruške, uveliko su bez lišća. Jabuke i zimske kruške, čekaće se još mesec i po.
Valjalo bi prekontrolisati voćke na kojima je opalo lišće. Ukoliko ima suvih grana, pravilno ih odstraniti i premazati veće površine rezova fitobalsamom. Gde ima, npr. šljiva, poskidati sve mumificirane plodove. Mumificirani plodovi često se zalepe za deo grane kasnije stvarajući rak ranu. Opalo lišće, pokupiti grabuljom i spaliti (na opalom lišću se nalaze raznorazne štetočine koje prezimljavaju, i treba ih uništiti). Plavo prskanje obaviti sa nekim od preparata na bazi bakra, i to "kupanjem" stablja odozgo na dole. Uglavnom koristim tečne preparate, dok praškaste zaobilazim.
Pošto je pominjana breskva, ovim prskanjem upravo štitite breskvu od kovrdžavosti lista. Naravno, neophodno je zaštitu sprovesti u celosti, i to s početkom vegetacije pred pucanje pupoljaka i pojavljivanje tzv. zelene tačke (vrlo je važno odabrati pravi trenutak!) Jedino na taj način može zaštiti breskvu od ovog obolenja.
Poslato: Čet Feb 03, 2011 9:59 pm----
Pozdrav
Prije par dana sam otišel malo do vikendice u inspekciju a kad ono na jednoj jabuki ko da ju grom opalili. Tek kad sam došel bliže sam videl da se radi ko o nekakvom finom "premazu". Zna možda ko o cemu je rec i s cim bi se to trebalo tretirati ?
img17.imageshack.us/i/...717em.jpg/
img844.imageshack.us/i...6718f.jpg/
img819.imageshack.us/i...6719y.jpg/
img822.imageshack.us/i...6720d.jpg/
img143.imageshack.us/i...6721n.jpg/
img684.imageshack.us/i...722wo.jpg/
Od cca 10 jabuka kolko ih imam ovo se pojavilo samo na 2 .. i oba dvje su baš jedna do druge. Toga u 12 mjesecu kad sam bil u "inspekciji" nije bilo.
P.S.
ono na jednoj slici je malo djetlič izgleda kljucal
Poslato: Pet Feb 04, 2011 10:10 am----
Где се могу набавити траке за заштиту воћки од мрава? Уједно да ли знате где би у Београду могао да однесем узорак земље на испитивање?Шта предлажете које и колико ђубрива да користим у пролеће када прође зима? Коју комбинацију препарата користити код прскања у пролеће ради заштите воћака?
Poslato: Ned Feb 06, 2011 9:03 am----
Kr1stian, baš tako deluje, kao da je neko prešao let-lampom. Dešava se da nakon zimskog prskanja na pojedinim delovima ramenih grana dođe do zatamljivanja kore, ali ovde nije reč o tome. Po lišajevima kojih ima na stablu, rekao bih da se ovaj voćnjak neredovno tretira zaštitnim preparatima, a i da je orezivan veoma retko, odnosno prepušten samom sebi.
Na pretposlednjoj slici, verovatno je došlo do pucanja kore usled širenja debla, i to je normalna pojava. U nekim slučajevima se dogodi da deblo u tom delu ispušta tečnost, doslovno curi i usled toga dođe do zatamljivanja kore
Fotografije od 1...4 svakako ukazuju da je reč o nekakvom obolenju koje se dogodilo u fazi mirovanja vegetacije, zato obavezno obavite zimsko tretiranja sa nekim od preparatima za tu namenu.
Poslato: Ned Feb 06, 2011 9:09 am----
| Kubanac citat: |
| Где се могу набавити траке за заштиту воћки од мрава? Уједно да ли знате где би у Београду могао да однесем узорак земље на испитивање?Шта предлажете које и колико ђубрива да користим у пролеће када прође зима? Коју комбинацију препарата користити код прскања у пролеће ради заштите воћака? |
Što se tiče đubrenja, zgoreli stajnjak i/ili NPK (8:16:24 ili 10:20:30 ili pak neku kombinaciju PK đubriva pošto se azot može unesti na više načina).
Pošto planirate da tretirate voćnjak zaštitnim preparatima, onda vam trake koje tražite nisu neophodne. U zavisno od vrste voćke sprovodi se tretiranje.
Poslato: Ned Feb 06, 2011 12:18 pm----
| Timocanin citat: |
| Kr1stian, baš tako deluje, kao da je neko prešao let-lampom. Dešava se da nakon zimskog prskanja na pojedinim delovima ramenih grana dođe do zatamljivanja kore, ali ovde nije reč o tome. Po lišajevima kojih ima na stablu, rekao bih da se ovaj voćnjak neredovno tretira zaštitnim preparatima, a i da je orezivan veoma retko, odnosno prepušten samom sebi. |
| Quote:: |
Na pretposlednjoj slici, verovatno je došlo do pucanja kore usled širenja debla, i to je normalna pojava. U nekim slučajevima se dogodi da deblo u tom delu ispušta tečnost, doslovno curi i usled toga dođe do zatamljivanja kore Fotografije od 1...4 svakako ukazuju da je reč o nekakvom obolenju koje se dogodilo u fazi mirovanja vegetacije, zato obavezno obavite zimsko tretiranja sa nekim od preparatima za tu namenu. |
Poslato: Pon Maj 16, 2011 4:24 pm----
Na stablima krušaka pojavila mi se bolest - pastirski štap. Do sad nisam imao susreta sa ovim problemom pa sam konsultovao stručnije voćare.
Kod njih sam video par knjiga o zaštiti voća, pa me interesuje da li ste se susretali sa njima i da li znate gde mogu da se nabave.
Vodič za zaštitu voćaka i vinove loze
Autori - Svetomir Stamenić i Milojko Ranković
Atlas štetočina i bolesti jabuka sa programom mera i zaštita
Autori - Tomislav Stamenić i Svetomir Samenić
Poslato: Pon Maj 16, 2011 6:47 pm----
Iako sam obavio i jesenje i zimsko prskanje bakrom, kruške "su se zarazile" bakterioznom plamenjačom.Da li je za to krivo Plavo ulje ili ne, ali ja ga više neću koristiti.
Isprskaću sada još jednom voće Cuprozin-om 35 WP da pokušam da izlečim kruške.
Sada sam samo u dilemi -
Cuprozin 35 WP lek za plamenjaču i on je nesistemični fungicid.
A u literaturi sam pročitao da se sada može prskati samo sistemčnim fungicidima.
Šta raditi, kako izlečiti bolesno kruškice?
Poslato: Pon Maj 16, 2011 8:11 pm----
Kuprozin bi bio fitotoksičan za voće i ne deluje na bakteriozu. Ako nije zaraza velika makaze i seci do u zdravo.
Drugi lek će biti ašov.
Poslato: Pon Maj 16, 2011 9:40 pm----
Erwinia amylovora je jedna od najopakijih bolesti. Najvažnija je preventiva, odnosno suzbijanje vektora. Najčešći vektori su vaši. Osim toga i pčele mogu da šire zarazu jer u vreme cvetanja bolest i eskalira.
Prskanja delimično ublažuju širenje bolesti i to prvenstveno bakarnim preparatima na bazi bakar hidroksida u momentu od početka vegetacije pa sve do faze mišijih ušiju. Do cvetanja obavezno obaviti i jedno prskanje preparatom Starner koji je verovatno jedini delotvorni baktericid i ako je moguće streptomicinom koji se kupuje u humanim apotekama, premda za njeg baš i nema ekonomske opravdanosti zbog cene, ali na malim površinama pomaže. Kao nus pojava tretmana streptomicinom mogu da se jave žute fleke na lišću koje nisu prolaznog karaktera, ali novo lišće je sasvim normalne boje.
Kod primene antibiotika postoji opasnost prisustva istog u medu ako se tretira u cvetu i pojava alergije kod konzumacije takvog meda. Zato oprez .
Kod već zaraženih mladara vrši se intervencija po pojavi prvih simproma u smislu uklanjanja zaraženih mladara i najmanje još 15 cm dvogodišnje grane na kojoj se on nalazi. Zaražene grane se iznose i odmah spaljuju. Obavezno je po svakom napravljenom rezu vršiti dezinfekciju alata u što koncentrovanijem alkoholu ili još bolje u varikini. U ovoj drugoj varijanti posebnu pažnju obratiti pranju i čišćenju alata jer je varikina agresivna i izaziva koroziju.
Tako sanirane voćke treba držati u kondiciji i one će redovno rađati.
Ovoj bolesti su podložne jabuke, kruške, dunje, glog, pirokanta, kotonaster...
Poslato: Sre Maj 18, 2011 9:26 pm----
| Kubanac citat: |
| Iako sam obavio i jesenje i zimsko prskanje bakrom, kruške "su se zarazile" bakterioznom plamenjačom.Da li je za to krivo Plavo ulje ili ne, ali ja ga više neću koristiti. Isprskaću sada još jednom voće Cuprozin-om 35 WP da pokušam da izlečim kruške. Sada sam samo u dilemi - Cuprozin 35 WP lek za plamenjaču i on je nesistemični fungicid. A u literaturi sam pročitao da se sada može prskati samo sistemčnim fungicidima. Šta raditi, kako izlečiti bolesno kruškice? |
Nikako, ukoliko je to zaista erwinia. Krčiti i spaljivati da se bolest ne širi dalje. Verovatno je u blizini zaraženi voćnjak ili je bolest došla sa sadnicama.
Poslato: Sub Maj 28, 2011 4:29 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Do cvetanja obavezno obaviti i jedno prskanje preparatom Starner koji je verovatno jedini delotvorni baktericid i ako je moguće streptomicinom koji se kupuje u humanim apotekama. Kod već zaraženih mladara vrši se intervencija po pojavi prvih simproma u smislu uklanjanja zaraženih mladara i najmanje još 15 cm dvogodišnje grane na kojoj se on nalazi. Obavezno je po svakom napravljenom rezu vršiti dezinfekciju alata u što koncentrovanijem alkoholu. |
Hvala svima na savetima.
Pošto je bolest-zaraza "uvatila samo" par mladara pristupio sam rezidbi kad joj vreme nije.Za dezinfekciju sam koristio 70% alkohol, drugi nisam uspeo da nađem.Pu pu da ne ureknem, od kad sam odstranio bolesne mladare nije se zaraza širila.
U literaturi sam našao da preparati koji služe za lečenje te bolesti su STARNER i STREPTOMICIN. Ali avaj
, Starner ne može više nigde da se nađe, a niko koga sam pitao ne zna koliki je razmer tj. kako napraviti odgovarajuću smešu za prskanje streptomicinom.Pratiću situaciju i ako se pojavi ponovo u najgorem slučaju isrskaću ih Kuprozinom, može samo da im bude bolje. (aktivna materija Kuprozina je lek-preventiva za plamenjaču)
Kada mi vreme dozvoli isprskaću kruške, a i ostalo voće Mangokal-om i prihranom preko lista, pa šta im bog da.Bar mi je savest čista,bar se trudim, a njima ako nije žao neka se i osuše
Poslato: Uto Jun 14, 2011 9:11 pm----
ono sto ja imam iskustva biljne vasi i mravi su nocna mora za jabuku i krusku...nikad ne izostaju
Poslato: Sre Jun 15, 2011 10:56 pm----
| mighty_duck00 citat: |
| ono sto ja imam iskustva biljne vasi i mravi su nocna mora za jabuku i krusku...nikad ne izostaju |
Poslato: Pet Jun 17, 2011 1:04 pm----
| saracr citat: | ||
|
Poslato: Pet Jun 24, 2011 9:52 pm----
postovani.....dvije divlje jabuke postoje iza kuce od kad znam za sebe (imam 42 god). izgledaju katastrofalno, na tom mjestu bih volio da da postoji hladovina, pa vas molim da mi pomognete da ih sacuvam. mislim da su ih napale sve moguce bolesti, ali ipak bih pokusao da ih spasim....
Poslato: Čet Avg 04, 2011 12:48 pm----
Pozdrav svima!
Ne znam da li sam na dobrom mestu, ali nadam se da neko moze barem da me uputi. Imam sva limuna, stoje u saksiji u hodniku, i u poslednjih nedelju dana im se pojavilo nesto na listovima sto izgleda kao da ih ne neko prelio slatkim sirupom. Da li neko moze da mi pomogne?
Hvala! Ginger
Poslato: Čet Avg 04, 2011 2:35 pm----
U pitanju su vaši,
Poslato: Pon Avg 22, 2011 12:46 pm----
Danas u voćarstvu sva špricanja i zaštite su bitne , kako zimsko tako i proljetnih kada voćke cvjetaju (monilija), a takođe i kada dolaze plodovi.Kod novijih sorti voćaka nema otpornosti i mora ih se tretirati protiv bolesti , ali zato moramo paziti čime vršimo zaštitu , ako već moramo toliko špricati.
Predlažem Vam da potražite katalog za sve feno faze voćaka gdje je sve slikovito prikazano , od provjerenih proizvođača zaštitnih sredstava , te se polako učite zaštiti svojih voćaka.
Poslato: Pet Okt 28, 2011 12:55 pm----
Hvala na pomoci, pogledacu da li ima vaski, i videcu da naprskam necime. A imam josjedno pitanje, kako se orezuje limun?
Poslato: Pet Okt 28, 2011 5:50 pm----
Vaš je lako suzbiti, većina insekticida deluje na vaš, kao i ovi.
Ne poznajem rezidbu, nikada je nisam učio.
Pozdrav
Poslato: Sre Feb 29, 2012 4:31 pm----
Pozdrav svima!
Imamo par stabala sljive vrste Cacanska rodna, ako se ne varam.
Sljiva dobro rodi, odlicno se sve razvija, i neposredno pre nego sto ce poceti da plavi i sazreva, pocinju se javljati znaci truljenja na plodovima.
To truljenje se siri i na kraju se plod osusi i otpadne.
Citao sam da su takvi simptomi Sljivine osice, ali ako sam dobro razumeo ona se javlja u ranijoj fazi razvoja ploda.
Ima li neko ideju!?
P.S. Ako sam promasio podforum, molim izvinjavam se!
Poslato: Sre Feb 29, 2012 4:42 pm----
Šljivina osa jeste verovatno najznačajniji štetočina na šljivi, ali vreme se ne poklapa sa tvojim simptomima. Osa štetu pravi u trenutku precvetavanja i zametanja. Ukoliko je plod crvljiv pred berbu u pitanju je šljivin smotavac i plodovi u kojima je crv lakše opadaju. Normalno je da su takvi plodovi skloniji obolenju tipa monilije, ali i inače čačanska rodna je sklona moniliji ukoliko se okiša pred samu berbu.
Poslato: Sre Feb 29, 2012 11:13 pm----
Hvala, Miodraze, da odogvoru!!!
Sta mi je ciniti da to sprecim, odnosno lecim?
Poslato: Sre Feb 29, 2012 11:49 pm----
Kao prvo - u rezidbi moraš da ukloniš sve suve grane, zajedno sa ‚‚mumijama‚‚ plodova koji se preko zime zaostali na ganama.
Kao drugo - prskanje u cvetu jednom do dva puta protiv Monilia laxa
Kao treće - prskanje protiv štetočina najmanje dva puta
Kao četvrto - pred berbu ukoliko je kišovito vreme prethodilo oprskati protiv Monilia fructigena
Kao peto - izvršiti detaljnu berbu, odnosno otresanje plodova za rakiju
Kad jednu sezonu odradiš ovako, u sledećoj je infektivni potencijal sveden na minimum.
Poslato: Sre Feb 29, 2012 11:50 pm----
Svaka cast! Konacno direktna i konkretna informacija! Koliko sam se samo gluposti i objasnjenja naslusao,....
Nadam se da ce ovaj post pomoci jos nekome ko ima slicnih problema!
Hvala ti jos jednom!
Poslato: Sre Feb 29, 2012 11:53 pm----
Nisam hteo da mudrujem sa preparatima i kalendarom zaštite, ali ako hoćeš, serviraću ti jedan koji ja primenjujem i provereno je dobar. Monilija nije jedina bolest, ima ih još, ali su manje ozbiljan problem.
Poslato: Sre Feb 29, 2012 11:55 pm----
Ako ti nije tesko, postuj to. Sledece godine ce biti kasno ako se opet javi isti problem
Poslato: Čet Mar 01, 2012 12:15 am----
Ostavljam ovo za ujutro, malo je kasno, sutra radim, a i o čemu bi pisali sutra ako sve ispucamo noćas. Malo strpljenja, obećavam za sutra.
Poslato: Čet Mar 01, 2012 12:16 am----
Nije nikakva zurba!
Dopisivacemo se sutra!
pozz
Poslato: Pet Maj 04, 2012 12:49 pm----
Pozdrav svima,
nadam se da mi neko moze pomoci. na limunu su mi se zimus pojavile neke gljivice, ili sta vec i eo limun je sjajan i lepljiv sa gomilom tih gljivica ( ne znam kako bih ih nazvao, jer su zalepljene za grane i listove, ne krecu se, nemaju nozice itd). Sa cime bih mogao da se resim ovih napasti?
Pozdrav,
Marko
Poslato: Pon Jun 18, 2012 9:23 pm----
imam krusku i tresnju staru 7 godina.tresnja nije rodila uopste ni prosle ni ove godine.kruska je prosle godine bila prelepa grane se lomile od roda a ove godine je lepo rodila ali je vise od pola roda otpalo.nisu prskane sta mi preporucujete.
Poslato: Uto Jul 10, 2012 12:21 pm----
Mozda je smesno ali da se ja pitam voce uopste nebih prskao nicim. bolje je da na stablu imam samo 10 cistih i zdravih plodova nego gomilu prskanih. Postoje preparati koji nisu opasni po coveka pa mislim da njih treba koristiti. Ako smo bombardovani i ako se trujemo zasto da se trujemo i vocem koga mi sami unistavamo. Nema nista lepse od neprskane i zdrave vocke . Nebih dao staru sortu kruske ili jabuke za bilo koji hibrid koji se maze svim i svacim. Neko ce me razumeti sta hocu da kazem i sta mi je cilj.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Okt 14, 2012 12:48 pm----
zanima me dal zimsko prskanje sljive plavim uljem stiti vocku od hrdje sljive?
Poslato: Ned Okt 14, 2012 9:11 pm----
Uzmi krajem oktobra -[ moze i sad] samo bakrocid i sve ce biti u redu.
pozdrav
Poslato: Čet Maj 16, 2013 1:48 pm----
Hteo bih samo da proverim da li sam dobro prepoznao štetočine na mojoj jabuci. Mislim da je u pitanju smotavac i pepeljasta vaš.
Poslato: Čet Maj 16, 2013 2:27 pm----
čini mi se da si u pravu. ovo dole je vaška obaška 100% ... mržim gamad
Poslato: Čet Maj 16, 2013 2:33 pm----
Takođe, sledeće su promene na listovima.
Poslato: Čet Maj 16, 2013 2:35 pm----
E i još samo nešto. Imam jedno udaljeno stablo jabuke, koje je uništio potkornjak na koje smo hteli da pustimo ružu. Da li je bezbedno, mislim zbog drugih jabuka, da ga ostavimo tako?
Poslato: Čet Maj 16, 2013 2:51 pm----
Pa ako ga je unistio potkornjak mozda je u njemu i dalje stetocina, po meni najbolje da nalozis vatru sa tim suvim drvetom na taj nacin ces i poubijati ukoliko su u njemu ostale stetocine.
Ova slika sto je izbusena jabuka moze da bude i ona velika zelena buba, kod mene je ona busila takve rupe glavom, zabije se glavom unutra i jede jabuku.
Poslato: Čet Maj 16, 2013 4:02 pm----
Hvala na brzom odgovoru. Pa nije problem ako je jos tu. Dokle god ne moze da dodje do drugih stabala?
Poslato: Pon Maj 20, 2013 1:16 am----
Frei , smotavac je u pitanju. reduzimaj nesto jer si zakasnio . Pozdrav
Poslato: Pon Maj 20, 2013 12:37 pm----
Хвала на помоћи. Попрскано Харпуном, а данас ил сутра ћу и ове ваши да прскам. Ваљда ће бити нешто.
Poslato: Pon Maj 20, 2013 10:38 pm----
Imaj samo jedno tretiranje . Pozdrav.
Poslato: Pon Maj 20, 2013 11:14 pm----
Извини, нисам те разумео. Мислиш једно третирање харпуном или уопште?
Poslato: Uto Maj 21, 2013 2:18 pm----
Pa jedno tretiranje je dovoljno a i ne treba preterivati ni sa ostalim . Izbegavajte koliko je to moguce jer ne valja .
Pozdrav
Poslato: Sub Jun 08, 2013 6:23 am----
Nadala sam se da cu moci da imam kajsije bez prskanja, bar po neki kg, ali...već vidim da nema teorije da uspem u tome...Do ove godine preživljavale su neke plodove a sad sve su istrulile na granama. Jeste bio grad i velike kise al da bas nijedan plod ne preživi. Tako od jula /kad preporučuju rezidbu za kajsije/ počinjem sa borbom. Ali......kao i većina nas...usled neznanja...stopiram. Našla sam ovaj članak na www.poljoforum.rs/view...f=42&t=865 Prvo Prskanje
obaviti cim pupoljci nabubre, preparatima na bazi bakra ili sredstvima koja su uspesna kod kovrdzavosti lista breskve
bakar oxyhlorid 0,5-1,0 % max. 5kg po hektaru
ili cuprozin 35 wp
ukoliko je radjeno zimsko-prolecno orezivanje prskati ubrzo posle rezanja.
prvo djubrenje
pocetak-polovina marta (doza 20-30 kg. cistog azota po hektaru) ostala djubriva po potrebi.
Drugo Prskanje (pocetak cvetanja)
cim se otvore prvi cvetovi potrbno je prskati protiv monilije sa:
switch62.5 wg 0,06%
ili teldor 0,1%
ili sisthane 20 ew 0,225 l po hektaru i metru krune
ili baycor 0,15% ili max 0,750 gr po hektaru i metru krune
pri temperaturama od 10-15 stepeni systhane ili baycor a za temperatire ispod 10 stepeni switch
Trece Prskanje (u punom cvetu)
Prskanje sa nekim preparatom protiv monilije
u slucaju hladnog ili vlaznog vremena da bi podspesili klijanje polena mozete uz fungicid protiv monilije dodati i 1kg boraxa i 5 kg. ureje po hektaru
Cetvrto prskanje (precvetavanje)
prskati sa nekim fungicidom sireg spektra delovanja kao:
flint
ili signum
ili systhane 20 ew
ili chorus 75
ili alerts
Peto prskanje (2-3 nedelje posle cvetanja)
prskati sa nekim od sledecih fungicida voditi racuna o menjanju preparata da se ne ponavlja cesto isti fungicid
delan wg
ili systhane 20 ew
ili signum
uz ovo prskanje dodati i neki insekticid
i prporucuje se folijarno djubrenje magnezijumom i azotom
Redjenje plodova i skidanje vodopija
rucno pre nego ocvrsnu kostice treba skinuti visak roda u isto vreme se mogu skinuti i vodopije
(bitno je voditi evidenciju o svim radovima da bi se orijentaciono znalo vreme izvodjenje takvih radova u sledecim godinama)
drugo djubrenje
negde pocetkom-polovinom maja obaviti drugo djubrenje azotom , dozirati prema kolicini roda ali da ne premasuje kolicinu iz prvog djubrenja
sesto prskanje (pred berbu)
prskanje protiv monilije f. prskati sa nekim od sledecih fungicida:
teldor- karenca za kajsiju-3 dana
ili signum - karenca za kajsiju-7 dana
ili switch - karenca za kajsiju - 14 dana
-ukoliko a trebalo bi , vrsite zelenu rezidbu nakon berbe, obraditi sa nekim fungicidom
-u slucaju velikog roda ili velikih susa potrebno je prihraniti preko lista da se podspesi stvaranje cvetnih pupoljaka ..... sa: dva do tri prskanja sa po 10-15 kg ureje po hektaru ili jedno prskanje sa sledecom mesavinom
5.10 kg urea+ 2-4 kg magnesium+0,5-1kg bor+0,3-0,8kg cink+0,5kg. mangan
Sedmo prskanje (kad opadne cetri petine lista)
oprskati sa nekim preparatom na bazi bakra Možda će trebati. PITANJE- kako pravilno orezati kajsiju i da li od sve ove /gore navedene/ zastite dovoljno jesenje-zimsko prskanje + kreč i prvo prolećno?????
Poslato: Sub Jun 15, 2013 12:27 am----
Da li neko zna, koja je ovo bolest..sve kruske su mi pocrnele, i listovi i plodovi, i cim bi bilo najbolje prskati...
Poslato: Pon Jun 24, 2013 1:45 am----
Pozz svima. Moze li neko da mi kaze da li je nesto napalo ovu moju mladu jabuku koju sam na prolece posadio. Odjednom su se listovi skupili, sto se vidi i na slici, pa me interesuje da li mozda neko zna sta je u pitanju i cime bih je mogao prskati. Unpred hvala.
Poslato: Sre Jun 26, 2013 9:53 pm----
Nista je nije napalo samo se biljka prirodnim putem stiti od vrucine . Skuplja listove . Zalij je povremeno jer je mlada i treba sto bolje da se ukoreni. Pzdrav i svako dobro.
Poslato: Čet Jul 04, 2013 4:54 pm----
Hvala vojvodo, ja sam pomislio da nesto nije u redu, posto pored nje imam jos jednu koja se prilicno razvila, ali kontam da je to mozda sto je u pitanju druga sorta. Inace, zalivam redovno, mozda samo moram vise kolicinski.
Poslato: Pon Avg 19, 2013 7:24 pm----
Како се изборити против Ервиније дуње? Кажу ми у пољ. апотеци да против Ервиније лека нема само механички одстрањивање оболелих грана.
Ја сам орезао све гране и попрскао на бази бакра али и даље болест у виду сушења грана се наставља.
Poslato: Pon Avg 19, 2013 9:38 pm----
Vladane , adekvatne zastite nema . Jedino preparati na bazi bakra ali i to nema efekta . Ti mozda imas nekoliko stabala ali ja imam /imao sam 112 koji svake godine oboljevaju pa sam ove godine digo ruke . Sta im bog da i necu vise da se nerviram. Ervinija ih napada sproleca ili u junu ako ima dosta padavina tj. veliki je broj dana sa vlagom preko 70 %.
Toplota i vlaga cine svoje .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Čet Maj 22, 2014 4:17 pm----
Pozdrav svim dobrim ljudima koji nesebicno dele svoje dragoceno znanje, iskustvo i savete. Nadam se da moze neko i mene da posavetuje.