Poslato: Pon Sep 05, 2005 11:22 pm----
Sigurno ste se, videvši ovaj naslov, upitali '' o čemu li se ovde radi?''
Pišem tekst za jedan časopis, o tikvama, bundevama, duleku i tako to pa mi polako ponestaju ideje. Pretražila sam Net, literaturu, časopise, sakupila sve poznato, ali
...Tu sada na scenu vi stupate
Potrebne su mi vaše ideje, odnosno, ono što vi znate o ovoj biljci. Po jednu rečenicu, ne više da vas ne bih zamarala.
Dakle, ono što vam prvo padne na pamet i znam da ćete mi POMOĆI!
Poslato: Pon Sep 05, 2005 11:53 pm----
Koja Tikva , bundeva , dulek ? Veoma uopsteni naziv , konkretno na sta mislis ?
Tomy
Poslato: Pon Sep 05, 2005 11:59 pm----
Na sve:tikva, tikvica, dulek, bundeva, misirača, lufa, bela bundeva, belokorka, ludaja, bela buca, budimka, muskatna tikva, sudovnjača, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva, pečenka ... možda neko zna još koju
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:25 am----
Moja prva asocijacija na tikvu je: noć vještica
A druga na pitalicu koju me naučio tata kao malecku: "Što je to: puna škola đaka, niotkuda vrata" - možda ti posluži za naslov teksta
Treće: štrukli s tikvama, pohane tikvice sa sirom, mljac
Četvrto: postoji ona ukrasna tikvica, ne znam kako se zove, ali kad se osuši naprave se rupice s oba kraja, iznutra očisti, i u mom kraju se u dobra stara vremena koristila za vađenje vina. Nazivamo je "šief".
Eto možda sam malkice pomogla, ili sam fulala u onome što tražiš
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:35 am----
Gogo, hvala i ne znam zašto nisam iznenađena
da smo imale zajednićke asocijacije na temu tikava. Pa, mi ovde na forumu svi isto ''dišemo'' O Helovinu (Halloween) sam već napisala i nadovezala se čaki na Salem.
Pisala sam i o sudovnjači, i o pitama i ostalom.
Ono sa tatom i pitalicom ti je iz Vukovih zapisa samo što se odnosi na lubenicu, mada, iskreno rečeno, može da se odnosi i na tikvu
Pisala sam i o:
Badnjoj večeri, američkom Danu zahvalnosti, ukrasnim tikvicama, lekovitosti, hranljivosti...
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:39 am----
| goga citat: |
| Moja prva asocijacija na tikvu je: noć vještica A druga na pitalicu koju me naučio tata kao malecku: "Što je to: puna škola đaka, niotkuda vrata" - možda ti posluži za naslov teksta Treće: štrukli s tikvama, pohane tikvice sa sirom, mljac Četvrto: postoji ona ukrasna tikvica, ne znam kako se zove, ali kad se osuši naprave se rupice s oba kraja, iznutra očisti, i u mom kraju se u dobra stara vremena koristila za vađenje vina. Nazivamo je "šief". Eto možda sam malkice pomogla, ili sam fulala u onome što tražiš |
Kad smo kod asocijacija na zadatu temu...lepsa je ona o Pepeljuzi i njenoj kociji od bundave.
Na Kordunu se velike okrugle tikve nazivaju masirache i sluze uglavnom kao hrana svinjama, ali moze se od njih spremiti i vrlo ukusno jelo, a osusene kostice su deca vrlo rado jela zimi. Ukrasne male tikvice je moja baka zvala krasulje i nekad ih je dodatno znala jos ukrasiti ornamentima od raznobojne vune i to je visilo na zidu kao ukras.
Ne znam da li smo na dobrom tragu, pisuci ovako...Neno, javljaj da li da nastavim ili...
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:42 am----
Ha, pa onda ti i nisam baš pomogla, obzirom da smo na isto mislile
A jesi spomenula koštice? Sjećam da je moja baka tikvama hranila svinje, a koštice bi izvadila i sušila u rolu, a poslije bi ih "luzali" - naš naziv za papanje koštica!
Ako mi još nešto padne na pamet javim!
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:44 am----
Gardenijo, ne piši poruke istovremeno sa mnom i ne misli isto što i ja!
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:46 am----
Ej, Gardi pa ovo je odlično
Moj otac je bio rodom sa Korduna i ja sam tamo odlazila kao dete ali to za mesirače nisam znala, a ni za naziv krasulje. A za Pepeljugu je tek super!!!!Hvala puno
Gogo, hej ovo je dobro ''luzali'', kažeš?, nisam čula za to!!
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:47 am----
| goga citat: |
| Gardenijo, ne piši poruke istovremeno sa mnom i ne misli isto što i ja! |
to važi i za tebe
Poslato: Uto Sep 06, 2005 12:53 am----
Neno, ovo ti je već verovatno poznato, ali za svaki slučaj, preneću ovde neke stvari iz članka "Čudesan svet tikve: Hrana, lek, ukras" iz revije "Moć prirode" broj 143, april 2005, autor Dipl. Inž. Dževad Balalić.
Prvo, šta o tome kaže Dr. Janoš Berenji, naučni savetnik u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
"Tikva je, u stvari, zbirni naziv za više biljnih vrsta koje pripadaju rodu Cucurbita ( uzeo sam sebi za slobodu da ispravim grešku iz originalnog teksta, gde stoji "familiji" - pr.Bca.). Njihova prepoznatljiva kakrakteristika su jednopolni cvetovi, koji se nalaze na istoj biljci. Tikve gajene kod nas uglavnom su žutih cvetova."
Takođe, Dr. Berenji kaže da postoji desetak vrsta ovog roda koje se gaje kod nas.
Pored toga što se meso i seme tikve koristi u ljudskoj ishrani, kvalitetna je sirovina za pripremanje stočne hrane, a koristi se i u prehrambenoj industriji kao baza za mnoge voćne sokove.
Značajna je i kao lekovito sredstvo - zahvaljujući visokom sadržaju celuloze, čisti organizam od otpadnih materija, a ima i dobro diuretičko delovanje. Zahvaljujući vitaminima zimi povećava otpornost organizma. Beta-karotin ispoljava antikancerogeno dejstvo mesa poloda.
Seme tikve je posebno dobar izvor magnezijuma, fosfora, bakra i gvožđa. Ima dosta i proteina u kojima se nalazi vitrulin, koji se, opet, koristi pri detoksikaciji amonijaka. Sadrži i određenu količinu vitamina E.
Poslato: Uto Sep 06, 2005 1:00 am----
Bonanca, hvala puno jer si me podsetio na bazu za sokove. i antikancerogenost.
Poslato: Uto Sep 06, 2005 1:09 am----
Tsneno, a vidi ovo:
U afričkom plemenu Dogona, koje obitava u Nigeru, znaju da je svijet stvorio Vrhovni bog, veliki mag cijelog svemira, Vodeni Nommo, i to tako da je na Mjesečevu svijetlost koja se probijala iz tmina prostora iznio tikvicu koja je dotad plutala po mračnoj površini golemog oceana i pretvorio je u Sunčevu maternicu iz koje su se uz Nommovu pomoć stali rađati ljudi, životinje, biljke. U početku su i oni plutali beskrajnim morem sve dok čin rađanja nije bio dovršen. Tada je Nommo pojeo tikvicu i nakon što ju je dva dana probavljao, izbacio ju je iz tijela skrućenu, tešku i tvrdu pa je ona, budući da nije više mogla plivati, potonula na dno, a onda se izdigla kao Prva Zemlja iznad Prvog Mora. Na to prvo čvrsto tlo stali su se penjati već očajni i izmoreni ljudi, životinje i biljke, a oni koji nisu uspjeli u tom iznurujućem pothvatu utopili su se i nošeni strujama,...
i ovdje još nešto:
www.gradiste.com/TRADI...ikvice.htm
Poslato: Uto Sep 06, 2005 1:36 pm----
Gogo, ovo sa plemenima je genijalno
kakav će to tekst biti Moraću kada bude objavljen da vam ga ''serviram'' ovde
Poslato: Uto Sep 06, 2005 1:56 pm----
| tsnena citat: |
| Gogo, ovo sa plemenima je genijalno kakav će to tekst biti Moraću kada bude objavljen da vam ga ''serviram'' ovde |
Bice nam drago
Poslato: Uto Sep 06, 2005 5:55 pm----
A zast niko ne pomenu pecenu pecu u rerni sporeta na drva i to na Bogojavljenski mraz
Poslato: Uto Sep 06, 2005 11:39 pm----
| tsnena citat: |
Moraću kada bude objavljen da vam ga ''serviram'' ovde |
A negooo?
Jedva čekam, znam da ćeš temu obraditi fenomenalno!
Poslato: Sre Sep 07, 2005 2:15 am----
Uncle dobro spomenu, nitko nije rekao da se može peči u rerni, buča, bundeva ali ona fina slatka, jaooo što ja to volim, i samo gledam kad im je vrijeme da dođu na plac, da kupim ogromnu i zapečem u rolu.
Mi svi u kuči to obožavamo, prošle godine je i Balto jeo
, a ove godine ču ponuditi i Kikiju pa da vidim šta če on Jedva čekam kad stigneee, mljac
Poslato: Pet Sep 09, 2005 12:09 am----
[quote="goga"]
| tsnena citat: |
A negooo? Jedva čekam, znam da ćeš temu obraditi fenomenalno! |
Hvala, Gogo
Poslato: Pet Sep 30, 2005 10:51 pm----
Obećala sam još poodavno da ću postaviti tekst o tikvama na forum da ga vi, moji ''pomoćnici'', možete pročitati.
U znaka zahvalnosti za dobre ideje evo teksta (još nije objavljen tako da mu je ovo premijera, osim što ga je videla moja urednica)
Njeno jesenje veličanstvo – tikva
Tikva, tikvica, dulek, bundeva, misirača, lufa, bela bundeva, belokorka, ludaja, bela buca, budimka, muskatna tikva, sudovnjača, bela ludaja, dudanja, bundevka, žuta tikva ili, ako vam je zgodnije na latinskom porodica Cucurbitaceae, nazivi su za različite vrste ove veličanstvene biljke. Pored izuzetne hranljivosti i lekovitosti za nju su vezane priče od kojih se ježi koža i podiže kosa na glavi. Neizostavan su ukras i simbol praznika koji se obeležava i slavi zadnjeg dana oktobra tzv. Helovin (Halloween) ili Noć veštica. U jesen, išarane ljudskom rukom ili prirodno, predstavljaju lep ukras koji unosi toplinu i veselje u naše domove.
Običajne tikve
Tikva je u pravoslavim običajima našla svoje mesto. Zajedno sa žitom, orasima, suvim smokvama pečeni dulek se nalazi na trpezi za Badnje veče. Tada je simbol plodnosti, a istovremeno je izuzetno zdrava hrana u vreme posta pred Božić.
U Vojvodini ona je nezaobilazni motiv i obeležje načina života i tradicije (pored gusana, kulena i somborskog sira). Neki gradovi, poput Kikinde, je uzimaju za svoj simbol (znate onaj prizor: Lala stoji na velikoj ludaji zagledan negde daleko u ravnicu). Kikinđani tikvu ludaju smatraju toliko važnom da su joj posvetili čitav praznik, ''Dani ludaje'', koji se priprema skoro čitave godine i slavi kao veliki vašar.
U zapadnim zemljama tikva je neizostavni ukras u priči o Helovinu ili Noći veštica. Priča je započela još u davna vremena i vodi poreklo iz paganskih keltskih običaja koji su zadnjeg dana oktobra slavili kult smrti. Prema tom verovanju se krajem oktobra završava vladavina leta i svetlosti, a počinjala vladavina kneza smrti. Noć zadnjeg dana oktobra je vreme kada se duše mrtvih vraćaju u svoje domove i mešaju sa živima. U prozore se stavljaju izdubljene bundeve sa svećama, verovano da bi dušama mrtvih osvetle put.
U američkoj istoriji daje joj se počasno mesto zajedno sa kukuruzom i ćurkama. Naime, da Indijanci nisu doseljenike naučili da koriste ove blagodeti prirode verovatno bi umrli od gladi. (Kako su se doseljenici njima ‘’odužili’’ za tu ljubaznost sasvim je druga priča!) To je razlog što se u Americi na Dan zahvalnosti obavezno za svečani ručak serviraju pita od bundeve, ćureće pečenje i kuvani kukuruz ( možda ne baš tim redosledom!).
Najinteresantnija priča o tikvama, u kojoj im je pridat najveći značaj, ispričana je u afričkom plemenu Dogona. Po tom predanju tikvicu je Vrhovni Bog pretvorio u matericu iz koje su se rodila sva stvorenja na našoj planeti.
Biljka od koje se ništa ne baca
Na ovaj ili onaj način ova se biljka koristi bez ostatka. Mesnati deo ploda se najčešće upotrebljava kao hrana za ljude i stoku zbog izuzetnog bogatstva mineralnim materijama (ima najviše bakra, gvožđa, kalijuma, fosfora), vitaminima (A, C, E i vitamina grupe B), biljnim vlaknima i drugim hranljivim materijama. S druge strane zbog male količine masti i šećera ima nisku energetsu vrednost –100g bundeve ima samo oko 30 cal (126 kJ), pa joj to daje izuzetan dijetetski značaj. Semena se takođe koriste u ishrani samo što su, za razliku od samog ploda, energetski mnogo bogatija, čak i 20 puta. Verovatno da ne postoji osoba koja nije bar u nekom periodu svog života uz neki dobar film ili utakmicu grickala bele semenke. Iz semena se može da cedi ulje zlatnožute do tamnozelene boje. Veoma je važno da se to uradi hladnim postupkom jer je tada ulje najhranljivije i lekovito.
Plod i seme su prava riznica lekovitih materija što je narodna medicina priznavala od davnih vremena. Tako se od davnina koriste za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja i prostate, a kod dece imaju odličan učinak na crevne parazite (gliste). U novije vreme ovom ukusnom narandžastom ‘’mesu’’ pripisuju se i antikancerogena svojstva. Postoji još čitav niz lekovitih svojstava o kojima bi se moglo ispredati nadugačko i naširoko i predstavljati temu za sebe, ali mi ćemo se zadržati na već rečenom.
U tradiciji našeg seoskog domaćinstva izdubljene i sasušene tikve koristile su se kao različite vrste posuđa: za zahvatanje vode, pijenje rakije, slanici itd. U neka ranija vremena deca su učila da plivaju zahvaljujući upravo ovim ''svestranim'' biljkama. Sasušene tikve su lagane i njihovim povezivanjem pravljeni su pojasevi za neplivače. Danas se kod nas u mnogim krajevima one šaraju i ukrašavaju na različite načine i, pošto su izgubile upotrebnu vrednost, postaju lepi suveniri.
Cvet tikve je dobra paša za pčele i kažu da med posle takve ispaše dobija poseban ukus. Cvet je vrlo interesantan po tome što je otvoren samo u toku prepodneva i svakog dana se otvaraju novi cvetovi.
Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi, koriste se za ishranu stoke. Tako su obuhvaćeni i iskorišćeni svi biljni delovi, kao što sam vam i obećala u samom podnaslovu. Vidim vas kako kažete: ‘’A koren, zašta se on koristi?’’ Prosto ste srećni da ste me ‘’uhvatili’’ jer koren se sigurno ni za šta ne može iskoristiti! Varate se, može. Naime, tikve se mogu ikoristiti da se na njih kaleme lubenice i dinje. Tada je prinos bostana bolji jer tikve imaju snažan i dobro razvijen korenov sistem.
Možda niste znali da ...
... tikve spadaju među najstarije gajene biljke. Na evropski kontinent prenete su još u dalekom 16. veku iz Centralne (Meksiko) i Južne Amerike.
... posebna vrsta tikve, tzv. lufa, se koristi kao sunđer za kupanje i masažu tela tako što se njeno suđerasto tkivo očisti od semenki i osuši.
... prosečna težina ploda može da iznosi 2-4 kg, mada ima i ekstrema poput one u Americi koja je težila preko 600 kg ili u Belgiji na takmičenju za najtežu tikvu gde je pobedila ona težine 444 kg.
... se u prehrambenoj industriji koristi kao baza za većinu sokova.
...sazrevaju i beru se u jesen ali se na prohladnom, suvom mestu mogu sačuvati sve do proleća i tada jesti u slast.
Poslato: Pet Sep 30, 2005 11:30 pm----
Neno,odlican tekst!!!!!
Poslato: Pet Sep 30, 2005 11:58 pm----
Hvala, Prle
Poslato: Sub Okt 01, 2005 1:23 am----
Toooo, Tsneno!
Tekst je fenomenalan!
A otkud ti da se mogu lubenice kalemiti na tikvu, to još nisam čula! Obzirom da sam ja imala već dva neuspješna pokušaja dobivanja velikih, sočnih lubenica (ispale su mikine, bljedunjave), trebalo bi ovo probati, nikad se ne zna!
Kad tekst bude objavljen skeniraj nam, da ga vidimo sa svim dodacima, mislim sa sličicama, ako ih bude!
Poslato: Sub Okt 01, 2005 7:01 am----
Neno,
hvala ti za ovaj neobicno inetresantan i veoma iformativan tekst!
Poslato: Sub Okt 01, 2005 7:04 am----
Evo i moga priloga ovoj temi:
Poslato: Sub Okt 01, 2005 8:12 am----
Poslato: Sub Okt 01, 2005 11:07 am----
Lubenica,to jest njena mladica se kalemi na tikvu Vrg i tada kao što je Tsnena rekla lubenica razvija snažan i duži korenov sistem pa lakše dolazi do vlage i potrebnih sastojaka u zemlji.Ovo se radi i ima značaj samo kod hibridnih primeraka lubenica i tada je prinos dosta veći a pojedinačni primerci dostižu impozantnu veličinu to jest težinu od 15 do 30 kg u nekim slučajevima i više.
Poslato: Sub Okt 01, 2005 1:04 pm----
Drago mi je da vam se tekst dopada
(samo sam se ''poplašila'' da će ga Njegova Visost pojesti! ). Poslaću vam ga i skeniranog kad ga objave, jer tada izgleda mnogo lepše. Evo jednog mog teksta iz prošlog broja PET Planeta, da vidite kako to izgleda
Poslato: Sub Okt 01, 2005 3:36 pm----
bravo neno!
podstaknut ovom temom u lekovito bilje stavicu recepte od bundeva koji pomazu kako je nena napisala:" Tako se od davnina koriste za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja i prostate, a kod dece imaju odličan učinak na crevne parazite (gliste)."
bravo jos jednom.
dita je u pravu,hibridi se kaleme na vrg i daju odlicne rezultate.
Poslato: Sub Okt 01, 2005 3:49 pm----
Tekstovi su sjajni! Posebno me je fascinirala kaulerpa
Postojala je slična napast, neki lokvanji ako se dobro sećam, u jezeru Tanganjika u Africi.. mislim da su je se rešili pomoću nekih pužića koje su veštački naselili u jezero.. ovo je izgleda veći problem
Poslato: Ned Okt 02, 2005 12:28 am----
Neno ovo ti je savrseno kao i sve drugo sto radis!
Evo mali prilog i od mene, ako nije kasno:
Poslato: Ned Okt 02, 2005 12:31 am----
...jos ove tri
Poslato: Ned Okt 02, 2005 7:26 am----
Evo jos jednog lepog detalja koji se ovde svakodnevno srece pri kraju jeseni:
Poslato: Pon Okt 03, 2005 8:47 pm----
Hvala svima, divni ste (kao i uvek uostalom
)Alex, kaulerpa je veliki problem i o njemu se nedovoljno govori. Ponašamo se kao nojevi kad zabiju glavu u pesak, ne vidimo tu napast i onda ona ne postoji. Tako su se ljudi slično poneli i prema ambroziji da bi danas imali problem sa kojim je teško izaći na kraj. Slično će, ako se nešto ne preduzme, biti i sa ovom algom samo na morskom dnu.
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:24 am----
AuUu Sladolež, što je ovo divnoo, moram priznati da bih rado da mi jedna takva ukrasi dnevni boravak
, stvarno su predivne .
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:32 am----
Stano da li si dobila paketic sa sjemenom ukrasne tikvice i jos nekih sjemena cvijeca?
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:35 am----
Jesam Fatkice, to na proljeće moram van saditi, pa čekam
, usput moram napisati točno kako se zovu, da znam dalje slati
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:43 am----
Nisam se sjetila da ti posaljem tikvica koje sam ubrala ove jeseni, dijelim ih gdje cu sa njima tolikim, ima ih raznih vrsta, ali nema veze imamo saobracaj dobar to mozemo uvijek poslati.Dok jos nesto saberem pa vidjecemo do proljeca ima vremena.
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:50 am----
| Stanislava citat: |
| AuUu Sladolež, što je ovo divnoo, moram priznati da bih rado da mi jedna takva ukrasi dnevni boravak , stvarno su predivne . |
Poslato: Pet Okt 07, 2005 1:51 am----
Slado tako te volim , pripremi jednu barem finu za mene , ja ču čekati
Poslato: Pet Okt 07, 2005 10:30 am----
Neno od sutra pa do kraja vikenda pocinju Dani ludaje u mojoj dragoj Kikindi pa od nedelje ces najverovatnije na bilo kom kikindskom sajtu naci nesto,probaj Kikindaonline!POZDRAV
Poslato: Ned Okt 09, 2005 6:32 pm----
I u mojim krajevima vlada vreme bundeva. Evo sta sam ja juce zabelezila:
Poslato: Ned Okt 09, 2005 6:33 pm----
....
Poslato: Ned Okt 09, 2005 6:35 pm----
I na kraju mogu da prijavim, da sam nakon jako puno godina pronasla bundevu koja ima identican ukus kao one kod nas u Vojvodini.
Poslato: Ned Okt 09, 2005 7:26 pm----
uuu kako su lepe te šarene koje dotiče tvoja ruka Orhi!
viđao sam slične ali male, patuljaste.. tako krupne šarene, pa još takvih čudnih oblika nisam nigde viđao!
Poslato: Ned Okt 09, 2005 7:51 pm----
Orhi, ti si pravi drug.
kad bih ja, da nije tebe, imala prilike ovo da vidim. Sad si me inspirisala (onim ''u svetu bundeva'') da napišem još nešto ako je moguće sada to dodati. Hvala ti puuuuuno!
Poslato: Ned Okt 09, 2005 7:59 pm----
Neno,
nema na cemu. Drago mi je da sam barem nekoga uspela da inspirisem.
Poslato: Uto Okt 11, 2005 3:59 am----
Mogu da potvrdim da je bundeva bila odlicna...mljac!
Poslato: Sre Okt 12, 2005 10:15 pm----
Evo m oje ukrasne tikvice, tko hoce da donesem u osijek.
Poslato: Sre Okt 12, 2005 10:24 pm----
hej fatko...ove godine posijao sam samo onu dugacku bledo zutu i rodila je cak sam je i pojeo skuvanu...mljac...mljac
Poslato: Pet Okt 14, 2005 1:21 am----
Fatkice, ponesi za mene jednu ovu zelenu sa prugicama, baš mi je cakana, da si stavim u dnevni boravak
Poslato: Pet Okt 14, 2005 1:41 am----
svaka čast Fato!
Poslato: Pet Okt 14, 2005 11:34 am----
Naravno da cu ponijet korpu pa neka svi biraju a i tebi cu spremiti, akzi mi ko ce ti ponijeti mozda bih jos sta ubacila prosli puta sam ti zaboravila, moram zapisati.
Poslato: Sub Mar 04, 2006 2:10 am----
nabavio sam istu jednu onakvu višebojnu čudnog oblika na koju Orhideja pokazuje rukom, juu pii!
a je li zna neko šta je to tačno, bundeva ili tikva
Poslato: Sub Mar 04, 2006 6:01 am----
| alex citat: |
| nabavio sam istu jednu onakvu višebojnu čudnog oblika na koju Orhideja pokazuje rukom, juu pii! a je li zna neko šta je to tačno, bundeva ili tikva |
Alex,
tikve su ti ono sto je Slada okacila, one ukrasene i ofarbane, a bundeva je okrugla, debeljuckasta, mesnata, obicno narandzaste boje ( mada ima i u drugim bojama) i bez ikakvih dodataka, jako, jako ukusna......secas se kad si bio mali, pa kad ti je mama punila tikvice, e vidis, punjene bundevice nisi jeo
Poslato: Sub Mar 04, 2006 2:23 pm----
a jedu li se one najšarenije kao na tvojoj slici, kakvu sam i ja nabavio? ima hiljadu boja, mnogo je lepa!
ee, a uskoro ću je rascopati pa će biti semena i za druge zainteresovane, javite se na pp!
Poslato: Sub Mar 04, 2006 6:54 pm----
| alex citat: |
| :laugh a jedu li se one najšarenije kao na tvojoj slici, kakvu sam i ja nabavio? ima hiljadu boja, mnogo je lepa! |
Kako da ne?
I te bi trebale da budu dosta ukusne, a ako nekim slucajem nisu, znam nacin spremanja na koji im dodas neke finese i strasne su...javi sta si pronasao, pa ako ti treba recepis, tu sam.
Poslato: Sub Mar 04, 2006 7:21 pm----
Jednom davno u Mađarskoj kada sam bio mali
jeo sam te šarene tikve ukiseljene kao krastavci bili su odličnog ukusa.
Poslato: Pon Jul 31, 2006 10:45 pm----
Da li neko zna kako se priprema Patison tikvica?
Poslato: Ned Dec 10, 2006 9:07 pm----
Na forumu vec postoji tema tikve ali je ista obradjena sa drugog aspekta, ono sto mene interesuje jeste tehnologija gajenja tikve. Konkretno njeno uzgajanje radi semenki koje se prodaju na svakom koraku pa verujem da moze da bude unosno gajenje tikvi, ali neznam nista oko njihovog uzgoja. Ako neko zna nesto vise o njihovom uzgoju neka podeli svoja saznanja.
Poslato: Pet Mar 16, 2007 10:56 am----
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, zavod u Bačkom Petrovcu ima program sa tikvama, tikve golice, uljane tikve, ukrasne... 021 780-365
Poslato: Sre Jun 27, 2007 1:59 pm----
Proljetos sam u ZG sjemenarni kupila, medju ostalim, vrećicu tih buća od Semenarne Ljubljana.
Upute za sadnju: razmak 1 metar, razmak izmedju gredica 1,5m. Narandjaste tikve kruškastog oblika težine 1,5-2,5kg, s narandžastocrvenim mesom, uspijevaju na dugim vriježama. Koriste se za pečenje, pohanje, variva i juhe. Mogu se dugo skladištiti.
Jjemenja je za cca 9 biljaka.
U vrećici su bile 3 sjemenke. No iz njih je izašlo, kako moj sin kaže: "Div biljaka": svaki dan iz svake biljke izraste po 3-4 nove vriježe, a sve narastu po pola metra. Prekrile bi mi cijeli prednji i stražnji vrt da ih ne režem svaki dan. Kako nisu baš uz rub, nego po 2 metra od ruba, tako sam ih pustila da izadju van iz vrta, pa preko beton.puteljka na livade; tamo ih puštam. Dugačke su 8-9 metara, ali su šire nego duže, i stalno bacaju nove izboje. Narandžastih cvjetova otvorenih ima oko 10-15 biljci, traju 2-3 dana a onda cvijet otpadne i stvara se bućica (ili ne; valjda su to muški cvjetovi koji ne rode?)
PROBLEM je u tome što mi svaka bućica za par dana strune!!!
Uopće ne raste, nego strune. Podmetala sam daskice, kamenje, pločice raznih vrsta; dizala ih u vis preko plota, uvijek isto: cvijet otpadne, ostane narandžasta bućica velika koliko da spojiš palac i kažiprst, i takva nakon par dana strune.
U čemu je štos?
Što da radim?
Savjet: ako itko eksperimentira sa Divom Biljaka, neka ga posadi uz rub vrta, ili još bolje bar 3 metra od ičega, s tim da na preostale 3 strane ima po 8 metara koje može zauzeti Div Biljaka. Da se ne borim s njih 3 bio bi mi užitak gledati kako naočigled rastu!
Poslato: Čet Jul 05, 2007 1:51 pm----
Evo sama sam našla odgovor na svoje pitanje, tj. odgovor se pojavio sam:
prvih 30-ak bućica po biljci je strunulo, bacila sam ih, a sada su neke bućice nastavile rasti, svaki dan su veće: imam već oko 5 buća po biljci teških preko kile i dalje rastu, svakodnevno, zdrave, žute i okrugle, a i još neke rastu, a sve je puno novih cvjetova i novih (kilo) metara Diva Biljaka. Da su sve buće uspjele imala bih... preko 50 buća po biljci, izašloj iz jedne koštice.
Valjda je normalno da puno bućica istrune, kud bi došli da sve uspiju?
Opomena: Diva Biljaka sam kupila kod ukrasnih biljaka, bez opomene da treba bar 20 m2 po biljci, uz ogradu po kojoj ju vješaš. Prekrasna je kao pokrivačica tla, i nikakav korov ne izbija ispod mora listova. A i cvjetovi su krasni, žuti, buketi drže po tjedan dana u vodi.
Poslato: Ned Avg 05, 2007 5:04 pm----
Jel to ta? Već smo ih se prenajeli. Stvarno su zauzele puno prostora,srećom sam ih posijala na posljednju gredu u vrtu pa se sada "šepuri"po travi.
Poslato: Pon Avg 06, 2007 11:00 am----
DA!!!
Točno ta!!!
Samo nakon zadnje oluje, pred 10-ak dana, svi listovi su naglo uveli pa sam većinu pošišala, kao i izboje iza zadnje buće, ali buće zriju, divne su!
Imaju relativno malo mesa kad izvadim sjemenke, al kak je to FINO!
Naaaj finije je kad ih ogulim i narežem u one "polumjesece", i to jednostavno SPOHAM: takav puni, medni okus, a ide i uz meso (pečeno) i samostalno, kao neki polu-slatkiš, lagani obrok, ma čudo jedno!
A koji je tebi najbolji recept?
Slatko: probala sam samo pošećeriti očišćene kriške i ispeć ih u roru, al nam nije tak fino kak ljudi vele da bi trebalo bit. Znaš li ti koji recept za slatko?
I: htjela bih sačuvati sjemenke za nagodinu. Dal je dovoljno da ih očistim (operem?), posušim na krpi ili novinama, i stavim u papir u špajzu do nagodine, ili treba narediti nekaj posebnoga?
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:28 am----
Posto je stigla jesen ......... jos malo, da prikazem tri vrste bundeva za peci, kolace, supu............ koje sam odgajao u basti!
Prva sorta je F1 hibrid sa genetskim potencijalom do 50-80 kg ali na zalost zbog izuzetno suve i vrele godine (a i malo sam kasno dosao do semena) kod mene ce primerci sa slike biti mozda malo vise od 30-tak kilograma.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:34 am----
Druga sorta nije hibrid i u pitanju je Puter bundeva (u slobodnom prevodu) genetskog potencijala oko 4 kg/kom. Kod mene ce iz istih razloga kao predhodne biti 2 do 3 kg.
Poslato: Pon Sep 17, 2007 9:40 am----
Treca sorta je Muskatna spanska za pecenje .... kuvanje..Genetskog potencijala oko 2 kg/kom , kod mene iz istih razloga neverujem da ce mnogo najveci primerci premasiti 1 kg. Nije Hibrid u pitanju!
Poslato: Čet Sep 27, 2007 10:44 pm----
Pozdrav. Molila bih za seme te hokaido bundeve, ako moze i ako uspe to sa susenjem (trebalo bi
)Ja sam trazila ali nisam uspela da nadjem
Poslato: Pet Sep 28, 2007 12:00 am----
Nemam iskustva s njima ali cesto sam stavljala tikvice (a sistem je isti)svih boja,zelene,sarene,bijele, cak i ukrasne i ponekad bi i meni u pocetku radjanja samo na jednoj stabljici pocele truliti i kad te trule poberem ostale koje se pojavljuju budu zdrave.
Samo sto ja sve vrste stavljam u gnijezda- na prekopanoj zemlji napravim velika gnijezda,udubine u koje sa vecim razmakom stavim po 3 sadnice,vole dosta gnoja a dobro je u tu udubinu stavit i slame. Takav nacin sadnje je jako dobar i praktican narocito zbog zaljevanja i dobrog natapanja.
Djubrivo nikad ne stavljati direktno na stabljiku a narocito dok su biljke jako male -vrlo lako pregore bas kao i krastavci.
Sadnice je jako lako sam napravit iz sjemena ( zbog velikog broja puzeva i sl/ nikad ne sijem direktno u zemlju jer mi sve pojedu i isklijana biljka bude sva operusana nego sijem u plasticne case od 2 dl i kad dodju na najmanje 3 lista (to je opce pravilo za podrezivanje i presadjivanje da biljka ne smije biti ispod 3 lista/ presadjujem u pripremljene kucice.
Dalje se biljke sire po zemlji ili ako su puzavice na drvca.
Inace, ja bih volila sjeme dzinovske bundeve i vrlo rado bi isprobala do koje velicine bi mi narasla.
inace na netu imas jako puno recepata bas s tom bundevom
Poslato: Ned Maj 11, 2008 10:42 pm----
KAo i svaka druga tikvica.
Poslato: Ned Maj 11, 2008 11:48 pm----
I još se mogu jako mlade patison tikvice kiseliti kao što se kisele krastavci.
Poslato: Pon Maj 12, 2008 6:44 am----
Patison tikvice su mi pomalo bljutave (sto kao i japanska (ona bodljikava penjacica) ali sve je stvar ukusa.
Poslato: Pon Jul 21, 2008 7:33 pm----
Može li mi neko reći, koja je ovo vrsta tikvice?
Ja sam pionir u povrtarstvu i kao i sve druge kulture, tako sam i ove tikvice kupila kao rasad za klopu i naravno, ništa mi nije bilo čudno, dok ove tikvice nisu počele da rastu (i raaastu) i dobijaju tamnu boju po sebi.
Naravno, najvažnije pitanje je - dali ja mogu ovu vrstu tikvice lepo secnuti u supu i sl djakonije?
Poslato: Pon Jul 21, 2008 8:21 pm----
Naravno da možeš! Koriste se isto kao i one bele. Kad su jako mlade ne moraš ih ljuštiti. Imaju malkice drugačiji ukus od običnih.
.Ove tikvice obično zovu cukini, mada je to italijansko ime za tikvice, verovatno su prve ovakve kod nas došle iz Italije pa se ime odomaćilo.
Ovde ima nekoliko slika raznih vrsta tikvica.
Poslato: Uto Jul 22, 2008 12:59 pm----
Hvala Maženka,
već sam našla i isčitala dosta stranica o "mojim" tikvicama - zucchini.
I imaš pravo, mogu se spremati kao naše obične tikvice, s jednim izuetkom - cvet zucchini tikvice je takodje specialitet!
U klasičom japanskom jelu - Tempura - cvet se umače u Batter tj. mix brašna, vode, jaja i začina i na par sekundi spusti u vrelo ulje... jedva čekam da probam.. prijatno
evo i jedne internet stranice, sa nesto slika.. mljac
www.missioncochon.com/...mpura.html
Poslato: Čet Avg 21, 2008 2:41 pm----
Bok ljudi,
hitno mi trebaju uputstva kako i kada se uzimaju sjemenke tikvica za slijedeću godinu, kako se čuvaju preko zime i kada se siju u proljeće (direktno u vrt ili se rade flanci na toplome).
Eto...toliko...pa hvala
Chainee
Poslato: Čet Avg 21, 2008 4:34 pm----
Kada tikvica sazri, možeš izvaditi seme i dobro ga osušiti na nekom papiru. Spremi ga negde za sledeću sezonu i to je to. Ukrasne tikvice mogu ostati cele zime, da se osuše, a na proleće se izvade semenke, ili u toku zime ako počne plod da trune. Bitno je samo dobro osušiti seme pre spremanja i najbolje je seme čuvati u papirnatim kesicama.
U proleće, se mogu sejati na stalno mesto u baštu - april mesec, jer su to toploljubive biljke, ili se proizvodi rasad setvom u male saksijice. Prilikom presađivanja iz saksije se vadi ceo sadržaj zemlje da se ne poremete žile, jer bundeve dosta teško podnose presađivanje. Ako se u jednu posudu posije više semenki i biljke odvajaju pri presađivanju, takve biljke boluju i ako ne propadnu velika je verovatnoća da neće biti plodova.
Poslato: Čet Avg 21, 2008 6:48 pm----
hm..ok... naime ja imam one zelene tikvice za variva i rendanje. Dakle ove moje od kakvih 30cm dužine i 3 kg imaju spremne sjemenke unutra?
Pozdrav
Poslato: Čet Avg 21, 2008 6:57 pm----
Plod mora da bude zreo, probaj noktom da zagrebeš po površini, ako nema oštećenja plod je zreo. Vidi se i po promeni boje kada je zrela tikvica.
Poslato: Čet Sep 11, 2008 10:10 pm----
Ponekad se dogodi da biljke ne rastu pravilno. Patison tikvica je "odlučila" da malo drugačije raste.
Poslato: Sre Apr 22, 2009 4:24 pm----
Da li neko zna sta da radim sa kabaucha tikvom? kupila sam je ali na internetu nema nista o njoj, zelena je okruglo plosnata srednje veličine.
Poslato: Čet Apr 23, 2009 8:47 am----
Ovdje jedna vrtlarska početnica.
Da li se smiju saditi u blizini razne vrste tikvi i krastavci (da se ne pomiješaju i izgube osnovna svojstva)? Svatko kaže drugačije pa sam zbunjena.
Hvala!
Poslato: Čet Apr 23, 2009 1:01 pm----
Zasigurno se neće promeniti ove godine, tek ako uzimaš seme može se desiti da su se ukrstile sorte, ne vrste, znači mogu se međusobno ukrstiti različite sorte krastavaca, i različite sorte tikvica, nikako se ne ukrštaju tikvice i krastavci. Ako svake godine kupuješ seme, nema problema, sadi kako Ti odgovara. A tek ako kupiš hibride... Neće se izmešati ni sorte, ali ne vredi skupljati seme za dogodine.
Poslato: Pet Apr 24, 2009 12:51 pm----
Hvala!
Poslato: Sub Sep 12, 2009 3:44 pm----
| mazenka citat: |
| Ponekad se dogodi da biljke ne rastu pravilno. Patison tikvica je "odlučila" da malo drugačije raste. |
Što je blesava...... Leži i raste..:hh.A, kako ja da znam da je moja lufa tikvica zrela? Prvi put sam je posadila i veze nemam kad će biti zrela....
Poslato: Ned Jul 04, 2010 7:05 pm----
da malo osvezimo temu sa Beogradskom tikvicom
Poslato: Ned Jul 04, 2010 8:38 pm----
Imam i ja prilog:
P.S. Prvu smo pojeli pre dve sedmice.
Poslato: Ned Jul 04, 2010 8:40 pm----
blago vama mljac... i mi cemo uskoro
Poslato: Ned Sep 12, 2010 4:24 pm----
da li je cucurbita ficifolia tikvica ili krastavac? Da li je nko sijao i kakvog je okusa? Ja bi sijala na balkonu kao minijaturno povrce ako je to moguce jr mi se cini da je to nekakav mali plod i sitno lišće
Poslato: Sre Jan 26, 2011 6:49 pm----
Imam pitanje za tikvu Hokaido da li se sije uz ogradu pa se penje ili na zemlju da "leži"
Poslato: Čet Jul 28, 2011 10:22 pm----
Imam jedno pitanje:
Uz rasad paradajza sam dobila jos nesto. Bilo je u istoj casici ,pa sam odvojila korencice i posadila. A ne znam na sta mi lici. Ima vrezu kao tikva, a ima bele cvetove precnika 8-10 cm.Jos uvek nema plodove,a ni zenske cvetove. Evo slicice, pa ako neko zna, neka ga identifikuje.
Poslato: Pet Jul 29, 2011 7:51 am----
Narverovatnije je Lagenaria siceraria odnosno vrg....imam i ja dosta vreza ali jos ni jedna ne zamece plodove...
Poslato: Čet Avg 04, 2011 9:05 pm----
Ja posedujem hokaidi tikven ,zelenkaste,narandzastei zuckaste koje rastu do 3 kile a imam neke dzinovske rekord te bunde u Kanadi 2008 god bio 496 kila ja sam imao prosle godine 40 kilograma a sada sam vagao pojedine imaju i po 50 kila.
Poslato: Uto Dec 06, 2011 11:51 am----
Treba mi jedna narandzasta okrugla bundeva sto pre. Nije za mene. Ovde u Uzicu ne mogu ni od koga da nabavim. Da li bi neko mogao da mi pomogne, da mi posalje. Javite se.
Poslato: Ned Dec 11, 2011 8:41 pm----
Jeste li dobile seme HOKKAIDO
UCHIKI KURI bundeve i te dzinovske hibridne?
Poslato: Ned Dec 11, 2011 8:44 pm----
Hoce li neko da mi posalje seme te dzinovske, ili makar da mi kaze ako zna gde imam da kupim ili narucim?
Poslato: Sub Sep 01, 2012 6:09 pm----
moze li mi neko reci gde mogu nabaviti suve tikve koje imaju interesantne oblike koje mogu da ukrasavam. Hvala
Nigde ne mogu naci da neko to prodaje
Poslato: Pon Okt 22, 2012 9:12 am----
Pogledaj na pijacama.
Evo moje smokvoilisne tikve - uspjela sam je uzgojiti u posudi ali samo 1 plod na njoj:
Poslato: Pon Okt 22, 2012 1:07 pm----
Samonikla tikvica u mom dvorištu...u punoj zrelosti joj plodovi narastaju i preko 60 cm. a nemaju onaj karakterističan ukus tikvica, bliži je ukusu krompira...
Poslato: Pon Okt 22, 2012 2:37 pm----
Mozda si je pustio da previse naraste pa je bezukusna, te prugasteni nisu lose samo puno mannje a ove zute su za sjeme.
Poslato: Pet Okt 26, 2012 11:45 am----
| hoppla citat: |
| Mozda si je pustio da previse naraste pa je bezukusna, te prugasteni nisu lose samo puno mannje a ove zute su za sjeme. |
Za pohovanje ih koristim još dok su male, najviše do 20 cm. kad im je kora svetle boje, za jelo kada su veće ali im je kora još uvek zelena, a zrele koristim za pite
Poslato: Pet Okt 26, 2012 3:50 pm----
Bila juče emisija (nisam uhvatila od početka pa ne znam kako se zove) na RTS2 tokom popodneva, svašta nešto je bilo a sve u vezi tikvica!
Da li je neko gledao?
Poslato: Uto Maj 07, 2013 12:18 pm----
Posto je pristiglo vreme za sejanje bundeva, sejemo kako ko razne vrste ove ukusne i hranljive biljke.Gledajuci forum nisam primetila da je pomenuta jedna vrsta bundeve, a to je bundeva golica.Ako vec ima negde pisano o njoj ja se izvinjavam.Namera mi je jedino to da je spomenem i napisem nesto malo o njoj koliko ja znam.Ono sto ja znam o ovoj vrsti bundeve je to da se seje krajem aprila i pocetkom maja meseca.Gaji se zbog semenki koje su tamno braon, do tamno zelene boje. Semenke ove bundeve nemaju ljusku.Koriste se za proizvodnju ulja i u pekarskoj industriji.Semenke su ukusne i hranjljive.Inace bundeva se bere kada listovi pozute ,a plod dobije narandzastu boju, a to je u septembru mesecu. Tada se semenke vade , prethodno operu i suse.
Poslato: Uto Maj 07, 2013 12:38 pm----
Zanimljivo.
Poslato: Uto Maj 07, 2013 3:46 pm----
| Mirke-018 citat: |
| nemaju onaj karakterističan ukus tikvica, bliži je ukusu krompira... |
Mozda je Bolognese tikvica, malo lici, one nemaju ukus kao tikvice. Meni se mnogo vise svidjaju od obicnih belicastih, jela sam ih kao jabuke
Poslato: Uto Maj 07, 2013 10:20 pm----
Kod bundeve golice se isključivo koriste semenke, a sama bundeva se koliko ja znam ne koristi u ishrani ljudi.Može se dati kao hrana nekim životinjama.Njene semenke ste verovatno jeli ,ima ih u prodavnicama zdrave hrane.
Poslato: Čet Jul 04, 2013 8:09 am----
Lagenarie od Željka
Poslato: Sre Avg 20, 2014 3:03 pm----
Veliki pozdrav, da li mi neko može odgovoriti o kojoj se ovdje vrsti tikve tačno radi, drug ih ima ali ne zna koja je sorta?
Poslato: Uto Dec 09, 2014 10:49 am----
Poslato: Uto Dec 09, 2014 10:50 am----
Poslato: Uto Dec 09, 2014 5:07 pm----
^ ain't nobody got time for that!
Bas lepo izgleda,ja bih stavio u zamrzivac da mi ne propadne xD
Poslato: Uto Dec 09, 2014 5:58 pm----
Ево још једне за резбарење, ко нема другог посла. Могу да је пошаљем поштом, па после уметничке обраде да се опече и поједе- иначе скоро ће Божић!
Poslato: Sre Dec 10, 2014 10:18 am----
Mikulice, ovo je čudesno! Ko je ovo napravio? Svaka čast!!!!
Poslato: Sre Dec 10, 2014 6:46 pm----
to je moj rad ,mozete jos pogledati ovde, www.facebook.com/mihalj.m.siladji
Poslato: Sre Dec 10, 2014 10:32 pm----
Ove lagenarije kod nas zovu drugacije . Lejka, ajduk i duduk. razlika medju njima je primetljiva . ne jedu se ni slucajno nego su pre mnogo godina sluzile za vadjenje vode, rakije i vina .
Mogu i kao ukras. Ova velika bundeva [ mi na jugu je zovemo ] pecenka jer je izuzetno ukusna kada se ispece sa korom. Znam sta je tikva ali sta je bundeva to ne .
Mikulice , kako bre ovo napravi. Pa kao da si koristila neku spravu koja radi na struju. Cime sestro mila izduba ovo. Za mene je ovo remek delo. ja ovo nebih umeo da napravim niodcega.
Svaka ti cast tebi i tvojim zlatnim rukama .
Pozdrav sa juga .
Poslato: Čet Dec 11, 2014 12:16 pm----
Znaci ove bijele dugacke metarske tikvice nisu za jelo?
Poslato: Čet Dec 11, 2014 8:03 pm----
Mi to zovemo duduk i garantujem ti na nisu za jelo. Imamo tikvica u raznim bojama ali ove lugenarije sluze samo za vodu i vino. Tj. sluzile su pre mnogo godina .
Pozdrav
Poslato: Čet Dec 11, 2014 10:26 pm----
a ove metarske koje nemaju zadebljanje na dnu?
Poslato: Čet Dec 11, 2014 11:36 pm----
P njih zovemo duduk. Lejka je ona koja ima loptasto dno a ajduk je isti kao lejka samo mu je glava izduzena .
Nijedna od ove tri biljke nije za ishranu stoke a kamo li ljudi.
Nema nista unutra osim semenki, nemoj da te neko laze. A kada sazri toliko je tvrdo da ga i muskarac na pola prelomiti nemoze.
Pozdrav
Poslato: Sre Mar 11, 2015 10:21 pm----
palo mi je na pamet da probam da tikvice za pohovanje zasadim u dvoristu. htela bih da je zasadim u velikoj kanti ili mora u zemlju? da l treba posebno obradjena zemlja (orana, itd) ili ne?
proslog leta sam na 1 izletu ubrala ukrasnu malu tikvu vrlo lepu sa tamno zelenim vrhom i narandzasto belim dupetom. cuvala sam je kuci ali se brzo ubudjala. sada bih htela da je sadim, da kupim seme u apoteci, pa ako mi mozete reci nesto o njoj.
zivim u gradu, imam dvoriste pa nisam bas sigurna sta sve moze da uspe. jos ljudi svakakve savete dele.
Poslato: Sre Mar 11, 2015 10:22 pm----
palo mi je na pamet da probam da tikvice za pohovanje zasadim u dvoristu. htela bih da je zasadim u velikoj kanti ili mora u zemlju? da l treba posebno obradjena zemlja (orana, itd) ili ne?
proslog leta sam na 1 izletu ubrala ukrasnu malu tikvu vrlo lepu sa tamno zelenim vrhom i narandzasto belim dupetom. cuvala sam je kuci ali se brzo ubudjala. sada bih htela da je sadim, da kupim seme u apoteci, pa ako mi mozete reci nesto o njoj.
zivim u gradu, imam dvoriste pa nisam bas sigurna sta sve moze da uspe. jos ljudi svakakve savete dele.
Poslato: Pet Mar 13, 2015 12:24 am----
slucajno sam pronasla sliku od letos. ukrasne tikvice iz sela pored nisave
plus.google.com/photos...5714130195
Poslato: Pet Mar 13, 2015 12:55 pm----
Zdravo Nislijkorasne te sarene mozes slobodno u neku od saksija pa na terasu . Nije im veliki koren samo im obezbedi naslon[ kao ograda terase]. Mozes i pored ograde . Dubina rupe za semenke ne vise od 15 cmx15.
Za ove vece sto se pohuju treba ti nekoliko kvadrata u dvoristu. Primer. Na jedan kvadratni metar mozes posaditi 4 struka . Zalivaj redovno i imaces po nekoliko tikvica [ one bele duguljaste] od svake sadnice .
Probaj , moze i uopste nije zahtevna . Rupa za nju isto kao za ovu ukrasnu. Jedan riljac u dubinu , nista vise . Cak i djubre ako nemas nije bitno.
Pozdrav
Poslato: Pet Mar 13, 2015 2:00 pm----
meni su rekli da za tikvice za pohovanje treba posebni poljoprivredni uslovi, tako da je lepo cuti da moze i bez toga. covek ne treba da veruje svemu sto cuje. hvala Vojvodo da ovim savetima
Poslato: Sre Maj 27, 2015 5:29 pm----
To sto tako govore to govore iz razloga da se samo od njih kupuje a ne da se proizvodi. I ja proizvodim i prodajem aronije ali sam svakom ama bas svakom do tancina objasnio bas sve oko razmnozavanja i gajenja . Znaci, ukrasne tikvice i one bele i zelene za pohovanje mozes i u saksiju pa na terasu . Ove velike kao na slici [ mi ih zovemo pecenjke] moras u bastu . Nije bitno da li su na suncu ili u hladovini. Samo traze malo vise vode.