Poslato: Uto Okt 13, 2009 2:00 pm----
Zdravo svima,
Ja sam možda malo dosadan ali ponovo se interesujem za žir Američkog hrasta -
Quercus rubra. Imam izuzetno dobro iskustvo sa njim na mestu gde sam ga posadio a gde je pre toga bila šuma. Porast je neverovatan za tri godine. Pojedini primerci i preko tri metra. Zato sam rešio da još neke površine zasadim istim biljkama.
U obzir dolaze i druge vrste hrasta koje imaju dobar porast.
Pozdrav
Poslato: Uto Okt 13, 2009 7:30 pm----
Pa, dosta hrastova raste u principu brzo, to je pomalo mit da hrast kao takav sporo raste.Čak i lužnjak npr. relativno brzo raste, ako su mu povoljni uvjeti.
No, dotični iz naslova je ako se ne varam prvak u brzini rasta, raste stvarno jako brzo.
Poslato: Sub Okt 17, 2009 12:03 pm----
Мени је жао зато што се храстови слабо користе на зеленим површинама. Једино сам црвени амерички храст виђао у већем броју по Београду. Мени је то изузено дво. Где год кренем свуда виђам само платане
Иначе садио сам жирове лужњака пре 5-6 година и нису нешто специјално напредовали за то време. Можда им не одговара подлога.
Данас ћу да сакупим жирове рубре па ћу пробати са њом
Poslato: Sub Okt 17, 2009 11:58 pm----
| Раша citat: |
| Мени је жао зато што се храстови слабо користе на зеленим површинама. Једино сам црвени амерички храст виђао у већем броју по Београду. Мени је то изузено дво. Где год кренем свуда виђам само платане Иначе садио сам жирове лужњака пре 5-6 година и нису нешто специјално напредовали за то време. Можда им не одговара подлога. Данас ћу да сакупим жирове рубре па ћу пробати са њом |
Joj Raša, nemoj se ljutiti, nemam nikakvu lošu namjeru, ali zašto pišeš na ćirilici?Nemam ništa protiv tog pisma, da me odmah ne bi napali, niti želim ikakve političke rasprave, ali ipak 99% foruma piše na latinici, pa ne vidim razloga zašto ti pišeš na ćirilici.
Znam čitati istu, ali moram priznati da mi je malo naporno čitati duže tekstove, jer ju ne koristim baš često.
Poslato: Pet Okt 23, 2009 11:57 pm----
Meni je komp podesen da automatski kucam cirilicu pa je zato uglavnom kucam i na forumima. Evo sada pisem latinicom i vec pet puta sam pogresio slovo
Poslato: Sre Jan 06, 2010 12:21 pm----
hahaha taman malo vjezbe za obojicu
Inace americki hrast je zaista izuzetno drvo i rijetko mogu da odolim kada prolazim pored njega a da ga ne dodirnem (osobito od kada sam gledao film Avatar :p)
Inace ako zelis nesto sto zasita brzo raste probaj i sa Tulipanovcem, a Paulownia tomentosa je narocito lijepa - koliko cujem iz sjemena moze porasti prve godine 3-4 m sto je zaista izuzetno
Poslato: Ned Jan 17, 2010 7:31 pm----
| Раша citat: |
| Мени је жао зато што се храстови слабо користе на зеленим површинама. Једино сам црвени амерички храст виђао у већем броју по Београду. Мени је то изузено дво. Где год кренем свуда виђам само платане Иначе садио сам жирове лужњака пре 5-6 година и нису нешто специјално напредовали за то време. Можда им не одговара подлога. Данас ћу да сакупим жирове рубре па ћу пробати са њом |
E, i ja ti volim rubru - cak toliko da sam njome pozeleo posumiti neku vecu povrsinu..uz svesrdnu pomoc Enta Drvenog, posadili smo nekoliko hiljada zireva direktno u zemlju. I to u par navrata, i na par mesta. E, sad. Na planinskom zemljistu nadmorske visine oko 850 metara, prezivelo je oko 15% - svaki sesti, recimo. Letos sam deo tog zemljista ponovo pokrio rubrom, zelja mi je da gustina bude oko 20 izdanaka po aru. Za sada je samo oko 3-4.
Na drugom terenu, oko 200 metara nadmorske - niklo je samo 1-2 posto od posadjenog. Razlog je bila bujna trava koja je pala po izdancima i uglavnom ih pogusila..
Poslednji izmenio Zmijobor dana Ned Feb 28, 2010 5:55 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Jan 18, 2010 3:58 pm----
Bitno je da ne odustajes
Pa kada omatoris i pogledas sta si napravio sav trud ce ti se isplatiti
Da je vise ljudi kao sto si ti ova zemlja / planeta bi bila mnogo bolja
Poslato: Uto Jan 19, 2010 11:15 am----
| ElrondSmith citat: |
| Bitno je da ne odustajes Pa kada omatoris i pogledas sta si napravio sav trud ce ti se isplatiti Da je vise ljudi kao sto si ti ova zemlja / planeta bi bila mnogo bolja |
u potpunosti potpisujem citat, DRVENI TI SI CAR !
Poslato: Uto Jan 19, 2010 12:01 pm----
hvala
Nemam mi druge nego da se ugledam na naseg prijatelja ovdje i krenem da "sabotiram drzavu koja je svim silama trudi da nista ne radi kako valja" tako sto cu da sadim drvece gdje god i kada god mogu
Poslato: Pon Feb 22, 2010 6:23 pm----
Interesuje me gdje mogu kupiti sadnice ili zir crvenog hrasta. Potrebno mi je 8 komada
Poslato: Pon Feb 22, 2010 11:28 pm----
Cuercus rubra ili grimizni hrast ili kako ga jos zovu i americki kao i sve nijanse istog uskoro ce biti u prodaji u prodavnici SB.. Inace bice u ponudi i sve ostale sorte hrasta . Pored hrasta imam i Acere [acer rubrum acer platanoides , acer platanum, acer negundo i jos nekoliko. Cujemo se posle 1. marta. Pozdrav Nenad.
Poslato: Uto Feb 23, 2010 9:23 am----
Quercus rubra nije grimizni hrast. Latinski naziv grimiznog hrasta je Quercus coccinea.
Poslato: Sub Feb 27, 2010 8:14 pm----
Ima li jos neko od vas zir. Trebao bih ga sad posaditi da nikne mladica otprilike oko aprila da mogu da je posadim na mjesto gdje zelim.
pozdrav slavisa
Poslato: Ned Feb 28, 2010 5:53 pm----
Zir se sakuplja na jesen, otprilike krajem septembra, celi oktobar, a nadje se ponesto i u novembru. Sad je jako tesko doci do njega. Mislim da se moze kupiti preko neta, ali jedina adresa koju ja znam je neka engleska, a ti deru pa ushi otkidaju!
Poslato: Ned Feb 28, 2010 6:30 pm----
Dobro bre Drveni ako sam pogresio. nije neka opasna stvar ucinjena . Imam sadnice ciji list u jesen dobije jarko-crvenu boju pre nego sto odpadne. Pozdrav.
Poslato: Ned Feb 28, 2010 9:34 pm----
Eh pokupio bih ja njega rado da ga ima u mojoj blizini
Poslato: Pon Mar 01, 2010 4:34 pm----
ako si blizu beograda, znam gde traziti
Poslato: Pon Mar 01, 2010 4:38 pm----
Citavih 220 kilometara. Mislis da ih ima sad i da nisu propali.
Imam par ljudi u bg koji bi mogli da mi pronadju i posalju sjemenke
Poslato: Pon Mar 01, 2010 5:21 pm----
Mislim da ti ne vredi da sada skupljaš žir. Kao što je rečeno, žir se mora skupiti u jesen i seje se odmah jer brzo gubi klijavost.
Žir se može sačuvati preko zime ali u posebnim uslovima - u trapu.
Zmijobor je dosta eksperimentisao sa žirom crvenog i drugih hrastova, najbolje da te on uputi u čuvanje žira.
Poslato: Pet Mar 12, 2010 5:46 pm----
Sve nijanse ukrasnih hrastova uskoro u prodavnici SB. Cena oko 300 dinara za sadnicu. Pored hrastova bice i Javora kalemljenih prosle godine. Sacekaj te za desetak dana. Pozdrav Nenad.
Poslato: Uto Maj 04, 2010 6:58 pm----
Polovinom marta sam kupio i posadio 20 komada hrasta. Ne znam koliko se omladilo jer nisam isao da pogledam. Posto je usijan na rubu sume gdje zemlja nije nekog kvaliteta treba li dodavati vjetackog djubriva i ako treba koje mu najvise odgovara i koja kolicina po sadnici. Sadnice su stare 2 godine
Poslato: Sre Maj 19, 2010 8:33 pm----
Drveni u pravu si malo sam pozurio. Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Maj 23, 2010 6:21 pm----
Juce sam pregledao sadnice.Omladilo se samo 9 komada
Poslato: Uto Apr 26, 2011 9:33 pm----
nisam šumar niti biolog niti ni je poznata struka osim onoga što sam parcijalno do sada naučio, ali htio bih podijeliti ovo iskustvo s vama.
žir quercus rubre zna isklijati sa 2 izdanka. kako se nadalje formira korijen može se dogoditi da iz jednog žira dijeljenjem "izvadite" 2 klijanca.
provjereno danas
Poslato: Uto Apr 26, 2011 9:59 pm----
Ništa neobično. Pojava blizanaca je posebno izražena kod vinogradarske breksve, nešto ređe kod kajsije i šljive.
kad ljska pukne skroz vrlo lako se razdvajaju pod uslovom da se naklijavanje vrši u čistom pesku. Ispiranjem peska vodom uoče se svi blizanci što nije slučaj kad se setva obavlja direktno u njivu ili saksiju.
Inače žir treba skupljati čim prvi počnu da opadaju ostali se mogu pobrati sa drveta, orijentaciono to je krajem oktobra. Potom ih treba malo prosušiti i staviti u vlažan pesak ali ne prevlažan i u trap u kome po mogućnosti temperatura ne prelazi 2 stepena, u suprotnom može da se desi da isklija već krajem januara i onda nemaš kuda sa njim. Važno je traplljenje obaviti na mestu gde nema prisustva miševa, pogotovo u vreme klijanja jer tada ni beton neće sprečiti miševe da naprave štetu. Dakle pripremite lepak za glodare, mamke i ostalo i uspeh je zagarantovan.
Zainteresovanim mogu na jesen da obezbedim seme piramidalnog hrasta.
Poslato: Čet Nov 17, 2011 10:09 pm----
Da li ima neko na području Banjaluke sadnice ili žirove Quercus-a rubre?
Poslato: Pon Nov 28, 2011 1:55 pm----
Imam ja sadnice...javi se na P.M.
Poslato: Uto Nov 29, 2011 11:09 pm----
Ja se prijavljujem za seme
Poslato: Sre Nov 30, 2011 12:38 pm----
Seme mozes sam skupiti na keju pokraj hotela Jugoslavija (u Beogradu) jer tamo imas grupicu od 4-5 stabala, sva odrasla i sa dobrim semenom. To je strana hotela prema reci i usmerena ka CK/poslovni centar Usce.
Iako je sad u stvari vec kasno, jer je zir opao jos pre skoro tri meseca - mozda i sada mozes naci nekoliko dobrih zireva (malo isceprkati iz zemlje) . Nije vazno da li su prljavi i musavi, nego treba izabrati da nisu naprsli ni truli. Dobro bi bilo sakupiti ih malo vise, posaditi, pa ce neki valjda i nici.
Poslato: Sre Nov 30, 2011 1:28 pm----
hvala na informaciji, ali Miodrag će mi sakupiti seme
Poslato: Ned Jan 22, 2012 12:08 am----
Danas se prošetao i ispod jednog crvenog hrasta našao par žirova. Ranije sam čitao da radjaju tek oko 30 g, ali ovaj je prilično mladji... verovatno ovde kod nas vreme brže teče nego preko okeana.
Poslato: Ned Jan 22, 2012 12:49 am----
U našim uslovima počinju rađati između 12 i 15 godine.
Poslato: Ned Jan 22, 2012 11:58 am----
Hvala, Miodraže.
U tom slučaju valja se prošetati do još nekoliko stabala.
Pozdrav!
Poslato: Ned Mar 18, 2012 8:18 pm----
Za dve godine od 20 komada osusilo se 17 sadnica c. hrasta.
Poslato: Uto Apr 24, 2012 10:48 am----
Gdje su bili posađeni i koliko stari?
Ja sam prošle godine u ovo doba posadio 5 komada malih sadnica starih godinu dana u vrtnu zemlju, napolje, jesen je dočekao samo jedan unatoč redovnom zalivanju, sad čekam da li če potjerat tj. je li preživio zimu.
Poslato: Uto Apr 24, 2012 12:09 pm----
Nabavljao sam ih ranije, sadio, nisam primetio da imaju neke velike probleme. Jedino što ih hoće pepelnica kao i druge hrastove, pa bude prskanja. Mada u stručnoj literaturi napominju da baš ne voli krečnu zemlju a ovde kod mene ima kreča kolko hoćeš i u zemlji i u vodi. (verovatno i u mozgu). Nešto sam malo i sejao da probamo i to.
Ima u Bataji nekoliko komada, pa imaju otprilike neki 15, 20 neki i više godina.
Sad ne znam šta bi mogao biti razlog za ovo što je pomenuto u prethodnim porukama. A i ovi moji kreću sa otvaranjem pupoljaka kasnije od drugih hrastova.
Poslato: Pon Okt 22, 2012 7:50 am----
Sadnice crvenog lepotana se mogu veoma povoljno nabaviti u drzavnim rasadnicima. Cena 17dinara
Visna je od 30 do 60cm. Zaboravio sam da pitam za starost
Poslato: Sre Okt 24, 2012 10:27 am----
| Sequoia citat: |
| Sadnice crvenog lepotana se mogu veoma povoljno nabaviti u drzavnim rasadnicima. Cena 17dinara Visna je od 30 do 60cm. Zaboravio sam da pitam za starost |
Cao,
jel mozes da mi das neku adresu u Beogradu ili okolini.
Hvala.
Poslato: Sre Okt 24, 2012 11:43 am----
| kiza_bb citat: | ||
Cao, jel mozes da mi das neku adresu u Beogradu ili okolini. Hvala. |
Da li su to ove cene:
www.srbijasume.rs/pdf/censeme.pdf
Nesto mi se ovo cini bas jeftino? I ako neko moze da mi objasni sta znaci:
Bare root seedlings, Container seedlings Nisula translants...
Poslato: Sre Okt 24, 2012 4:43 pm----
Jeste jeftino ali ne toliko kako deluje na prvi pogled. Pogledaj na kraju uslove prodaje. Ukoliko se uzimeju sadnice extra klase cena se uvećava za 15%, ukoliko se kupuje ispod 1000 kom. još 20% a ukoliko se bira sadni materijal još 50%.
Poslato: Čet Okt 25, 2012 6:38 am----
Ostavili mesta da mogu da muljaju...
[code]Bare root seedlings, Container seedlings Nisula translants...[code\]
sadnicde golog korena, sadnice u kontejneru, sadnice u nisula rolnama
Poslato: Čet Okt 25, 2012 8:08 am----
Hvala, znam sta znaci ali ne znam koja je razlika pri sadnji i ima li je.
Btw, bio sam juce u rasadniku Srbijasuma u Kosutnjaku i ono sto pise na sajtu nema veze sa terenom. Nemaju nista sto bi bilo tako jeftinu. Najjeftinije su tuje za 172 dinara visine 40 cm... Ovo ostalo je veliko po 2 m i skupo u pm.
Poslato: Čet Sep 05, 2013 11:15 am----
U basti sam prije pet sest godina posadio crvenilisne hrastove. Neki od njih ove godine se rabolise. Probao sam dodaavati tecnog zeljaza, prskati fungicidom, ali nista izgleda nije pomoglo. Suse se samo neki dijelovi krosnje. Ako neko zna sta bi moglo biti s ovim stablima, bio bih zahvalan.
Poslato: Čet Sep 05, 2013 11:42 am----
Jako liči na hlorozu. Ako je zemljište alkalno nije čudo da propadaju...
Poslato: Čet Sep 05, 2013 1:03 pm----
| kiza_bb citat: |
| Hvala, znam sta znaci ali ne znam koja je razlika pri sadnji i ima li je. Btw, bio sam juce u rasadniku Srbijasuma u Kosutnjaku i ono sto pise na sajtu nema veze sa terenom. Nemaju nista sto bi bilo tako jeftinu. Najjeftinije su tuje za 172 dinara visine 40 cm... Ovo ostalo je veliko po 2 m i skupo u pm. |
Kizo, rasadnici Srbijasuma su veoma razliciti: oni oko Beograda prodaju uglavnom ukrasne biljke, dok na priemr onaj iz Pozege ili Krusevca drze sumski materijal. Potrebno je naci na internetu pravi rasadnik i od njega poruciti sta ti treba: ja sam prosle jeseni telefonirao Krusevackom, porucio 1000 duglazija (dvogodisnje sadnice bez busena), platio 27 000 dinara koliko je to kostalo i doplatio oko 900 dinara za brzu postu.
Sadnice su bile izvanrednog kvaliteta, a nisu ni jajarili: uz onih 1000 porucenih se naslo jos oko 100 komada viska (manje sadnice i jednogodisnje pomesane tu i tamo) koje nisu naplatili.
Poslato: Čet Sep 05, 2013 1:15 pm----
Ovde su cene za 2012 godinu:
www.srbijasume.rs/pdf/censeme.pdf
Ovde su sumske uprave. Kliknes na koju hoces i oni ti pokazu i rasadnike (dole, levo). Kontaktiras rasadnik koji hoces i pitas sta imaju:
www.srbijasume.rs/delovi.html
Poslato: Pon Sep 09, 2013 9:11 am----
| drveni citat: |
| Jako liči na hlorozu. Ako je zemljište alkalno nije čudo da propadaju... |
Nazalost, zamljiste jeste jako glinovito, pa to moze biti glavni uzrok. Moze li im se kako dugorocno pomoci?
Poslato: Pon Sep 09, 2013 12:30 pm----
Možeš pogledati ovo: www.agroinfotel.net/in...&Itemid=42
Sve što stoji za voće važi i za tvoj hrast. Na temu hloroze je jako puno napisano i na forumu pa bi i to trebalo pročitati. Jedini problem kod ovog teksta je što helatno gvožđe samo privremeno otklanja simptome. Dodavanje tečnog željeza pomaže jednu ili dve sezone a onda se problemi vraćaju. Nema izlečenja od hloroze ukoliko se radikalno ne promeni pH zemljišta. Ako je zemljište alkalno svo gvožđe koje dodaš, a koje biljka ne uspe u najkraćem roku da usvoji, preći će u nerastvoran oblik koji je za biljku neupotrebljiv. Znači, ti dodaješ tekuće željezo, ono u zemlji prelazi u neupotrebljivi oksid i opet si na istom samo si potrošio novce.
Zemlja oko hrastova se prvo mora zakiseliti pa tek onda dodavati željezo.
Poslato: Uto Maj 13, 2014 1:32 pm----
Pozdrav, da li možda netko zna zašto se lišće kod crvenog hrasta počinje kovrčati (skoro pa kao kod breskve)?
Poslato: Uto Okt 25, 2016 3:52 pm----
Ima li ko žirova ovog hrasta?
Poslato: Uto Okt 25, 2016 6:21 pm----
Nemam zirove, samo bi hteo da podelim iskustvo u gajenju, posto imam oko 10 ovih hrastova, posadjenih na raznim lokacijama u basti.
Formira lepo stablo i prilicno brzo raste, ako se redovno zaliva u toku leta.
Toplo preporucujem za gajenje.
Badnjevac
Poslato: Pet Okt 28, 2016 7:38 pm----
Zdravo drugari. Jel to mislite na Quercus borealis .
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 28, 2016 7:47 pm----
Zdravo Vojvodo,
Da, rubra i borealis je ista vrsta, odnosno sinonimi za istu vrstu hrasta.
Badnjevac
Poslato: Pon Okt 31, 2016 12:06 pm----
Evo ga na Somborskoj glavnoj ulici. Sadnice su nabavljene kao desetogodišnje iz rasadnika u Baroševcu koji se nalazi na jalovištu površinskog kopa uglja . Usađeni su pre 6 godina. Jedan broj ima problema sa Fe hlorozom koja se u Somboru teško leči.
Poslato: Pon Okt 31, 2016 4:48 pm----
Moji najveci su skoro iste velicine, ali su stari manje od 10 godina.
Nisam 100% siguran, ali slicna situacija sa hlorozom je i u Knez Mihajlovoj u Beogradu. Pretpostavljam da ljudi iz gradskog zelenila sklanjaju lisce u jesen (iz velikih zardinjera).
Jedini nacin da se spreci hloroza je ili da se formira sloj humusa (od otpalog lisca) ili da se djubri. Pretpostavljam da je u gradskim uslovima jedina opcija djubrenje...
Badnjevac
Poslato: Pon Okt 31, 2016 4:55 pm----
Knez Mihajlova. Beograd:
upload.wikimedia.org/w..._TRG_2.JPG
Poslato: Pon Okt 31, 2016 7:34 pm----
Zdravo
I posle 32 godine kada igde vidim slike Sombora meni srce zaigra. Najlepsi grad u Srbiji . Bio i ostao . U to me niko ne moze ubediti . Jedan mir i spokoj bez trzavica i saobracaja je nesto sto treba samo pozeleti.
Davne 86. sam sluzio JNA. u ovom prelepom gradu .
Pozdrav svim somborcima i njenim prelepim parkovima .
Ako vam treba zir borealisa imam na stotine kilograma samo da dodjem kuci .
Poslato: Uto Sep 19, 2017 1:54 pm----
nisam ni znao da imaju odvojenu temu za Crveni hrast
ja postadio ~100 komada
Poslato: Sre Sep 20, 2017 6:26 pm----
inace Beogradjanima mogu da pomognem, tj. da ih uputim gde ima da se pokupe zirevi crvenog hrasta, ali i u manjem broju luznjaka i cera
Crveni hrast ima najvise kod vecne vatre. Kad prodjete kulupe i platane, ima crvenog hrasta u redovima. Dobro radjaju, tj. ima ih u velikom broju.
Skupljao sam ih 2-3 nedelje septembra. Takodje se mogu nadji iza hotela Jugoslavije ali u malom broju oko 5 stabala
Cer moze da se nadje tu u blizini isto ali kad se krene ka TC Usce. ima ih znatno manje, ali im rastu ogromni zirevi, ali su masovno bili zeleni do ~20. septembra.
Luznjake isto mozete da nadjete kod usca, ali u ovom delu parka izmedju Bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle, znaci ne tu kod vecne vatre, nego ovamo blize Palati Srbije, ali bas preko puta Usca. (nadam se da me razumeju)
Takodje ako se setate trasom pored zemunskog keja, tu kod splava Kej ima relativno novih stabiljka luznjaka, do 2m visoki, ali kad sam gledao imali su zelene zireve i broj im je bio mali.
Nadam se da sam od neke koristi. Ja posadio pa mogu da vam kazem tek dogodine, jel valjaju
Poslato: Pet Sep 22, 2017 8:43 am----
a kitnjag gde njega da nadjemo :-)
iskreno ja svakog proleca posečem veliku količinu mladara hrasta (samoniklih) jer niču ispod hrašća koje imam na placu. Reč je o kod nas poznatim kao crni i beli hrast a trebalo bi da su kitnjak i cer ;p
Žira ima toliko da se u jesen žestoko namučimo dok pokupimo lišćer i žir :-) a najviše se bogami raduju golubovi grivaši. Da samo vidite kako oni gutaju te žireve ali ne nove kad opadnu nego zimi i na proleće kad malo omekšaju :-)
a daleko više imam bukvi one su neuništive i svaka bukva će da potisne hrast ako su u istoj šumi :-)
Bukva ima toliko gustu krošnju u odnosu na hrast da ispod nje ne uspeva mnogo biljaka
Poslato: Pet Sep 22, 2017 10:18 am----
Tačno. Bukva je agresivnija vrsta i uglavnom će istisnuti hrast na području gde rastu zajedno. Izuzetak su izrazuto suvi, stenoviti tereni sa tankim slojem zemlje gde bukva ne može da se takmiči sa vrstama otpornijim na sušu poput makedonskog hrasta (Quercus trojana) i medunca (Quercus pubescens); kao i priobalja reka gde dominira lužnjak jer bukva ne podnosi stajaću vodu.
Životinje vole kad žir malo odstoji na zemlji na kiši i mrazu čak i preko zime jer su svi žirevi kad opadnu sa drveta uglavnom veoma gorki zbog tanina koje sadrže. Izloženost atmnosferskim uslovima smanjuje sadržaj tanina i žirevi postaju ukusni.
Poslato: Pet Sep 22, 2017 2:05 pm----
da i za ljudsku ishranu moraju da se žirovi drže u vodi tj nekad su se držali razbijene, istucane u potoku dok se tanin ne ispere pa onda na mlevenje za hleb :-)
Bukov žir dok je mlad može da se odmah jede, oljuštiš i grickaš - probao :-) a znam da su ljudi u zeznutim gladnim godina jeli oba
Poslato: Pet Sep 22, 2017 3:35 pm----
Ja na teritoriji Beograda gde se setkam, nisam nasao ni jedan kitnjak, mada ni ne znam kako bih ga prepoznao. Iz mog jednomesecnog iskustva mogu samo da kazem da nije luznjak ukoliko mu je grancica lista duza, a grancica od zira ni ne postoji nego je zir maltene zalepljen za granu poput kod americkog crvenog hrasta.
Ako neko zna gde ima kitnjaka u Bg makar i posadnjenih nek nas obavesti.
Ja sam zavrsio svoju sadnju za ovu godinu.
Ceo jedan deo terase sam preplavio saksijicama, trejevima, casama i isecenim tetrapacima. nadam se da ce nesto da nikne.
Poslato: Sub Sep 23, 2017 1:11 am----
Žir crvenog hrasta najviše liči na žireve iz Diznijevog crtanog gde se preganjaju one dve veverice (Chip 'n' Dale).
Poslato: Ned Sep 24, 2017 10:50 pm----
| zap666 citat: |
| da i za ljudsku ishranu moraju da se žirovi drže u vodi tj nekad su se držali razbijene, istucane u potoku dok se tanin ne ispere pa onda na mlevenje ta hleb. |
Tanin je otrovan za krave i konje ako ga unesu u većoj količini. Divlje životinje srne, jeleni, divljač nemaju tih problema i mogu jesti i svež žir. Pretpostavljam da je prisustvo tanina u svežem žiru evolutivna adaptacija hrastova da navedu šumske životinje da žirove zakopaju. Boravak žira u zemlji ubrzava razgradnju tanina a tako nestaje i gorčina.
Inače, suprotno uobičajenom verovanju, najveći prirodni rasejavači hrastova nisu veverice već kreje.
Poslato: Pon Sep 25, 2017 8:56 am----
ne znam za krave i konje ali za ovce i svinje verovatno nije jer ga jedu u velikim količinama :-)
Poslato: Pon Sep 25, 2017 5:22 pm----
Ero. Svinjama i kozama ne smeta luznjak i cer a Quercus borealis ili americki crveni hrast bogami smeta . Brao sam ja i eksperimentisao. Svinja i hoce ali koza nikako .
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 13, 2017 8:31 pm----
Ima li neko iskustva sa gajenjem istog?
Kolo znam psycho ga je imao, ali mu se osusio preko zime. Kolko sam gledao osetljiv je na gljivice iz zemljista * Oak wilt desease!?
Poslato: Čet Okt 19, 2017 10:40 am----
jel ima neko u srbiji white oak?
jel to uospte uspeva ovde?
Gledao sam neki video na internetu pricali su o razlikama, i medju meni najupecatljivijma jeste da white oak, za razliku od red oak-a ne treba stratifikaciju i ukusniji je za zivotinje ;D
Poslato: Čet Okt 19, 2017 5:02 pm----
| drveni citat: |
| Žir crvenog hrasta najviše liči na žireve iz Diznijevog crtanog gde se preganjaju one dve veverice (Chip 'n' Dale). |
Sad sam pročitao ovo i mnogo je dobro baš sam se podsetio - tačno upravo isti - svaka čast za podsećanje (btw. skupljao sam sličice za Diznijev album)
Poslato: Pet Okt 20, 2017 6:30 am----
| Nihonjin citat: |
| ...za razliku od red oak-a ne treba stratifikaciju i ukusniji je za zivotinje ;D |
Ako gledamo šta je ukusnije za životinje onda sadi bukvu ili kesten. Njihov plod životinje vole više od bilo kog žira.
Poslato: Pet Okt 20, 2017 8:19 pm----
ali bukvice nisam jos nasao, nekako nikako da odem do kalemegdana
Poslato: Sub Okt 21, 2017 8:21 am----
Pa sej pitomi kesten, sad bar imaš kestenja u svakoj prodavnici...
Poslato: Sub Okt 21, 2017 3:47 pm----
ma gde. mozda dogodine. moram prvo da resim ove zireve. imam ovih americkih u desetinama
Poslato: Ned Okt 22, 2017 11:17 pm----
Posadio danas crveni hrast (Quercus rubra), valjda ce mu prijati kod mene.
Poslato: Pet Nov 03, 2017 10:40 am----
daj sliku
Poslato: Pet Nov 03, 2017 6:20 pm----
Tako je daj sliku da vidimo.
Nego da li si ga posadio u tvojoj bašti - koliko prostora imaš za njega?
Poslato: Pet Nov 03, 2017 7:14 pm----
Crveni hrast je drvo koje zahteva prostor kao i većin drugih hrastova otprilike kao lužnjak. Sklon je pepelnici mada veći problem pravi ph i gljivična obolenja. Retki su primerci severno od Beograda koji izgledaju pristojno.
Na glavnoj ulici u Somboru ih ima 60. Od sjaja do bede, uglavnom su hlorotični uprkos dodavanju helatnog gvožđa.
Za pohvaliti je glatku kora koja je ipak mamac za urezivanje ljubavnih simbola i nepoznatih imena, ali i lišće koje je krupno i lepo nazubljeno a uz to i intetesantnne prolećne i još interesantnije jesenje boje. SVE OVO NARAVNO KOD VITALNIH PRIMERAKA ostalih bolje da nema.
Poslato: Pet Nov 03, 2017 8:34 pm----
Zasadio sam ga na kraju dvorista pored komposista. Mozda ce mu tu odgovarati.
Visine je oko 1 m, nista posebno za sad. Dodavacu mu osmocot i helatno gvozdje, valjda ce preziveti.
Poslato: Pet Nov 03, 2017 9:47 pm----
Pa da, ionako ako mu se posreći tlo, neko od sledeće generacije će tek morati da brine o njegovoj veličini...
Poslato: Pet Nov 03, 2017 9:48 pm----
cekamo sliku. Nije valjda da samo ja kacim slike hrastova
Poslato: Pet Nov 03, 2017 10:13 pm----
Pa sta da ga sad slikam lisce mu je skroz izgubilo boju, pred opadanje je. Bio je crven.
Poslato: Pet Nov 03, 2017 10:56 pm----
| daninoc citat: |
| Zasadio sam ga na kraju dvorista pored komposista. Mozda ce mu tu odgovarati. Visine je oko 1 m, nista posebno za sad. Dodavacu mu osmocot i helatno gvozdje, valjda ce preziveti. |
Miodrag je dao dobru analizu probleamtike crvenog hrasta. Ja bih još samo dodao da jako voli vodu. Stabla kod mene u gradu su po pravilu u lošem stanju dok su mlada. Dosta ih propadne zbog nebrige komunalne službe (leti se biljke zalivaju na kašičicu) a i ono šta opstane je hlorotično i sprženo. Ali ona koja doguraju do 10 cm prečnika su na konju. Jednostavno ne postoji veći crveni hrast a da je hlorotičan. Nema logike da hloroza pogađa samo najmlađe primerke. Moj zaključak je da nije toliki problem ni alkalično tlo ni manjak gvožđa koliko prosti nedostatak vlage. Kada drvo jednom dopre korenjem do podzemne vode, zaliveno je za sva vremena. Ova vrsta iznad svega voli mokre noge, skoro pa kao lužnjak.
Prema tome, ne štedi na zalivanju.
Poslato: Sub Nov 04, 2017 1:19 am----
malo zvuci glupavo, ali otkud problem s hlorom? jel to vec u zemlji, ili?
Poslato: Sub Nov 04, 2017 7:37 am----
uzroci mogu biti različiti
www.savjetodavna.hr/sa...2/kloroza/
Poslato: Sub Nov 04, 2017 8:26 am----
| Nihonjin citat: |
| malo zvuci glupavo, ali otkud problem s hlorom? jel to vec u zemlji, ili? |
Termin "hloroza" nema veze sa hlorom već sa hlorofilom. U suštini radi se o nesposobnosti biljke da sintetiše hlorofil.
Poslato: Sub Nov 04, 2017 7:53 pm----
I ja se nadam da je problem u nezalivanju.
Poslato: Pon Nov 06, 2017 12:15 pm----
daj sliku nema veze sto je zuto lisce, pa drvo je i u jesen lepo
Poslato: Pon Nov 06, 2017 6:44 pm----
Ovo su današnji snimci sa Somborske promenade. Kako vam izgledaju crveni hrastovi?
Poslato: Pon Nov 06, 2017 8:39 pm----
Stvarno su lepi u jesen. Na ovoj poslednjoj slici je baš baš lepo drvo... Ne vide se oni što se muče sa hlorozom. Na 2. slici 2. drvo kao da je izgubilo lišće u potpunosti - možda je ono jedno od onih sa hlorozom...
Poslato: Pon Nov 06, 2017 9:02 pm----
Bravo. Imaš oštro oko. Upravo je rana defolijacija posledica hloroze.
Poslato: Pon Nov 06, 2017 11:01 pm----
cekaj stani. u mom kraju, bas na nekih <500 od mog stana ima dva crvena americka hrasta, koji su sad potpuno bez lista. U blizini su 2-3 luznjaka, oni su jos puni listova, a svuda okolo su platani koji su jos uvek puni lisca.
Jel to ima neke veze s tim problemom oko hloroze?
Ja sam mislio da je stos samo u tome da su rodili zireve pre luznjaka, pa da im zato i otpada lisce pre nih.
P.s. mozda bih mogao da obidjem crvene hrastove oko vecne vatre bas da vidim da li su i oni jos uvek s liscem?
Poslato: Uto Nov 07, 2017 10:13 am----
Ako me moje "oštro" oko ne vara ovi imaju preko 10 cm u prečniku i dalje se muče sa hlorozom a verovatno su zalivani slično... E sad to negira teoriju da kad prevaziđu neku veličinu prestanu da pate od hloroze. A možda ipak neki dosegnu do mesta gde ima više vlage u terenu - ne znamo kakva je konfiguracija tla baš ispod svakog. Nije mi baš jasno - možda ipak neke biljke dok su mlade nose određene predispozicije / kao i ostali organizmi / da više imaju problema sa usvajanjem određenih elemenata. Hoću da kažem da kod biljke ne zavisi baš sve od uslova nego su možda i fiziološki slabiji primerci - u zavisnosti kako su proizvedeni i kakvi su im roditelji...
Poslato: Uto Nov 07, 2017 10:57 am----
| skoteinos citat: |
| ;) Ako me moje "oštro" oko ne vara ovi imaju preko 10 cm u prečniku i dalje se muče sa hlorozom a verovatno su zalivani slično... E sad to negira teoriju da kad prevaziđu neku veličinu prestanu da pate od hloroze. A možda ipak neki dosegnu do mesta gde ima više vlage u terenu - ne znamo kakva je konfiguracija tla baš ispod svakog. |
Svako govori na osnovu svog iskustva. Ja i dalje tvrdim (ne da tvrdim nego mogu da potpišem) da crveni hrastovi u mojoj okolini kada dostignu određenu veličinu više ne pokazuju simptome hloroze. Nije u pitanju nikakva teorija već prosto osmatranje.
Poslato: Uto Nov 07, 2017 12:05 pm----
Ok. Iskustvo i posmatranje je uostalom najčešća osnova mnogih teorija i nikako ne sporim tvoje iskustvo. Ono što je i najbolja stvar ovde jeste deljenje iskustva. Nesporno je to što si napisao da veći hrastovi više ne pokazuju znake hloroze u tvom kraju. Ali izvođenje zaključka da je to zato što dosegnu do vode i da tada prestaje problem je već teorija. Ne kažem da je to neistina ali podjednako se može tvrditi da je na dubljim slojevima tlo kiselije jer je ovde, mislim da ćemo se oko toga složiti, reč pre svega o hlorozi hrasta kome smeta alkalitet zemlje.
Poslato: Uto Nov 07, 2017 1:39 pm----
Simptome hloroze je lako pobrkati sa simptomima klasičnog nedostatka vlage. Drvo koje sam ja zasadio u dvorištu mog kuma (i koje je redovno zalivano) nikad nije bilo hlorotično a na 10 m od njega hrastovi istog uzrasta na ulici svi hlorotični. Drvo može biti hlorotično i ako ima neki genetski feler, to je neosporno ali ako se hloroza javlja na velikom broju primeraka onda je ta "teorija" malo nategnuta. I dalje stojim iza toga da se radi o najobičnijem nezalivanju.
Poslato: Uto Nov 07, 2017 11:28 pm----
Evo daninoc će ga svakako zalivati pa ćemo imati priliku za proveru... Lično bih voleo da je tvoja pretpostavka tačna.
Poslato: Sub Nov 11, 2017 8:17 pm----
Ovi hrastovi u Somboru su verovatno kupljeni vec veliki pa ne verujem da im je koren vec dovoljno razvijem, moj je manja sadnica i ako bude rastao i koren ce srazmerno sa krosnjom. Moj je nekako imao vise crvenu boju lisca, ovi su mi na narandzasto -zuto.
E sad nije mi jasno zasto vec izgleda ko badnjak. tj. suvi su mu listovi i nisu otpali? Zagledao sam ga ima zdrave pupoljke, koji se crvene, za sledeću godinu.
Poslato: Pet Nov 24, 2017 7:21 pm----
Da. Posađeni su 2009. U momentu sadnje su bilj stari 12-14 godina. Kupljeni su u Baroševcu. Rasadnik je lociran na jalovištu ugljenokopa i zemljište je sasvim drugačije nego u Somboru.
Poslato: Pet Nov 24, 2017 7:32 pm----
Eh, da, Miloše 30.06.2012 si prolazio ispod tih hrastova
Poslato: Sre Nov 29, 2017 3:37 am----
Moj crveni hrast
flii.by/file/7ikk8rnbza5/
pored se vidi i kitnjak, koji je ostao mali,
a pored [ne vidi se] izbio iz zemlje cer.
nadamo se da ce biti dobro
Poslato: Sub Jan 06, 2018 12:15 pm----
Pozdrav svima. Hteo sam da pitam u vezi hrasta, da li je moguće od njega formirati živu ogradu. Video sam nedavno sadnica hrasta spremljene za sadnju zive ograde medjutim tog oglasa više nema. Zivica je izgledala fino i dosta gusto na slici tog oglasa. Pa sad da li je neko imao slična iskustva sa hrastom. Kod mene na selu ga ima dosta, i dosta mladića pa bi ga lako nabavio. To je verovatno posto se ne razumem baš neki hrast koji je najčešći kod nas. I dali bi možda moglo što bi bilo još bolje ziva ograda od američkog hrasta. Hvala unapred.
Poslato: Sub Jan 06, 2018 1:01 pm----
Ne može. Ni u snu... To je kao da pokušaš orah ili topolu uterati u živu ogradu.
Poslato: Ned Jan 07, 2018 1:17 pm----
Crveni hrast i ovi nasi 'beli' hrastovi (luznjak i kitnjak) ne mogu, bas kako Drveni kaze.
Kada bih eksperimentisao, pretpostavljam da bi neki cer uspeo, on je ionako 'polubukva' :)))
A bukve mogu u ogradu, bez problema.
Najbolji liscar za zivicu je svakako - grab. Bilo koja vrsta.
Poslato: Uto Jan 09, 2018 12:45 pm----
Da, možda bi se od cera i moglo nakon niza godina napraviti nešto što bi kao ličilo na živu ogradu ali postavlja se pitanje kolika bi bila estetska vrednost takve ograde. Činjenica je da ni cer nije pogodan za živicu.
Ako baš mora hrast onda bi za živicu najpogodnija vrsta bila crnika (Q. ilex) naravno uz ograničenje po pitanju zimootpornosti.
Ali opet, zašto gurati slonče u lonče i pored toliko biljaka stvorenih za živu ogradu insistirati na hrastu.
Poslato: Uto Jan 09, 2018 11:58 pm----
Drveni, valja eksperimentisati. Pogotovo ako ne kosta.
Setim se onog da 'smreka ne moze za zivicu', a na Zlatiboru je to glavna zivica bila sve dok nisu poceli rasadnicari sa tujama. I opet se pokazalo da u toj klimi smreka pravi odlicnu i zilavu zivicu, a tuju su cesto tunjave: razvali ih sneg, hoce da obole od rasadnicarski prenesenih cetinarskih bolestina, skupe su (smreke pokupe po gori sami, ne kosta ih nista...naravno, pitanje je da li ta smreka hoce i u ravnici/nizini da pretrpi orezivanje - verovatno ne.
Poslato: Sre Jan 10, 2018 8:35 am----
Za crveni hrast nisam baš siguran, ali lužnjak u formi fastigiata bi svakako bio dobar izbor, tim pre što lužnjak nije nešto zahtevan prema tipu zemljišta.
Poslato: Pet Avg 03, 2018 10:33 am----
Dobar dan Svima,
Pomoc mi treba, posto citam vec neko vreme sajtove i forume i jos uvek ne znam sta da radim.
Hteo bih ispred kuce (na ulici) gde ima dosta mesta, a i u dvoristu da zasadim po 2-3 hrasta.
Namena bi im bila da kroz godinama rastom bacaju nesto senke na kucu.
Ne bih ih sadio blizu, zbog korenja. Ali se nadam da bi godinama svojom velicinom oni uradili posao.
Sta je bolje da zasadim? Crveni hrast ili Luznjak?
Sto se tice zalivanja nije problem, to redovno mogu. A i podzemne vode mu nisu daleko. Kad smo busili za pumpu bile su na 2-3 metra.
Hvala unapred na savetima.
Poslato: Pet Avg 03, 2018 3:49 pm----
Definitivno crveni hrast. Sa lužnjakom ćeš se načekati a po meni je crveni hrast i mnogo lepše drvo.
Poslato: Uto Avg 07, 2018 2:00 pm----
hej drveni, nikako da se pohvalim, oko stotinak zireva je posejano po avali, i rastu, 3 komada sam zasadio na kosutnjaku, i ne znam jel su poseceni, a ispred zgreade samo posadili 9 komada.
ima luznjaka, crvenog hrasta, pa cak i ove sto sam doneo iz danske.
ostalo mi jos oko 15 komada u saksijama, medju kojima je samo jedan sladun i tri kitnjaka od kojih je jedan odlicno a dva su se sve nesto poosusili. bice slika. :)))))
jos jednom HVALA
Poslato: Sre Avg 08, 2018 6:02 am----
Baš mi je drago. Samo ih zalivaj, što češće i što više.
Poslato: Sub Avg 11, 2018 7:34 pm----
znas kako. ja sam ih kasno posadio, zapravo imam jos ~15 koji su u saksijama, jer sam sve cekao da mi neko pomogne.
ali nema bato, dok ne krenes sam niko nista. sad imam nekog komsiju, posadim, ili posadimo, a on lepo obelezi svako stablo da ovi kad dodju s kosom ne poseku.
inace u bloku pored sam nasao jedno drvo, na koje sumljam da je kitnjak. i u bloku 70 ima jedno stablo makednoskog hrasta. bice lepo da ih na jesen spremim.
slike: imgur.com/a/frL8Nf8
kvalitet. nema sta
upavo sam se sad vratio sa zalivanj-ture.
Poslato: Pet Sep 13, 2019 9:40 pm----
8 stranica i nesto nema bas slika, treba ljudi cesce da koriste direktno ubacivanje slika na sajt.
Ako sam dobro procitao sadnja crvenog u juznojbackoj nije preporucljiva zbog sastava zemljista koje mu ne pogoduje za normalan rast?
Poslato: Sub Sep 14, 2019 9:06 am----
Moje mišljenje je da zemlja nije problem već nedostatak vlage tokom leta prvih nekoliko godina nakon sadnje. Slikaću velike hrastove kod mene ovde po gradu pa ću okačiti fotke.
Poslato: Sub Sep 14, 2019 10:14 pm----
Sad sam potrazio koji je ph zemljista radio sam pre analizu.
U kci-7.36
U h2o-8.23
Sta bi to u prevodu znacilo za crveni hrast?
Poslato: Sub Sep 14, 2019 10:42 pm----
Ako ima dosta vlage može komotno u tu zemlju.
Poslato: Sre Sep 30, 2020 7:07 am----
crvenihrast...
(post je izmenjen jer predstavlja oglas. Oglasi za prodaju idu u prodavnicu.)
Poslato: Sre Okt 26, 2022 7:02 pm----
Prijatelj mi doneo plod hrasta.
Dali je to crveni hrast
Poslato: Čet Okt 27, 2022 7:14 am----
Jeste.
Poslato: Čet Okt 27, 2022 7:34 am----
Crveni hrast po plodu je dosta slican ceru.
Poslato: Čet Okt 27, 2022 8:51 am----
| drveni citat: |
| Jeste. |
Za Vojvodu, u tami sliči ilipi.
Poslato: Uto Nov 08, 2022 12:44 am----
| Miodrag22 citat: |
| Za crveni hrast nisam baš siguran, ali lužnjak u formi fastigiata bi svakako bio dobar izbor, tim pre što lužnjak nije nešto zahtevan prema tipu zemljišta. |
P.S.
Crveni hrast nije dobar za klizište, tako da sam njega odbacio, iako ga imam u park - šumi na 3min od stana, i žir mogu da uzmem u svakom trenutku, što sam i uradio, da imam za sebe, za bonsai, dok sam višak razdelio prijateljima. E da, takođe mi se pokazalo i da se mali broj semena uspešno prima nakon stratigikacije, pa je i to jedan dodatni minus.
| Nihonjin citat: |
| znas kako. ja sam ih kasno posadio, zapravo imam jos ~15 koji su u saksijama, jer sam sve cekao da mi neko pomogne. ali nema bato, dok ne krenes sam niko nista. sad imam nekog komsiju, posadim, ili posadimo, a on lepo obelezi svako stablo da ovi kad dodju s kosom ne poseku. inace u bloku pored sam nasao jedno drvo, na koje sumljam da je kitnjak. i u bloku 70 ima jedno stablo makednoskog hrasta. bice lepo da ih na jesen spremim. slike: imgur.com/a/frL8Nf8 kvalitet. nema sta upavo sam se sad vratio sa zalivanj-ture. |
Evo da iskoristim da pohvalim brata "ludaka". Nisam nešto puno posećivao forum, pa zato pišem sada, jer eto dođe tako trenutak kada se vraćaš nekim mestima, pa tako i ja ovde. Sada barem znam da nisam usamljen slučaj, jer i ja radim upravo to što i ti. Doduše ne samo sa hrastovima, već i sa drugim vrstama. Ljudi znaju da me gledaju čudno kada kažem da znam tačno gde se nalazi koje drvo vrsta koje me interesuju, pa to izbegavam da spominjem. Započeo sam prošle godine proces stratifikacije i rasađivanja semena crvenocvetnog divljeg kestena, koji mi je izuzetno dekorativan i podelio neki broj sadnica prijateljima.
Koje hrastove si sadio? Da li imaš semena od nekih, pre svega ovih kojiJa sam ove godine započeo novu turu stratifikacije, ovog puta ozbiljnije se pozabavivši sa hrastovima. Na stratifikaciju sam stavio novu turu crvenog, od prošle godine imam desetak ljužnjaka, a po prvi put sam ove godine stavio cer (Košutnjak), medunac (autoput, blizu Gornjačke), Makedonski (botanička bašta), španski vodeni (Tašmajdan).
Koje hrastove si sadio? Da li imaš semena od nekih, sa akcentom na one koje nisam naveo u spisku? Gde se nalazi makedonac u bloku 70? Takođe, da li znaš za još neku vrstu koja se može naći kod nas, prvenstveno u Bg? Ili neko drugi da zna ili ima neku vrstu hrasta za koju ima viška semena, a voljan je da ih pokloni? Samo da dodam, jedan deo semena je za sadnju u prirodi, uključujući i moj kraj, a drugi deo za bonsai i delenje prijateljima.
Poslato: Čet Nov 10, 2022 8:55 am----