Poslato: Pon Feb 01, 2010 3:37 pm----
eh,dok se ne razvije biznis,nama smrtnicima koji obožavamo jesti tartufe ne preostaje ništa drugo nego "otvori konzervu"
Poslato: Pon Feb 01, 2010 6:31 pm----
Da li je moguce da verujete u lesnike sa micelijumom tartufa. Pa tartufi rastu i tamo gde nikad nije bilo lesnika ,ima ih i na 800 metra visine u bukovoj sumi a u zadnjih 500 godina nije ni jedan lesnik postojao. Tartufi su vrsta gljiva koji rastu u simbiozi sa vecinom biljaka ane samo sa lesnicima. Pisao sam . Kad bi mi neko reko da u mom leskaru od oko 300 sadnica starosti od 12 do 16 godina ima tartufa ja bi ga poslao u Toponicu kod Nisa. Pa zar mislite da kopate po leskaru da bi nasli tartufe. Pa plug od traktora bi polomili a kamo li motike . Neznate ljudi sta je to kad se koren uplete. Samo se psenica i jos neke zitarice ,,inficiraju,, odredjenim micelijumom da bi se razmnozila neka gljiva a tartufi u leskaru pa to je za ,,ipak se okrece,, . Treba vam nekoliko hektara pod tartufima da bi nakon 10 i vise godina mogli nesto da zaradite a za deset godina moze svasta da se desi. Izvinite i ne opterecujte se . Da je tacno ljudi nebi sadili nista osim tartufa. Pozdrav.
Poslato: Pon Feb 01, 2010 9:49 pm----
:
Drugari, ja sam te sadnice dobio od kazem jednog gljivara da ga tako nazovem iz Vince, i video sam da se u kesi gde je koren nalazi zito koje je nekako isprepletano necim belim i stvarno lici na one komposte iz kojih rastu sitake i slicne. To sto kazem da sam radikalno sekao, to je zato sto me tu ne zanima lesnik kao drvo nego samo da li ima nesto na korenu. To mi se nalazi 25 komada u basti i da bi izmedju mogao da posadim paradajz i slicno moram da sprecim da lesnik pravi hladovinu.
Sve sam pazljivo procitao i mislim da je vojvoda najblizi istini. Cini mi se da je tartuf nesto sto raste u prirodi i tamo gde njemu odgovara i mislim da ce mo mi tesko da mu obezbedimo takve uslove. Znaci da su jedini koji na tartufima zaradjuju oni koji sa psima kopaju po sumama ili gde vec i oni koji nam prodaju ovo sto ja imam. -x
Poslato: Uto Feb 02, 2010 12:40 am----
Pogledaj kompletno sajtove sledece.www.trovatartufi.com.,Croop Food na Novom Zelandu,www.truflefrance.com,i.t.d.E sada sledeca stvar.Tuber magnatum pico,najskuplji beli tartuf plodonosi do najvise 300.m nadmorske visine,Tuber aestivum vitadini,ili letnji tartuf od nulte tacke pa do preko 1000.m nadmorske visine...,i ima ih u Srbiji zato sto se Srbija nalazi izmedju 41. i 45. stepena istocne geografske sirine,izmedju ostalog vaznog uslova za plodonosenje tartufa.Koje simbionte koristi,da se ne ponavljamo,kucajte Tartufarenje od Vladana Djordjevica,gde je to solidno objasnjeno,i dosta toga ce biti jasno.Da li ga ima ispod svakog drveta koje mu kao simbiont odgovara, naravno da ne.Obicno kad neka zivotinja koja ga je prethodno pojela preko izmeta oslobodi njegove spore i budu ppovoljni uslovi kao i sastav zemljista i jos sijaset drugih stvari,dolazi do razvoja primarnog i sekundarnog micelijuma,a posle par meseci i do mikorize.Onoga momenta kada se nakaci na biljku tu je prisutan sve dok je i biljka ziva.To je prirodan put,a ono sto je golicalo mastu sve do skoro je kako dobiti micelijum vestackim simuliranim uslovima u laboratoriji i na nacin kako je i Tartar pre spomenuo.Pocev od Jozefa Talona koji se smatra prvim covekom koji je tartuf iz prirode preneo i kultivisao zasad hrasta pre par stotina godina, pa do danas ,svet je mnogo uznapredovao,Hrvati komsije sedamdesetih imale na stotine hektara zasada oplemenjenog tartufom,a danas ...Milan Obrenovic tartufizirao po Srbiji,doveo iz Francuske kuvare i pse specijalizovane za tartufe,a posle sto i vise godina se u toj istoj mojoj Srbiji raspravlja da li je to moguce?!U Motovunskoj sumi u Istri,ima registrovano oko 6000.tartufara, na tom podrucju.I da skratimo pricu,TARTUFI SE MOGU UZGAJATI PLANTAZNO !!!Znanje se placa,ali meni je krivo kada se plati neznanje.P.S.Molim Tartara da ne odustaje od davno planirane plantaze,a ja cu ti u tome u dogledno vreme pomoci.
Poslato: Uto Feb 02, 2010 1:00 am----
Milane,zaboravih da napisem,kako ja mislim iz onoga sto si napisao,da si ti sadnice preuzeo pre uspostavljene mikorize,i to je greska.To sto opisujes najvise mi lici na podlogu za umnozavanje micelijuma,a da je pak njegova vitalnost meni nepoznata.Micelijum se moze cuvati i do dve godine i umnozavati, ali ga ja koristim najvise do 8. meseci posto je do tada i najvitalniji.Moguce da je kasnije i doslo do mikorize, bar na pojedinim biljkama,pa ti ja savetujem da ne unistavas dok se ne proveri,vrlo je jednostavno.Bicemo u vezi preko ovog foruma za pocetak.
Poslato: Uto Feb 02, 2010 10:10 am----
He,
bas sam se potrudio da pojanim stvari a moj post je nestao, to jest izgleda da sam "izasao" pre no sto sam ga poslao......
Sadrzao je manje vise ovo sto je napisao radoslav65.
Evo jos pojanjenja.
Tartuf se razmnozava:
1.Putem spora koje se oslobadjaju ispod zemlje.
Ne moze vetar da ih razveje vec to mora da uradi neka zivotinjka. To je jedan od razloga zato ih ima manje nego drugih gljiva.
2.Razmnozava se i kontaktnom mikorizom, sa korena na koren. Za ovo su idealne tek proklijale biljcice. I ako dodje do mikorize takva mladica najcesce propadne u senci svog roditelja. Ako koren domacina dodirne koren negog vec ukorenjenog drveta sva je prilika da je on(koren) vec inficiran nekom drugom mikoriznom gljivom.
U sumi gde nema prirodnog ili vestackog zagadjenja SVAKO DRVO IMA NEKI OBLIK MIKORIZE. Kandidata za svaki koren ima na hiljade. Preko 100 vrsti vrganjevki, vise vrsta lisicarki i srodnika, sve zekice, pupavke..................Deo ovih gljiva je uspesniji ili brzi u osvajanju domacina a, deo ume da bude agresivan i da preuzme vec zauzetog.
3. I na kraju covek razmnozava tartufe. To moze da bude i nenamerno!
Nikakvi plugovi ili motike(u smislu okopavanja) ne dolaze u obzir. Na plantazi se vade samo u tom trenutku zreli tartufi. Pas je i tu od pomoci da se takav pronadje, iako znamo da je tu negde?
Pazljivo se vadi taj zreo da se ne osteti koren (zlatna koka) i oni tartufi koji tek pristizu........
Neke vrste tartufa pokazuju da su spremne za vadjenje tako sto naprave lako uocljiv "krtticnjak". Uzgajivac moze mirisanjem da ustanovi da li je trenutak za vadjenje pravi. Da bi ovako komforan postupak bio moguc plantaza mora da bude vrhunska .
Mislim da je bas na www.trovatartufi.com pre vise god. bila jedna takva, prikazana fotografijama. sa tih fotografija je moglo dosta da se nauci.
Evo preciznije adrese i fotografije plantaze "belicastog"tartufa
www.trovatartufi.com/t...artufi.htm
@radoslav65
znam da je lapsus .... nije 41-45° istocne(duzine) vec severne sirine.
Poslato: Uto Feb 02, 2010 7:05 pm----
Drugari, dobro znate da su mnogi nasi vocnjaci 90 -ih godina poceli da se zapostavljaju i da se nista vise ne ulaze u vocarstvo. Ne ulaze se ni u poljoprivredu iako smo zemlja ratarska. Imao sam priliku da igrom slucaja vidim kako izgleda crni tartuf. Pisao sam negde, pa ljudi moji neka prica ko sta hoce nista posebno. Kao kuvani krompir samo sto je malo tvrdo. Nemojte da mi zamerite. Imate podrsku u svemu sa moje strane jer i mene to zanima. Reci cu vam samo ovo a vi razmislite. Od dana kada je covek prvi put stupio nogom na Mesec pa do danasnjeg dana tehnika se usavrsila do maksimuma jel tako. Pa kad je tehnika toliko usavrsena pa onda bi Rusi i Ameri mogli svake nedelje da idu na mesec jel tako..... Kad je tartuf toliko lak za gajenje i nalazenje ,,pa znate li da bi pojedine zemlje ulozile sve da bi dosle do hiljade kilograma tartufa. Na Vlasini se tokom leta u ogromnim kolicinama bere i prodaje divlja borovnica a i vrganj. Od prodaje vrganja pojedini ljudi su za jednu godinu kuce pravili a ne videh nigde u Srbiji da je neko od sitaka, tartufa ili puzeva i jos kojekakvih biljaka gazda postao. Da je stvarno moguce nebi ljudi u zadnjih 30 godina u zapadnoj Srbiji gajili maline nego bi gajili puzeve i tartufe. Pa najveci proizvodjaci lesnika su Turci pa nemaju tartufe. Pa zamislite ravna i plodna nasa zitnica Vojvodina sva pod tartufima ,nebi nam ni svetske sankcije mogle nista --razmislite.... i izvinite sto mozda sam sebe tesim ili na neki nacin ukazujem drugima na pogresna shvatanja pojedinaca pa mozda i samog sebe. Pozdrav sa juga Srbije ---okolina Leskovca.
Poslato: Uto Feb 02, 2010 9:39 pm----
@vojvoda
Prijatelju sta da ti kazem?
Nikako da se sporazumemo. Da si procitao postove koje smo pisali mislim da bi bilo manje zabune.
Izmedju tvrdnje da ne moze i cele zemlje koja nista ne radi samo skuplja tartufe i gde su svi milioneri, koje su podjednako netacne, stoji realnost.
Znaci moze. Na odgovarajucem zemljistu.
Znaci analiza zemljista da li odgovara za gajenje. Pa to se danas radi i za lucerku. Pa onda ako moze koja vrsta moze....pa onda treba novac da ulozis u sadnice pa da cekas godinama do prvog roda. Da vodis racuna da te neko ne pokrade, da ti svinje,veverice, glodari, jazavci ne pojedu rod..... i uz sve to treba i malo srece.
Da je jednostavno kao ratastvo onda bi ga sadio ko hoce i ne bi mu cena bila takva. To smo sve vec rekli.
I ponovicu moze. Treba da se uci da se radi i da se ceka.
Inace drzave ulazu u taj posao. Australija je pravila probe, Novi Zeland, Tasmanija, Amerika. Sa manje ili vise uspeha.
Ako si otvorio onaj sajt sto sam okacio video si plantazu borova koja daje jednu od manje atraktivnih vrsta. To je na Siciliji. Tamo ne uspevaju oni skuplji i bolji ali i ovaj se isplati.
Nema hleba bez motike pa tako i sa tartufima.
To sto si ti jeo a lici na krompir ne mogu da prepoznam sta je. Tartufe karakterise miris koji i da hoces ne mozes da zaboravis. Ali mozes da ga haluciniras
.
Poslato: Sre Feb 03, 2010 12:54 am----
Ma dobro prijatelju u pravu si . Znam ja da ima i beli i crni tartuf i da je onaj beli skuplji ali nikako mi ne ulazi u glavu da moze tu da se nesto zaradi. Pa ja koji sam probao da na jednoj podlogi kalemim 4 razne vrste voca i da mi rode a da ne probam sa tartufima. Pa gajio sam i bukovacu i sampinjone i na kraju sitake pa nema fajda brate. E kad bi ti znao da i mene zanima to o tartufima ali sta mi vredi kako kaze Njegos ,,Jedna slamka medju vihorove ,, kad bi nas bilo vise. Pa da probamo pa ako ide bilo bi dobro. Razmisljao sam ja i psa da kupim jer mi je teren i sastav zemljista raznolik,pocev od ravnice pored Morave pa sve do Vlasinskog jezera ali sta cu sam,,da mi se ljudi smeju,, Eto to je problem nas pojedinaca a kad bih imao jos nekog takvih shvatanja onda bi bilo drugacije. A za ovaj tartuf sto sam probao reli su nam da je pravi Balkanski jer smo ga nosili u fabrici lekova ,,Zdravlje Leskovac,, i oni su nam rekli da je to to . Posle je i ekipa njihova dolazila i trazili su ali kao da nema dovoljno i batalili su. Mesto gde smo ga nasli je [ nasred livade pored puta ] kopali temelj,nigde drvo a kamo li leske. Izvini ako sam necim uvredio nekog. Samo da znas da sam jedan od zanesenjaka sto se tice takvih i slicnih interesovanja. Pozdrav prijatelju i svako dobro.
Poslato: Sre Feb 03, 2010 11:02 am----
@vojvoda
Dok se ne javi radoslav65 koji ovde medju nama najbolje poznaje oblast hajde da malo pojasnimo.
Ja se ne bih zanosio belim tartufom, bar ne u pocetku. On je najzahtevniji i koliko ja znam jos niko nije razvio postupak tako da je uspeh siguran.
Crnih tartufa ima vise vrsta.
Samo 3-5 su komercionalno zanimljive.
1. Letnji tartuf najcesci medju plemenitim tartufima. Raste od Mediterana(severna Afrika)do Engleske pa cak i Skandinavije. U Engleskoj se gaji kao stos. Ne znam da je neko probao da ga pravi plantaze. Ali poznata talijanska firma Raggi-Vivai, prodaje mikorizovane sadnice po "lepim" cenama. Verovatno da tamo ne mogu da ocekuju spektakularne rezultate ali mogu da naprave veceru sa tartufom iz svog dvorista. I u Skandinaviji ima pokusaja da se gaji.
2-3-4. Su druge vrste(podvrste) crnih tartufa. Sve skuplje od letnjeg. Jedan od njih jako cenjen i jako skup, takodje moze da se gaji ali teze od letnjeg. I tu je sve logicno: ono sto je lako to je jeftino, ono sto je tesko to je skupo. U tu grupu bih isao i "belicasti" tartuf. Ima nizi kvalitet i cenu ali vredi da se gaji ( ne kod nas).
4-5-6....razni tartufi ili slicni rodjaci od kojih su neki jestivi ali nezanimljivi, neki mogu da se pojedu(bljak) ako nema niceg drugog, neki su nejestivi ili blago skodljivi...
Taj tvoj "krompir" mogao bi da bude iz ove grupe. Mada ako ni jedno drvo nije u blizini onda to nije tartuf. Ima krompirastih gljiva koje mogu da lice na tartufe ali nemaju nikakve veze sa njima. Pripadaju potpuno drugim familijama, i nisu mikorizne vec saprofite.
Ja moram da priznam da ne znam za "pravi balkanski" tartuf koji raste bez drveta. Takodje ne znam kakvo znanje o tartufima imaju ljudi iz "Zdravlja".
Znaje o tartufima je specificno znanje koje se ne uci na fakultetu, pa tako neki zaludjenik koji je zavrsio osnovnu skolu moze o tartufima vise da zna od doktora nauka. Ili dr istorije moze vise da zna o tartufima od dr biologije........
Postupak je ovaj. Ukucaj u google tartufi, gajenje tartufa i sl. Pa procitaj sve to. Probaj da nadjes knjizicu o tartufima . E za ono dalje trebalo bi znati bar Engleski, jos bolje Talijanski....
Raggi vivai proizvodi i prodaje sadnice "inficirane" sa 5 vrsta tartufa na 10 razlicitih vrsta drveta:
1.Hrastovi : luznjak, cer, medunac, cesvina(mediteranski zeimzeleni hrast)
2. Crni grab
3. Lesnik
4. Bela topola
5. Bor
6. Lipa
Ova tal. firma nije jedina. Imam njihov katalog pa mogu da navedem tacne podatke .
Kada sam se ja interesovao za sadnice one su kostale 10 DM. Sada su osetno skuplje jer potraznja raste.
Institut za zemljiste postoji u Bg. Njihove analize nisu (bile) skupe. Treba zvati i pitati za analizu zemljisa za tartufe. Treba saslusati kako da se uzmu uzorci. Uzimaju se na vise mesta...........
Kada saberes sve sto ovde pise vec imas dobru osnovu za "pocetak radova" na ucenju.
Poslato: Sre Feb 03, 2010 4:25 pm----
E sad si me zagolicao i sasvim drugacije cu poceti da razmisljam. Izvinio druze sto sam mozda a sigurno sam prenaglio. Znas nasao sam nekog koji me je ubedjivao [na ovom forumu] kako je jedini u Srbiji uspeo da razmnozi gljivu VRGANJ. Nisam hteo da komentarisem jer sam video odmah nedostatak mozga ili halucinaciju. Probao sam sve i svasta pa bi i ovo probao zasto da ne a sad idem na taj sajt da vidim pa se javljam . Pozdrav prijatelju i svako dobro....ps.., ako mislite da uzgajate tartufe racunajte na mene barem za pocetak,motiku cu sam da ponesem. Pozdrav.
Poslato: Sre Feb 03, 2010 7:36 pm----
Drugari, kada sam ja pre 4 godine sadio te sadnice sa micelijem tartufa, navodno belog koji je oko 2000 eura kilo, tako su mi tad rekli je o tartufu nisam nista znao, a ni sada moje znanje nije mnogo vece, ja sam nasao jednu knjigu koju je piwsao doktor Maksimovic. Procitao sam je samo jednom, i zato nista neznam i onda nasao tog coveka. On je predavao na PMF u Beogradu i to znanje je kaze preneo u knjigu. On me uputio na tog gljivara u Vinci koji se zove Djuro Popovic. Nasao sam coveka, otisao kod njega, odneo moje sadnice lesnika i za koji dan mi je on to vratio. Posadio sam i to dosta dobro raste. Ostalo znate. Moji lesnici se nalaze u okolini Beograda pa ako neko misli da moze da to pogleda i ustanovi sta sam ja uradio, i da li sam uopste nesto uradio rado cu ga docekati, ako nista drugo sigurno cu o tartufima znati mnogo vise nego sto sada znam i niko nece moci o tome da prica a da ga ja bledo gledam.
Poslato: Čet Feb 04, 2010 1:08 am----
Evo mene medju vas.Nemogu po danu, uhvatile me silne sahrane sto u komsiluku,sto po selu dalje,te ja i moja mladica,kako je zovem,u poslednja dva meseca 22.dana smo proveli po groblju,sto sahrana sto pomen,a nisam pop.ORKESTAR ZA SVADBE I SAHRANE.No idemo dalje.Vojvoda je dobar lik,nego su sve i svasta ovome napacenom narodu,u pravom smislu te reci,nudili kao super biznis da vise covek ne moze da razluci sta je sta.Ali ovo je izvesna stvar Vojvodo druze nas po zanesenjastvu.Fora je da mi imamo sve u nasim rukama.Boze koliko je Tartar u pravu.Steta sto nema predznak Lepakata,bas bih se odusevio ha...ha...Sto se tice same analize zemljista,nema potrebe ni za kakvom ustanovom,brdo ce da pridje Muhamedu kao jeftinija varijanta.Ja imam,a i vi cete da nabavite pokretni PHmetar,koji stvarno nije skup,a i jedno je kada uzimas uzorak sa 4 do 5 mesta,a drugo je kada za desetak minuta to odradis sam u njivi,posto sondica trenutno pokaze vrednost na x mesta.Drugo,odgovarajuci sastav sto hemijski sto fizicki se lako dotera i vrlo jeftino je.Znaci fora je da nista puno ne kosta,a ovo sto Tartar kaze u pravu je ljudi,samo sto dalje od strucnjaka,i kvazi velicina.I SOLIDNO znanje,a ne rekao mi Prof.Dr.Mr.Kada bi ste znali ko su vestaci i eksperti za tartuf u Italiji i Francuskoj,pa to su ljudi sa sela kod kojih dolaze iDr. i Mr...,a kad ih vidite ni orah im ne biste iz ruke uzeli.Sto se tice love koju Vojvoda pominje,ja znam samo trojicu tartufara koja u prirodi skupe pravo bogastvo,a ostali se slikaju,pisu knjige,a nemaju deset posto moga znanja,bez lazne skromnosti.Jedan od njih je razgivarao sa mnom,misleci da sam mucenik koji se fascinirao njegovim umecem,a ja sam ga i ostvio u utisku da sam niko i nista,neka uziva.Covek koji zaradjuje veliku lovu,a proda se za sicu.Tako da ja prvi put o ovome sa vama zborim,prijatelji moji.Samo puno logike,i manje para.Kada sam rekao prijatelju mom da je stvar sa tartufom,kao u onome vicu gde hvatas zeca tako sto zvizdiz ko kupus,on pita kako?Pa uzivi se covece pocni da razmisljas kao tartuf.Vazno je da smo mi poceli.Odusevljavao me je u zivotu Karlos Slim,Latinoamerikanac i jedan od najbogatijih ljudi u svetu,kojeg sam na svu moju srecu i upoznao u Davosu i dobio od njega torbu koju cuvam kao oci u glavi.Kako jednostavan i normalan covek,i kako rezonuje...Nego da mi pricamo nasu pricu.Poslacu vam ovih dana adrese ovih ljudi iz Vojvodine,kod kojih sam kupio PHmetar,a i ovo sto pokusavam da nadjem,a zaboravio sam naziv sajta gde se tip odmara u sred svojih 600.ha tartufiziranih lesnika,starih par decenija,gde copor pasa i radnika ih vade.Tip ih konzervira u lesnikovom ulju...,valjda cu ga naci.
Poslato: Čet Feb 04, 2010 12:42 pm----
Na Trovatartufi bio je "foto strip" o jednoj mini (mozda 20 ari) plantazi melanosporuma na Meduncu. To je sada nedostupno, ili je dostupno ako platis.
Iako je proslo dosta godina imam sve fotografije u glavi. Naravno da je na maloj parceli moguce postici znatvo veci prinos nego na hektarima, ali sa onim prinosom ne trebaju hektari
Moj pH metar je spanski Hanna i trenutno ne radi. Kada radi vrlo je precizan( dve decimale) ali moram uzorak zemlje odredjene gramaze da rastvorim u tacno odredjenoj kolicini vode. Ako je voda iz vodovoda cesto je blago alkalna pa se i to uzima u obzir. Osim toga cesto mora da se kalibrira.
Za prvu ruku je bolji neki manje precizan ali jednostavniji za koriscenje. Takve koriste rasanicari i uzgajivaci ostljivog cveca i trebalo bi da moze da se kupi ovde....
nasao : hidroponika.com/?cat=9...cfd10e4989
mozda ima jeftinije?
Poslato: Čet Feb 04, 2010 3:31 pm----
Radoslave ,svaka ti cast prijatelju svaka recenica ti je namestu i kako da kazem od srca receno. Budi takav kakav si i sve najbolje ti zelim u zivotu i radu. A sto se tice meraca PH-vrednosti za sve ostale ,,,,..Ne bacajte pare za gluposti. Tartufi iako rastu svuda uspevaju samo na kiselim tipovima zemljista. Da bi ste na najednostavniji nacin videli da li je zemljiste kiselo ili ne uradite sledeci ogled. Kao 1. svuda gde raste korov je kiselost preko 5% ph. 2. svuda gde su mesta zapustena --kiselost je preko 6% ph. svuda gde na mestima raste ,,kamilica ,,ph je preko 8 %. Znaci zakljucak je da na kiselim zemljistima pored drvenastih biljaka rastu samo nistavne i beskorisne biljke. Zatim pod A.. Uzmite sodu bikarbonu i sipajte na vlaznu zemlju-- ako susti[ vri] onda vam je kiselost ispod 5 ph. A to znaci da ako sipate sodu bikarbonu na vlazan pesak nema sustanja jer je PH. peska iznad 5 %. Isto tako uzmite Jabukovo sirce pa sipajte na suvu zemlju. Ako susti [vri] onda je mala kiselost a ako ne onda je koncentracija ph vrednosti iznad 5%. To su najstariji nacini merenja ph,vrednosti u Leskovackom kraju. Pa ljudi danas sve i svasta mora da nosimo na analizu pa i za bagrem je potrebna analiza i za korov je potrebna analiza. Neka neka radi ko hoce ali mi dole na jugu sadimo sve i svasta bez predhodne rasprave oko toga . Pa zna se ,svuda pored reka i parcela pod vocem je kiselost velika. Svuda gde je bacano stajsko djubre vestak i gde se oralo i sadilo ph, je mala. Na separacijama gde se seje pesak tu je ph, neutralna jel da . I tako da ne gusim i gnjavim sve vas ,ne zamerite mi takav sam kakav sam . Budite mi svi zivi i zdravi i svako vam dobro i vama i vasim porodicama zelim od srca. Pozdrav moji zemljaci odkud Leskovac.
Sva vremena su GMT + 1 sat