Poslato: Pet Apr 22, 2005 12:08 pm----
U Svetu biljaka u odeljku koji tretira lekovito bilje, često nailazim da neka biljka pomaže ako se upotrebljava kao čaj, u vidu sirupa, kao tinktura, a od nekih biljaka se spravlja i vino.
Sve je to lepo, ali nema opisa kako se spravljaju ti, uslovno nazvani, preparati. Kako se spravljaju tinkture, sirupi i vina od pojedinih biljaka?
Dali se čajevi od svih biljaka spravljaju na isti način?
Kako se u domaćim uslovima mogu napraviti travarice od lekovitog bilja,
kao što su LINCURA ili STOMAKLIJA?
Mislim da ovo zaslužuje pažnju!
Poslato: Pet Apr 22, 2005 10:42 pm----
Primedba usvojena i za koji dan ćeš to moći da pročitaš, ako se markus saglasi, u 'lekovitim biljkama'.
Poslato: Sub Apr 23, 2005 10:40 am----
Naravno..
to bi bile bas korisne informacije
Poslato: Sub Apr 23, 2005 12:17 pm----
OK, Markuse cekaj tekstove
Poslato: Sub Apr 30, 2005 10:43 pm----
Pošto nisam baš neki stručnjak za recepte na bazi lekovitog bilja, bolje je da to odrade stručnjaci. Zato prenosimi z časopisa ‘Bilje i zdravlje’ ove recepte koji mi deluju zaista dobro.
Nadam se, Uncle Tom-e, da ćeš uživati.
Nazdravlje!
Poslato: Ned Maj 01, 2005 8:55 am----
| tsnena citat: |
Nadam se, Uncle Tom-e, da ćeš uživati. Nazdravlje! |
I ja se nadam
Joooj, sto cu da se imunizujem 
Poslato: Uto Jun 14, 2005 12:04 am----
Hej društvo,
imam mlado drvo ginko bilobe. Ima dosta podataka u literaturi o tome kakva su njegova ljekovita svojstva, no nigdje nisam našao kako se priprema čaj, kada treba brati list i kako ga sušiti.
Zna li netko nešto o tome?
Slavonac.
Poslato: Uto Jun 14, 2005 8:48 am----
Evo i ja da se javim, Vec sam dao neke recepte za lekovite rakije i vina, pa cu otvoriti jos jednu novu temu i dacu jos nekoliko interesabtnih recepata...................
..................... 
Poslato: Sub Avg 27, 2005 3:22 am----
Koliko sam ja pogledao po ovom forumu nigde nema topic o primeni lekovitog bilja?Jel moguce to da se ubaci?Ili nemate "strucnih" lica?!
Poslednji put izmenio ma3x dana Sub Avg 27, 2005 5:34 am, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Sub Avg 27, 2005 4:35 am----
postoji zato podforum "lekovito bilje", i slobodno mozes da postavis temu o primeni, te da se raspises (k'o da gledam da svasta o tome znas ;)).
voila:
www.svetbiljaka.com/in...m&f=26
Poslato: Sub Avg 27, 2005 5:45 am----
Ok
Jos nesto vezano za tekstove koji se objavljuju ovde-zasto nema linka ili navedenog izvora odakle su ti tekstovi preuzeti?I bilo bi dobro kad bi omogucili brz odgovor ispod postova kao sto je na vecini foruma 
Poslato: Sub Avg 27, 2005 6:09 am----
pile, mi smo ti ovde uglavnom amateri, nije da nema onih koji se i profesionalno bave biljkama, ali gro nas je, onako, ljubitelja cveca, pa neko zna vise, neko manje...to se vidi iz aviona, evo ja prva spadam u takve.
sto se linkova tice (ako mislimo na isto), mislim da je ostavljanje linka tek puka formalnost. dakako, tamo gde treba, ostavljaju se.
e sad, sto se brzih odgovora tice (opet, ako sam te dobro razumela), to valjda zavisi od ucesca diskutanata. tema se drzi u vrhu dok god je aktuelna, a onda pada, mislim, to je ok, ne? ne znam na kakve brze odgovore, zapravo, mislis. a eto, po nevolji, u ovo doba "dezuram" bas ja
ti si student farmacije, kazes?
pa bas lepo!
dobro nam dosao, osecaj se kao kod kuce, samo pazi da ne mrvis po tepihu
Poslato: Sub Avg 27, 2005 8:40 am----
Dobrodosao ma3x.
Prebacio sam ovu temu u Lekovito bilje
Poslato: Sub Avg 27, 2005 3:27 pm----
| ma3x citat: |
| Ok Jos nesto vezano za tekstove koji se objavljuju ovde-zasto nema linka ili navedenog izvora odakle su ti tekstovi preuzeti?:P |
Prvo dobrodošao ti nama sa svim tim svojim idejama i energijom.
Ne znam za ostalo što pitaš, to ćeš morati sa ''gazdom'' da porazgovaraš, ali ti mogu odgovoriti za tekstove.
U ''Lekovitim biljkama'' su moji sopstveni tekstovi tekstovi ili što bi se reklo JA sam izvor
. Šalu na stranu, stručnošću dipl. biologa stojim iza svake rečenice u svojim tekstovima, a mogu ti, ako si zainteresovan, predložiti literaturu iz koje se još dodatno možeš informisati.Što se, pak, primene lekovitog bilja tiče možeš da postaviš temu/pitanje o onome što te interesuje pa ćeš brzo dobiti odgovore.
Poslato: Sub Avg 27, 2005 5:45 pm----
E pa hvala vam na toploj dobrodoslici.mislim da ce mi ovde biti nice posto je atmosfera krajnje prijatna.
Aha,hvala tsnena na informacijama,video sam da ovde ima biologa,pravnika ali ne i farmaceuta
Da frau,to je takoreci "tehnicka " tema-za admina u stvari-znaci da se ispod postova postavi Brz odgovor da ne moramo svaki put da klikcemo na dugme "odgovori" i cekamo da se jos jedna stranica ucita.
Sto se mene tice-koliko god budem mogao ukljucicu se u rad foruma,naravno mene najvise zanima lekovito bilje i njihova primena u terapiji.Kad budem nasao vremena,procitacu tekstove koji su objavljeni pa ako budem imao sta da dopunim-dodacu
Poslato: Sub Avg 27, 2005 5:54 pm----
E pa hvala vam na toploj dobrodoslici.mislim da ce mi ovde biti nice posto je atmosfera krajnje prijatna.
Aha,hvala tsnena na informacijama,video sam da ovde ima biologa,pravnika ali ne i farmaceuta
Da frau,to je takoreci "tehnicka " tema-za admina u stvari-znaci da se ispod postova postavi Brz odgovor da ne moramo svaki put da klikcemo na dugme "odgovori" i cekamo da se jos jedna stranica ucita.
Sto se mene tice-koliko god budem mogao ukljucicu se u rad foruma,naravno mene najvise zanima lekovito bilje i njihova primena u terapiji.Kad budem nasao vremena,procitacu tekstove koji su objavljeni pa ako budem imao sta da dopunim-dodacu
Poslato: Sub Avg 27, 2005 5:54 pm----
Znam na sta mislis ma3x vezano za brze odgovore..
Mozda bude jednog dana... Kad budem imao vise slobodnog vremena
Poslato: Sub Avg 27, 2005 6:03 pm----
A mislim da to ne oduzima previse vremena
Poslato: Sub Avg 27, 2005 6:57 pm----
| ma3x citat: |
| A mislim da to ne oduzima previse vremena |
mali nestrpljivko, "enrdzi" shiba na sve strane...garant ovan u horoskopu
(nema ljutis, teta frau voli da se shali :D)
Poslato: Sub Avg 27, 2005 10:05 pm----
| ma3x citat: |
| . Sto se mene tice-koliko god budem mogao ukljucicu se u rad foruma,naravno mene najvise zanima lekovito bilje i njihova primena u terapiji.Kad budem nasao vremena,procitacu tekstove koji su objavljeni pa ako budem imao sta da dopunim-dodacu |
Sigurna sam da će tvoje farmaceutsko znanje biti dragoceno i da ćeš imati mnogo toga da dopuniš. Moji tekstovi su zamišljeni kao ''najkraći put'' do osnovnih informacija o pojedinim lekovitim biljkama. Dakle, najosnovniji podaci sa fotografijom koji mogu služiti kao neka vrsta botaničkog atlasa.
Poslato: Sub Sep 17, 2005 2:34 pm----
hteo sam da otvorim novu temu,ali posle malo razmisljanja,mislim da je najbolje da iskoristim ovu kad je vec otvorena,da ne dolazi do dupliranja i da se narod ne zbunjuje.Posto najvise koristm njegove knjige,iznecu kako dr.J.Gostuski objasnjava
Nacin spremanja i upotrebe bilja
Ono sto vazi za jednu biljku moze se primeniti na sve bilje.Naime,najlakse i najcesce se primenjuje lek od biljke u obliku caja,a teze je hemijskim putemizvlaciti iz nje samo jedan sastojak.ali osim caja primenjuju se i drugi nacini spremanja lekova od bilja.Caj se dobija prelivanjem biljke kljucalom vodom:lisce,cvet,iseckan koren-popare se,ali se nikako ne kuvaju,ne ostavlja se da kljuca!!!Da bi se spremio caj kako valja treba uzimati sto je moguce sveziju vodu,cistu i providnu.Recna voda,izvorska ili sa cesme,bolja je od bunarske koja osim sto sadrzi u sebi kreca,strvdnjava delove bilja uzetog za caj,tesko prodire u njih i daje losiji caj.Dobar caj ne sme da provri,sem u izuztnim slucajevima.
Drugih nacina spremanja biljaka ima cetiri i to :
1)Mocenje ili raskisavanje,potapanje u tecnost,najcesce u vodu.Naucno se to zove maceracija.Ona se sastoji u tome da se lekoviti biljni materijal potopi u vodu(moze se reci da nase seljanke maceriraju konoplju kad je moce,potapaju u stajacu,malo pokretnu,barsku vodu) i tu ostaje za vreme od 1 do 48 casova ili duze.Posle ovoga se dobija takozvano biljno "vino" ili "vino od lekovite biljke.najcesce se potrebljava naziv raso ili rasol jer potpuno odgovara rasolu dobijenom od kupusa.Znaci macerija znaci raso,dobijen raskisnjavanjem biljke,da bi se iz nje izvukao lekovit sastojak u tecnost.
2)kuvanje(naucno: dekokcija) sastoji se u tome da se kao sto sama rec kaze biljka kuva neko odredjeno vreme od 15 minuta do 1 sat.Pri to me se mora voditi racuna o materijalu koji se upotrebljava,jer duzina kuvanja zavisi od toga da li smo uzeli koren,koru ili lisce.koren se naprimer tesko raskisnjava i tesko u vodu ispusta u vodu svoje sastojke,dok lisce to cini vrlo brzo.Rezultat kuvanja je odvar.
3)Na treci se nacin lek izvlaci iz biljke pomocu alkohola,najcistijim ili slabijim alkoholom(od 96,90,80 ili cak od 60 procenata), a u narodu sa ljutom rakijom ili vec popularnim nasim vinjakom,mada su oni za tu svrhu "slabiji izvlakaci"..Tako izvucen lek uz pomoc alkohola daje se samo u onoj kolicini koja je propisana u upustvu za svaku biljku posebno.
Pri ovakvom nacinu treba znati da li se lek spravlja od sveze ili osusene biljke.Ako se lek sprema od sveze-imamo takozvanu alkoholaturu toga leka tj spriritusni rasol raskis(slicno nasoj pelinjaci,klekovaci itd), a ako se lek dobija od suve i osusene biljke-imamo tinkturu tj lekovite kapi biljnog leka.
Alkohol mora biti jak,cist od 96% ili nesto slabiji do 80%.
Preporucivalo se ranije,pa se i danas preporucuje,da se lek daje u obliku praska,bilo od korena ili lisca,bilo da se tuca stablo,prave kase-sve za unutrasnju upotrebu(pije se i guta).
4)sledeci je nacin premanja leka sa vinom.Koren,list ili cela biljka,kako kad,stavlja se u vino,tu se ostavi da kisne najmanje 8-10 dana.Zatim se to procedi i pije po upustvu.Ta medicinska vina ne podnosi svaki covek,ali imaju veliku lekovitu moc.
Kad neka biljka ima u sebi ulja(zejtina,esencije) kao naprimer ruzmarin,nana itd,mada sve biljke imaju svoj miris,treba biljku preliti kljucalom vodom i ostaviti je da kisne 15 minuta na toploti od oko 80 stepeni.Samo da ne prokljuca!Jewr ako prokljuca ili se kuva,takva bilka izgubi veliki deo svojih mirisnih sastojaka koji sa vodenom parom odu u vazduh.
Kuvanje korena ili drveta ili njihovo mocenje i raskisnjavanje traje prema njihovom tvrdoci.
Za neke biljke se zna koliko vremena treba utrositi da se spremi caj.Tako naprimer,za caj od lincure potrebno je 10-15 minuta,za caj od odoljena(valerijane) treba 20minuta,koren od vodopije(zenetrge,cikorije) treba kuvati 25 minuta.Ali je najbolje drzati se propisa kako je odredjeno u receptima.Ako to nije naglaseno,caj treba da kisne 6-10 minuta.
Vrlo se cesto pri upotrebi biljaka, da bi se dao bolji ukus leku,dodaje sirup(sok od secera),pa bilo da je taj sirup napravljen od secera i vode ili od caja neke druga biljke i secera.da bi se sirup dobro ocuvao,da ne plesni ili se ne useceri itd, potrebno je da kolicina secera u odnosu prema tecnosti s kojom se mesa bude odredjena.Obicno se na 100 grama tecnosti uzima 180grama secera.Uopste je propis 5:9.sirup se sprema na taj nacinsto se secer rastvori u tecnost na umerenoj vatri.Kad hocemo da spremimo neki mirisljavi sirup,onda secer rastvaramo u hladnoj vodi
Poslato: Čet Sep 22, 2005 5:51 pm----
Kad bi bilo moguće brati lekovito bilje tokom cele godine ,onda ne bi bilo potrebe da ga čovek čuva.Ali,kako su biljke podložne vrenju i drugim promenama i mogu da se kvare potrebno je čuvati ih nako berbe.Da bi se izbegle štetne promene usled kojih biljke gube svoje lekovito dejstvo pa mogu da se pokvare i da naškode njih pre svega lišavamo vode time što ih sušimo.
ovo sušenje je delikatan posao koji yahteva mnogo pažnje nege i čistoće tog ubranog bilja.jer od načina kako se taj posao izvrši zavisi i docnije delovanje same biljke,ako želimo da sačuvamo njenu lekovitost duže vremena.
u tom cilju se one ylažu sunčevoj toploti ili se stavljaju u pećnicu ili u naročite sušnice,razredjuju se u tanke slojeve na lesi ili zategnutom platnu koje treba protresti nekoliko puta dnevno.
Biljke koje se suše u senci ili na vazduhu sačuvaju svoju boju duže i svoja svojstva bolje!
Sušenje lišća i celih biljaka
Poznati prirodnjak doktor Madef je napisao:"Takve biljke kao sto su grcica(menyanthes trifoliata),prosinac(mercurialis),dimnjaca(fumaria officinalis) itd., koje se suse na slobodnom vazduhu,treba susiti napolju.Ali mirisne biljke koje sadrze u sebi izvesno ulje zahtevaju da budu susene makar u ambaru ako nema za to posebno opremljene susnice"
Lisce ili cele biljke koje bi se susile suvise dugo i polako i na vlazi ponekad pocrne i izgube svoj miris.U takvom stanju kad pocrne one su lisene lekovitog svojstva i cesto opasne za upotrebu!
Cuvanje korena
Sitno i malo socno korenje susi se povezano u sveznje i u vazdusnoj susnici.Moze se takodje izrezati i poredjati po lesi ili platnu.Da bi se korenje ocistilo obicaj je da se dobro opere.Ako se primeti posle susenja da je ipak ostalo malo zemlje na njemu ,ono se ponovo ispere.Zatim se ostavi da voda sa njega ispari.Korenje koje sadrzi u sebi sluzi kao slez-susi se dosta tesko,zato ga treba susiti u pecnici ili pekarskoj peci.
Cvetanje i cvetno granje,grozdovi,cvasti itd.
Cvetovi treba da budu isuseni sto je moguce hitnije zbog tananog sastava njihovog tkiva i sto se lako menjaju.
oni nikada ne treba da budu izlozeni suncu,jer suncai zraci upijaju njihovu boju i razlazu njihove delotvorne sastojke.
Kicica,gospin cvet,bogorodicna trava,lavanda itd.,mogu biti susene u malih snopcicima okacenim u susnici.
Dalje cuvanje lekovitog bilja
Korenje lisce i cvetovi kad su osuseni treba da se stave u bilo koje kese od hartije ili kutije,bitno da se dobro zatvaraju,da ne bi prodrli vazduh,svetlost,vlaga i prasina.Isusenom bilju najvise skodi vlaga,ona prouzrukuje truljenje,a bilje gubi lekovitost.
ako se trazi sveze bilje onda je susenje potrebno samo za zimu i najvise za jednu godinu,posle cega se bilje baca i bere se novo sveze.
pomenuti nacin cuvanja jedino je i moguc u domacinstvima.drugi je nacin koji su pronasli francuski naucnici Pero i Goris.On se sastoji u tome da se lekovite biljke cim se uberu podvrgavaju dejstvu alkoholne pare zatim se izlazu struji toplog vazduha da ih produva i osusi.tim se nacinom unistava plesan i enzimi i onemogucava vrenje u njima.to je jedna vrsta pasterizacije.tako spremljena biljka i dalje sadrzi sve lekovite sastojke i korisnija je u lecenju.
cuvanje biljaka u uljima i vinu je takodje popularno ali ima i nedostatke,mislim da sam pisao o tome u drugoj temi,nacinu spremanja bilja.
naravno veoma je bitno znati i kako se biljka bere ,kad i sta se koristi,ali o tome je potrebno otvoriti novu temu
Poslato: Pet Sep 23, 2005 2:08 am----
Nije mi jasna jedna stvar: zasto svi pisu da se osuseno bilje (cajevi) ne drze u plasticnoj ambalazi? Naravno, mislim na plastiku koja je napravljena za drzanje hrane, a ne kese iz prodavnice.
Ranije sam drzao cajeve u papirnatim kesicama i gotovo uvek su brze izvetrili nego u celofanskim.
Shvatam ja da je papir uvek bolji, tj. prirodniji, ali zbog cega se uporno insistira na izbegavanju plastike? Caj je suv i nema vlage.
Poslato: Uto Sep 27, 2005 10:32 am----
e ajd da ne lupim ali ima neka fora sa tim cuvanjem u plasticnim ambalazama. zato se i preporucuje u zadnje vreme staklena ambalaza koja je doskora bila skroz potisnuta......
Poslato: Uto Jan 31, 2006 9:25 pm----
E,sve je to lepo sa lekovitim chajevima i vecinu ih dobro znam,ono shto me muchi a nigde da "iskopam" neshto vishe o samoniklom jestivom bilju,tako da ako neko neshto konkretno zna bio bih mu zahvalan......moze i sajt da nabaci ako zna za neki......ja se namuchio ziv al su tanki sa informacijama.poz
Poslato: Pet Feb 03, 2006 5:45 pm----
LJudi,sve je to lepo i gomila nas zna za razne lekovite chajeve,tinkture i td. Ono shto mene zanima je kako cete vi upotrebiti svoje znanje o bilju kada vas pred-veche zujne kisha,i morate negde do prvog "shteka" pecinica ili slicno,snachi budite se ,i onako "mamurni" krenete u pogreshnom pravcu,predpostavimo da ste u gubitku jedan dan gladni ste gladni ? verujem da jeste.Ovaj kratki primer dajem iz razloga ,shto mnogo kuckate o chajevima a ne o samoniklom jestivom,,,chij se koren jede.......taj ko je zalutao u shumi sigurno nema priborchic za chaj i mini roshtilj.DAKLE AKO IKO MOZE DA MI POMOGNE PO PITANJU TOGA....ja pola neta presha niko ali niko nishta direktno....ili ima al u brazilu.Inache kao shto sam vec pomenuo moj hobi je prezivljavanje u prirodi(visim na njihovim forumima al tek oni pojma nemaju)i bio bih zahvalan ako bi mi neko nabacio parlatinskih imena biljchica chij je koren jestiv...chak bez term.obrade PREZIVLAVANJE JE PREZIVLJAVANJE....ljudi pomagajte vi ste mi zadnja slamka. POZ
Poslato: Pon Feb 06, 2006 12:00 am----
pa nisam siguran da razumem postavljeno pitanje. jos manje razumem ono sto si napisao u drugom postu. jel te zanimaju samonikle bilje koje se umogu koristiti kao prva pomoc u prirodi,ako se izgubis,nije ti dobro ili mislis na biljke koje bi mogao da koristis za hranu??
napisi molim te sta KONKRETNO te zanima,rado cu ti napisati sta znam.
Poslato: Pon Feb 06, 2006 12:54 am----
Konkretno me zanima lat.naziv biljke chij je koren jestiv bez termichke obrade...DOVOLJNO KONKRETNO?
Poslato: Pon Feb 06, 2006 1:35 am----
KONKRETNO me zanima bilje chij koren se moze koristiti svez .HRANA,shta da zaginesh 15 dana u planini sa mao opreme,nigde nisam naleteo u SVETUBILJAKA na samonikle jestive ali sveze korenje me posebno zanima.dovoljno konkretno ?
Poslato: Pon Feb 06, 2006 2:42 am----
pa ako su u pitanju samo koreni to je vec problem. dosta retko se moze naci biljka u prirodi ciji se koren moze jesti bez termicke obrade.po nekim studijama na svakom kontinentu postoje samo po par biljaka koje imaju sveze korene koji se mogu koristiti u ishrani ljudi.problem je sto sveze biljke imaju jake esencije koje mogu da stete ljudskom organizmu.zato se i pribegava termickoj obradi. doduse,to polje i nije bas najbolje prouceno. primer je krompir koji je veoma popularan za ishranu ali se tek u 19 veku pocela koristiti krtola u ishrani.do tada se jelo samo krompirovo lisce,jer se koren smatrao otrovan! o paradajzu i da ne pricamo..
znaci,ako se nadjete u sumi u neprilici,preporuka je da korsistite maslackov koren (taraxacum officinale)-
dragoljub(tropaeolum majus)oprezno ako niste u stanju da razlikujete podvrste dragoljuba.ostalo zaobidjite,nije provereno. zato za ,nedaj boze, koristitie neke druge stvari:zir,hrastov list,zecju travu,kiseljak,kesten,kora kruske,kopriva,gljive a nisu za baciti ni skakavci,kornjace itd 
.....
Poslato: Uto Feb 14, 2006 4:38 pm----
Zahvaljujem
Poslato: Uto Feb 14, 2006 5:38 pm----
Ja se secam kad bi bili kod bake na selu kao deca,kopali bi smo korenje od nekakvih 'crnjaka'.Bili su vema ukusni i ne veci od oraha.Izdanak je ne visi od 30cm s belim plosnastim cvetom,sastavljen od sitnih cvetica.Biljka veoma krhka s jakim(odvratnim) mirisom.PO opisu lici na hajducku travu ali nije.Rasli su po polu-krsovitim stranama....E toliko o bakinom 'crnjku'
Druga koju sam obozavala je 'kraljevac' isto iz bakine 'herbateke'
Jos ukusniji nego ovaj prvi.Jede se nadzemni deo koji se predhodno ocisti od silnih bodljikavih listova.kako se listovi odvajaju i kora iz njega pocinje da curi mleko 'mlecar'.Znaci onaj jestivi deo je ustvari njegovo srce.A do njega da dodjes ima bogami da se pravo izbocas i da se ulepis od tok mlecara.
U leto taj sredishnji deo kad procveta je zuto zlatne boje pa malo podseca na sunce.I tad su skoro osuseni pa nemas sta da pojedis iz njih.Biljka ne raste puno u visinu vec se shiri po zemlji u obliku kruga i dostize precnika i do 20cm(ovaj je kapitalac)
Crnjak i kraljevac ...tako ih je zvala moja baka i tadasnji seljani.
Medjunarodne nazive ne znam a jos manje latinske
Ako ishta shvatite od ovoga javite da se dobro nasejem,a jos bolje ako prepoznate biljke.
A tek trava 'ljutika' sto je bila ukusna
Chorba od zare(koprive)cccccc,dinstani 'shtir',prasa,kuke,ima jos toga mnogo...
Tokom zime na furuni bi uvek imala punu serpu raznoraznih cajeva i to bi
ona ispijala po ceo dan.Uvek bi imala na tavanu povelike sveznje cajeva okacenih za zimu.
Nikad nije brala 'bogoradichinu travu'-kantarion,za njega bi uvek govorila da ne valja i da on ne sluzi ni cem te da se ne bere.
Mozda je bila u pravu,posto sad vidim da ga u celom svetu koriste za lecenje zivaca.
Njen najbolji lek je bio: shljiva rakija,ona s onim chichom s shajkacom na glavi,e tu je obozavala,svako jutro po jedna casica na sresrca.
"Da malo pinem pa ga nikad ne bilo" njene reci koje su mi se duboko urezale u moje lepo secanje o njoj.
Poslato: Pon Avg 14, 2006 1:28 pm----
Zna li neko reci da li ima neko lekovito bilje koje se skuplja u ovo vreme?
Iz knjiga sam procitao da se veliki broj vrsta sakuplja u prolece i pocetkom leta?
Poslato: Pon Avg 14, 2006 2:43 pm----
Pogledaj kod Vase Pelagica, ako imas njegovu knjigu. On je napravio spisak vrsta koje se skupljaju po odredjenim mesecima. Ako nemas njegovu knjigu, veceras ti mogu otkucati to sto te zanima.
Poslato: Pon Avg 14, 2006 6:03 pm----
Hvala za ponudu.
Netreba da gubis vreme.
Naci cu knjigu na internetu.
Poslato: Uto Avg 15, 2006 1:38 am----
Posto je knjiga jako velika, mislim da ces se, pogotovu na internetu, tesko snaci, pa evo saljem ono sto se u toj knjizi nalazi, vezano za tvoje pitanje. Obuvatila sam i ostale mesece u godini. Sigurna sam da ce jos nekome koristiti. A sto se same knjige tice, ne samo sto je korisna,nego je i uzasno zabavna, ja sam se bas smejala citajuci je- Vasa Pelagic je bio mnogo blesav cova.:D Dakle:
Biljni kalendar:
1) januar: imela;
2) februar: imela, borovi, brezovi i drgi pupoljci, zubaca i pirevina, maslacak, cvet podbela idr.
3) mart: zubaca, hrastova i druga kora, jagorcevina, kopriva, krusina, ljubicica, maslacak, pirevina, podbel, repusina, srcenjak, pupoljci od topole, breze i drugog drveca, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora idr.
4) april: bozur, dobricica, glog, gorka detelina, gorocvet, jagorcevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubicica, dan i noc, maslacak, oman, plucnjak, podbel (cvet i list), repusina, rusa, rusomaca, sasa, srcenjak, trn, velika bedrenika.
5) maj: bozurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhac, bunika, digitalis vunasti, durdevak, divlji kesten, dobricica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lisaj, jagoda, kamilica, kopriva, pitomi kesten, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslacak, majkina dusica, maticnjak, milogled, medvede grozde, plucnjak, podbel,rastavic, rusa, virak, zova, zalfija…
6) jun: beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika, dan i noc, digitalis, divizma, dobricica, glog, gorka detelina, hajducica, islandski lisaj, pitomi kesten, jagoda, jagorcevina, kantarion, kicica, mrtva bela kopriva, kruska, kupina, malina, maticnjak, majkina dusica, majska ruza, nana, nar, neven, orah, pelen, plucnjak, rusomaca, rutvica, rastavic, razlicak, slez crni, sitnica, surucica, tatula, titrica ili kamilica, turcinak, velebilje, virak, vranilovka,, zova, zavornjak, idr.
7) jul: bokvica, borovnica, breza,brdanka, brusnica, bunika, crvotocina, divizma, divlja ruza, dupcac, hajducka trava, islandski lisaj, jagoda, kadulja,ili zalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, bela mrtva kopriva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavic, rosulja, beli slez, crni slez, sitnica, tatula, timijan, titrica, trandavilje, troskot, velebilje, turcinak, vidac, virak, vranilovka, vratic, zova, zavornjak…
avgust: bokvica ,borovnica, brdjanka, bunika, cemerika, crvotocina, divizma, hajducica, hmelj, ivansko cvece, islandski lisaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, majkina dusica, mrazovac, miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbel,beli i crni slez, sitnica, smilje, smrdusa, srcopuc, razgon, razlicak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratic, zavornjak…9) septembar: cemerika, crvotocina, vunasti digitalis, divizma, divlja ruza (sipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i zir, islandski lisaj, klekinje,kokotac, krusina, lincura, morac, mrazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman, orah, oskorusa, pasulj, pasdren,pelen, persun, pirevina, repusina, sapunjaca (crvena i bela), beli slez, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjina, velebilje, vratic, zeciji trn,slatki koren, zubaca, zutika idr.
10) oktobar: angelika, apta, brdanka, cemerika,dunja, glog,, idirot, jedic, klekinje, kopriva, lincura, maslacak, morac, navala, odoljen, pasdren, pasulj, persun, repusina, sapunjaca, selep, beli slez, tatula, trava od srdobolje, srcenjak, trnjine, zeciji trn, slatki koren, zova idr…
11) novembar: gloginje, idirot, klekinje, maslacak, odoljen, zubaca, repusina, trava od srdobolje, bundevino seme, zeciji trn, slatki koren, zubaca idr…
12) decembar: imela
Ja nisam proveravala sta sam napisala, tako da se izvinjavam za moguce greske u pisanju. Isto tako, moguce je da neki nazivi biljaka nisu dovoljno poznati (prvise narodni), posto sam doslovno prepisala sta sam tamo nasla, a nemam neko znanje iz ove oblasti da bih mogla da ih ispravljam (trandavilje?
). Bilo bi zgodno da neko to uradi, i da dopuni ako zna za jos neke vrste koje se u datim mesecima mogu brati.Pozdrav!
Poslato: Uto Avg 15, 2006 6:58 pm----
Hvala ti za tekst.
Poslato: Sre Avg 16, 2006 1:20 am----
Stvarno nema na cemu, lako je prepisati.
Pozdrav
Poslato: Ned Nov 12, 2006 10:23 pm----
Sto se tice ishrane u prirodi tu zaista svasta moze da se jede. Pre svega to zavisi od godisnjeg doba. To je prilicno siroka tema. Ja inace nisam neki veliki strucnjak za to, ali volim prirodu i lutanje po Fruskoj Gori. O toj temi imam vise knjiga. Preporucujem Vam jednu i nadam se da to moze jos da se nabavi.
Naziv knjige: ISHRANA U PRIRODI
Izdavac: VojnoIzdavacki i Novinski Centar Beograd
Autori: Dr. Borivoj Vracaric, Josip Bakic, Dr. Dusan Colic ...
Izdanje: III, Godina: 1990
p.s.
Ako ipak ne moze da se nabavi mogu postaviti neki sken iz knjige, na primer tabelu Pregled Jestivog Bilja Prema Nameni.
Poslato: Čet Apr 19, 2007 8:56 am----
Nacionalna sluzba za zaposljavanje (NSZ) u Jagodini organizuje kurs za prikupljanje lekovitog bilja koji traje 10-tak dana posle cega se dobija sertifikat o zavrsenom kursu.
Zainteresovani se mogu samo jos danas i sutra prijaviti. Kurs pocinje prekosutra, u subotu u 10:30.
Da li je neko vec pohadjao taj kurs?
Poslato: Ned Jun 17, 2007 7:48 pm----
evo u kratko zanima me kad je lipu najbolje obirat za čaj?
Naime, čula sam da je cvjetove najbolje brat dok su još u pupu, jerbo sam ja brala u cvijetu, a i stariji mi kažu da su i oni obirali u cvijetu, pa sad ne znam?
dajte mi javite vaša iskustva;)
Poslato: Pon Jun 18, 2007 8:01 am----
Moja svekrva, koja dobro poznaje cajeve, lipu bere cim procvjeta, isti dan jer je tada najjaca, ako se pusti duze gubi ljekovita svojstva.
Samo prenosim, osobno nemam pojma.
Poslato: Pon Jun 18, 2007 9:28 am----
July
Lipa za lek se bere sa cvetom i pricvetnim listovima, voditi računa da su lepe zelene boje, bez braon fleka. Za čaj koliko ja znam beru se samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Tako da mislim da je Saltas svekrva potpuno u pravu. Čim procveta, onda je najjača (ne istresa je vetar, ne dira rosa, a da ne pričamo o tome da je kiša spere kojim slučajem) i po mogućstvu da bude podne, jer je onda najsuvlja i lakše je sušiti.
Suši se u hladu, na promaji, a dobro je osušena ako su cvetovi zadržali svoju prirodnu boju i prijatan miris. Čuvaš je u staklu ili papirnoj kesi, ponekad pregledaš da nema neke goste i to je to, prijatan čaj.
Poslato: Pon Jun 25, 2007 8:00 am----
Mada je sada kasno za brati lipe, jer su precvetale, ipak da se prikljucim ovoj temi.
Lipin cvet se bere nakasnije cetvrtog dana posle cvetanja, najbolje treceg dana.
Poslato: Uto Feb 12, 2008 3:08 pm----
U XIX i XX veku naučnim radom i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takođe je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako raspoređeni u svim biljnim organima. Po pravilu, u doba cvetanja biljka ima najviše lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima, a na kraju vegetacije u podzemnim organima, plodovima, semenju i kori. Prema tome, od vremena berbe u mnogome zavisi i lekovitost
biljke. Ovo moraju da znaju oni koji beru bilje za domaću upotrebu, a pogotovu oni koji sakupljaju bilje na veliko, namenjeno za trgovinu i preradu. Razumljivo je da nijedan biljni kalendar ne može biti u potpunosti tačan, jer zavisi od veličine područja koje obuhvata, klime, reljefa, biljnog sveta, godine i dr.
Međutim, ovaj kalendar može korisno poslužiti našim biljarima, kao putokaz i gruba orijentacija u radu.
KADA BI TREBALO BRATI I KOJE BILJE
Januar: imela
Februar: imela, bor, breza i drugi pupoljci, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbjela i dr.
Mart: zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbjel, repušina, srčenjak, pupoljci topole, breze i drugog drveća, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora i dr.
April: božur, dobričica, glog, gorka djetelina, garocvet, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbjel (cvet i list), repušina, rusa, rusomača, sasa, srčenjak, trn velika bedrenika.
Maj: božurov i bagremov list, bokvica, breza, buhač, bunika, dobričica, digitalis kunasti, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milagled, medveđe grožđe.
Jun: bijeli sljez, bukvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, islandski lišaj, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarion, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, molika, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, pelen, orah, plućnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, slez crni, sitnica, suručica, tatula, titrica ili kamilica, turčinak, velebilje, virak, vranilovka, zova, žavornjak.
Jul: bokvica, borovnica, breza, brđanka, brusnica, bunika, crvotočina, divizma, divlja ruža, dupčac, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja, žalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbjel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica ili kamilica, trandarilje, troskot, velebilje, turčinak, vidac, virak, vranilovka, vratić, zova, žavornjak i dr.
Avgust: bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, divizma, hajdučica, hmelj, ivanjsko cveće, islandski lišaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, mrazovac, miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbjel, slez beli i crni, sitnica, smilje, smrduša, srcepuc, razgon, različak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratić, žavornjak i dr.
Septembar: čemerika, crvotvorina, digitalis runasti, divizma, divlja ruža (šipurak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj i klekinje, kokotac, krušina, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, orah, oskoruša, pasulj, posrdan, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bijela), sljez bijeli, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, velebilje, vratić, zečji trn, slatki koren, zubača, žutika i dr.
Oktobar: angelika, apta, brđanka, čemerika, dunja, glog, idirot, jedić, kleka, kopriva, lincura, maslačak, morač, navala, odoljen, posrden, pasulj, peršun, repušina sapunjača, selen, slez beli, tatula, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečiji trn, slatki korijen, zova i dr.
Novembar: gloginje, idirot, kleka, maslačak, odoljen, repušina, trava od srdobolje, bundevino seme, zečiji trn, zubača, i dr.
Decembar: imela
Poslato: Pet Apr 04, 2008 1:10 pm----
Pozdrav svima.
Novi sam na ovom forumu i drago mi je sto uopste postoji ovakav forum. Hteo sam da vas pitam da li neko od vas organizovano ide na neke izlete u prirodu radi sakupljanja jestivog i lekovitog samoniklog bilja... Ja sam zainteresovan za takve izlete i interesuje me da li ih organizujete, posto pocinje sezona sakupljanja.
Poslato: Ned Apr 20, 2008 9:36 pm----
Zavisi odakle si. Probaj u planinarskim drustvima. Mislim da je nekad"Pobeda" iz Beograda organizovala takve izlete.
Poslato: Čet Maj 01, 2008 10:10 pm----
veliki sam fana tik za lekovite biljke. pocev od marta meseca berem ih skoro svaki dan. evo danas sam brao glog- cvet i list, majcinu dusicu, maticnjak, bokvicu ... poznajem ih dosta, ali mi je krivo kad naidjem na neku a neznam o cemu je rec
Poslato: Pet Maj 30, 2008 2:56 pm----
Unapred se izvinjavam ako je tema vec bila ili ako joj nije mesto ovde ali zaista mi je potreban savet i ako ga ne pronadjem ovde ne znam gde bi drugo mogla.
Posedujem neku zemlju u oblasti poznatoj po lekovitom bilju i livadskom medu pa se svaki dan sve vise bavim mislju da se pocnem baviti otkupom,susenjem pa i pakovanjem lekovitog bilja.
Mislim da neke pocetne uslove imam npr. registrovanu firmu(jos uvek "zamrznutu"),pocetni kapital(verovatno nedovoljan ali snaci cu se) ,prostor,nesto malo znanja i pomoc ljudi koji u toj oblasti imaju iskustva i veze za plasman.Ono sto mi predstavlja problem je nabavka susare i pakirnice.Guglajuci pronalazim samo nove ,uvezene masine sa velikim kapacitetom a meni je barem za pocetak potrebna manja,polovna i naravno povoljnoja.Ni jedan jedini oglas nisam pronasla pa molim bilo koga ko ima informacije o ovome da mi javi.Takodje dobro bi mi doslo svako ali bas svako iskustvo u vezi ovakvog ili slicnog posla.
Unapred se zahvaljujem i jos jednom izvinjavam ako sam bilo cim narusila pravila foruma.
Poslato: Ned Jun 01, 2008 10:25 pm----
Poštovana Sandra35.
Kao i za svaki dobro osmišljen posao, tako i za posao sa lekovitim biljem,neophodan je dobar projekat.Projekat bi trebao da da odgovor na mnoga pitanja kao na primer:da li se radi o sopstvenoj primarnoj proizvodnji bilja ili kombinovanom sistemu proizvodnja-otkup ili pak samo otkup, zatim pitanje vrsta i kolišina pojedinog bilja...itd.Od odgovora na ova i slična pitanja zavisi izbor sušare (tip, kapacitet, koji energent?) , zatim izbor opreme za preradu osušenog bilja( posetite www.biljotehnika.co.yu), zatim sa kojim tržištem se računa (tržište farmaceutskih,prehrambenih ili kozmetičkih proizvoda)....
Kao što vidiš veoma kompleksna oblast, no nije nerešiva. Na izvesan način mi se bavimo sa svim ovim napred iznetim pitanjima i imamo spremne odgovore gotovo na sva pitanja, a spremni smo i na saradnju.Stoga predlažemo da nam pišete na adresu trmcic.zdravko @ yahoo.com , i možemo zajedničkim radom rešiti mnoga pitanja iz ove oblasti.
pozdrav
trmka
Poslato: Pon Jun 02, 2008 7:04 am----
Hvala vam na odgovoru a posebno na savjetima i uputstvima. I sami ste zaključili da u vezi ovog posla nemam iskustvo pa ce mi svaki vas savet i uputstvo biti od velike koristi.
Poslato: Uto Jun 03, 2008 8:12 pm----
sandra 35
Oprosti nisam ti dao mail na koji nas možeš kontaktirati, a ujedno i pitanje: sa kojim predelom(krajem) računaš u svojim planovima?
Možete mi se dirktno obratiti mail-om na trmcic.zdravko @ yahoo.com
Poslato: Uto Okt 28, 2008 2:59 pm----
Dragi obožavaoci lekovitog bilja. Izašla je nova knjiga "Tajne ekovite, začinske i aromatične biobašte". Knjiga je namenjena obožavaocima pomenutog bilja.
Više o autoru, knjizi kao i kompletan sadržaj možete pogledati na web stranici: www.lekovitabasta.com
Nadam se da cete uzivati ...
Toliko od mene
Tanja
Poslato: Pon Okt 25, 2010 9:35 pm----
Hvala puno na ovim uputstvima.
Poslato: Uto Okt 26, 2010 2:39 am----
Huh,
Baš sam smotan! A ja maloprije, ne protragavši dovoljno, otvorih novu temu "Ljekobilje". Izvinjavam se i molim odgovorne da je brišu, a ovdje pozdravljam sve i želim im svako dobro.
S poštovanjem! P.S. Čak dvije srodne teem: "Lekovito...-sušenje..." i "Lekovito i začinsko". E, trebaju mi nove naočale.
Poslato: Pon Dec 06, 2010 12:29 am----
Poslato: Čet Feb 17, 2011 11:41 am----
Pozdrav svima naleteh na ovu temu a nesto me zanima pa da pitam.
Macerizacija lekovitog bilja u ulju
Znam da se neka bilja stavljaju sveza neka mogu i susena (e sad ako neko zna kako koja mogu - bio bih vrlo zahvalan da napise)
Drugo da li posto se stavi bilje u ulje potrebno zatvoriti tu posudu poklopcem ili se stavlja samo gaza da ne upada nista u ulje?
I ako jos neko nesto zna sto je bitno u procesu a nisam pitao
Hvala
Poslato: Čet Apr 21, 2011 12:47 pm----
Da li neko nesto zna o Kineskom Caju (biljci) : Tuca
Sva vremena su GMT + 1 sat