Bitno je da se zajedno sa listovima otkine i njihova baza, znaci da se list ceo samo odvoji od biljke. To je jako tesko i pipavo uraditi a da se mesnati list ne osteti, posebno ako je biljka u takvoj fazi rasta - gusto zbijene rozete, jakih i punih listova.
Dodatni problem predstavlja i to sto je zbog osetljivost listova neophodno da se on obuhvati sto blize bazi, a da se u isto vreme sama baza ne osteti. Ako slucajno povredimo bazu lista, onaj najsvetliji i najmesnatiji deo kojim se vezuje za rozetu, sve su sanse da iz lista nece izrasti nista. Na tom mestu se kod pingvikula (posebno meksickih) nalaze meristemske celije iz kojih se kasnije razvijaju klonovi maticne biljke, one od koje je list otkinut.
Meni se najbolje (ubedljivo!) pokazalo drzanje listova u zatvorenoj kutiji (za kolace ) i to na vlaznom papirnom ubrusu. Na tresetu, jastuk mahovini i sfagnumu, rezultati su bili jedva 50% u odnosu na vlazan papir. Pretpostavljam da je to prvenstveno zbog prisustva raznih mikroorganizama, jer su osvetljenje i vlaznost uvek bili isti. Na papiru je potrebno oko mesec dana da biljcice rastu iz listova, dok ne postanu dovoljno velike da ih stavim u supstrat za pingve, nakon cega cekam prvi nov rast i onda ih prihranjujem. Moram da napomenem da ni meni ne 'rode'svi listovi koje pocupam, desava se da ih ostetim i da propadnu; ali oni koji budu celi, uvek ali bas uvek - rode.
Bas sam danas-sutra mislila da cupam listice od P. jaumavensis koja je jako gustog rasta i jakih listova, a rozeta je 2cm u precniku... Pa mogu, ako bi nekome znacilo, da napravim klip sa celim procesom, nije problem, samo vicite. |