Poslato: Sre Sep 01, 2010 6:48 pm----
Malo sam gledala po netu za ovu biljku.
Kako je napisao Elsale biljka je dioecious = episkopalna (nadam se da sam dobro napisala) sto znaci da polen sa muske biljke mora da dodje do zenskih biljaka.
Jedna muska biljka je dovoljna za nekoliko zenskih biljaka ( u prevodu voli harem od 6-7 zenskih).
Muske i zenske biljke se ne razlikuju po liscu i izgledu.
Kod nekih vrsta se razlikuje cvet u prolece po tome sto je tamnije zut od zenskog cveta.
Ima vrsta kod kojih muske biljke i ne cvetaju ??? a ipak mora da su tu. Kako se onda oprasuju nije opisano.
Poslato: Sre Sep 01, 2010 6:55 pm----
znaci ako je Oblepih, onda je muska biljka, a ako je Oblepiha, onda je cura
sad svi u potragu za sigurnim znakom raspoznavanja
Poslato: Sre Sep 01, 2010 7:51 pm----
"Male seedlings, in spring, have very prominent axillary buds whilst females are clear and smooth at this time[78]."
ako je verovati mom samoukom znanju engleskog, ovo bi trebalo da znaci da u se u rano prolece na muskim biljkama jasno primecuju izrazeni pupoljci dok ih kod zenskih biljaka nema (verovatno dodju kasnije?). ako neko zna da prevede bolje, samo napred.
Poslato: Čet Sep 02, 2010 8:48 am----
da, tako nekako bi glasio slobodni prijevod,
kazem nisu mi cvjetale ove godine pa nisam ni mogo uociti razliku.
u Kanadi se dosta sadilo i radilo na istrazivanuju ove biljke. najprije su je sadili po nekakvim otvorenim pustopoljinama, jer dobro veze tlo i popravlja mu strukturu, zastita je od vjetra i dobro skloniste za divljac i ptice.
Cak je i Europska komisija osnovala neku radnu grupu koja je radila na istrazivanju vucjeg trna. Sve je popularnija u Rusiji , Kini , Japanu, ima cak vec i neke tvornice koje prave ulje od sjemenki.
Poslato: Pet Jan 14, 2011 12:37 am----
Po literaturi može jedan oprašivač na čak 19 ženskih biljaka.
Poslato: Pon Feb 07, 2011 3:06 pm----
| Vojvoda citat: |
| Pokusacu da postavim slike ove izuzetno lepe biljke. Od plodova oblepihe dobija se na desetine preparata korisnih za ljude . Biljka dalekog istoka bivseg Sovjetskog saveza polako ali sigurno osvaja Balkan. |
Poslato: Pon Feb 14, 2011 12:06 am----
Evo slike grana muške i ženske biljke. Muška je sa krupnim pupoljcima.
Poslato: Pon Avg 13, 2012 1:32 am----
Pozdrav, vec neko vreme pokusavam da pobedim seme ove biljke na limundu. Da li ima neko ko moze da mi odvoji manju kolicinu semenki? Hvala unapred
Poslato: Pon Avg 13, 2012 8:38 am----
za seme je jos rano. Bolje posadite sadnice . Sadnice Oblepihe u septembru po veoma pristupacnim cenama . Javite se na pp ili majl.
Poslato: Sre Nov 14, 2012 4:31 pm----
Evo jos zanimljivosti o ovoj biljci.
Još u antickoj grckoj spominje se zecji trn. Teofrast u 4. veku p.n.e. piše: ,,Koren zecjeg trna potopljen u vino povecava mokrenje i pomaže izbacivanje peska iz bubrega. On cisti sva zla i ozdravljuje tkivo“. Dioskorid je primeto da je ova biljka narocito privlacna za magarce. Oni je rado jedu, dok je vecina drugih životinja izbegava. Zecjim trnom se bavio i Plinije. On beleži recepturu, po kojoj se zecji trn kuva u sircetu, a pri tom dobijena tecnost preporucuje za ispiranje ustiju. Rimski vojni lekar Galen saopštava da jakim protokom urina zecji trn prosto,,melje“ kamencice iz mokrace. U knjigama o lekovitom bilju zecji trn se pominje u 16. i 17. veku, a isticu se njegove diureticne osobine, te sposobnost da razara kmencice u urogenitalnom traktu, leci žuticu i genitalne bradavice. Ova popularnost zecjeg trna u Srednjem veku manifestuje se kroz poslovicu: ,,Uzmi povremeno caj od zecjeg trna, jer on cisti krv“. U svojoj knjizi "Lecenje lekovitim biljem" naš biolog dr Rista Gostuški navodi da zecji trn cisti krv, leci sifilis i uvecanu jetru. Savremena medicina koristi ovu biljku za rešavanje slicnih zdravstvenih tegoba, a njena lekovitost se konstantno proverava kroz razna klinicka ispitivanja.
Zecji trn je subsrednjoevropska vrsta. Najcešce raste na siromašnom, krecnjackom zemljištu kao otporna samonikla biljka. Uspeva u ravnicama na suvim ali i na vlažnim zapuštenim terenima. Ima je pored puteva, na sprudištima pored reka na obalama jezera, medu žbunjem po utrinama i živicama. Možemo je uociti i na brdskim terenima medu pašnjacima i livadama klase Festuco-brometea (Masobromion), te uz rubove i proplanke listopadnih i retkih borovih šuma, sve do subalpskog regiona i nadmorske visine od 1300 m.
Poslato: Sre Nov 14, 2012 4:32 pm----
Zecji trn se lako gaji i daje dobre prinose. Voli svetlost i dobro je prilagodljiv umerenoj vlažnosti (mezofit). On može da živi na zemljištu sa skromnim sadržajem mineralne ishrane (mezotrof). Ova sposobnost zasnovana je na cinjenici da je zecji trn azotofiksator, pa može vršiti fiksaciju (vezivanje) atmosferskog azota. Na cvoricima (nodusima) njegovog korena žive bakterije iz roda Rhisobium koje omogucuju ostvarenje vrlo produktivnog simbiotskog odnosa. One preuzimaju azot iz vazduha i pretvaraju ga u oblik koji je upotrebljiv za zecji trn (amonijak ili nitrat). Za uzvrat od biljke domacina uzimaju šecere koje ona proizvedi u procesu fotosinteze. Ova simbioza korisna je i za ostale biljke u okolini jer se kvalitet zemljišta trajno popravlja. Zecji trn se razmnožava semenom. Najbolje vreme za direktnu setvu zecjeg trna je sredina proleca. Seme teško nice, pa ga prethodno treba stratifikovati. Ova operacija obavlja se tako što semenke ,,naranimo“ (zasecemo im tvrdu opnu) ili ih pak potopimo u toplu vodu gde ostanu 24 sata. Ovako pripremljeno seme seje se direktno na mesto predvideno za gajenje biljke. Dubina setve iznosi od 2-3 cm, a meduredno odstojanje je 45 cm. Setvena norma krece se oko 1 g/m2. Sveže ubrano seme poseduje visok stepen klijavosti od 90%. Prinos semena iznosi 30 g/m2. Postoji i drugi nacin sadnje: seme se seje u hladne leje u jesen, a kad ,,sejanci“ ojacaju odvajaju se iz rastilišta i pikiraju u pojedinacne saksije. Ovako školovane sadnice iznose se na objekat i sade na stalno mesro rasta, kasno u prolece ili pocetkom leta. Biljku treba saditi na svetlim mestima, a kvalitet zemljišta nije previše bitan. Zecji trn ne treba jako polivati i dubriti jer to obavezno izaziva njegovo uginuce.
SADRŽI:
triteipenske saponozide, izoflavonske glikozide (onospin, ononid, onon i ononin - koji se pri hidrolizi razlaže na aglikon formononetin i glikozu), onocerintriterpendiol, triterpenski derivat - onokol, sterole (sitosterol), flavonide, heterozide, saharozu, skrob, Vitamin C, karotin, limunsku kiselinu, malo masnih i etarskih ulja, kalijum, kalcijum, mineralne soli, proteine, gumu, tanine, sluz, smolu i dr.
Poslato: Čet Jan 17, 2013 9:26 am----
Pokušavam već neko vreme da nabavim sadnice (ili seme) ove veoma zanimljive biljke, ali ne ide. Zna li neko gde se sadnice ili seme mogu nabaviti u Srbiji?
Poslato: Čet Jan 17, 2013 12:20 pm----
Više puta sam vidio Vučji trn u prodaji,i u rasdnicima i u trgovačkim centrima,ali nikad nisam vidio da su sadnice označene kao muške ili ženske.Sadnice bi morale biti ili kalemljene ili uzgojene iz reznice da bi to bilo sigurno da su muške ili ženske.Eto,htjedoh reći,oprez pri kupovini.
Poslato: Čet Jan 17, 2013 1:24 pm----
Evo šta o razlikama kaže literatura (dostupna):
cvetovi "... muški su u bočnim glavicama žuti; ženski su u rastresitim cvastima, zalenkasti." (Čedomil Šilić, Ukrasno drveće i grmlje, 1990, str. 127)
"Мушки цветови су ситни, жуте боје, скупљени у цваст у облику класа дужине 5—8 мм и ширине 4—6 мм. Појединачни цветови имају два реда круничних листића јајастог облика, који су прекривени ретким звездастим маљама, у средини цвета су четири прашника.
Женски цветови су зеленкасте боје такође скупљени у цваст – клас (3—11 цветова), који су распоређени у пазуху примордијалних листова. Женски цветови имају дворедну круницу, трубастог облика. Тучак је један, са кратким стубићем и издуженим жигом који наткриљује круницу." (Евица Мратинић и Момчило Којић, Самоникле врсте воћака Србије, 1998, стр. 296)
Poslato: Čet Jan 17, 2013 3:21 pm----
Ja sam imao i veliki sadnica,ali nikad nisu cvjetali.Sad imam nesto dvo i trogodisjih sadnica.Kad ce procvjetati ko zna?
Sva vremena su GMT + 1 sat