Poslato: Ned Mar 11, 2012 3:05 pm----
ako se neko bavi vocarstvom a zeli da proizvede cistu vocku bez upotrebe hemijskih sredstava kako da uspe u tome a da mu vocnjak ne napadnu bolesti i insekti
Poslato: Uto Apr 03, 2012 9:54 pm----
Pa kako su nasi pre proizvodii sve to bez prskanja, eventualno bilo je prskanje plavim kamenom, koliko se ja secam.
Ili pak ima i prirodnije sredstvo a to je koprivom.Koprivu potopis u vodi u nekom buretu i stavis da bude na suncu da provri, valjda se tako kaze, nekih dvadesetak dana to odstoji taman bude to vrenje i time posle mozes da prskas stetocine .
Hocu jos da kazem, da se sve to tako i uzgajalo bez da nam je rekao neko, nase deke i bake su to radili sve prirodno.Nije bilo hibridnog semena, pa da ne moze za sledecu godinu da odvoje, vec su sve oni na vreme ostavljali i imali uvek seme od svega sto im je bilo potrebno.A ovo sada tako prizvode da ti svake godine moras da kupis seme i naravno da to seme i proizvod sam, ne moze biti kao onaj od pre.Inace niti su to Amerikanci ili ko vec, da ne lupam,izmislili vec je to sto mi znamo od vajkada , oni samo plasirali na takav nacin da ga unovce najbolje sto mogu.
Poslato: Sre Apr 04, 2012 8:12 am----
Upravo tako, hiljadama godina je gajeno bez pesticida i veštačkih djubriva a sada odjednom ne može.
Pre svega potrebne su otporne sorte voća na jakim podlogama, raznolikost u voćnjaku, hranjenje zemlje a ne voćke, integralna zaštita itd....
Markus je upravo okačio link na youtubu "Šuma hrane" pa pogledajte kako to otprilike treba da izgleda.
Poslato: Sub Apr 14, 2012 6:45 am----
| caruga citat: |
| ako se neko bavi vocarstvom a zeli da proizvede cistu vocku bez upotrebe hemijskih sredstava kako da uspe u tome a da mu vocnjak ne napadnu bolesti i insekti |
Sejanci su uglavnom svi otporni, ako si mislio na gljivice i viruse. Sto se tice insekata to je drugi problem koji se da resiti. Kad su u pitanju klonovito zahteva malo vise nege ali nije nemoguce.
Poslato: Pet Avg 10, 2012 7:48 am----
Pozdrav svima,da li neko zna koliko bi trebalo biti udaljenost parcele na kojoj je planiran organski zasad borovnice od industrijskih postrojenja?
Poslato: Čet Dec 20, 2012 4:59 pm----
| Rappiana citat: |
| Pa kako su nasi pre proizvodii sve to bez prskanja, eventualno bilo je prskanje plavim kamenom, koliko se ja secam. Ili pak ima i prirodnije sredstvo a to je koprivom.Koprivu potopis u vodi u nekom buretu i stavis da bude na suncu da provri, valjda se tako kaze, nekih dvadesetak dana to odstoji taman bude to vrenje i time posle mozes da prskas stetocine . Hocu jos da kazem, da se sve to tako i uzgajalo bez da nam je rekao neko, nase deke i bake su to radili sve prirodno.Nije bilo hibridnog semena, pa da ne moze za sledecu godinu da odvoje, vec su sve oni na vreme ostavljali i imali uvek seme od svega sto im je bilo potrebno.A ovo sada tako prizvode da ti svake godine moras da kupis seme i naravno da to seme i proizvod sam, ne moze biti kao onaj od pre.Inace niti su to Amerikanci ili ko vec, da ne lupam,izmislili vec je to sto mi znamo od vajkada , oni samo plasirali na takav nacin da ga unovce najbolje sto mogu. |
jeste i ja se secam tih prica mojih predaka sad je sve drugacije
Poslato: Sub Mar 12, 2016 7:42 pm----
Sa zakasnjenjem da malo pojasnimo neke stvari
bavljenjem organskom proizvodnjom iziskuje neke dodatne mere koje se ne mogu objasniti . Ukucajte www.serbiaorganika pa lepo procitajte sta pise.
Kao prvo morate da se pozovete na neku od sertifikacionih kuca da posalju kontrolore da uvere da na parceli gde planirate da sadite odredjenu kulturu nema zagadjivaca i da je sastava zemlje potpuno prirodan. Pisanim dokumentom se obavezujete da cete postovati pravila gazdovanja nad odredjenom kulturom. Svake godine se produzava ugovor i dobija novi sertifikat. Postoje mnoge sertifikacione kuce ali najbolje je izabrati sto jeftinije . da manje kosta .
U prve tri godine kao proizvodjac ne mozete svoj plod plasirati van granica jer nije po zakonu .
Sta da pisem , pogledajte na onom sajtu pa slobodno pozovite drugaricu Ivanu Simic i sve ce vam se razjasniti.
Da napomenem da je za skupljanje sumskih plodova poseban dokument i on ne ulazi u orgnsku proizvodnju jer je to sumsko bilje ..
Neke procedure koje su na snazi valja ispostovati da ne biste se za koju godinu predomislili i odpoceli neorgansku proizvodnju.
Ja npr. proizvedem preko 4 tona krompira sorte ,,ruski ,, i ne mogu nikako da ga prodam kao organski jer ne posedujem dokument o organskoj proizvodnji. Godinama razmisljam o tome ali nema se vremena . U radnom sam odnosu i jos terenac.
Krompir sadimo na obroncima planine Cemernik na oko 1300 mnv. . Samo koristimo ovciji pregoreli stajnjak sa obliznje farme Surik invest doo,. i nista vise .
Krompirovih buba [ zlatica ] nema jer je velika visina . Ali sve je dzaba jer ne mam pisani sertifikacioni dokument o organskoj proizvodnji.
Mnogi u mom kraju su se zaleteli za tu organsku proizvodnju pa su odustali jer je rod kod svih kultura daleko manji nego kada se koriste raznorazna vestacka djubriva i hemija .
Barem je zdravo . jabuke , kruske, sljiva , maline i kupine kao i aronija na ovoj visini se nicim ne prska ni prihranjuje. Jabuke uvek imaju crvice sto je znak da se nicim ne prskaju.
Pozdrav svima i svako vam dobro.
Poslato: Sub Mar 12, 2016 7:46 pm----
Pogledajte neke od kultura koje nisu nikada osetile prisustvo bilo kog hemijskog preprata u zadnjih barem 40 godina .
Poslato: Sub Mar 12, 2016 7:48 pm----
Dve vrste ruskog krompira , crveni i beli
Poslato: Sub Mar 12, 2016 8:02 pm----
Nenade jel moze ponovo malo ruskog krompira da zapatim?
Pozdrav
Sto se tice organske proizvodnje u nadleznim institucijama je sve da se onemoguci!
Poslato: Sub Mar 12, 2016 8:14 pm----
Zdravo Zoki
To su u potpunosti u pravu . Danas sam se ponovo cuo sa Ivanom iz organice i bez setrifikacionih kuca nema nista . Mada ide veoma traljavo sev sto pokusamo barem u mom kraju.
Ovo ti pisem jer jedan moj komsija hoce da se bavi proizvodnjom maline sorte polka na jedan hektar. Sve spremio . Parcela nije koriscena zadnjih 40 godina osim za kosenje trave .
Sadnice smo obezbedili za jesenju sadnju sa svim mogucim papirima . Jedino jos da nadjemo najeftijinu sert. kucu u beogradu.
A krompir , moze . Sto da ne samo posle 18. marta jer nisam kuci . na teren sam prijatelju.
Pozdrav .
.
Poslato: Sub Mar 11, 2023 4:37 pm----
FLORABIS ® je regulator četinarskog rasta sa fungicidnim i antivirusnim delovanjem. Florabis su preparati koji kombinuju najnovija dostignuća u polju stimulatora rasta četinarskih biljaka. Za razliku od prethodnih generacija. Florabis uključuje tri aktivna sastojka odjednom. pružajući širu zaštitu biljaka od bolesti: hlorofil, poliprenoli, triterpenske kiseline.
Hlorofil je zeleni biljni pigment koji je odgovoran za fotosintezu. Pokazano je da čak i mikro doze hlorofila mogu značajno produžiti sezonu rasta i povećati fotosintetsku aktivnost, što utiče na izgled biljaka. izgledaju zelenije i mlađe.
Poliprenoli su antivirusni agensi koji se već široko koriste u veterini. Takođe su aktivni protiv biljnih virusa, što često dovodi do degeneracije sorti. Antivirusna zaštita je posebno važna za biljke koje se vegetativno razmnožavaju: krompir, jagode, tulipani itd.
Triterpenske kiseline su tradicionalne komponente stimulatora rasta četinarskih vrsta, koje zapravo stimulišu rast biljaka. Takođe imaju fungicidno delovanje. U našem preparatu, triterpenske kiseline su predstavljene u obliku metalnog kompleksa sa ionima bakra (Cu2 +), koji pruža snažniji fungicidni efekat, jer su soli bakra (bakar sulfat, bakar oksihlorid, itd.) Široko poznati fungicidi. Dakle, Florabis ima složen efekat, naime: podstiče rast i razvoj biljaka, povećava njihovu otpornost na stres i štiti od bolesti.0,
Sva vremena su GMT + 1 sat