Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:06 am----
Organska proizvodnja teži uspostavljenju zatvorenog sistema proizvodnje.Proizvodnja biljaka i životinja spada u celovit koncept organske poljoprivrede. Iako je moguća proizvodnja biljaka bez stočarstva, obrnut slučaj nije dozvoljen. Korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i repromaterijala na gazdinstvu, cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema biljne i stočarske proizvodnje. To podrazumeva proizvodnju krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije zemljišta i pravilno rukovanje sa biljnim otpacima i stajnjakom. Organske farme su ograničene na 170 kg azota poreklom od životinjskog đubriva, raspoređenog na poljima po hektaru godišnje. Proizvodnja mahunarki stoga je važan faktor za vezivanje azota iz atmosfere i njegovo vraćanje u tlo.
Glavni cilj organske poljoprivrede je održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Organska proizvodnja plodoredom kao sistemom biljne proizvodnje i drugim agrotehničkim merama ostvaruje cilj-očuvanje „živog” zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje. To podrazumeva povećanje biološke aktivnosti zemljišta pravilnim đubrenjem i održavanje srukture zemljišta, uvođenje kultura sa dubokim korenom, zatim leguminoza i kultura pogodnih za zelenišno đubrenje. Mikroorganizmi u tlu imaju važnu ulogu u obradi i obezbeđenju hranljivih materija biljkama. Zemljište je potrebno obrađivati sa lakim oruđima da se što manje remeti životni prostor zemljišnih organizama. Zato, jedan od glavnih zadataka organskog proizvođača je da se pobrine za biološku aktivnost.
Očuvanje genetičke raznovrsnosti i povećanje biodiverziteta, uvođenjem što većeg broja biljnih i životinjskih vrsta, oponašanjem prirodnih ekosistema organskoj proizvodnji se daje širi i trajan značaj u okviru mera zaštite ekosistema.
Maksimalnim korišćenjenjem obnovljivih izvora energije na gazdinstvu, korišćenjem materijala kod kojih postoji mogućnost ponovnog korišćenja ili reciklaže, uspostavlja se kruženje materije i energetska uravnoteženost agroekosistema.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:07 am----
Zaštita bilja u organskoj proizvodnji bazira se na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i zasniva se na agrotehničkim merama koje obnavljaju, održavaju i unapređuju ekološku ravnotežu.
Suzbijanje bolesti, štetočina i korova je najveći problem sa kojim se sreću proizvođači u organskoj proizvodnji, jer nije dozvoljena upotreba sintetičkih hemijskih preparata koji se koriste u konvencionlanoj poljoprivredi.
Zaštita bilja u organskoj proizvodnji ne podrazumeva samo prostu zamenu pesticida iz konvencionalne poljoprivrede pesticidima koji su dozvoljeni u organskoj. U pitanju je jedan kompleksan sistem kontrole štetnih organizama koji se oslanja pre svega na preventivne mere, kao i dozvoljene biološke mere propisane zakonom i pravilnicima o organskoj proizvodnji. Primena biopesticida samo je krajnja mera koja se primenjuje u okolnostima u kojima sve druge primenjene mere nisu dovoljno efikasne.
Cilj zaštite bilja u organskoj proizvodnji je održavanje nivoa štetnih organizama ispod praga ekonomske štetnosti.
Ipak u organskoj proizvodnji voća i povrća neophodne su dodatne mere. Postoji čitav niz sredstava za zaštitu i ishranu biljaka, čiju upotrebu u organskoj proizvodnji odobrava Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:26 am----
Seme, rasad i sadni material koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji mora biti proizveden metodama organske proizvodnje odnosno mora imati sertifikat. Ukoliko na tržištu ne postoji sertifikovano seme, rasad i sadni materijal, moguće je, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, koristiti seme iz konvencionalne proizvodnje koje nije hemijski tretirano. Seme, rasad i sadni material ne sme voditi poreklo od genetski modifikovanih biljaka.
Prednost prilikom izbora sorti bilja imaju domaće autohtone sorte, prilagođene lokalnim agroekološkim uslovima, kao i sorte tolerantne na prouzrokovače bolesti i štetočina.
Proizvodnja semena, rasada i sadnog materijala metodama organske proizvodnje se prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede i ovlašćenoj sertifikacionoj organizaciji.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:45 am----
...
PRAVILNIK O METODAMA ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE I SAKUPLJANJU ŠUMSKIH PLODOVA I LJEKOVITOG BILJA
I OSNOVNA ODREDBA
Član 1
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni uslovi koje mora ispunjavati proizvodna jedinica za zasnivanje organske poljoprivrede i metode organske biljne proizvodnje kojima se utvrđuju: izbor vrsta i sorti bilja, plodored, obrada zemljišta, sredstva i način đubrenja, sistem održavanja plodnosti zemljišta, način suzbijanja biljnih bolesti, štetočina i korova i mjesto, vrijeme i način sakupljanja šumskih plodova i ljekovitog bilja.
II USLOVI ZA ZASNIVANJE ORGANSKE POLJOPRIVREDE
Član 2
Proizvodna jedinica na kojoj se zasnivaju i primjenjuju metode organske biljne proizvodnje mora biti jasno definisana sa precizno naznačenim granicama ( u daljem tekstu: proizvodna jedinica).
Proizvođač u organskoj poljoprivredi, prije zasnivanja organske proizvodnje, zaključuje ugovor o međusobnim odnosima u vršenju kontrole organske proizvodnje sa izabranim ovlašćenim pravnim licem.
Član 3
Proizvodna jedinica mora, radi zaštite od mogućeg zagađenja, biti na određenoj udaljenosti od industrijskih i drugih zagađivača u zavisnosti od konkretnih uslova (položaj zemljišta, smjer duvanja vjetrova, i sl.).
Udaljenost iz stava 1 ovog člana, na osnovu stručne ocjene, određuje ovlašćeno pravno lice.
Član 4
Kada se proizvodna jedinica na kojoj se zasniva i vrši organska biljna proizvodnja graniči sa konvencionalnom proizvodnom jedinicom, radi sprječavanja kontaminacije, moraju se preduzeti sljedeće mjere: postavljanje fizičkih barijera; regulisanje toka otpadnih voda i oticanja padavina; postavljanje graničnih zona, i druge mjere koje mogu doprinijeti otklanjanju opasnosti od kontaminacije nedozvoljenim materijama.
U graničnoj zoni moraju se primjenjivati metode organske biljne proizvodnje, s tim što proizvod ne može biti certifikovan kao proizvod organske biljne proizvodnje .
Član 5
Organska biljna proizvodnja može se zasnovati na zemljištu čiji je sadržaj teških metala i drugih kontaminenata do 50% od propisane maksimalno dozvoljene količine za konvencionalnu proizvodnju.
Član 6
Voda koja se koristi u organskoj poljoprivredi mora odgovarati prvoj i drugoj kategoriji u skladu sa propisima o kategorizaciji voda.
Vodnim resursima se mora rukovati na održiv način.
Član 7
Proizvod kontaminiran bilo kojom materijom, organizmom ili njegovim proizvodom, čija upotreba je zabranjena u organskoj poljoprivredi ili ako je rezultat okolnosti van kontrole proizvođača ne smije se označavati i prodavati kao proizvod organske poljoprivrede.
III PRELAZNI PERIOD
Član 8
Dužina prelaznog perioda u organskoj poljoprivredi određuje se prema vremenu koje je potrebno za uspostavljanje sistema rukovođenja proizvodnom jedinicom i uspostavljanje prirodne ravnoteže u agroekosistemu, a naročito u zavisnosti od:
• prethodne upotrebe zemljišta;
• ekološkog stanja ( činjenica) i posljedica;
• iskustva proizvođača u primjeni metoda organske proizvodnje
Član 9
Početak prelaznog perioda se računa od prvog stručnog pregleda (inicijalna kontrola) ovlašćenog pravnog lica, koje kontroliše ispunjenost uslova za uključivanje u organsku poljoprivredu.
Za vrijeme prelaznog perioda, obavezna je primjena metoda organske poljoprivrede, na proizvodnoj jedinici koja je predmet ugovora o kontroli primjene metoda organske poljoprivrede, u skladu sa planom proizvodnje za prelazak na organsku poljoprivredu.
Član 10
Planom proizvodnje proizvodne jedinice za prelazni period, pored drugih obaveznih elemenata, utvrđuje se i: postojeće stanje proizvodne jedinice i naznačenje agrotehničkih mjera koje su primjenjivane do zasnivanja organske biljne proizvodnje; planirane mjere za sprječavanje kontaminacije zemljišta; aktivnosti i radovi koji će biti preduzeti i vrijeme njihovog sprovođenja.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:46 am----
Član 11
Prelazni period za proizvodnu jedinicu koja je bila izložena intenzivnoj upotrebi sintetičko-hemijskih sredstava ovlašćeno pravno lice može produžiti srazmjerno vremenu potrebnom za razgradnju sredstava korišćenih u tretiranju zemljišta.
Prelazni period može biti produžen i zavisno od konkretnih faktora prirodne sredine kao i od stručnih i rukovodnih sposobnosti proizvođača.
Član 12
Skraćenje prelaznog perioda ovlašćeno pravno lice može odobriti, ako su parcele, koje su već uključene u organsku proizvodnju, podvrgnute tretmanu pesticidima, kao obaveznoj mjeri zaštite biljaka naloženoj od nadležnog organa.
Dužina prelaznog perioda iz stava 1 ovog člana određuje se u skladu sa periodom potrebnim za razgradnju primjenjenog preparata za zaštitu bilja.
Proizvodi berbe, odnosno žetve, nakon tretmana sredstvima koja nijesu dozvoljena u organskoj biljnoj proizvodnji, ne mogu biti prodavani kao proizvodi organske poljoprivrede.
Član 13
Prelazni period se može skratiti na najmanje 12 mjeseci, ukoliko proizvođač dokaže da na proizvodnim jedinicama u prethodne tri godine nije koristio sredstva koja nijesu dozvoljena propisima o organskoj poljoprivredi.
Član 14
Označavanje proizvoda nazivom ''Proizvod iz prelaznog perioda u organsku proizvodnju» može se izvršiti, po isteku 12 mjeseci, od otpočinjanja primjene metoda organske biljne proizvodnje.
IV PARALELNA PROIZVODNJA
Član 15
Na konvencionalnim proizvodnim jedinicama u paralelnoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovanih organizama u bilo kojoj proizvodnoj aktivnosti.
Kada se metode organske proizvodnje na poljoprivrednom gazdinstvu primjenjuju paralelno sa metodama konvencionalne proizvodnje, proizvodna jedinica mora biti fizički i jasno odvojena od proizvodne jedinice na kojoj se obavlja konvencionalna proizvodnja.
Na proizvodnoj jedinici organske biljne proizvodnje:
mogu se gajiti samo sorte biljaka koje se nedvosmisleno razlikuju od sorti koje se proizvode na jedinici konvencionalne proizvodnje;
inputi (sjeme, đubriva, zaštitna sredstva i sl.) skladište se odvojeno na način koji onemogućava njihovo miješanje sa inputima koji se koriste na proizvodnim jedinicama konvencionalne proizvodnje;
branje, odnosno žetva, vrši se u terminima različitim od termina branja i žetve na proizvodnim jedinicama konvencionalne proizvodnje, a početak procesa se najavljuje ovlašćenom pravnom licu najmanje 48 sati prije početka.
Član 16
Izuzetno od člana 15 stav 3 alineje druge, ovog pravilnika, po pribavljenoj saglasnosti ovlašćenog pravnog lica, mogu se gajiti iste sorte višegodišnjih biljaka, pod sljedećim uslovima: da je planom proizvodnje predviđeno uključivanje proizvodnih jedinica konvencionalne proizvodnje u organsku poljoprivredu, pri čemu prelazni period i posljednje proizvodne jedinice mora početi najkasnije za pet godina od utvrđivanja plana; da se berba obavlja u različito vrijeme i ovlašćeno pravno lice obavijesti 48 sati unaprijed o početku berbe, o tačno ubranim količinama i preduzetim mjerama kojima je spriječeno miješanje proizvoda iz organske i konvencionalne proizvodnje, i drugim uslovima utvrđenim aktom o davanju saglasnosti.
Član 17
Kada je paralelena proizvodnja zasnovana na istom gazdinstvu hemijsko-sintetički pesticidi ne smiju se koristiti, ni nalaziti na putevima, stazama i dvorištima, sa izuzetkom sirćetne kiseline.
Član 18
Na proizvodnim jedinicama i proizvodnim jedinicama u režimu prelaznog perioda ne smiju se naizmjenično koristiti metode organske i konvencionalne proizvodnje.
V IZBOR VRSTA, SORTI I SJEMENSKOG I SADNOG MATERIJALA
Član 19
U organskoj biljnoj proizvodnji koriste se vrste i sorte biljaka koje su prilagođene lokalnim agroekološkim uslovima
Listu dostupnih sjemena i vegetativnog reproduktivnog materijala, proizvedenih metodama organske proizvodnje, obezbjeđuje ovlašćeno pravno lice.
Član 20
Sjeme i materijal za vegetativno razmnožavanje, koji se koriste u organskoj biljnoj proizvodnji, moraju biti proizvedeni u skladu sa metodama organske proizvodnje.
Primjena metoda organske proizvodnje iz stava 1 ovog člana obezbjeđuje da je za sjeme i materijal za vegetativno razmnožavanje, majka biljka u slučaju sjemena i matična biljka u slučaju materijala koji se koristi za vegetativno razmnožavanje, proizvedena:
a) bez upotrebe genetski modifikovanih biljaka ili proizvoda dobijenih od genetski modifikovanih organizama, i
b) u saglasnosti sa metodama organske proizvodnje najmanje jednu vegetacionu sezonu, ili u slučaju višegodišnjeg usjeva, dvije vegetacione sezone.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:47 am----
Član 21
Ukoliko sjeme i vegetativni reproduktivni materijal, koji ispunjava uslove utvrđene čl. 19 stav 1 i 20, ovog pravilnika, nije dostupan, uz saglasnost ovlašćenog pravnog lica, mogu se koristiti sjemena i vegetativni reproduktivni materijal koji nijesu proizvedeni u skladu sa metodama organske proizvodnje.
Sjeme i rasad iz stava 1 ovog člana ne smiju biti tretirani materijama hemijsko-sintetičkog porijekla i ne smiju voditi porijeklo od genetski modifikovanih biljaka.
VI OČUVANJE BIODIVERZITETA I PLODORED
Član 22
Podrška očuvanju biodiverziteta u organskoj biljnoj proizvodnji ostvaruje se kroz obavezno poštovanje plodoreda - smjena usjeva u vremenu i prostoru (u daljem tekstu: plodored), u skladu sa tipom proizvodnje i plodnošću zemljišta, uz raznolikost gajenih vrsta i sijanje zaštitnih pojaseva oko usjeva.
Plodored je obavezna mjera organske proizvodnje, kojom se obezbjeđuje: održavanje plodnosti zemljišta; smanjenje zakorovljenosti, ispiranja đubriva, brojnog stanja štetočina i uzročnika bolesti biljaka; održavanje populacija korisnih životinjskih vrsta, biološke raznovrsnosti i održavanje i povećavanje biološke plodnosti zemljišta, tj. mikrobiološke aktivnosti tla.
Član 23
U organskoj biljnoj proizvodnji nije dozvoljeno gajenje biljaka u monokulturi.
Član 24
Plodoredom se mora predvidjeti gajenje travno-djetelinske smješe (uključujući usjeve za zelenišno đubrenje), na najmanje 20% obradivih površina, dok strnjine ili okopavine ne smiju biti zastupljene na više od 50% ukupnih obradivih površina.
U plodoredu se preporučuje gajenje žitarica, krmnog bilja i usjeva za zelenišno đubrenje, smjena kultura s različitom dubinom korijena, različitim potrebama za hranivima i različite gustine sadnje.
Član 25
Za višegodišnje zasade raznolikost se osigurava zatravnjivanjem zemljišta između redova voćki, gajenjem međuusjeva, zaštitnih biljaka u voćnjaku i održavanjem grmlja kao prirodnog ekosistema.
Smjese za zatravnjivanje treba da budu što sličnije prirodnim travnjacima u okolini i obogaćene leguminoznim kulturama.
Član 26
Iskrčivanje primarnih ekosistema, radi zasnivanja organske proizvodnje, nije dozvoljeno.
VII OBRADA ZEMLJIŠTA
Član 27
Aktivnosti u obradi zemljišta u organskoj poljoprivredi moraju biti usmjerene ka stvaranju i održavanju humusnog i oraničnog sloja, kao i očuvanju i povećanju mikrobiološke aktivnosti u zemljištu (održavanje biološke plodnosti tla).
Član 28
Obradom zemljišta treba da se minimiziraju gubici gornjih slojeva zemljišta redukovanom obradom, minimalnom dubinom oranja, izborom gajenih biljnih vrsta, zasijavanjem ili zatravnjivanjem zemljišta i drugim praktičnim mjerama.
Obrada zemljišta treba da se izvede na način kojim se sprječava erozija, zbijanje i drugi vidovi degradacije zemljišta.
Član 29
Poljoprivredna mehanizacija (uređaji za obradu zemljišta, sjetvu, đubrenje, poljoprivredne prskalice i sl.), mora biti očišćena i dezinfikovana dozvoljenim sredstvima prije svake upotrebe.
VIII SISTEM ODRŽAVANJA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA I
SREDSTVA I NAČIN ĐUBRENJA
Član 30
U cilju održavanja i povećanja plodnosti i biološke aktivnost zemljišta u organskoj poljoprivredi treba:
a. gajiti leguminoze, usjeve za zelenišno đubrenje i biljke sa dubokim korijenom u odgovarajućem višegodišnjem plodoredu;
b. koristiti đubriva iz organske stočarske proizvodnje; čvrsto i tečno đubrivo mora biti zaorano u roku od 12 sati, nakon rasturanja u površinski oranični sloj zemljišta, a preporučuje se injektovanje tečnog đubriva.
c. zaoravati organske materije, kompostirane ili nekompostirane, sa proizvodnih jedinica na kojima se proizvodnja odvija u skladu sa metodama organske proizvodnje.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:49 am----
Član 31
Hranljive materije i proizvodi za održavanje i poboljšanje plodnosti odnosno ishranu zemljišta (u daljem tekstu: đubriva), navedeni u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni dio, mogu, izuzetno, biti primijenjeni kada metode iz člana 30 ovog pravilnika nijesu dovoljne za postizanje adekvatnog prinosa gajenih usjeva po metodama organske proizvodnje.
Član 32
Đubriva iz člana 31 ovog pravilnika moraju se koristiti na način koji sprječava degradaciju zemljišta i zagađenje vode.
Količina đubriva koja mogu biti upotrijebljena ograničena je u zavisnosti od lokacije, intervala primjene, metoda i izbora inputa koji se koriste.
Ukupna dodata količina dozvoljenih đubriva ne smije preći količinu u ekvivalentu od dva uslovna grla stoke po ha, što iznosi 170 kg N/ha/godišnje.
Član 33
U organskoj biljnoj proizvodnji nije dozvoljena upotreba:
• đubriva koja sadrže ljudske ekskremente;
• đubriva koja sadrže ostatke genetski modifikovanih biljaka ili genetski modifikovane mikroorganizame,
• stajskog đubriva od genetski modifikovanih životinja, i
• ostalih materija koje nijesu navedene u Prilogu 1 ovog pravilnika.
Član 34
Za odlaganje i čuvanje stajnjaka i osoke moraju biti obezbijeđeni skladišni uslovi kojima se sprječava zagađivanje životne sredine.
Član 35
Sva đubriva organskog porijekla koja se koriste na proizvodnoj jedinici treba da potiču sa vlastitog gazdinstva.
U slučaju da gazdinstvo ne raspolaže đubrivom organskog porijekla, ili ne posjeduje dovoljne količine đubriva organskog porijekla, može koristiti organsko đubrivo proizvedeno na drugoj proizvodnoj jedinici, ako zadovoljava uslove utvrđene ovim pravilnikom.
Kupovina đubriva mora biti dokumentovana računima.
Član 36
Organske materije, tj. biljni ostataci poslije žetve odnosno berbe usjeva moraju se vratiti u zemljište (zaoravanjem ili kompostiranjem), a njihovo spaljivanje je dozvoljeno samo uz saglasnost ovlašćenog pravnog lica.
Član 37
U organskoj proizvodnji u vrijeme aktivne vegetacije ne mogu se koristiti svježi stajnjak i osoka za prihranjivanje biljaka.
Član 38
Za aktiviranje komposta mogu biti korišćeni odgovarajući preparati na bazi biljaka i mikroorganizama koji nijesu genetski modifikovani.
''Biodinamički preparati'', kameno brašno, proizvodi kompostiranja biljnih ostataka i stajnjak sa proizvodnih jedinica koje su registrovane za proizvodnju po metodama organske proizvodnje, dozvoljeni su u organskoj proizvodnji.
Član 39
Odgovarajuća mikrobiološka đubriva, koja su dozvoljena u poljoprivredi generalno, ukoliko ne sadrže genetski modifikovane mikroorganizme, mogu, uz saglasnost ovlašćenog pravnog lica, biti korišćena za poboljšanje ukupnog stanja zemljišta ili dostupnosti hraniva u zemljištu ili u usjevu.
Član 40
Mineralna đubriva se mogu primjenjivati samo po odobrenju ovlašćenog pravnog lica.
Uz zahtjev za odobrenje primjene đubriva iz stava 1 ovog člana, prilaže se:
dokumentacija o problemima u biljnoj proizvodnji koji su nastali u prethodnom periodu;
dokaz da je proizvođač preduzeo mjere neophodne za sprječavanje nastalog problema;
odgovarajući dokaz da upotreba odnosnog đubriva ne predstavlja rizik i opasnost za prirodnu sredinu, aktivnost zemljišta ili dobrobit ljudi i životinja.
Mineralna đubriva se mogu dodavati samo u prirodnom obliku, a radi povećanja rastvorljivosti samo mljevena i miješana sa vodom.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:50 am----
Član 41
Đubrivo proizvedeno u sistemu konvencionalne proizvodnje na govedarskim farmama, proizvodnji svinja, proizvodnji pernatih i krznenih životinja u kavezima, ne smije se koristiti u organskoj proizvodnji.
IX SUZBIJANJE ŠTETOČINA, BOLESTI I KOROVA
Član 42
Štetočine, bolesti i korovi u organskoj poljoprivredi suzbijaju se i kontrolišu metodama organske proizvodnje kombinacijom sljedećih mjera:
- izborom odgovarajućih biljnih vrsti i sorti;
- izborom nezaraženih zemljišta;
- pravilnom ishranom biljaka;
- odgovarajućim plodoredom;
- preventivnim metodama (npr. uništavanje prelaznih domaćina);
- zaštitom prirodnih neprijatelja štetočina odgovarajućim mjerama, kao što su: sjetva zaštitnih pojaseva, privlačenje predatora i sl.;
- malčovanjem;
- košenjem i ispašom;
- primjenom fizičkih i bioloških metoda;
- spaljivanjem korova, uz saglasnost ovlaćenog pravnog lica.
Član 43
Ukoliko se, nakon primjene mjera iz člana 42 ovog pravilnika, utvrdi neposredna opasnost za biljke, dozvoljena je upotreba sredstava utvrđenih u Prilogu 2 koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni dio.
Član 44
Oprema za zaštitu bilja koja se koristi za primjenu preparata koji nijesu dozvoljeni ovim pravilnikom, prije upotrebe u organskoj poljoprivredi mora biti očišćena i bez ostatka štetnih materija.
Član 45
Kada se metodama organske poljoprivrede ne može postići dobro zdravstveno stanje biljaka, ovlašćeno pravno lice može dozvoliti primjenu konvencionalnih metoda kontrole štetočina i bolesti.
Proizvod iz stava 1 ovog člana ne može biti označen kao «Proizvod iz organske poljoprivrede».
Član 46
U zaštiti biljaka koje se proizvode po metodama organske poljoprivrede, zabranjena je upotreba sredstava za prijevremeno zaustavljanje rasta biljaka (sredstva za desikaciju).
X GAJENJE GLJIVA KAO PROIZVODA ORGANSKE POLJOPRIVREDE
Član 47
Gljive, kao proizvod organske poljoprivrede, mogu se gajiti u:
1. prirodnim uslovima: pećinama, šumama, livadama, i
2. zaštićenom prostoru: zidanim objektima, plastenicima i tunelima
Član 48
Konsturkcija zaštićenog materijala može biti napravljena od drveta, vinila, plastike, stakla, fiberglasa, betona i aluminijuma.
Član 49
Prostorije u kojima se obavlja proizvodnja gljiva po principima organske i konvencionalne poljoprivrede moraju biti fizički odvojene (zasebne prostorije ili zgrade).
Član 50
Za proizvodnju gljiva iz člana 47 ovog pravilnika mogu se koristiti supstrati koji su sastavljeni samo od sljedećih komponenti:
• stajnjaka i životinjskih ekskremenata koji potiču iz organske proizvodnje i koji moraju biti kompostirani;
• slame proizvedene metodama organske proizvodnje;
• treseta koji nije hemijski tretiran;
• drveta koje nije tretirano hemijskim proizvodima prije sječe;
• mineralnih proizvoda dozvoljenih Prilogom 1 ovog pravilnika, vode i zemljišta.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:51 am----
Član 51
Ukoliko nije moguće obezbijediti ukupnu količinu supstrata iz organske proizvodnje, uz saglasnost ovlašćenog pravnog lica, za proizvodnju gljiva kao proizvoda organske poljoprivrede može se koristiti 25% supstrata (izračunato prema težini proizvoda prije kompostiranja), koji čine materije koje nisu proizvedene po metodama organske proizvodnje, ali ispunjavaju uslove utvrđene članom 50 alineje treća, četvrta i peta ovog pravilnika.
Član 52
Za prekrivanje u uzgoju gljiva dozvoljeno je korišćenje treseta koji nije hemijski tretiran.
Član 53
Micelijum i supstrat (hranljiva podloga) moraju poticati iz organske proizvodnje.
Proizvodnja micelija i supstrata, u pravilu, treba da se obavlja na vlastitom gazdinstvu primjenom metoda organske proizvodnje. Ukoliko se proizvodnja obavlja na konvencionalnoj proizvodnoj jedinici proizvođač mora posjedovati dokaz da u proizvodnji nisu korišćene zabranjene materije.
Član 54
Zaštita gajenih gljiva od bolesti i štetočina bazira se na preventivnim mjerama. Obavezna mjera je odgovarajuća pasterizaciju ili sterilizacija prostorija, alata i substrata.
U zaštiti od bolesti i štetočina u proizvodnji gljiva dozvoljena je upotreba praparata utvrđenih Prilogom 2 ovog pravilnika.
Član 55
Supstrat i prekrivač za gajenje gljiva mogu se dezinfikovati samo termičkim postupcima.
Član 56
Za dezinfekciju prostorija za uzgoj gljiva mogu se koristiti:
- hidronik peroksid;
- vruća i ključala voda;
- alkohol;
- ultravioletni zraci.
Za dezinfekciju prostorija, uz saglasnost ovlašćenog pravnog lica, mogu se koristiti:
- izbjeljivači;
- hidratisani kreč;
- bakarni sulfat;
- jod;
- pepeo (kalijum ili natrijum hidroksid)
Za dezinfekciju prostorija za uzgoj gljiva nije dozvoljena upotreba:
- formaldehida;
- sintetičkih fumiganata i fungicida, i
- metil bormida
Član 57
Za pakovanje gljiva kao proizvoda organske poljoprivrede dozvoljena je upotreba prirodnih materijala, celofana i polietilena.
XI SAKUPLJANJE ŠUMSKIH PLODOVA I LJEKOVITOG BILJA
Član 58
Šumskim plodovima i ljekovitim biljem, u smislu ovog pravilnika, smatraju se proizvodi proizvedeni-sakupljeni u prirodnom prostoru, odnosno na zemljištu koje ispunjava propisane uslove za zasnivanje organske proizvodnje i to: biljni proizvodi, gljive, puževi i životinje ( u daljem tekstu: šumski plodovi).
Područje sakupljanja iz stava 1 ovog člana mora imati jasno definisane granice (u daljem tekstu: certifikovano područje).
Član 59
Sakupljanje odnosno branje šumskih plodova koji se nalaze u prirodi (šume, travnjaci i dr.) i na poljoprivrednim površinama u skladu je sa metodama organske poljoprivrede, ako:
1. na mjestu (području) sakupljanja tri godine prije sakupljanja nijesu korišćena đubriva i sredstva za zaštitu biljaka koja nijesu u skladu sa metodama organske proizvodnje;
2. ne narušava stabilnost prirodnog staništa i opstanak drugih vrsta, biljnih ili životinjskih na mjestu sakupljanja;
3. je u cilju zaštite od kontaminacije propisana zaštitna zona pored puteva ili drugih izvora zagađenja (npr. industrijsko zemljište ili okolno zemljište tretirano vještačkim đubrivom ili hemijskim pesticidima);
4. je u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita rijetkih, prorijeđenih, endemičkih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i nezaštićenih biljnih vrsta.
Član 60
Šumski plodovi kontaminirani materijom ili organizmom i njegovim proizvodom koji nije dozvoljen za upotrebu metodama organske proizvodnje, ne mogu se prodavati kao proizvodi iz organske poljoprivrede.
Poslato: Sre Dec 01, 2010 6:52 am----
Član 61
Sakupljač, o području sakupljanja iz člana 58 stav 2, ovog pravilnika, ovlašćenom pravnom licu dostavlja, najmanje mjesec dana prije otpočinjanja sakupljanja odnosno branja šumskih plodova, sljedeće podatke:
- skicu sakljupačke oblasti ( razmjere 1:50000), sa jasno označenim granicama ;
- lokaciju potencijalnih izvora zagađenja, i
- imovinsku i eksploatacionu dozvolu za sakupljanje.
Član 62
Sakupljač je dužan da vodi evidenciju o sljedećim podacima:
- vrsti biljaka, životinja ili gljiva koje sakuplja (narodno i botaničko ime sakupljenih biljaka i plodova);
- načinu sakupljanja (metod, intenzitet i momenat sakupljanja), skladištenja, prerade i prodaje,
- količinama sakupljenih odnosno ubranih vrsta, datumu i imenu berača;
- kvalifikaciji sakupljača (poznavanje propisa i granica sakupljačkog područja);
- imenu lica odgovornog za sakupljanje;
- imenima drugih lica uključenih u proces sakupljanja (berači);
- otkupnoj stanici kojoj će prikupljeni materijal biti predat.
Član 63
Sušenje ljekovitog bilja treba obaviti odmah nakon sakupljanja odnosno ubiranja, a bilje zaštititi od prašine i drugih zagađivača.
Sušenje se obavlja u sušnicama koje mogu obezbijediti lagano i homogeno sušenje.
Sušenje treba vršiti na način (temperatura, trajanje i sl.) prilagođen biljnoj vrsti i tipu materijala (korijen, list ili cvijet) i vrsti aktivne materije (etarsko ulje ili dr.).
Odgovorno lice za proces sušenja mora voditi preciznu evidenciju o svim preduzetim mjerama.
Prilikom sušenja ljekovitog bilja dozvoljena je upotreba dehumifikatora.
Sušenje ljekovitog bilja u uređajima koji rade na fosilna goriva nije dozvoljeno.
Član 64
Destilacija ljekovitog bilja u organskoj proizvodnji mora se vršiti na način prilagođen biljnoj vrsti. Proces destilacije se mora odvijati u postrojenjima koja se ne koriste za konvencionalnu proizvodnju ili postrojenjima temeljno očišćenim prije upotrebe za organsku proizvodnju.
Član 65
Šumski plodovi mogu biti usitnjeni i samljeveni mehaničkim metodama.
Ekstrakciju biljnih sokova, njihovo razrjeđivanje ili koncentrisanje dozvoljeno je obavljati samo mehaničko-fizičkim metodama.
Član 66
Za pakovanje divljih plodova mogu se koristiti sljedeći materijali: supstance prirodnog porijekla, staklo, celofan i polipropilen.
XII OSTALE MJERE
Član 67
Za pokrivače sintetičke strukture, prekrivače za slamu, đubriva i vunu, mreže za insekte i silažno pakovanje u organskoj proizvodnji, dozvoljeni su proizvodi bazirani na polietilenu i polipropilenu ili ostalim polikarbonatima.
Materije iz stava 1 ovog člana moraju biti uklonjene sa zemljišta nakon upotrebe i ne mogu se spaljivati na certifikovanom području.
Član 68
Prije upotrebe za proizvode iz organske poljoprivrede oprema iz konvencionalnog sistema proizvodnje mora biti temeljno očišćena od potencijalno zagađujućih materijala.
Član 69
Vještačko svijetlo ne može biti jedini izvor svijetla tokom čitavog životnog ciklusa biljke, osim za gljive.
Član 70
Hidroponski uzgoj biljaka u organskoj biljnoj proizvodnji nije dozvoljen.
Poslato: Čet Dec 02, 2010 1:45 pm----
Oduševljena sam sa ovim pravilnikom, sva uputstva su na jednom mjestu.
Ovih dana baš čitam o organskoj proizvodnji koju namjeravam da primjenim u svojoj bašti i voćnjaku.
Ima jedna dobra knjiga koju trenutno čitam (BIO VRT - Marie-Luise Kreuter), sve je na jednom mjestu, povrtnjak, voćnjak, cvijetnjak, biološko, organsko, prirodno...
Poslato: Uto Feb 08, 2011 8:17 pm----
Pljoska,
koliko zemlje obradjujes?
Poslato: Uto Mar 22, 2011 1:18 pm----
Pljoska, odakle je ovaj pravilnik? Cini mi se negdje iz BiH.
Poslato: Čet Mar 24, 2011 10:44 am----
Zdravo ljudi
Htela bih da pitam da li neko zna gde mogu da nabavim prirodno seme, odnosno organsko? Hocemo da ukinemo maxi i pijacu, jer imamo dvoje dece i zelimo da jedemo zdravo povrce Smile
Takodje da li neko zna gde da nabavim sadnice za paradajz, i to volovsko srce? Da li tako nesto uopste postoji a da nije tretirano nekim hemijama?
Hvala puno, nadam se da ce neko moci da mi pomogne
Pozdrav
Poslato: Čet Mar 24, 2011 11:23 am----
Buza,
__________________________________________________
Findus, dijelim tvoje mišljenje, ja sam posijala kupovno sjeme (za početak), ali ću pokušati
da biljke tretiram na što prirodniji način (bez hemije). Dobrodošla na naš forum.
Poslato: Čet Mar 24, 2011 1:38 pm----
Hvala
Jao to sto si vec posejala znaci da mi debelo kasnimo
Poslato: Čet Mar 24, 2011 7:40 pm----
Papriku i paradajz sam posijala u posudice, kad ojačaju idu u vrt. Luk crveni i bijeli, ciklu, mrkvu,
peršin, blitvu i salatu sam nedavno posadila-posijala.
Pročitala sam da treba sijati red mrkve, red poriluka, pa opet red mrkve itd. Navodno mrkva odbija
porilukovu mušicu, a poriluk mrkvinu, vidjeću.
Zatim treba paziti koje biljke se podnose, (to ti je kao u komšijskim odnosima
).Sijaću neke biljke sa vremenskim razmacima, tako da što duže imam svježu salatu, špinat, blitvu itd.
Možda će mi se veliki proizvođači povrća smijati kad ovo pročitaju, ali nije me briga, želim
da steknem neko svoje iskustvo i da mi povrće bude što zdravije. Svjesna sam da će moje povrće
ako poraste, biti sitnije i možda ne tako lijepo kao ono u izlozima, ali ja ću pokušati pa šta bude.
(Nikad nije kasno da se pokuša)
Poslato: Pon Mar 28, 2011 1:32 am----
Dobro si to isplanirala, imas li vec iskustva?Mi sad ovo prvi put radimo, i apsolutno nemamo iskustva, jos uvek istrazujemo.. baba i deda su mi otisli na selo, tako da u nemam vise njihovu pomoc
ali srecom sam pronasla ovaj forum...pozdzrav
Poslato: Pon Apr 11, 2011 4:48 am----
| krinka citat: |
| Papriku i paradajz sam posijala u posudice, kad ojačaju idu u vrt. Luk crveni i bijeli, ciklu, mrkvu, peršin, blitvu i salatu sam nedavno posadila-posijala. Pročitala sam da treba sijati red mrkve, red poriluka, pa opet red mrkve itd. Navodno mrkva odbija porilukovu mušicu, a poriluk mrkvinu, vidjeću. Zatim treba paziti koje biljke se podnose, (to ti je kao u komšijskim odnosima ).Sijaću neke biljke sa vremenskim razmacima, tako da što duže imam svježu salatu, špinat, blitvu itd. Možda će mi se veliki proizvođači povrća smijati kad ovo pročitaju, ali nije me briga, želim da steknem neko svoje iskustvo i da mi povrće bude što zdravije. Svjesna sam da će moje povrće ako poraste, biti sitnije i možda ne tako lijepo kao ono u izlozima, ali ja ću pokušati pa šta bude. (Nikad nije kasno da se pokuša) |
Meni je ovo druga godina da se bavim uzgajanjem povrća za svoje potreba.
I ja sam čula za mešovito komšijsko sijanje mrkve i luka pa sam i ja tako uradila oove godine. Ovo sam uradila prvi put i jedva čekam da vidim rezultate.
Meni prošle godine nije bilo lepo i krupno kao u dućanima, al je zato bilo 100 puta ukusnije jer nije špricano sa svakojakim hemijskim sredstvima.
Mene zanima dal neko zna kako i od čega da napraviim organsko gnjojivo sa puno azota, a da to nije od izmeta pernatih životinja jer do toga ne znam kako doći!?
Poslato: Pon Apr 11, 2011 9:15 am----
Organsku proizvodnju radim vec 20 godina. Uputsva za spremanje za prehranu i zastitu mozete naći u knjizi "Dečja bio bašta " od Branke Lazović. Ova knjiga je za početnike.
Poslato: Pon Apr 11, 2011 4:13 pm----
| predrag51 citat: |
| Organsku proizvodnju radim vec 20 godina. Uputsva za spremanje za prehranu i zastitu mozete naći u knjizi "Dečja bio bašta " od Branke Lazović. Ova knjiga je za početnike. |
Hvala na odgovoru, al nismo se dobro razumeli.
Nisu meni problem uputstva za spremanje ( to imam), mene više muči raspoznavanje pojedinih biljaka potrebnih za biljne juhe.
Npr. guglam za preslicu, al tu sliku ne uspevam zapazit napolju.
Pa tako neke biljke koje su mi bile slične tim slikama sa neta mislila sam pitat ovde koje su.
Poslato: Pet Apr 22, 2011 6:31 pm----
E ovako, vidim da ima ljudi kojima bi sigurno posluzili mar mojih saveta i trikova.
Luk se OBAVEZNO sadi na jesen, a ne u prolece, u prolece brze dobije ljutinu i otporniji je na stetocine i obavezno se sadi u kombinaciji sa sargarepom... isproban metod...
Jedan savet od moje nekadasnje profesorke sa fakulteta. Skupljajte talog od kafe, ako neko ima restoran bilo bi idealno skupljati ga preko zime pa na prolece kada biljke narastu rastvorite talog u kantu i sa nekom metlicom zalivajte povrce, ja ovo radim prvenstveno sa lukom i sargarepom, a i sa drugim biljcicama i super je stvar, ne znam kako radi ali pali verujte... Kafa ce hraniti i prvenstveno braniti vase biljke od stetocina.. dal je to zbog njene gorcine ili necega drugog ne znam ali je opet kazem super, ko proba nece se pokajati..
**Zatim recept za prirodno gnojivo. Naberete bure koprive stavite JEDNU lopatu zemlje u njega, malo maticnjaka (kod nas je zovu jos limun trava, zato sto kada je protrljate mirise na limun, a lici na koprivu), zatim bure nalijete vodom, nakon samo par dana imacete super stvarcicu za vase boljke.. kopriva se sva rastvori, da ne verujete, ovo ne samo da ih hrani vec i odbija stetocine.. vec sutradan primeticete kako su biljke dobile onu mrku zelenu boju...
Eto toliko od mene, za sada, ako se setim jos necega pisacu...
Ima i za krompir jedan metod odbrane od zlatice pa ako nekoga zanima pisacu..
Pozdrav i srecno...
Poslato: Uto Apr 26, 2011 9:40 am----
Hvala ti Milose ,
pametan, jednostavan savjet. Još uz to jeftinije ne može biti.!
Poslato: Uto Apr 26, 2011 12:33 pm----
Kopriva Uricaceae
Kopriva Uricaceae
Kopriva Uricaceae je jedna od najrasprostranjenijih ljekovitih biljaka a raste gotovo u svim krajevima. Trenutno načemo razmatrati njena ljekovita svojstva i primjenu na naš organizam. U vrtu je dobra ne samo kao insekticid već i kao biljno hranjivo. Kopriva je biljka koja je u vrtu i povrtnjaku dobar susjed, pozitivno djeluje na rast i razmnožavanje velikog broja kultura. Zasijana uz rubove gredica, vrta jedan prema sto u odnosu na glavnu kulturu djeluje stimulirajuće. Prvo što vam je potrebno je kigogram svježe koprive koja nije u blizini prometnica jer je puna olova pa čemo dobiti kontra efekt. Osim svježih može se koristiti i osušeni prah od kopriva, koji smo ranije napravili i to tako da smo sasušili koprive i usitnili ih u prah.Osušene koprive se stavlja oko 15 grama na 10 litara vode ( smjesa za prihranu ) po mogučnosti meke, kišnice ako je moguće ili pak običnu vodu koja je malo odstojala. Dobro je da voda bude mlaka, ne hladna, ne vruća. Insekticidna svojstva ove otopine nestaju postepeno vremenski pa stoga treba koristiti otopinu u roku jednog dana. Tretirajte biljke tri puta unutar nekoliko sati folijarnim prskanjem. Za prihranu biljaka pripremiti smjesu od koprive od jednake količine lišća i vode, ostaviti u drvenoj bačvi desetak dana dana. Nakon što smo dobro promiješali smjesu treba ju ostaviti da sazrije. Svaki dan ju treba redovito promiješati kako bi došlo do potrebne opskrbe sa kisikom. Nakon nekoliko dana počinje vrijenje i stvara se pjena i neželjeni mirisa u tome trenutku. Kada se smjesa izbistri i postane tamna spremna je za upotrebu, za tjedan do dva ovisno o temperaturi zraka. Tako dobiveno gnojivo dodaje se biljkama u omjeru:
1 : 10 - gnojivo / voda - primjena natapanjem tla
1 : 50 - gnojivo / voda - primjena folijarno preko lista
Prekrite posudu tamnim poklopcem kao bi omogučili upotrebu u narednim danima. Zbog velike količine kalija u svom sastavu kopriva je odlična kao gnojivo.
Poslato: Uto Apr 26, 2011 12:46 pm----
Na "netu" imate razne savjete za Bio vrt i organsku proizvodnju hrane. Ja obično
izaberem ono što mislim da odgovara mome vrtu. Za sad mi je vrt u dobrom stanju,
povrće napreduje polako, ali po mom skromnom mišljenju dobro.
Učim se, kako kažu "u hodu", pokušavam da se prilagodim uslovima na terenu.
________________________________________________________________
Prošle godine sam prvi put upotrijebila "eliksir od koprive" i zadovoljna sam njegovom primjenom.
Poslato: Sub Maj 07, 2011 9:42 am----
| Pljoska citat: |
| Organska proizvodnja teži uspostavljenju zatvorenog sistema proizvodnje.Proizvodnja biljaka i životinja spada u celovit koncept organske poljoprivrede. Iako je moguća proizvodnja biljaka bez stočarstva, obrnut slučaj nije dozvoljen. Korišćenjem prirodnih metoda, oslanjajući se na lokalne izvore energije i repromaterijala na gazdinstvu, cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema biljne i stočarske proizvodnje. To podrazumeva proizvodnju krmnih smeša, vezivanje azota setvom leguminoza, kompostiranje otpadaka, zaustavljanje erozije zemljišta i pravilno rukovanje sa biljnim otpacima i stajnjakom. Organske farme su ograničene na 170 kg azota poreklom od životinjskog đubriva, raspoređenog na poljima po hektaru godišnje. Proizvodnja mahunarki stoga je važan faktor za vezivanje azota iz atmosfere i njegovo vraćanje u tlo. Glavni cilj organske poljoprivrede je održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Organska proizvodnja plodoredom kao sistemom biljne proizvodnje i drugim agrotehničkim merama ostvaruje cilj-očuvanje „živog” zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje. To podrazumeva povećanje biološke aktivnosti zemljišta pravilnim đubrenjem i održavanje srukture zemljišta, uvođenje kultura sa dubokim korenom, zatim leguminoza i kultura pogodnih za zelenišno đubrenje. Mikroorganizmi u tlu imaju važnu ulogu u obradi i obezbeđenju hranljivih materija biljkama. Zemljište je potrebno obrađivati sa lakim oruđima da se što manje remeti životni prostor zemljišnih organizama. Zato, jedan od glavnih zadataka organskog proizvođača je da se pobrine za biološku aktivnost. Očuvanje genetičke raznovrsnosti i povećanje biodiverziteta, uvođenjem što većeg broja biljnih i životinjskih vrsta, oponašanjem prirodnih ekosistema organskoj proizvodnji se daje širi i trajan značaj u okviru mera zaštite ekosistema. Maksimalnim korišćenjenjem obnovljivih izvora energije na gazdinstvu, korišćenjem materijala kod kojih postoji mogućnost ponovnog korišćenja ili reciklaže, uspostavlja se kruženje materije i energetska uravnoteženost agroekosistema. |
Poslato: Pet Maj 20, 2011 9:24 pm----
Nekoliko slika iz mog skromnog povrtnjaka.
_____________________________________________________
To je tek početak, nisam slikala paradajz, paprike, tikvice, krastavce... itd.
Poslato: Ned Maj 22, 2011 8:30 am----
Preslica je jedno od imena za rastavić ( Equisetum arvense ) ima jos imena Barska metlica, Konjorep, zglobara
Poslato: Ned Maj 22, 2011 6:09 pm----
Krinka , kolku ubava bavca, bravo, se e prirodno, merak da ti e da jades.
I jas sum za zdrava prirodna hrana, toa sto e da e prirodno, ne baram golemina , no kvalitet.
Vo bavcata imam kopriva, blitva, spanak , stavel , imav i loboda koja ja izgrizaa vrapcite, zatoa ja ostraniv.
Rastavic ja imame kaj vikendicata, toa e cudno rastenie i kolku vreme da e suvo ke potera, da ima edno najmalo parce se siri mnogu invazivno.
Lekovito e mnogu.
Poslato: Ned Maj 22, 2011 7:26 pm----
O, Krinka ,
pa nije to skromno. Svaka čast !
Poslato: Ned Maj 22, 2011 10:06 pm----
Cvekarka hvala, ja isto tako volim da je sve uzgajano bez pesticida, iako ih naravno ima u bližoj okolini. Ove godine sam povrće posadila-posijala na zemlji koja je nekoliko godina stajala pusta. Nisam koristila nikakva đubriva, ali mi sve dobro napreduje, možda se zemlja odmorila
. Za sad mi je sve zdravo, nema štetnih bubica, da me ne čuju. 
Kamelia hvala, kad pogledam okolinu, moja baštica je ipak skromna.
Poslato: Pon Maj 23, 2011 1:27 pm----
Primetila sam zadnjih par dana da mi listovi žute.
Čitala sam po netu i tražila uzrok, negde vidim da uzrok može biti manjak vlage u vazduhu, a negde da je nedostatak magnezijuma, a negde vidim da je crna pegavost.
Sad ne znam - zalivam ga svaki dan ( s tim da zemlja slabije propušta vodu ), e jedino žto nisam znala da treba uključivat bar na minutu više puta u toku dana prskalicu u palsteniku.
Pošto je meni ovo prva godina da nešto pokušavam uzgojiti u plasteniku ( mada moglo bi se reći uopšte jer prošla godina je sama po sebi bila promašaj zbog obilnih kiša) mislim da je najpametnije da pitam stručnije ljude od mene za savet.
Hvala unapred
[align=center]
[align=center]
[align=center]
Poslato: Pet Avg 12, 2011 6:13 am----
Poštovanje dragi forumaši!
Sa velikim entuzijazmom pristupam projektu organske bašte u svom novom dvorištu, za sledeću godinu. Kupila sam knjigu 'Enciklopedija Organskog Baštovanstva' Mladinske Knjige, i polako razmatram šta i kako nam je činiti za sledeću godinu.
Deo zadnjeg dvorišta na kom će biti bašta nije do sada sejan, bar ne u poslednjih 7-8 god koliko znam istoriju kuće, i prvi veliki zadatak bi bio srediti teren i očistiti od trave i korova. Da ne bismo koristili hemiju, planiramo to odraditi pokrivkama, po uputstvima iz Enciklopedije. Zemlju dobro iskositi, zatim prekriti lepenkama, kartonom, daskama... Da li neko ima iskustva sa ovim vidom uklanjanja korova?
Takođe, pitanje koje se nameće je: šta je važno i poželjno sejati u jesen? Pročitala sam ovde za luk, a ono što sam znala ranije je da se sad u zimu. Uz to, zbunjuje me ta šargarepa... Ako se sadi u komšiluku sa lukom, da li i ona ide u jesen?
Ove godine smo za probu i vežbu sadili na malom prostoru ispred kuće, predviđenom za cveće. Dogodine se na tom mestu nadam začinskom bilju i sitnom voću. Nismo baš znali šta da očekujemo, a napravili smo klasične greške. Neke stvari posejali nagusto, od šargarepe nije bilo ni traga, ne znam dal' je seme isprala kiša ili je pojeo korov, i kao neiskusni, u nekim fazama nismo znali kako izgleda ono što smo posejali kad ponikne, pa smo možda, čini mi se, istrebili celer kao da je korov..
Ali, imali smo divne rotkvice, zelenu salatu, brdo peršuna, od šest tikvica koje se muče na malom prostoru imamo toliko roda da ih bacamo kokoškama, ne mogu se pojesti, a sada pristiže paradajz koji je rodio kao blesav. Pošto imamo kokoške, koristili smo razvodnjeno đubrivo od njih u manjim količinama, i odlično se pokazalo.Pripreme za 'veliku baštu' idu i u vidu spremanja komposta, o tome ću pisati još kasnije, uz fotografije.
Volela bih pročitati vaša iskustva sa pripremom terena i vremenom sadnje. Živim u Beški, zemlja ovde važi za jako plodnu, a opet kažem, taj deo koji ćemo sejati sigurno godinama nije obrađivan.
Lep pozdrav svima, radujem se unapred savetima i druženju.
Poslato: Pet Avg 12, 2011 2:30 pm----
Sandra, dobro nam došla, ja sam počela sličan način proizvodnje povrća (ove godine), i prilično sam zadovoljna.
Povrće nismo tretirali, uopšte, sa bilo kakvom hemijom. Na toj zemlji se ništa nije sijalo nekoliko godina, sl. kao kod tebe.
Mi smo počeli tek na proleće, ručno smo štijali baštu, ne previše duboko, kad su biljke počele nicati, plijevili smo korov i čupali višak biljaka(razrijeđivali).
Posadili smo dvije vrste crvenog luka, imali smo dobre prinose, a i nema truleži. Mrkvu smo sijali zajedno s porilukom, red mrkve, red poriluka (kažu da se tako suzbije mušica koja napada ove biljke), nisam primjetila nikakve štetnike.
Bijeli luk smo sadili uz crveni, malo je sitniji, jer je posađen u proleće, ali je zato jako aromatičan. Sve nam je dobro i napredno, paradajz odličan, paprika također. Imali smo problema sa sušom, morali smo redovno zalijevati.
Ako te nešto još zanima, a nisam napisala, pitaj, ako ću ti moći pomoći, uvijek sam na raspolaganju za savjet.
Puno pozdrava od Krinke.
Poslato: Sub Avg 13, 2011 6:03 am----
Hvala Krinka! Ohrabrujuće je čuti da ste zadovoljni plodovima koji su uspeli bez hemije. S obzirom da smo mi pravili mali test ove godine, koji je bio prilično ograničen po pitanju sadnje jer smo se preselili početkom maja i tad počeli sa sadnjom, sad pokušavam dobiti prave informacije o vremenu sadnje i plodoredima. Potrebna su mi saznanja o kalendaru, kad ide rasad, kad presada... to sad skupljam po forumu i beležim. Ono što je jako tužno, mnogo porodica u mom komšiluku gaji povrće za kuću, i većina koristi veštačko đjubrivo, total herbicide i prskaju protiv štetočina. Kažu da se to mora, i da su tako sigurni da im 'neće sve propasti'. Takve priče demorališu, ali mi smo odlučili da istrajemo, zbog svog zdravlja, i želimo na vreme napraviti sve što treba da bi bašta bila rodna.
Poslato: Sub Avg 13, 2011 9:11 am----
Draga Sandra,
meni je godina bila uspješna, možda je zemlja bila obnovljena pa nismo dodavali nikakva đubriva. Nismo imali ni štetočine (tipa, biljne vaši, razne mušice itd.). Jedino smo paradajz morali špricati plavim kamenom, ali ja to ne ubrajam u hemiju. Sad na jesen možeš posaditi crveni i bijeli luk, ja posijem i salatu, tako da je u proleće mogu rasaditi, jako rano imam salatu u glavicama. Ciklu sijem po uputstvu na kesici i sve (uglavnom) po preporuci proizvođača, možda koji dan ranije, ako vrijeme dozvoli. Kad se radi o presadi, ja sam papriku i paradajz sijala u kištrice koje sam obložila novinskim papirom, preko njih sam stavila najlonsku foliju. Prskala sam odstajalom vodom i povremeno prozračivala. Zatim sam pikirala u plastične čašice i kad su biljke malo ojačale, presadila sam ih na pravo mjesto. Imam dosta kvalitetnu papriku i paradajz. Blitvu, špinat, mrkvu, peršun, poriluk, rotkvice, crnu rotkvu, ciklu...sam sadila direktno u zemlju. Trudila sam se da sijem što rjeđe, da ne moram čupati višak. Višak se može i presaditi (ako nikne pregusto), ali meni je to bilo previše. Čak sam neke sjemenke paradajza i paprike, posijala direktno u zemlju i mogu ti reći da su uspješno iznikli i ojačali. Ovih dana sam ponešto slikala, pa ću postaviti slike. Jedino mi krastavac nije dobro uspio, možda zbog suše, a možda ga nisam posijala na odgovarajuće mjesto (u blizini je orah), možda se ne podnose. Ako se sjetim još nečega važnog, pisaću.
Puno pozdrava od Krinke.
Poslato: Sub Avg 13, 2011 2:06 pm----
Jooj, divna si
Kad kažeš sadnja u jesen, šta to podrazumeva? Glupo pitanje, al' meni je enigma koji je to period, od kraja septembra pa do pred kraj decembra? Pošto taj deo koji planiram da bude ozbiljna bašta je sada jedna nezgodno zarasla livada. Moj dragi kosio, pa nismo micali to pokošeno odozgo da uguši dole izdanke. Hoću da probam sa prirodnom varijantom suzbijanja korova, sa prekrivkom, a spremam i kompost za dohranu.
A što se salate tiče
mi sejali putericu direktno u zemlju negde u maju, nikla je odmah, i to je bilo toliko gusto da smo je bukvalno kosili za salatu i prejedali se, a ostatak bacali kokoškama. Nikao mi je i paradajz koji je bio posađen direktno u zemlju, ali paprika nije. Sad paradajza ima preko glave, malo kasni, tek sad počinje da zri, i preeeukusan je. Čula sam foru od tazbine iz Prijedora, oni prskaju paradajz rastvorom 2dl mleka u 1l vode, pa sam i ja malo time prešla po paradajzu, mada nisam imala sa njim nikakav problem do sada. Nema gamadi, plodova je puno, ima i čvrstinu i visinu. Mada, nisam znala da treba da se kida zaperak, pa sam tek nedavno počela da ga proređujem. Videćemo sad kako će sazrevati. Pozdravi mi moju voljenu Banjaluku!
Poslato: Sub Avg 13, 2011 2:43 pm----
Ehej Sandra, ja sam i Prijedorčanka (nekad bila), a sad 20 godina, Banjalučanka, od kud ti je muž?
Jesenja sadnja, sjetva, može biti i krajem devetog mjeseca, a može i u desetom mjesecu, sve zavisi od vremena.
Kad se zemlja malo ohladi, kao kad sadiš lukovice cvijeća, neka me neko ispravi, ako nisam u pravu
.Pozdrav od Krinke.
Poslato: Sub Avg 13, 2011 4:02 pm----
| Sandra22 citat: |
| Hvala Krinka! Ohrabrujuće je čuti da ste zadovoljni plodovima koji su uspeli bez hemije. , sad pokušavam dobiti prave informacije o vremenu sadnje i plodoredima. Potrebna su mi saznanja o kalendaru, kad ide rasad, kad presada... to sad skupljam po forumu i beležim. Ono što je jako tužno, mnogo porodica u mom komšiluku gaji povrće za kuću, i većina koristi veštačko đjubrivo, total herbicide i prskaju protiv štetočina. Kažu da se to mora, i da su tako sigurni da im 'neće sve propasti'. Takve priče demorališu, ali mi smo odlučili da istrajemo, zbog svog zdravlja, i želimo na vreme napraviti sve što treba da bi bašta bila rodna. |
Dobrodošla Sandra22
..ako brojka u niku i fotografija na avataru, imaju autobiografskih elemenata, moram ptiznati da sam (jako) prijatno iznenađen
Najpre u vezi organske proizvodnje : Nije laka, pa očekujte probleme, koji se vremenom nakupe u vidu štetočina i patogena.
Hemija se mora koristiti s vremena na vreme... Bez hemije je to Sizifov posao ili posao velikih poznavaoca uzgoja biljaka.
Glavno oruđe, (rekao bih i oružje ) u toj borbi za zdravu hranu je Motika. Pomaže i malčiranje zemljišta, ali je motika ubedljivo najefikasnija..
Tema, koju je obradio Njam-Njam, je dovoljno detaljna i za početnike. Mleko, koje je pomenuto u toj temi ima ulogu da ubrza efekte korisnih mikroorganizama.
Nije mi jasan taj mlečni recept iz Prijedora. Mleko se koristi i kao okvašivač, pa verovatno je u vezi sa nekim hemijskim tretiranjem.
Za organsku proizvodnju se moraju i pažljivo izabrati sorte kultura.
U paradajzu je Njam-Njam zaista velikodušno 'odradio posao' i umnogome usmerio buduće uzgajivače.
Krinka, kod krastavac je jako bitan izbor sorte (hibrida ), za uzgoj bez hemije.. Sorte, koje su lako dostupne u prodaji, jedva stignu da daju jedno branje, pre negoli podlegnu plamenjači. Pokušajte sa Darinom, (možda i sa Levinom ).
Poslato: Sub Avg 13, 2011 4:22 pm----
LOLA, poslušaću tvoj savjet, kad se radi o sorti krastavca, samo ako uspijem pronaći istu
. Hvala ti, ako uspije, čuće se.
Poslato: Ned Avg 14, 2011 12:54 pm----
Lola, zahvalila bih se na komplimentu. Na fotografiji sam ja, a trenutno imam nepunih 25 godina ('86.god) 22 je neka vrsta omiljenog broja.
Svesna sam činjenica na koje ukazujete, zato se i maksimalno trudim da na vreme saznam i naučim što više. S obzirom da mi planiramo baštu za potrebe našeg domaćinstva, a dvoje nas je mladih i zdravih, rad neće biti problem. Tehnike i metode malčiranja, korisno bilje koje tera štetočine i privlači dobre insekte, prekrivanje, zakrivanje, đubriva i kompostiranje, odabir sorti i sve ostalo što treba da se zna... uh, ima puno gradiva. Ali, ono što je najbitnije u našem slučaju, imamo uslove, jaku volju, i vredni smo. Nećemo propasti ako se nešto izjalovi, a dobit je mnogostruka. Meni je u suštini najvažnije da znam šta jedem, a naučena sam od malena da se u dobrom domaćinstvu ne kupuje ništa što se može u kući napraviti, tako da je sa selidbom u Bešku iz Novog Sada, logičan korak bio plan za uzgoj nečega što se sistemski može održavati. Zabeležila sam vaš savet koji se tiče sorte krastavaca, hvala na tome. Skupljam znanja i neizmerno sam zahvalna dobrim ljudima koji nesebično dele savete iz svog iskustva.
Veliko hvala svima, za sve što ste godinama delili na ovom forumu.
Krinka, mislim da ću to vreme jesenje sadnje morati da odredim u konsultaciji sa komšijama, svi se nešto žale da se to vreme 'ispomeralo', i da treba pratiti svake godine... Kopiraću ove oko mene, mislim da mi je tako najsigurnije.
A što se Prijedora tiče, otac mog momka (nismo se potpisali
) je odatle, i tamo mu je dosta familije, porodica Trebovac. To je takav kraj da se familije međusobno dobro poznaju, i verujem da ima nekih rođaka koje i ti poznaješ, da ne odemo u offtopic, premali je ovaj Balkan u svakom slučaju... a ja sam kratko živela u BL, tamo mi je otac.
Poslato: Ned Avg 14, 2011 9:18 pm----
Sandra, baš si draga djevojčica, imaš velike planove, a vidim i da si spremna naučiti puno toga.
Ne poznajem nikoga sa prezimenom Trebovac, a gdje ti otac živi u BL. Njega možda slučajno poznajem
.BL jest veliki grad, ali nekako se svi znamo od nekud
.Pozdrav od Krinke.
Poslato: Pet Avg 19, 2011 8:58 am----
Bravo devojke, nedajte da vas obeshrabre...
Organska baštica je nešto najzdravije što možete sebi priuštiti, zdrava hrana i zdrav rad.
Evo male pomoći u vidu literature, par mojih postova na drugom forumu:
poljoinfo.com/showthre...literatura
poljoinfo.com/showthre...literatura
Što se tiče krastavaca, skoro sve što se može naći u našim prodavnicama je previše slabo da bi se moglo gajiti organski. Nemoj da misliš da je to tvoja greška jednostavno te biljke su selekcionisane samo po pitanju količine i izgleda plodova i previše su osetljive. Probaj da nadješ organsko seme ili neku stranu vrstu. Mogu da preporučim japanski dugi i američki dugi krastavac.
Poslato: Pet Avg 19, 2011 9:18 am----
Kako izgleda.. i par starijih slika iz moje bašte...
Poslato: Pet Avg 19, 2011 9:38 am----
Nikola, baš lijep prizor tvoje bašte, a gdje ti nabavljaš sjeme krastavca?
Pozdrav iz BL.
Poslato: Sub Avg 20, 2011 11:24 am----
Hvala, slike su od pre mesec dana, sada je to džungla :-)
Ovo sam nabavio iz rasadnika "Vrt zdravlja" i sada ću da čuvam seme kao što radim sa većinom biljaka. Da ne ispadne da ih reklamiram, imaju dobro seme ali znaju da ga pobrkaju. Imao sam par iznenadjenja ove godine :-)
Poslato: Sub Avg 20, 2011 12:10 pm----
Sve pohvale nikola,prelepa bašta,kod mene je takođe sve organskog porekla.
Ne koristim baš nikakve herbicide ,čak ni plavi kamen...kolko rodi,rodi,al je zdravo.
Poslato: Sub Avg 20, 2011 8:46 pm----
Hvala na ohrabrenju, i sve pohvale za vaš rad, Nikola. Krastavci sa slike su apsolutni hit
Poslato: Uto Avg 23, 2011 9:46 am----
Hvala...
Puno zavisi od semena odnosno sorte, ne očekujte previše od komercijalnih semena jer su ona loša za organsko gajenje. Probajte da nadjete stare lokalne vrste i čuvajte seme od dobrih biljaka.
Poslato: Sre Jun 20, 2012 6:04 pm----
skoro godinu dana bez ijednog novog posta.... molim vas da nastavite s pričom
sandra kako je sada posle godinu dana? kakva su iskustva? kako si pripremila zemlju da prezimi prošle godine? šta si sadila? kako izgleda? gde si uzimala seme? daj koju fotkicu
krinka, šta ima novo? nikola, kako je kod tebe?
moja bašta je uokvirena stablima lešnika od oko deset metara visine s jedne strane i bagremarom s druge strane. zemlja nije obrađivana sigurno pet godina unazad ali zaostala špargla i dalje izbija :)... po sredini bašte je par voćaka od kojih neke treba izvaditi jer su potpuno suve i jedna velika smokva koja ovog proleća nije imala niti jednog lista na sebi. smrzla se jadna na onih -17 zimus... mislim se da sačekam malo da vidim da li će se oporaviti...ako ne, za ogrev :/
računam da mi ove godine nema ništa od sadnje ali bar da pripremim zemlju za sledeću sezonu. dvorište je veliko tako da ima dosta trave da se kosi za kompost i dok se orežu lešnici (oko 40 stabala) biće dosta malča da se pokrije zemlja... da li da je preorem i usitnim tamo negde pred kraj oktobra? da izmrzne ...
pišite pls
Poslato: Pon Jun 25, 2012 2:20 pm----
Pozdrav svim zaljubljenicima basti, narocito bio, organskih ili kako god, ove godine sam krenula u "operaciju" moja bio basta, pa bih zelela da podelim svoje iskustvo sa vama i da da vas zatrazim za pomoc oko odredjenih stvari.
Basta se nalazi u prigradskom naselju, prolaze automobili ali ne toliko ucestalo. Zasticena ja sa jedne strane sa cempresima i sa druge strane kucom, male je povrsine ali za moju zanimaciju dovoljna.
U basti se nalaze jedan cokot vinove loze, smokva, posadila maline ove godine kao i jagode i jednu krusku tikvicu, to je od voca.
Povrce, posto sam kasnila sa obradom zemlje a kasnije saznala da ne trebe da se ore ili asovi, ja sam je uzasovila( pre toga je bila trava, pirevina, ona siroka trava, maslacak, loboda, i na pojedinim delovima kopriva) i ustanovila da je puna kisnih glista, koje su kasnije privukle valjda krticu i sada ne znam sta cu sa njom!
Sve sto sam posadila uspeva polako, jedino nije uspeo luk crni, napala ga je muva odmah kad je nikao, prskala sam sa fermetisanim ekstaktom belog luka, sipala secer sa strane i postavljala sarene posudice sa vodom i deterdzentom za posudje i pokrivala sa agrotekstilom, muve su otisle ali je dosao lukov moljac ( braun larva iz koje izlaze crvici i prave izgrizene tunele na kukovici i tada sam procitala da treba da pocupam sve da se ne bi jos vise zemljiste zarazilo, sto sam i uradla. Ostavila sam par komada eto tako, da vidim sta ce biti, kada sam ih izvadila nakon mesec dana lukovica je bila sasvim zdrava
!?Probrem sa paradajzom je bio sledeci, posejala ga u rasadu, lepo je nikao, napredovao, kad sam ga presadjivala posadila da duboko, zalila koprivom, i onda samo jedno jutro listovi su dobili braun neku pegavost izmedju lisnih zilica list poceo da zuti od vrha ka peteljci. Ne znajuci sta je da li je plamenjaca, mozaik ili nesto drugo, otkinula sam obolele listove i prskala sa rastavicem i obranim mlekom. Paradajz je peziveo
napreduje ima plodove, prskala sam ga jos jednom sa razredjenim tecnim djubrivom od koprive.Sada trenutno imam problema sa buvacem izbusio mi je kupus, prskam sa pelinom, malo suzbija ali ga jos uvek ima. I sa krticom ne znam sta cu, naprevila je milion krticnjaka, probacu ovih dana da u rupe nabacam cenove belog luka!!!!
Krompir je posebma prica, Cima je narasla do metar i po, bez zezanja, ono je strasno, da li je seme ili sta vec ja ne znam. samo moram da ga kolim ko paradajz, nisam jos, ali sam ga povezala nekako sa kanapom!!!!! Sta ce biti u zamlji verovatno nista!!! krumpirove zlatice nemam, bar nesto
Sve ostalo je ok, da malcirala sam sa slamom gotovo sve, i nista od ovoga ne bih znala da nije bilo prvenstveno knjige Bio-vrt od Marie Luise Kreuter, ovog divnog sajta Svet biljaka, i svih dobrih ljudi koji su podelili svoja iskustva sa nama, ja se nadam da sam bar malo doprinela ovako neuka.
Sada sam trenutno u potrazi za semenom ili lukovicama starih sorti luka i bilo kog drugog povrca jer verujem da ovi danasnji hibridi su napravljeni da privlace stetocine! Tako ako neko zna gde se mogu naci stara semena podelite!!!
evo i nekih slika:
Poslato: Čet Dec 20, 2012 11:44 pm----
Steta sto niko vise ne pise, bilo je poucno.
Poslato: Pet Jan 18, 2013 6:24 pm----
Sta bi ovde zasto vise niko nista skoro nije napisao.
Moja prva poruka iz tudjina u kojoj pokusavam da uzgajim organsko povrce za sopstvene potrebe. Ajte ljudi budite se iz zimskog sna.
Poslato: Sub Jan 26, 2013 8:14 pm----
| SunyDi citat: |
| Sta bi ovde zasto vise niko nista skoro nije napisao. Moja prva poruka iz tudjina u kojoj pokusavam da uzgajim organsko povrce za sopstvene potrebe. Ajte ljudi budite se iz zimskog sna. |
Pa ovaj forum, iako izvrstan, bas i nije poznat po organskoj poljoprivredi!
Poslato: Uto Feb 26, 2013 2:44 am----
To si u pravu prijatelju Zoki.
Niko nigde ne spomenu koprivu i vrbu u organskoj proizvodnji. Mogu romane da napisem o nacinima i primeni tih jedinih prirodnih preparata u vocarstvu i povrtarstvu. Koliko jos nacina ima kako bi na lak nacin dosli do organskog djubriva bez primesa uree zivotinjskog porekla . Lisni, sumski, recni i barski treset pomesan za zelenom masom raznih nezrelih trava uz dodatak veoma male kolicine negasenog kreca . Ima dosta da se pise samo neznam za koju svrhu to da pisem kada mnogi samo pitaju a pojma nemaju sta je organska proizvodnja . Pod ovim pojmom ima dosta toga da se napise i da jedni od drugih naucimo mnogo. A trebace nam .. Evropa je zarazena , pricali ili ne videcete . Sreca nasa sto smo siromasna zemlaj pa se godinama unazad nije nista bacalo u zemlju i na zemlju od hemikalija . Bolje biti siroma al zdrav.jel tako drugari moji.
Pozdrav
Poslato: Uto Mar 19, 2013 12:01 am----
Pozdrav
evo ja vam mogu reći svoje iskustvo, koje zaokružuje tačno godinu dana i u kojem mogu da vam pobrojim samo greške jer sam krenula od nule sa nimalo znanja, gde sam imala milion pitanja i ni jedan odgovor.
Prvo kao što je Vojvoda rekao morate znati šta hoćete, da li svoju proizvodnju organizujete da ona bude organska, biodinamička ili permakultura ( ako u nekoj izjavi pogešim molim vas da me ispravite , vi koji znate više i vi koji mozete da nam date savet na osnovu vašeg iskustva). Nakon nekoliko iščitanih knjiga nekako mi je najviše prirastla srcu permakultura. Sada sam trenutno u potrazi za što zapustenijom parcelom zemlje na kojoj bi htela gajiti povrće i voće za moju porodicu. A do sada, unazad godinu dana sam gajila povrće na površini od oko 50 metara kvadratnih.
Znači pričamo o greškama: prva, ašovljenje zemlje, preoravanje, izoravanje itd. Zbog uništavanja kišnih glisti koje su veoma korisne u zemlji jer je prerađuju, rahle. Uništavaju se mikroorganizmi i svi ostali koji žive u toj zemlji, da li bi se nama svidelo kada bi našu kuću okrenuli naopačke!!! Jedino što koristim za rahlenje je alatka pod imenom tornado kultivator, izgled mozete naći na netu, youtube, srećom komšija je bravar pa mi je napravio i mora biti od jakog materijala da se zupci ne bi izvijali!
Sledeće popularno malč ili ti na naški pokrov, pokrivač, nigde u prirodi nećete naći zemlju koja je ogoljena a da je plodna, ovom prilikom misleći na samu prirodu, netaknutu, svugde biljke i zivotinje rastu u simbiozi stvarajući tako balansiranu sredinu za svoj život. A onda sledi greška: ja uzašovim zemlju, posadim luk i ostavim zemlju totalno ne pokrivenu (bez obzira što je pord luka sađena šasgarepa), lukaova muva leti negde aprilom sredinom, leze jajašca na zemlju pored luka, larva ulazi u luk i gotovo!!! Također veoma vazno za pokrov je da zadržava vlagu tako da nemorate svaki dan da zalivate pri čemu i ne ispirate zemljište. Jedina mana pokrovu je puž koji ga obožava, tu stanuje lepo mu toplo, vlažno. Pokrova ne smete stavljati previše i ne sme da bude pre sitan. Meni je bila nepoznanica na početku kako ce biljka iz semena uopšte nići pa sam se plašila da stavljam na početku, ove godine sam posadila Šargarepu sa rotkvicom (ona prvenstveno služi da označi red gde je šargarepa, ne može da joj škodi bar tako kažu, videćemo) i odmah sam pokrila sa slamom, pa videćemo šta će se izroditi!
Znači zemlja, pokrov, voda, da voda, pošto živim u gradu jedino što imam je gradsku hlorisanu vodu, ko ima izvorsku rešio je problem, može se sakupljati i kišnica ali je preko sušnih godina nema dovoljno. Ove godine sam napravila patent, u bure gde mi stoji voda stavila sam jednu lopatu zeolita, od muža sam ukrala dva velika magneta od autozvučnika oktenuti ih jedan prema drugom da se privlače i staviti zmeđu dve metala veličine creva da drže sve fiksno i da može crevo proći, To se zove magnetiziranje vode i trebalobi doprineti da ima manje hlora u istoj.
Od prihrana sam koristila tečno đubre od koprive, za prskanje preslicu, pelin i obrano mleko. Prošle godine mi je sve otišlo preterano u list, i krompir i paradajz i paprika, zbog čega ne znam. Ove godine sam počela setvu po setvenom kalendaru Marie Thun. Mogu se pohvaliti da mi je u vrt došla bubamara i to naša domaća sa sedam tačaka ( posadila sam ladolež kažu da njega obožava izgleda da je tačno,) Došle su i stenice i neke crne bube velike što žive u zemlji, imam milione nekih malih paukova što se sunčaju kad ugreje sunce. Imam guštera, po koju žabu pored vode i moju ljubimicu krticu (ubiće me ovi što vode rat protiv nje) al ja vam garantujem da je to jedna veoma pametna životinja, mi imamo potpisan mirovni ugovor ona doslovno rahli zemlju između redova biljki,( samo mi se jedne paprika osušila verovato prolazi kanal ispod korenja) a ja je ne diram. Sadim suncokret da ptice preko zime imaju da se prehrane bar malo. Jedan deo bašte je određen za samonikle i planinske biljke, rusa, virak, planinski čubar, kopriva, pelin, potentila, crveni zdravac, visibaba, jaglac, sumska jagoda. Od začinskih biljaka imam majčinu dušicu, matičnjak, bosiljak vlašac, pelin, lavandu, žalfiju, kamilicu, buhač, borač i od cveća kadificu, dragoljub, ladolež. Probaću da uzgojim rabarbaru, imam seme, prosle godine mi nije niklo i pobacala sam malo facelije da dođu pčele i bele deteline.
I to je otprilike to ako sam nekome imalo pomogla biće mi drago i molim sve ostale koji imaju i znaju šta da kažu da doslovce napišu iz svog iskustva kao uzgajau biljke i odnose se prema insektima i životinjama.
Poslato: Uto Mar 19, 2013 7:21 am----
Veoma lepo Maji,
i na izgled prava permakultura. I ja sam pocetnik i jako volim malc. Moja iskustva se poklapaju sa tvojim - postoje i primenjuju se razlicite vrste malca.Ja jako volim haos u basti, korov svuda po paradajzu a pogotovo luku! Najbolji i najukusniji luk bio je u korovu prve godine kada je korov bio preko 2 metra. Bila je velika susa a moj luk je lepo rastao u senci i imao je neverovatan ukus.
Pozdrav
Poslato: Uto Mar 19, 2013 7:24 am----
Ah da sadim i luk u malc ali tako da arpadzik samo zabodem u malc da koren samo malo udje u zemlju.
Poslato: Uto Mar 19, 2013 1:52 pm----
Pozdrav Biodinamika,
Da mnogo mi se svidja ovo haos u basti, i mogu smo zamisliti kakv je bio okus luka, ovi danasnji su svi neki opori ostavljaju neki metalan okus. Prosle jeseni sam i ja stavila apadzik u zemlju i ostavila ga da se ukorovi sa slamom jedva cekam da osetim kakav ce biti, dobar je do sada!
Da pricamo o sargarepi, prosle godine sam je sadila sa lukom, koji sam pocupala jer ga je napala muva. Takodjer ju je napala muva bila je sva izbusena, ali nije trunula mogla se je jesti. Verujem da sam napravila gresku jer sam gnojila sa stajskim djubrivom (kazu da ne sme, isto vazi i za luk). Negde sam procitala da je sargarepa indikator kvalitete zemljista ako je ona slatka i nema zemljani okus onda je zemljiste dobro. Takodjer vrh sargarepe bi uvek trebao da bude pod zemljom nikako da ne dobije onu zelenu boju pri vrhu i treba je saditi na prozracnom mestu, akod mene je bila pored betonske ograde tako da verujem da je i to bila greska.
Kada se bavimo bastom trebalo bi uociti kao ona izgleda, koje samonikle biljke rastu u njoj jer one su indikatori zemljista i govore nam kakvo nam je zemljiste. Da li je bogato azotom (biljke indikatori: miskinja, kopriva..), da li je zbijeno, glinovito (kamilica, palamida, maslacak...), itd. Lista i opis biljaka moze da se nadje na netu.
Sto se paradajza tice otisao je sav u stabljiku, da li zato sto sam ga previse mozda zalivala sa tecnim djubrivom od koprive! Procitala sam da bi trebalo da se zaliva sa razmucenim pepelom u vodi, jer je pepeo prirodno kalijumovo djubrivo, verovatno dobro za razvoj ploda. Ne zalivati hladnom vodom po vrucim danima, koristiti uslajalu vodu i malc da bi se vlaga zadrzavala sto duze i ne zalivati prskajuci po listovima jer to doprinosi stvaranju gljivica. Ako dodje do gljivicnog oboljenja prskati sa obranim mlekom ili pripravkom od preslice.
Ako se jos cega setim pisem, zamolila bih Vojvodu da nam objasni kako pravi pripravak od vrbe i za sta ga koristi!!
Pozdrav!
Poslato: Uto Mar 19, 2013 1:57 pm----
Koristi se sirovo mleko.
Kada se uroni u taj svet onda se otkriva citav niz procesa i ritmova u zivucem svetu ili Bio Dinamika! I tu se onda pocinje sa otkrivanjem cudesne lepote.
Poslato: Uto Mar 19, 2013 2:07 pm----
A sirovo, da li se razredjuje sa vodom ili ne i kako gajite kupus on mi nikako ne uspeva, nece da oformi glavicu! Mislila sam ove godine da ga sadim sa spanacem!?
Poslato: Uto Mar 19, 2013 2:08 pm----
1:1
Poslato: Čet Apr 04, 2013 11:12 pm----
Pozdrav svima.U kakvom vremenu zivimo tema zdrave hrane veoma interesantna.Ja imam tu srecu da zivim u brtskoplaninskom podruciju pa mi je dosta toga iz prirode dostupno,u zavisnosti od sezone.Danas sam bio u setnju i usput ubrao sremus.Hteo bi da pitam ako neko zna da mi kaze da li moze sremus da se skladisti i na koji nacin,posto mu je sezona veoma kratka.Hvala unapred i pozdrav.HAJDUK
Poslato: Pon Apr 08, 2013 8:33 pm----
Драги моји, од прије неколико месеци сам члан овог дивног "Света биљака", али сада први пут активно учествујем својим јављањем. Волим биље и дословно живим с њим и у кући и у мојој малој окућници, али и у природи.
Одушевила ме је ова тема о органском узгоју поврћа. Помало сам то његовала годинама, али у недостатку времена, нисам се могла довољно посветити мојој башти. Сада сам у пензији и почињем истински да уживам.
Иначе, један драги стари, нажалост покојни комшија увек ми је говорио да у башти имам најуспешнији бонсаји, јер, заиста што сам засадила и посијала, било је минијатурно кржљаво, а ја упорно нисам хтела да користим вештачко ђубре, као ни данас, чак ни за цвеће.
Импровизовала сам компостиште у које одлажем кућни и зелени отпад, изрезане гране дрвећа и воћки, папир и све што се разлаже. Набавила сам и "шаку" калифорнијских глиста и оне "вредно раде" тако да имам диван компост, али наравно, у малим количинама, па га "штедим" за моје миљенице међу биљем.
Што се биљака тиче, не знам броја разноразних врста, углавном је то цвеће и лековито и зачинско биље, а упорно набављам и све ново што ми још недостаје. Од поврћа, до сада сам била обесхрабрена због "бонсаи" формата и недостатка времена, али од сада му се озбиљније посвећујем. Већ сутра ми моја прија шаље неколико пикиране расаде атохтоног домаћег парадајза "волујско срце", који ми је и лане био диван, и један примерак је тежио чак 580 гр, а о укусу да вам не говорим.
Такоже сам у невреме, у новембру, "затурила" десетак чешњева белог лука који сам добила од пријатељице, а она од некога из далмације - те димензије још нисам видела - једна главица је била пречника хемијске оловке и садржавала је свега 4-5 "зубића". већ је никао и делује моћно у односу на обичан бели лук и има више пепељасте листове. Баш ме занима какав ће бити када дозрије.
Да не дуљим за први пут.
У очекивању "пролећних дана" и мало топлине и сунца, будите здрави и успешни.
Poslato: Uto Apr 09, 2013 9:16 pm----
Dobro nam došla Ruselia !
Poslato: Sre Apr 10, 2013 10:55 am----
www.youtube.com/watch?v=AoOZHU9FcTA
www.youtube.com/watch?v=7EQNxypQkwI
Poslato: Sre Apr 10, 2013 8:47 pm----
| Hajduk citat: |
| Pozdrav svima.U kakvom vremenu zivimo tema zdrave hrane veoma interesantna.Ja imam tu srecu da zivim u brtskoplaninskom podruciju pa mi je dosta toga iz prirode dostupno,u zavisnosti od sezone.Danas sam bio u setnju i usput ubrao sremus.Hteo bi da pitam ako neko zna da mi kaze da li moze sremus da se skladisti i na koji nacin,posto mu je sezona veoma kratka.Hvala unapred i pozdrav.HAJDUK |
Hajduk, evo načina da se skladišti sremuš:
Esencija od sremuša:
Sitno naseckanim listovima rastresito se napuni boca do grlića a zatim se masa prelije domaćom rakijom. Boca se 14 dana drži na sunčanom i toplom mestu posle čega se procedi i pije dnevo 14-15 kapi sa malo vode.
Poslato: Sub Apr 13, 2013 3:48 pm----
POZDRAV,
citala sam o tome kako je luk sremus zdrav za organizam. Blago svima koji mogu da ga koriste u ishrani. Dali luk sremus raste u svim sumama i kako ga najlakse prepoznati.
Poslato: Uto Apr 16, 2013 8:22 pm----
Zdravo Kajka
Sremus raste u sumama a moze i u saksijama [ ko nema bastu]. Nikakva nega mu ne treba . Jedino sto trazi malo zalivanja tokom leta jer drugo je suma a drugo basta ili saksija .
Pozdrav.
Poslato: Sre Apr 17, 2013 8:58 pm----
Pozdrav
Hvala sto ste se javili. Dali ste mi dobru ideju, posto nemogu biljku da donesem iz sume, nabavicu seme i prvo ga posejati u saksiju.
Pozdrav.
Poslato: Sre Jan 22, 2014 7:59 am----
Ja sam cula i gavez kao odlicnu organsku prehranu za biljke, zna li neko nesto vise o tome?
Poslato: Sre Jan 22, 2014 10:23 am----
Koristi se isto kao i kopriva, a može i u kombinaciji sa koprivom. Zbog jako dubokog korena izvlači hraniva iz dubine i ne smeta komšijskim biljkama. Kosi se nekoliko puta godišnje. Može i jednostavno da se koristi kao malč.
Poslato: Sre Jan 22, 2014 12:11 pm----
evo ti ga iz knjige bio vrt:
klik za povecat
Poslato: Sre Jan 22, 2014 10:53 pm----
Stititi li neko kajsije i ostale kosticave vocke bez fungicida od monilije?kako?
Pozdrav
Poslato: Pon Dec 01, 2014 10:53 am----
Pozdrav
Vidim da je tema malo mrtva,nije mi jasno zasto?
Meni je bilo jako zanimljivo da procitam vasa iskustva,volela bih da ljudi slobodnije pisu,to zaista pomaze drugima.
Moje iskustvo sa zdravom hranom je takvo da sam kao mala jela neprskano povrce iz baste moje mame.Vec par godina imam svoju bastu u kojoj uglavnom gajim grasak,luk,krompir,kupusnjace,salate,dakle skoro sve. Imamo i voce. Voce nikad ni sa cim ne prskamo. Sto se tice povrca svekar je ranije prskao luk,ali ja cu i od toga odustati.Iako neko iskustvo postoji prvi put se srecem sa malcom i kompostom.Nisam znala ni da asovljenje steti zemlji. Kompost sam stavila da se napravi,dok on stigne donela sam zemlju iz sume,koja izgleda i fenomenalno mirise,u stvari prirodni kompost ili treset,ne znam sta je? Ali definitivno ce pomoci mojoj zemlji. Zemljiste na kome sadim je lako,peskovito,blizu Dunava. Prilicno je plodno. Jedino imamo problem sa travom "pirevinom".U pocetku smo je dosta cistili,sad isto imamo jedan deo gde pokusavamo da je se resimo tako sto vadimo koren.Postoji li drugi nacin?
Kod kuce imamo kajsiju i tresnju,nikad ih ni sa cim nismo prskali,toliko radjaju da ne znamo sta cemo sa tolikim vocem.Tako da se ja jezim kad po poljoprivrednim forumima citam koliko se voce prska. Da li zaista niko ne shvata da je to strasno i pogubno po nase zdravlje i buducnost?
Poslato: Pon Dec 01, 2014 4:39 pm----
Zdravo Jelena
Dobro dosla na najbolji forum o biljkama . Ovde ces sve saznati samo polako i sa strpljenjem.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Uto Dec 02, 2014 10:45 am----
Nažalost pirevina je teško smaranje:-) kompost može da pomogne ali ga treba puno. Korovi u principu ne vole zemlju sa puno humusa i to je jedan od najboljih načina da ih se rešiš. Pored toga lakše ih je čupati iz dobre zemlje. Korovi su indikator stanja zemlje i ako ima previše pirevine to može da bude znak sabijene zemlje, plužnog djona, alkalne reakcije, što može da bude slučaj i u peskovitoj zemlji sa puno finih čestica.
Koliko precizne mogu da budu procene stanja i kvaliteta zemlje samo posmatranjem korova može da se vidi iz nekoliko ovakvih tabela:
www.motherearthnews.co...cleContent
www.scribd.com/doc/248...icators-86
Ašovanje ili ne je veliko pitanje, ponekad zaista treba ašovati i orati ali je u većini slučajeva nepotreban rad. Svaka situacija je priča za sebe. Ideje o ne ašovanju je potekla iz nekih drugih klimatskih uslova, počev od master Fukuoke pa na dalje. Malo podataka i pravih istraživanja ima iz naše kontinentalne klime, pa je to uglavnom stvar ličnog eksperimentisanja.
Poslato: Uto Dec 02, 2014 6:12 pm----
Hvala sto se javljate i Nikola hvala za odgovor. Videla sam slike tvoje baste i bas mi se svidja kako izgleda,volim taj divlji izgled ali sam zapazila i da slabo imas korova. Kako ih se resavas? Cupas,okopavas?
Imam vise pitanja pa kako se setim tako cu ih i postavljati,nadam se odgovorima i da ce se jos neko javiti i podeliti iskustvo.
Sad mi je u planu da pronadjem sto vise organskog semena.Da se odmah razumemo,ja gajim za moju porodicu i prijatelje (uvek ima viska koji razdelim i uzivam u tome),tako da mi nije bitno da li te biljke bas super izgledaju,bitan mi je ukus i uzivanje dok ih gledam kako rastu.Obozavam biljke.
Skupila sam seme od rotkvica,sticajem okolnosti sam malo bila zapustila bastu proslog leta i napravile su puno semena,tamo gde je palo na zemlju bas je dosta niklo-za sad nisu izmrzle,pustam ih da rastu,videcu sta ce biti od njih. Tako je i sa persunom,vec par godina ga razmnozavam na taj nacin,to je onaj koji ima samo lisce.
E sad pitanje,planiram da u toku zime (ne znam kad) posadim salatu,krompir i luk u nekom improvizovanom plasteniku.Namera mi je da stigne rano. Kod pripreme leje kad stavljam kompost? Za sad je to izriljano i ostavljeno da izmrzne. Ne znam koliko je to ispravno ali nam je to neko od starijih preporucio da izriljamo i pustimo da izmrzne,zaista onda zemlja bude super rastresita.I lakse se obradjuje dalje.
Poslato: Uto Dec 02, 2014 6:14 pm----
I da ove godine planiram da posadim batat,videcu d ali ce uspeti.Eksperimentisala sam sa dva(doneta iz Grcke)i uspela sam da napravim sadnice,samo ne znam da li ce preziveti zimu-stoje uziljene u vodi. Ali sam nasla kod nas u marketu (Dis)batat i pokusacu iz njega da dobijem druge pri kraju zime. Da li je neko sadio?
Poslato: Uto Dec 02, 2014 6:29 pm----
Sad sam citala o vrsti zemljista i korovima i mislim da je na tom delu gde je pirevina dosta sabijeno zemljiste,jer se rasirila sa staze koja nije prekopana par godina. Ove godine je mnogo bilo stira,koji je porastao i cvetao,napravio seme.Predosecam da ce ga puno biti i iduce godine.
Poslato: Sre Dec 03, 2014 7:21 am----
Već sam i zaboravio da sam postavljao slike ovde:-) dobro je posetiti se kako je bilo pre neku godinu. Tu se vide i neke stvari koje sam ranije radio, staze od tapisona koje više ne postavljam baš zbog rizomskih korova koji bujaju ispod njih. Inače su radile posao, donekle zadržavale vlagu, bilo je moguće ući u baštu i kad je kiša.. Korova ima uvek ali ne treba ih sve gledati kao nepoželjne, www.eattheweeds.com/ne...mber-2014/ (novi esej Green Deen-a)
Štir je znak da ima dovoljno azota, ali mu ne treba dozvoliti da baci seme, treba ga jesti dok je mali. Stelaria i portulak su odlični za salatu i za prezimljavanje bašte, ove godine sam čak i sadio portulak (tušt).
Slika od proletos, pokošen siderit (ječam) i kompostiran sa piljevinom (vidi se jedna od više gomila), isfrezovano pa ostavljeno desetak dana da provene, posle bačen kompost, promešan i prosečene leje. Sve je bilo super dok nisu počele one kiše... Neuspešan pokušaj da poranim sa paradajzom ispod agrila, vetar ga pokidao, tu nema budženja:-)
Par slika od prošle godine, nešto se malčira, nešto plevi, a nešto kopa.
Poslato: Sre Dec 03, 2014 7:25 am----
Već sam i zaboravio da sam postavljao slike ovde:-) dobro je posetiti se kako je bilo pre neku godinu. Tu se vide i neke stvari koje sam ranije radio, staze od tapisona koje više ne postavljam baš zbog rizomskih korova koji bujaju ispod njih. Inače su radile posao, donekle zadržavale vlagu, bilo je moguće ući u baštu i kad je kiša.. Korova ima uvek ali ne treba ih sve gledati kao nepoželjne, www.eattheweeds.com/ne...mber-2014/ (novi esej Green Deen-a)
Štir je znak da ima dovoljno azota, ali mu ne treba dozvoliti da baci seme, treba ga jesti dok je mali. Stelaria i portulak su odlični za salatu i za prezimljavanje bašte, ove godine sam čak i sadio portulak (tušt).
[img]
[/img]Slika od proletos, pokošen siderit (ječam) i kompostiran sa piljevinom (vidi se jedna od više gomila), isfrezovano pa ostavljeno desetak dana da provene, posle bačen kompost, promešan i prosečene leje. Sve je bilo super dok nisu počele one kiše... Neuspešan pokušaj da poranim sa paradajzom ispod agrila, vetar ga pokidao, tu nema budženja:-)
Par slika od prošle godine, nešto se malčira, nešto plevi, a nešto kopa.
[img]
[/img][img]
[/img]
Poslato: Sre Dec 03, 2014 10:24 am----
Super slike.
Gledala sam slike,nema kod mene ovog tusta,uglavnom stir,pirevina,loboda i onaj bodljikavi kao cicak sa velikim korenom. Ostaje mi da lepo izasovim i pokusam da ocistim sto bolje pirevinu.
Znaci da posle riljanja pobacam kompost,pripremim leje i posejem luk na primer a onda malciram. Koliko malca da stavim? Dali da se trudim da bude izmedju redova luka da bi mogao da nikne?
Narucila sam neko seme i izmedju ostalog i seme od luka a uvek ga sadim preko arpadzika. I sad ne znam sta cu sa tim da radim? Ima li neko iskustva?
Poslato: Čet Dec 04, 2014 6:19 am----
Malo je kasno za sadnju ali možeš da probaš arpadžik, seme svakako na proleće. Malč za luk, svakako pepeo, može piljevina, 5cm je dosta za sada, jer on treba da nikne pre zime inače će istruliti.
Poslato: Pet Dec 05, 2014 7:31 pm----
Ekserimentisem-posadila sam jedan redic krompira u slami, red slame (deblje),krompir-kompost,slama. Preko toga sam stavila neke grancice da mi vetar ne odnese slamu. Lepo sam ga ususkala da ne izmrzne. Videcemo sta ce biti.
Citam Revoluciju jedne slamke,zanimljiv pristup.
Poslato: Pet Dec 05, 2014 11:50 pm----
Pa jel to u plasteniku ili na otvorenom?
Poslato: Sub Dec 06, 2014 12:50 pm----
Na otvorenom. Sve sejemo u jesen,zimi i sto ranije (krompir,luk,grasak,salate),nikad ne izmrzne,takvo je podneblje.
Poslato: Ned Dec 07, 2014 3:56 pm----
Sto vise citam,sve sam blize da vise ne asovim zemlju. Sad sam zavrsila Vrt bez motike (i najvise mi se svidja),ne zato sto je bez motike vec zbog pristupa. Cini mi se da nasi uvek sve nesto komplikuju. Dakle,jedan deo smo izasovili a ostatak necemo. Tu cu gajiti povrce tako sto cu malcovati i stavljati kompost sa liscem( iz sume). Jos samo da sve to odradim i donesem. Tako da dok drugi rade ja ovih dana kad god vreme dozvoli dovlacim to lisce iz sume. Do skoro nisam znala sta cu sa travom a sad ispade da je malo suve trave i sena.
Pitanje za one koji malciraju senom i slamom,da li vam se ispod toga zavlace neke zivotinjice.Mene je i do sad plasio onaj zeleni guster(imamo 2).
Poslato: Ned Dec 07, 2014 3:58 pm----
I pregledala sam sve teme na ovom i slicnim forumima i jos nigde ne nadjoh da je neko podelio iskustvo o setvi crnog luka iz semena. Steta. Bas bih to volela da cujem.
Poslato: Ned Dec 07, 2014 6:31 pm----
Zdravo Jelena i drugari
Vidim da vas zanima sejanje semena crnog luka i batata pa cu pokusati na najednostavniji nacin da vam sve objasnim. Nije mi tesko da pisem samo vas molim da mi ne zamerate na jezickim greskama a i na stilu izrazavanja jer mi juznjaci ne koristimo sve padeze u govoru kao i tacka ,zarez.
Ajde prvo za crni luk.....
Nista lakse i jednostavnije .
Seme crnog luka je crne boje i seje se u male brazdice otprilike na 1-2 cm. semenka od semenke . To se radi u martu ili ako ne dozvoljava vreme i pocetkom aprila. Znaci posejes seme i odrzavas ga do avgusta kada mali rasad luka bude ne veci od 30 cm. Glavica ne bude veca od 1 sm. u precniku. tada , u avgustu po lepom suncanom vremenu se sav luk vadi i ostavlja na njivi nekoliko dana da prirodno sasusi koren i pera.
zatim se pera odvajaju od glavica i skladiste u prostorije kroz kojih prolazi vazduh ali nisu memljive i u njima nema vlaga. Takav rasad ili ,,kromid,, tako ga zovemo tu u vrecama stoji do sledece godine kada se u martu ili pre sadi u leje radi proizvodnje vecih i kvalitetnijih lukovica tj. glavica .
Mislim da sam vam pomogo a ako treba jos saveta samo pitajte . Tu sam da pomognem ono sto znam .
A sada cemo o batatu.
Poslato: Ned Dec 07, 2014 6:51 pm----
Batat. Neko kaze vrsta krompira . Po meni vise podseca na repu jer je princip gajenja slicniji uzgoju stocnih repa nego li krompiru.Jeste da je iz roda gde pripadaju krompir ,paradajz i ostali Solanumi ali sasvim se drugacije gaji . Tako barem ja mislim jer sam eksperimentisao i uspeo.
Trazio sam rasad ili sadnice ali niko nije znao gde ima da se proda .
Igrom slucaja jedna plemenita devojka sa ovog foruma mi je poslala jedan plod tj. jednu krtolu.
Na nekim ruskim sajtovima sam nalazio da se batat seje iz semena a seme je kao kod ladoleza. Posto sam imao samo jednu krtolu morao sam dobro da povedem racuna da je celu ne izgubim tj. da se ne skape ili nesto drugo. Onaj batat sam cuvao ko kap vode na dlanu pa ga posadio u pesak u sakiju. Hteo sam da vidim nesto sasvim drugo. da li na klicama iznice lastar [ kao kod krompira] ili se desava nesto drugo. Mesec i vise dana je onaj moj jadni batatcis sedeo u saksiji i nista se nije desavalo.
Izvadio sam i primetio preko 50 malih korencica koji izlze iz same krtole. neke su bile tanke a na nekima se primecivalo zadebljanje tj. formiranje nove krtole.
Odvojio sam nekoliko i stavio ih u staklenu posudu sa malo vode ali tako da samo vidim sta ce se desiti ako tu zilicu da kazem odvojim od maticne krtole . Ni posle nekoliko dana nije se primecivala neka promena ka truljenju ili skapavanju.
Sve mi je bilo zacas jasno i krenuo sam u odvajanju svih tih zilica da kazem . zabadao sam ih po basti tj. i u plodnu i u neplodnu zemlju i redovno zalivao.
Poceo je rast i listanje . Celo leto sam svaku biljcicu gledao i obilazio kao da je svetinja .
Primetio sam i razne promene sto nigde nisam na netu primecivao. Svuda gde loza dodirne zemlju biljka pusta korencice koji se kasnije pretvaraju u krtolu. To nisam znao i kasno sam saznao [ krajem oktobra].
Da ne duzim dalje .
Od jedne jedine krtole ja sam dobio tacno 68 velikih i preko 100 malih krtolica .
Naravno povadio ,oprao i ostavio u podrum. U Rusiji sam gledao kako sve one male ne uzimaju nego ih ostavljaju u zemlju kao mi krompir ali nisam rizikovao.
saznao sam da batat bolje radja i krtole su vece i brojnije ako ih posadis u kiseli treset tj. pesak i organsko raspadnutu ili neraspadnutu mesavinu biljnih ostataka .
Sto je sloj rastresitiji prinosi su veci.
da napomenem da mi sama biljka batat nije cvetala jer sam je kasno posadio i nekoliko puta presadjivao. Kako da kazem ja sam eksperimentisao i saznao sam ono sta mi treba . Na najprostiji nacin sam ukapirao sta i kako do veceg roda . Moze neko da pise sta god hoce ali ja cu na prolece da uradim onako kako sam i doso do otkrica . Mozda ima lakseg nacina ali meni je ovaj najbolji i najlaksi.
Imacu da zasadim barem 2 ara i mislim da cu uspeti.
Mislim da sam pomogo i zato srecno i bericetno svima
Pozdrav sa kisnoga juga .
Poslato: Ned Dec 07, 2014 7:30 pm----
Pogledajte sta sam uspeo na svoj nacin . Cudno, smesno ali je moguce. cak sam i imao male sadnice da vidim da li je moguc rast u saksiji.
Pozdrav.
Poslato: Ned Dec 07, 2014 7:31 pm----
Moja ogledna parcela od 3x 1 metar.
Poslato: Ned Dec 07, 2014 7:41 pm----
Evo jos dve slike .
Poslato: Ned Dec 07, 2014 7:44 pm----
Slikano sredinom jula ili avgusta.
Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Pon Dec 08, 2014 10:49 am----
Vojvoda hvala lepo na odgovorima. Mene je dakle zanimalo da li se iz semena luka dobija rasad (one male glavicice) ili moze da raste i do normalne glavice kao kad posadim iz arpadzika. Dakle,ne moze? Nego tek iduce godine?
Sto se tice batata ja sam od 1 krtole napravila izdanke i posadila sam ih u saksiju i oni su pustali lisce na sve strane,brzo sam ukapirala da je puzavica. Sad cuvam par krtola da napravim nove izdanke.Inace cena mu je bezobrazno velika.Jedino nisam proverila dali je u saksiji napravio neku krtolu,ipak je bio tu citavog leta.
Zna li iko sta je cacarica?Kad sam bila mala ja sam je obozavala,kasnije sam je nasla tek u Grckoj.Posle sam nalazila i ovde na pijaci ali opet bezobrazna je bila cena. Vidim puno traze i za seme.Zato sam ja iz jednog od onih pakovanja zdravih mahunarki( organskih) izdvojila cacaricu ili black eyed beans i probacu da je posejem.Da bih videla da li je sposobna da klija par zrna sam stavila u malo vode na prozor.
Poslato: Pon Dec 08, 2014 10:54 am----
Bas ti lepo izgleda batat. Meni se jako svidja njegov ukus,ali deca nisu bas odusevljena,kazu da ih podseca na bundevu.
Poslato: Pon Dec 08, 2014 2:34 pm----
Jelena , ima ovog pasulja kod mene [ video sam ] negde u komsiluku pa me podseti porukom posle 15. da se raspitam. Do 15. sam odsutan . na teren sam ovde kod Nisa.
Pozdrav Nenad
Poslato: Uto Dec 09, 2014 8:15 am----
I evo izvestaja,sve mahunarke(socivo vise vrsta,pirinac,cacarica,mungo pasulj) iz "zdrave hrane" su klijale i to jako brzo,ni nepunih 24h nije proslo. Zanimljivo mi je i socivo. Mislim da cu da pobacam seme u jednom delicu,ako nista drugo moze posluziti kao odlicna prihrana zemljistu. Mungo pasulj iz iste kese je takodje klijao.
Sadi li neko bastu po sistemu "vrt bez motike"?
Poslato: Uto Dec 09, 2014 1:18 pm----
To možeš sa nekim biljkama da radiš, blitva, mirodjija, pakčoi, komorač, zelje, cvekla, korijander, itd. pustiš da sazri seme i pobacaš odmah ili na proleće. Treba ih naravno identifikovati kad niknu:-) i opleviti ili okopati da mogu da se razvijaju.
Poslato: Čet Dec 11, 2014 8:01 pm----
A sta ce da radite sa gomilom korova i trava koje brze nicu i rastu.
Pozdrav
Poslato: Čet Dec 11, 2014 8:11 pm----
Ajde nešto više o tom batatu , kako se to jede ,mislim sprema ,kojih zdravstvenih karakteristika ima ( ili me uputite gde da pročitam). Jel ima to nekoh komercijalnih , potencijala, ili samo kao hrana ili lek?. Kod Vojvode smo videli samo lišće a ne videsmo plod,kako izgleda i koliko to uopšte radja po aru po kv. metru koji razmak u redu i sl. ?
Poslato: Čet Dec 11, 2014 9:31 pm----
E moj jagodinac nisam stigao da dograbim aparat od dece [ 23 i 18 god] pa zboravio da slikam. Inace plod je naradzast . Raznih duzina . Vise lici na sargarepu nego na krompir. na krompir uopste ne lici jer nema veze ni sa ukusom ni sa strukturom. Meni lici na repu stocnu samo sto je slatkas. Zovu ga krompir jer je iz istog roda [ Solanum]. radja fenomenalno. Pisao sam da svuda gde loza dotakne zemlju tu se stvara koren i odmah nastaju male krtolice jer korenove zilice polako debljaju i pretvaraju se u vece krrtole tj. sam batat. Ima ga u vise boja a aj imam samo taj naradzast. Imao sam samo jedan plod i od njega skupio preko 70 plodova . Inace razmnozava se od semenki , a semenke su kao od ladoleza. Moj nije cvetao jer sam kasno nabavio plod i kasno posadio. da sam imao mogucnosti u martu ili aprilu da posadim bilo bi mnogo bolje . ja sadio juna , tako nekako.
Pozdrav
Poslato: Čet Dec 11, 2014 10:02 pm----
Можда би могло све ово писање о батату у посебну тему? Веома интересантно.
Poslato: Čet Dec 11, 2014 10:21 pm----
Pa moglo je ali ja malo pozurio coveku da objasnim.
od sad idemo u tu temu.
Pozdrav
Poslato: Čet Dec 11, 2014 10:25 pm----
Napravio sam gresku pa molim admina da temu o batatu i ova moja pisanija prebaci u temu o batatu ili da ponovo kuckam .
Pozdrav i hvala .
Poslato: Pet Dec 12, 2014 6:09 pm----
Ja sam spremala batat,pecen kao krompir,kuvan,i svidja mi se. Mene najvise po ukusu podseca na bundevu,slatkast je. Cak sam ga stavljala i u pitu.
I sto se batata tice ja sam sad kad sam uzela dva da ih pripremim,odsekla neke delice sa korom (slikacu) i stavila u posudu sa vodom,da vidim sta ce biti. To jest da probam da li ce i tako nici izdanci. Potrebno je da bude na toplom,20-30stepeni.
Poslato: Pet Dec 12, 2014 6:11 pm----
| Vojvoda citat: |
| A sta ce da radite sa gomilom korova i trava koje brze nicu i rastu. Pozdrav |
Mislim da korova nece ni biti,posmatranjem stvari u prirodi,tj na napustenom zemljistu koje je prekriveno liscem,utvrdila sam da je sve sto sam cula o vrtu bez motike istina. Na toj napustenoj zemlji ima manje korova nego u mojoj basti koja se vec 7 godina obradjuje. U svakom slucaju,ja cu probati,slikati i stavljati ovde. Videcemo sta ce biti.
Gled ali iko hrvatsku emisiju Vrtlarica? Odlicna je.
Poslato: Pet Dec 12, 2014 7:11 pm----
Jelena , izvadi taj komadic iz voden i stavi u neku saksiju sa zemljom pa pord prozora .
Pozdrav.
Poslato: Sub Dec 13, 2014 2:43 pm----
Vec imam izdanke(pelcere) u vodi na prozoru,raste kao puzavica.
Poslato: Sub Dec 13, 2014 11:03 pm----
Ne raste kao puzavica , to se tebi samo cini. Odmah da si izvadila i posadila jer te ,,proniklice,, kako ih ja zovem rasce jos malo i onda kraj.
Poslusaj me ili ces reci zbogom batatu pa cu ja morati da te snabdevam krtolama a sto i nebi kada neko ima toliku zemlju da dobije sopstveni plod .
Pozdrav
Poslato: Ned Dec 14, 2014 8:48 am----
Ok,ucinicu tako,vec ih imam u jednoj saksijici. primetila sam da su zilice po celoj povrsini zemlje. Inace one dve krtole od kojih sam napravila izdanke jos letos su zive i zdrave,polu ukopane u zemlji u saksiji.Sad sam ih unela sa terase,mozda i od njih bude nesto. Hvala Vojvoda.
Poslato: Ned Dec 14, 2014 11:00 am----
Bice i od njih samo polako i strpljivo.
Pozdrav
Poslato: Čet Jan 01, 2015 2:28 pm----
Zelim nam svima uspesnu,zadovoljnu i zelenu Novu godinu!
Citajuci i knjige i forume mislim da sam za pocetak naucila dovoljno,ostalo ce doci kroz iskustvo i osluskivanje zemlje i biljaka.
Oko 20 decembra sam posejala grasak mali provansalac i malcirala senom (nije bas debeo sloj),beli luk -malcirala drvenim bukovim pepelom, spanac i neke zelenise,kao i crni luk holandski zuti sam malcirala kompostom iz sume. Ja znam da niko ne seje u sred zime ali kod nas je tako. Jer lako moze da se desi da bude kise u rano prolece pa ne mogu ni da prodjem do baste. Inace sejali smo i u jesen sve ovo i zakljucak je da su grasak i luk prilicno otporne biljke na hladnocu. E sad kad sam posejala bilo je prolecno vreme pa sam se brinula zbog malciranja,sad kad je krenuo minus drago mi je da sam to uradila.Malc bi trebalo da zastiti zemlju od isusivanja i mraza. Uspela sam jos da malciram mesto gde cu staviti plastenik,takodje sa kompostom iz sume. Inace taj presavrseni kompost vucem iz bagremove sume,deo je ociscen i na prolece ce komsije tu divnu zemlju unistiti totalom,ali na to ne mogu da uticem.
U poslednje vreme sto vise pricam sa ljudima,jako sam razocarana kako se lako odlucuju za otrove,narocito ljudi koji zive na selu.
Mi smo svu svoju travu zapalili,pa kad sam saznala za malciranje bas mi je bilo zao,ali bila je puna semena. Sad dovlacim seno gde nadjem,dovoljno malca imacu tek iduce godine i mislim da ce se prava situacija znati tek za par sezona. Mi smo i do sad imali puno puzeva,narocito u jagodama,koje jos nisam malcirala i sad mi je drago jer se nadam da ce niske temperture unistiti puzeve i njihova jajasca.Na zalost mislim i da ce ovaj mraz i jagodama stetiti.
Do sad je samo beli luk i onaj jedan red krompira posejan u delu gde ce biti vrt bez motike,sve ostalo je tamo gde smo riljali i gde je sad zemlja jako rastresita i mekana.
Bas bi bilo lepo kad bi jos neko napisao nesto o svojoj basti.Imam i slike kako to sad izgleda,pa cu ih staviti da vidite.
Poslato: Čet Jan 01, 2015 2:29 pm----
Vojvoda,prebacila sam batat iz vode u zemlju (to su uziljeni izdanci). A ono sto sam posekla na komade krtolu i stavila u vodu,nije uspelo,ubudjalo se,ja sam i to prebacila u zemlju pa sta bude. Imam jos 5 krtola od kojih planiram da napravim izdanke.
Poslato: Pon Jan 05, 2015 3:16 pm----
poštovani, treba mi pomoc. Meni treba seme pecuraka, da bih to posejala za kucnu upotrebu, znaci ne za prodaju. e sada, ovde u prodavnici sam nasla próizvod supstrat pecuraka i nasla sam seme pecuraka. Sta je bolje uzeti? ako uzmem samo seme, pretpostavljam da trebam dodavati jos neke materije ili ne? pomozitee. hvala u napred :-)
Poslato: Čet Jan 08, 2015 12:07 am----
Zdravo Marija i dobrodosla na najbolji i najlepsi forum o biljkama ,gljivama i svemu sto je vezano za floru koju poznajemo.
Ps..poslusaj me dobro. Mnogo vise znam [ javno pisem neka svi citaju] seme ili supstrat gljiva nije jedno te isto.
Najbolje je kupiti supstrat gde se nalaze spore pojedinih gljiva ali moras se dobro pridrzavati uputstva prodavca od kojeg kupujes .
Kao drugo da zapamtis dobro i da svi koji procitaju zapamte inace cete ispasti budale.
Samo sampinjoni i bukovaca mogu uspevati tj. mogu se uz malo truda gajiti. Sve ostalo a narocito [ seme vrganja i lisicare ] da zaboravite . Taj ko je to postavio u prodavnicu nije normalan. To do sada do 21. veka niko u svetu nije uspeo. mozda on misli da moze ali da mu iz spora vrganja nikne gljiva vrganj isto je kao da od kuvanih kokosijih jaja izlegne se pile .
Neko prodaje i seme musmule. Strasno i zalosno da na ovom forumu ima takvih da ne kazem budala ...
Kazi koje te gljive zanimaju pa cu ti pomoci jer mnogo znam o njima . Gajio sam : bukovacu, sampinjon i sitake i to u na ukupno 17 ara sto u podrumima a sto na otvoreno. Nije zajebancija ali je veoma komplikovano za pocetnike .Sve ostale gljive kojih ima na slikama u prodavnici mogu samo u prirodi ali ne bas svuda u Srbiji.
Tako su prodavali i tartufe nebi li se obogatili pa sad oni koji su se prevarili proklinju dan kada su kupili od takvih jebivetara koji sanjaju samo novac i zive od prevare ..
Razmisli sta hocu da ti kazem a to se odnosi na sve one koji zele da se upuste u proizvodnju gljiva .
S postovanjem Nenad Sinadinovic.
Poslato: Čet Jan 08, 2015 6:11 pm----
Hvala Nenade na savetu. Iskreno, zanimaju me šampinjoni. I to za kućnu upotrebu, ne za prodaju. Da li je to ikako moguće? pozdrav
Poslato: Čet Jan 08, 2015 6:39 pm----
Da moguce je i sa gajenjem mozes da pocnes ali prvo da obezbedis uslove . Tu spadaju podrumi, ili garaze a ko ima jos one strainske podrume jos bolje je . Sampinjone sam gajio u dzakovima gde je micelijum te gljive izmesan sa kompostom biljnog porekla i tako to stoji u tim brigetima neko vreme . malo komplikovano za objasnjavanje . Mora vlaga i temperatura da budu konstantne , nema variranja ovih parametara .
Udji na sajt. Gajenje sampinjona u zatvorenim prostorijama i procitaj.
Nije tek tako jednostavno. Ja sam u selu imao napusten podrum koji je uvek bio vlazan i tamo sam to radio u pocetku. Treba dosta paznje i poznavanje svih uslova koji doprinose uspesnom gajenju. Samo malo ako se pogresi sve pada u propast.
Ako se pak odlucis i mislis da znas onda ti je bolje da kupis gotove brikete u kojima se nalazi micelijum sampinjona ane samo micelijum .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Pet Jan 09, 2015 12:08 pm----
Hvala na objasnjenu za sampinjone i bukovace,i meni je padalo na pamet ali vidim da je komplikovano. Volim bukovace i sampinjone. Koliko su ove na piajci i prodavnici prskane raznim hemijskim sredstvima i da li su?
Poslato: Pet Jan 09, 2015 4:12 pm----
Te koje kupujes u prodavnici se nicim ne prskaju a bukovaca , pa to ni slucajno. Bukovaca raste u prirodi na stablima bukve . Ima primeraka od po nekoliko kilograma na jednom mestu. Postoji i divlji livadski sampinjon od koga potice i ovaj sto ga gaje radi prodaje .
U narodu juga Srbije ga zovu crvenka ili livadarka jer raste iskljucivo na livadama i njivama gde je poznjevena psenica krajem jula meseca .
Divlji sampinjon i gljiva srndak ili suncanica imaju takav miris i ukus da je ovaj sto ga proizvode jedno veliko nista u poredjenju sa divljim tj. koji rastu samoiniklo .
Mada po meni najukusnija gljiva je vrganj i lisicara i nema druge .
Pozdrav
Poslato: Pet Jan 09, 2015 9:10 pm----
Hvala,kao mala sam jela te crvenke,kao jako krupni sampinjoni crvenog mesa sa druge strane kapice. Secam se da su rasle u slami i ispod drveca.
Poslato: Sub Jan 10, 2015 3:15 pm----
Da to je ta crvenka.Pozdrav
Poslato: Sub Jan 10, 2015 11:09 pm----
ja imam samo jos jedno pitanje. da li je obavezno da se supstrat pecuraka stavlja u brikete ili moze i u zemlju? ili kako to vec ide?
Poslato: Ned Jan 11, 2015 8:15 am----
ne moze u zemlju, moze u poparenu slamu (prokuvana u vodi)
i bukovaca je mnogo prilagodljivija razlicitim uslovima od sampinjona
www.fromscratchmag.com...-backyard/
Poslato: Ned Jan 11, 2015 3:28 pm----
Ako stignem , veceras cu vam objasniti kako se razmnozava bukovaca i sampinjon i to na najednostavniji nacin. Ovo na slikama ima neke veze ali nije bas tako. Kao prvo na slici su trupci koji nisu ni polutruli. Busilica ne treba nego motorna testera .