Poslato: Pon Feb 16, 2015 9:18 pm----
Sa Enterprise nikakvih a Gold rush je jabuka slicna Z.deliseu i cuo sam iz vise izvora da kao i vecina takvih novih hibrida namijenjena ekoloskoj proizvodnji nema ukus i miris nista bolji od obicne trave.
Osobno je nisam probao tj. nisam ni imao zelje jer sam probao neke druge sorte iz te skupine sorata za eko uzgoj.
Probao sam Florinu i Primu koje su bile razvikane po ukusu i kvaliteti pa sam se sokirao.
Jabuke su bile jako lose ,grizaste, brasnjaste iako su bile svjeze ubrane a imao sam puno veca ocekivanja tako da sam odustao od tog "sporta".
Jedan poznanik ih ima zasadene (Gold rush) i prosle godine koja je bila izrazito losa u pogledu bolesti zbog puno kise nije ni on imao jabuka,nesto minimalno.
Tako da je i ta otpornost relativna.
Ono sto od takvih jabuka toplo preporucam a to sam vec i pisao je sorta Topaz.
Probao sam i to je jako ukusna jabuka.
Poslato: Pon Feb 16, 2015 9:55 pm----
Hvala - sve jasno
Poslato: Pon Feb 16, 2015 10:53 pm----
Jedete celer iz trgovina, možda s njime, ističe velika američka organizacija za očuvanje okoliša i ljudskog zdravlja "Environmental Working Group", u sebe unosite čak do 60-ak pesticida. To su podaci dobiveni nakon provjere dokumentacije raznih američkih ministarstva i agencija, a odnose se na povrće i voće velikih uzgajivača namijenjeno masovnoj prehrani u SAD-u. No, i u Europi se slično "prska", kažu naši agronomi. Podatke za Ameriku objavilo je i tamošnje ministarstvo poljoprivrede, a koje u svojim nalazima kaže da je u nekom voću u čak 96 posto pronađen trag pesticida koji mogu utjecati na ljudsko zdravlje, prenosi Slobodna Dalmacija. Ovo je voće i povrće s najviše pronađenih pesticida:
Jabuke, kruške
Pesticidi se nalaze većinom na kori, stoga je obvezno prije konzumiranja ogulite. Ovo voće kontinuirano se prska kako bi se farmeri riješili raznih kukaca, nametnika i gljivica.
Rajčice
Pokušajte kupovati one organske. Na njima se inače prakticira velik broj pesticida.
Paprike
Na njima je pronađeno 15 pesticida, među njima i oni koji su jako škodljivi za pčele, ali i ljude.
Breskve, nektarine
Voće s velikim brojem pesticida na sebi i u sebi. Američko ministarstvo poljoprivrede utvrdilo je da je 96 posto od svih bresaka na američkom tržištu u trgovinama bilo pozitivno na pesticide!
Razne vrste zelene salate
Velik broj pesticida. Radije kupujte organsku salatu ili je sami uzgajajte.
Blitva, špinat, kupus
Iako nije zabilježen veliki broj pesticida na ovim biljkama, najviše zabrinjava broj onih koji su potencijalno opasni za zdravlje.
Jagode
Ovo je voće među najprskanijima u Americi, zato ga svakako treba izbjegavati.
Krastavci
Među 86 pesticida pronađenih na krastavcima su i neurotoksini koji mogu utjecati na ljudske hormone, ali su navodno i kancerogeni. Pronađen je i carbendazim, fungicid za kojeg se smatra da je kancerogen. Taj otrov pronađen je i u soku od naranče.
Grožđe
Možete li vjerovati da je obično grožđe bilo pozitivno na 15 pesticida. Među njima je chlorpyrifos, za kojeg se već pokazalo da je štetan za ljude, napose za radnike u vinogradima.
Grah
Na njemu je pronađena kemikalija phytohaemagglutinin, a najveće koncentracije zabilježene su u crvenom i bijelom grahu. Dio tih otrova neutralizira se kuhanjem.Magazin.hr / slobodnadalmacija.hr16.02.2015.
Poslato: Uto Feb 17, 2015 10:22 am----
Korisni podaci Knez.
Imaš li nešto slično za citruse (limun, narandže, mandarine, klementine, grejp...)? Ovih dana se razbijam od pomela.
Poslato: Uto Feb 17, 2015 2:46 pm----
Nemam drveni!
Ni ovo nisam trazio nego slucajno naletio pa da podijelim sa ostalima...
Sve vise poznanika oboljeva od raznih vrsta tumora.
Nekad se kao prvo pitanje postavljalo jel oboljeli pusac.
No, danas ima sve vise oboljele djece od raznih vrsta tumora kao i mladih ljudi koji nikad nisu pusili ni pili.
Podaci o povecanom broju oboljelih od raznih tumora su alarmanrni i zastrasujuci.
Mislim da je uzrocnik br. 1 nekontrolirana i masovna upotreba raznih koktela pesticida u svim segmentima proizvodnje voca i povrca.
Mnogi ne shvacaju ozbiljnost situacije iz mnogo razloga a najbitniji su uzurban nacin zivota i povjerenje u institucije koje se bave kontroliranjem ispravnosti hrane...
Danasnji profesionalni proces proizvodnje voca i povrca i brojnost prskanja koktelima pesticida ne moze biti zdrav i prihvatljiv za ljudski organizam.
Bilo bi dobro da svi koji nisu imali priliku vidjeti pogledaju nekakvu emisiju,filmic o tretiranju tog voca i povrca u postupku proizvodnje ali da je realno snimljen pa neka svatko za sebe odluci jel to treba koristiti u prehrani ili ne.
Poslato: Uto Feb 17, 2015 5:48 pm----
Zato se mi i održavamo još po malo na površini (mislim u odnosu na SAD i ostale velike , industrijske zemlje). Em smo nerazvijeni , em smo usitnjeni. Sve dok imamo naše male okućnice gde se trudimo da proizvedemo povrća i voća za sopstvene potrebe, bez prevelikih tretiranja ( kod nekih , je stvarno jako teško ,ne oprskati baš nijednom od nečega). A oni koji nemaju okućnice neka ih nabave. Oni koji više vole gradski život , neka se zamisle. Oni koji, opravdano, imaju previše posla, pa nemaju vremena ni razmišljati šta jedu, i oni neka se zamisle. Pa mogu se odreći dela poslova , a pokušati nabaviti okućnicu, ako misle za dobrobit svoju i svoje dece. Okućnica je zakon. Svaki veliki tržni centar i poneki zeleni pijac ( kao glavni snabdevački centri prosečne porodice) su novi i moderni "Dahau" za sadašnjeg savremenog čoveka.
Poslato: Uto Feb 17, 2015 6:04 pm----
Kad smo kod pesticida
Poslato: Uto Feb 17, 2015 10:03 pm----
Na zalost sve se prska . Niko ne vodi racuna i jednog dana ce biti kasno ali sta je tu je .
Citam sta je knez napisao i hvala mu sto je ovo u temi postavio.
Samo da vam napomenem jednu stvar... Nije da izmisljam nego to licno moj otac i majka imaju.
Svi znamo da se krompir [ krtola] u ravnicarskim krajevima gaji po starinskim obicajima , bas tako da kazem.
A sta da kazem kada smo do 99. godine na planini u dvoristu kuce gde mi je otac rodjen sadili planinski krompir i nije bilo ni zlatica ni nicega drugog. Krompir je mirisao na nezagadjenu zemlju. Iako ne bacaju stajnjak [ nigde stoke nema ] Na tacno 1374. metra . Cista i nezagadjena priroda u blizini Vlasinskog jezera .
Ove godine nema jednog krompira da nije probusen. Bilo i pre nekoliko godina ali manje . Uzmem krompir[ nekoliko komada ] pa u Psss. u Leskovcu.
I sta ce da mi kazu . Tuta apsoluta . Odakle ona dodje na tu nadmorsku visinu. Larva tute pa jos u krompiru.
I sta raditi. Ili da prskas ili da batalis da sadis krompir.Ako prskas trujes sebe i porodicu a ako ne prskas moras da kupujes prskano i nema kraja prici.
Imam 300 stabala sljive cacanke, stenleja i moravke . Ako ih isprskam u precvetavanju rode ko nikada . Ako ne budem kuci u vreme cvetanja naberem dve kofe od poludisperzije i to svaka je crvljiva .
Dunju ako ne isprskam sve opadnu plodovi dok su mali i zeleni.
Jabuke da i ne govorim.
Mnogi stariji ljudi otvoreno pricaju da od bombardovanja pa na ovamo nema nista od voca dok se ne prska . Jednostavno kazu ,, ako oces da vocka rodi ti je isprskaj,,.
Sta da radimo.. Dal da prskamo ili ne ...
Leskovacko polje je poznato po povrcu. Samo kornisoni zahtevaju 14 prskanja a mi ih i dalje koristimo u ishrani. Da ne govorim o paradajzu u plasteniku. Ajde de papriku ne mnogo ali kupus i mladi luk da vam ne pricam..
Jagode su svake godine Leskovcani izvozili u Moskvu. 2014. nisu. Dosli rusi pa pregledali i sve sto je islo u Rusiju je tog dana obustavljeno.
Nesmes da prskas cime hoces nego sta ti kupac savetuje.
A kada naidje godina za jagodu [ kada se pojavi ] zilogriz , tu ne pomaze nista nego najaci otrovi . Moras da prskas ili ostade ne bez ploda nego i bez zivica .
Prosle godine je taj zilogriz desetkovao visnjare u okolini Leskovca .
Znate neko pustio buvu da je ,,organsko ,, voce najskuplje i da kilogram visnje neprskane ide na preko 1 evra .
Poslusali pa ne hemizirali . Pocela stabla da se suse. Sta raditi. Traktor + sajla i vadi sadnice .
Takvo je vreme da ako zelis da proizvedes moras da prskas a ako se pravis pametan i mislis da se bavis organskom proizvodnjom samo mozes da gubis vreme i na karaju nista .
U godini pojave gubara ili malinine bube neam organske proizbvodnje . Ko ce da skuplja one leptire i larve malinine bube i prstenara .
Pa i psenica se prska vise puta a od nje se dobija hleb. sada vidim ima i razenog hleba tj. brasna . I to mora da se prska ,,na zalost,,
Idemo u korak sprirodom a kraj ce pokazati gde smo stigli....
Pozdrav
Poslato: Uto Feb 17, 2015 10:14 pm----
Nekad i taj kraj nije na kraju vec mnogo blize nego sto treba, a tu pesticidi pomognu dosta, sve je lepo dok taj prekraceni kraj kuca na komsijina vrata, ali kad zakuca tu e onda se pitas jel vredelo...
Poslato: Uto Feb 17, 2015 10:16 pm----
To je tacno ali sta raditi .
Pozdrav
Poslato: Sre Feb 18, 2015 9:00 am----
Sve je tocno sto ste napisali i u potpunosti razumijem i jednu i drugu stranu.
Moje je misljenje da se sa organskom proizvodnjom hrane krece od nule.
Znaci potrebna je odmorna zemlja na kojoj godinama nije nista prskano niti upotrebljavano mineralno gnojivo.
Ako postoji jos nekakav pojas u vidu drvoreda, grmlja, fizicke udaljensti ili sl. koji dijeli od ostalih zemljista na kojim se tretira tim bolje.
Nabavljaju se sorte koje su otpornije na bolesti znaci bataliti nove hibride koji daju do 10 puta vise roda bez ukusa i mirisa..
Provjerene stare sorte koje se jos mogu naci rijetko ali mogu koje nikad nitko nije prskao a same su su zahvaljujuci svojoj otpornosti odrzale do danas.
Najvazniji kriterij da je sorta otporna i da se svojim rastom moze hrvati sa bolestima bez pesticida.
Na takvom zemljistu treba saditi medurede i biljke koje su medusobno u simbiozi i koje pomazu jedna drugoj u pogledu tjeranja nekih stetnika.
Redovno gnojiti samo organskim gnojivom i upotrebljavati samo biljne pripravke u smislu fertirigacije, preventive od bolesti i lisne gnojidbe.
Uvjeren sam da se u takvom prirodnom, nezagadenom i ekoloskom okruzenju moze uzgojiti i voce i povrce bez otrova.
Nekad vise a nekad manje ovisno o tome kakva je godina u smislu padalina, suse, mraza, pogodnosti bolestima, stetnicima i ostalo.
Uostalom i intenzivna proizvodnja sa svim tim otrovima dozivljava uspone i padove ovisno o vremenu.
Vec sam pisao prijatelj ima vocnjak jabuke na M9 i proizvodi 30, 40 tona svake godine.
Prosle godine nije prskao ali je redovno odrzavao od korova, obrezao, frezao i drzao vocnjak urednim.
U 9 mj. sam usao u vocnjak (nesto smo kuhali u vocnjaku) i ostao sam sokiran.
Pitam ga pa zasto si tako rano obrao jabuke sve ce ti istrunuti nema sanse da su sazrijele.
Kaze nisam nista brao jednostavno nema.
Nakon obilne cvatnje izredale se bolesti i do kraja ljeta sa nekoliko tisuca jabuka u punom rodu sav urod je doslovno stao u dvije kante od boje a i to nije bilo jestivo.
Evo koliko taj otrov stvara ovisnost jer jednostavno uništi sve korisno i pretvara biljke u hendikepirana bica koja vise ne mogu ni rasti ni plodonositi bez redovnog kupanja koktelima otrova.
Ja ne zelim to jesti, ja cu radije ( ako do toga bude doslo da ne mogu proizvesti voce prirodnim putem ) svaki dan nadomjestiti vitamine putem tableta iz bocice nego jesti te silne otrove.
I naravno da biljke, drvece koje se odrzavalo na takav nacin ne moze vise bez otrova i dolazi do ovoga sto je pisao Vojvoda.
Covjekova dosjetljivost, masta i inteligencija imaju rijesenja za sve pa tako i za proizvodnju hrane na zdrav nacin.
Samo to treba htjeti i prihvatiti se tezeg nacina.
Evo npr. Vojvoda spominje krumpir i krastavce.
Neki ekoloski proizvodaci sade ih u bale slame i uzgajaju bez i malo zemlje a moze se koristiti u kombinaciji sa slamom i bio humus pri cemu je onda prinos izvrstan.
A buduci da se ne sadi u zemlju nema ni zlatica ni ostalih stetnika.
Istina, veliki je problem kako ima sve vise tih invazivnih stetnika i bolesti koje sve opustose.
Mnogim industrijama je to u interesu i mnoge bolesti i stetnici su umjetno i namjerno proizvedene i rasirene.
I ti hibridi F1 su stvoreni pod krinkom visokih prinosa i plasirani kako bi ljudi kupovali i otrove da ih zastite i ostvare te prinose.
Ali ako ih slijedimo sa otrovima igramo " njihovu igru" u kojoj na kraju ne mozemo pobijediti!
Poslato: Sre Feb 18, 2015 5:00 pm----
Zato je okućnica zakon!!! Ne prskaš ništa , pa koliko ima dosta...
Poslato: Pet Mar 06, 2015 8:20 am----
mobile.net.hr/magazin/...aju-svjeze
Poslato: Pon Mar 09, 2015 6:10 pm----
Da li neko ima na prodaju neke stare sorte jabuke? Posaljite mi pp da se dogovorimo.
Prodaje li neko podloge za kalemljenje, npr. posto bih hteo da kalemim jednu staru sortu jabuke, hteo bih da joj produzim vek
Poslato: Pon Mar 09, 2015 8:55 pm----
| Djoksa citat: |
| Da li neko ima na prodaju neke stare sorte jabuke? Posaljite mi pp da se dogovorimo. Prodaje li neko podloge za kalemljenje, npr. posto bih hteo da kalemim jednu staru sortu jabuke, hteo bih da joj produzim vek |
Stare sorte jabuka kao što su Kolačara, Budimka,Šumatovka i Kožara ima svuda .Šta te konkretno zanima.
Podloga ima takođe ja sam uvek nabavljao kod Ševara u Petrovaradinu. Znaš li koja je tvoja jabuka za kalemljenje.
Napiši svoju lokaciju.
Sva vremena su GMT + 1 sat