Poslato: Sre Dec 31, 2014 7:34 am----
Vojvodo nije to bas tako.
Kad prolazim kroz Srbiju ipak sam dojma da kod vas ima puno vise poljoprivrednih gospodarstava, malog obrta i svi se necime bave.
Uz cestu se od seljaka na svakih 100 m moze svega domaceg kupiti...
Svaka okucnica je puna vocaka.
Kod nas to vise nije tako,vise nitko ne ulaze u selo i poljopivredu.
Sve je jako neisplativo pogotovo iz razloga sto poticaji koje navodis kasne i po nekoliko godina i drasticno su smanjeni..
Mladi ljudi napustaju selo osim nekih entuzijasta koji imaju dobru ideju i rade nesto novo,zanimljivo i sto mogu pod dobrim marketingom unovciti.
Kroz Srbiju kad prolazim bas mi toplo oko srca jer to sto vidim vraca mi slike kako se nekad i kod mene zivjelo i uzgajalo.
Nadam se da danasnja politika nece i kod vas napraviti sto i kod nas i Madara i ostalih zemalja koji su preko noci uskladivali zakone sa europskim i na tom putu nemilosrdno unistili mnogo poljoprivrednika,proizvodaca,obrtnikav i dr.
Poslato: Sre Dec 31, 2014 10:36 am----
Nažalost to što vidiš u Srbiji je posledica nemaštine koja tera ljude da se prehrane. Mada neki rade to više zbog duhovnog leka (moj slučaj) da bi pobegli od svakdanjeg zaglupljivanja putem medija i politike.
Poslato: Sre Dec 31, 2014 3:34 pm----
To što kaže Nikola je sasvim u pravu. Mada ima dooosta zapuštenih okućnica, i sve više zasada koji preferiraju profit. Ima i ljudi koji onako sirotinjski uporno održavaju i obnavljaju okućnice, iz najmanje dva pragmatična razloga ( da upotrebim i ja neki novi termin ).Prvo da imaju čime se zanimati, do penzije( mnooogo ljudi ovde imaju preko 50 god. niko ih neće , ne snalaze se , a moraju čekati 65 god za penziju) , ulažu u skromne okućnice zadnju paru, a ima tu i "duhovnog leka" , što reče Nikola. I drugo da imaju čime prehraniti čeljad , decu, unuke. Jer mnogo ima sirotinje koja ne mogu kupiti voće za svoje bližnje ( čak i dojučerašnji dobrostojeći fabrički radnici) , a ove male okućnice ponekad znaju i dodatni prihod u novcu dati. Otud slika da se ispred kapije prodaje sve i svašta ( kao uostalom pre50- tak god.) jer se na lokalne zelene pijace ne može zbog nakupaca, prevoza i malih količina .
Kneže ,objasni malo bolje ovaj hotel za ose, kad se postavlj i od čega je napravljen . Na koju to visinu ide, pojedinačno ili ovako zajedno?
Poslato: Sre Dec 31, 2014 6:03 pm----
Onda sam krivo shvatio ali ipak mi bilo drago vidjeti da se ljudi svacime bave...
Gandrad to je kucica za solitarne pcele.
Narezes trske sto sireg promjera i svezes u bunt i objesis na stablo,stup ili sl.
Eto to je najjednostavnija metoda.
Mozes trsku stavljat u drvene kucice kao na slici ako hoces nesto ljepse da izgleda u vocnjaku.
Visina nije toliko bitna,zavlace se svugdje no najbolje na neka 2,3 m.
Zavisno od kraja do kraja ali uglavnom solitarne pcele same nadu i nasele tj.poloze jaja u trsku.
Nekad treba i koja godina dok ne dodu.
Ako ih nema mogu se i kupiti.
Kod mene po komadu dodu 1 kn sto je nekih 15 dinara ako se ne varam.
Jedan hektar intenzivnog gusto sadenog vocnjaka 700-800 ovakvih pcela oprasi da bude toliko rodno da se doslovno trazi list izmedu plodova!
Poslato: Sre Dec 31, 2014 9:04 pm----
Ne znam odakle da počnem, mislim da smo svo ovde na ovom forumu zarad nekog druženja, razmene iskustava, znanja il neznanja i ko zna zbog čega još i šta god da se napiše ne treba se uzimati ni lično ni zdravo za gotovo i nismo ovde da bismo se vređeli i sl.
Da krenem od nazad.Žao mi je što je naš kolega Knez01 pokazao samo ovaj hotel ali ne i malu lepoticu koja ga drži, upoređujući levi palac ovog deteta i prečnik komora trske od koje su napravljeni pčelinji apartmani dolazim do zaključka da su komore malo preširoke u da pčele treba da ulože previše napora za izgradnju pregrada. Najbolji je prečnik 8-10 mm, može se ovako slagati trska u ram ili snopić trske da se pričvrst za noćku ili ogradu i ne sme da se njiše po vetru. Još je bolje napraviti paket od topolovih daščica a onda bušilicom i svrdlom datog prečnika izbušiti uzduž kanale koji se oslobađanjem veza mogu uzdužno "otvoriti" i pregledati jer i solitarne pčele napadaju bolesti i paraziti medonosnih pčela.
Malo se gorko nasmejah jer mi Knez01 zaliči na mog strica Petra koji je po povratku iz USA gde je proveo više godina, na putu od Kragujevca, preko Svilajnca i dalje rekao "Kažete da se loše ovde živi a vidi sve novi krovovi" A mi gastarbajterski kraj, stže lova i samo zidaj zdanja koja su i danas nenaseljena a niko da pogura neku privrednu aktivnost pa bila to i poljoprivreda.
Gospodine@Knez01 ova me etiketa ne dotiče al ipak hvala, zašto, zato što marketing nije izmišljen juče a kod nas se ponekad kaže da i na tarabi piše, pa ko nasedne. Uostalom ja nisam ni osporavao da se Chrysanthemum cinerariifolium zove između ostalog i Dalmatinski buhač ali ta biljka ima još nekoliko imena:buvač,buharica, buvara a od botaničkih tu su sinonimi Pyrethrum cinerariaefolium Trev., Chrysanthemum turreanum Vis., Tanacetum c. Schulz-Bip. Biljka je rasprostranjena duž cele obale Jadranskog mora od Italije do Albanije i po čitavom Mediteranu do nadmorske visine od 700 m. Eksportovana je u XIX i XX veku širom sveta gde se i gaji (Francuska, Španija, Nemačka, Japan, SAD, Australija i druge zemlje. Osim toga po Nyman-u rod Pyrethrum je u Evropi zastupljen sa 17 vrsta. Pa stoga nije čudno da Čedomil Šilić u svojoj knjizi "Endemične Biljke Balkana" ovu biljku ne pominje kao endemit. Iz ovog proističe da ova bilja nije autohtona hrvatska, čak nije ni autohtona dalmatinska a da jeste bila bi Pyrethrum dalmatica,dalmaticus ili croatica.
Poslato: Sre Dec 31, 2014 10:17 pm----
Optimalan promjer rupe za solitarne pcele je 8 - 12 mm.
Jeb... Scotch sad cu ti morati odgovoriti na ovaj nacin pa neka se nitko ne uvrijedi jer nisam zlonamjeran.
Uporno ne priznajes da je buhac dalmatinski a to nitko u svijetu ne spori.
Pa sto ako raste po cijelom mediteranu;ne mora rasti samo u Splitu da bi bila autohtona dalmatinska biljka.
Za neke jos uvijek ni Vukovar nije hrvatski i nece to nikad ni priznati i ne znam zasto ali upravo na tu misao me odmah asociralo ovo tvoje negodovanje oko naseg autohtonog Dalmatinskog buhaca!
A je i uvijek ce biti bas kao i buhac dalmatinski i tocka.
Vise necu raspravljat na ovu temu.
Poslato: Sre Dec 31, 2014 11:36 pm----
U postu iznad kolega Knez 01 kaže evo nekoliko gotovih ekoloških preparata ali je izostavio slučajno ili namerno njihova komercijalna imena ili link, pa ako može da to ispravi jer bi nama koji nismo u EU to bilo od koristi, a ne ko prošle godine kad smo Rusima izvezli jabuke tretirane preparatima koje su oni zabranili a naše stručne službe nisu bile obaveštene. Hvala unapred.
Neemazal, to što jeste, jeste i ne može ni biti otrovan za pčele (uslovno) vremenom i načinom primene (napravite ekspeiment, isprskajte time neku biljku u cvetu i pratite pčela i videćete tu neotrovnost).Uostalom koristi se za uništenje vaši koje su zglavkari i teže se truju od insekata a što je još gore deluje sistemično tj.biljka ga prihvata u sebe (ugrađuje se) a zatim kroz sokove raznosi po celoj biljci do ploda i u plod a da li se, kada i do koje mere razgrađuje i na šta mi to ne znami a ni proizvođač to ne navodi.
Da se razumemo Gospodo ja ne napadam niti kritikujem a niti osporavam, želja mi je samo potpuna informacija, tačna i potvrđena da ne bi bilo Ups tuđe lepše miriše, naravno da ne mislim na nas proizvođače ili hobiste već na razne org. sklone marifetlucima, pa pogledajte šta se sve reklamira kao lek ili nutritivni dodatak, čajevi ,maže i laže.
Okvasivač "prah mlevenog mineralnog kamena" pa nismo deca , svaki je kamen mineralan, na forumu PT/RH neki momak pita gde može da nabavi drobljeni diorit, bezalt ili granit, ni manje ni više najnezahvalnije stene na planeti. na više mesta i na više foruma se pominje "kameno brašno" bez da se napomene o kojoj vrsti stene je reč. Evo na ovom forumu, tema" proizvodnja povrća be oranja" str.4 "biolit kameno brašno" made in Austrija a sastav:40%Sio2, 3%Cao, 2%K2o, 4%Mgo, 3%na +Cu,Mn, Zn u miligramima. To je 60% + nekoliko grama, a šta je razlika do 100% to samo bog zna i ni manje ni više nego austrijsko ko da mi nemamo kamenolome, kalcita, dolomita, siderita, mermera, granita, jaspisa itd.
Poslato: Sre Dec 31, 2014 11:38 pm----
Vreme je da se posvetimo novogodišnjem vatrometu.
Želim Vam svima i vašim porodicama zelenu, rodnu ,zdravu , radnu i srećnu novu godinu. Živeli.
Poslato: Čet Jan 01, 2015 11:27 am----
| Scotch citat: |
| Koliko vidim ekstrasol sadrži bacillus subtilis, koju mi imamo u crevima, što znači da nas štiti i da mi ne oboljevamo. Super. E ali se preporučuje uz uptrebu ekstrasola i urea (koja je veštačko đubrivo) itd. Patogeni su sve prisutni jer je ovo planeta mikroorganizama oni samo čekaju povoljne uslove za svoj rast i "plodonošenje" |
Poslato: Čet Jan 01, 2015 2:18 pm----
U narodu se kaze da ce pocetak godine odrediti kakva ce nam cijela godina biti.
Bilo to tocno ili ne svake godine pokusavam unijeti bar jednu novu tj. staru sortu u svoju usudit cu se reci bogatu zbirku starih sorata voca.
Evo predstavit cu i vama ovdje jer sreca i nestrpljenje je ogromno!
U tijeku su u zavrsnoj fazi dogovori oko isporuke sadnica ujesen ove godine dvije antikvitetne engleske sorte jabuka iz 1584 godine.
Jabuke ce mi biti poslane od strane najveceg uzgajivaca antikvitetnih sorata voca iz Velike Britanije.
Prvu sortu jabuke je Henry VIII darovao davne 1584 god. kao svoju najbolju jabuku u Francusku.
Jabuka je to iz poznate engleske obitelji Crofton koji su imali svoj privatni vocnjak sa svojim sortama najcijenjenijim u Engleskoj.
Navedene jabuke konzumirala je samo najviše pozicionirana "elita" u toj davnoj povijesti znaci prije vise od 400 god.
Navedena sorta jabuke je i od tih i takvih bila najukusnija i najkvalitetnija pa je 1826 god. zavrsila u prvom LHS katalogu.
Prva jabuka je Scarlet Crofton ( 1584 god.) nazvana po najljepsoj i najutjecajnijoj clanicom plemicke obitelji Crofton..
Okrugla je to jabuka i srednje veličine.
Oblikom je blago rebrasta.
Boja je zarko crvena sa mramorno zlatnim prugama.
Plod je jako atraktivna izgleda.
Jabuke su izrazito socne sa punim okusom i jedinstvenom plemenitom aromom.
Dozrijeva krajem 9. mjeseca i u skromnim uvjetima skladištenja cuva se do kraja godine bez gubljenja na kvaliteti.
Da ne duljim evo i slike prve ljepotice:
Poslato: Čet Jan 01, 2015 2:45 pm----
Druga sorta je Lemon Pippin.
Jako stara engleska sorta...
Postoji u Engleskoj i mnogo prije od 1685 god. od kada postoje prvi pisani zapisi o postojanju ove ukusne i kvalitetne sorte.
U 18. i 19. stoljeću plodovi ove jabuke su se susili i konzumirali kao najcijenjeniji i najskupocjeniji desert u najelitnijim engleskim restoranima.
Jabuka ima izuzetno sladak okus bogate arome.
Plod je ovalnog oblika s ispupcenim gornjim dijelom ispod peteljke nalik limunu.
Koza je isto limun zute boje.
Kasnija je to sorta jabuke koja zadrzava kvalitetan okus i konzistenciju do 4. mjeseca sljedece godine u obicnim ostavama.
Poslato: Čet Jan 01, 2015 3:44 pm----
@Kreketalo, napisano je 50 kg. urea-e, urea ima 46% azota u 50 kg. uree ima 23 kg. čisto azota , jel ti možda poznato koliko kilograma suvih kopriva treba da nadomesti tu količinu?
Gospodine Knez01, Vi ste stvarno srećan čovek , te će sorte jabuka iz UK verovatno biti kruna Vaše kolekcije. Što je naravno vrlo pohvalno . Međutim mi se očigledno ne razumemo i imamo različita shvatanja.
Pre par nedelja na neznam dal je HTV1-2-3, što nije ni bitno, gledam reportažu neku i jedan gospodin priča o Paškom pršutu i hvali aktuelu poziciju po sistemu "Paški se pršut pravi od autohtonih svinja a ne ovih uvezenih iz Mađarske"
Što se dalmatinskog buhača tiče, ja tu nemam šta ni da priznajem ni da poričem ja sam samo izneo činjenice (istinu) iz literature koja je doduše hrvatska kao i autori, doduše iz vremena kada se nisu pravile nacionalističke razlike.
Otkako znam za prelepi grad na Vuki, on se uvek zvao Vukovar nit je bio srpski nit hrvatski, i ne znam zašto ga stalno pominjet i to u negativnom kontekstu.
Bez jbg-a oko solitarnih pčela pa opet nažalost to nisam ja osmislio ali je istina, Vama je poznat forum "PT/RH (Pijani Tvor)" čini mi se i da Ste član tog foruma pa izađite na njega i u tražilicu ukucajte "solitarne pčele" a onda pažljivo čitajte i videćete jesam li u pravu. Verujte mi da bi mi bilo draže da disutujemo o stručnim i praktičnim stvarima, nego da gubimo vreme u prepucavanju. LP
Poslato: Čet Jan 01, 2015 4:45 pm----
Scotch ja od tebe nisam procitao ni jednu poucnu recenicu.
Svaki tvoj post je kriticki osvrt na necije pisanje.
Umjesto da trazis dlaku u jajetu mogao bi malo doprinjeti ovom forumu nekim svojim iskustvima...
Cime se ti uopce i bavis osim sto uzgajas maslinu u Srbiji i grijes je lampicama za bor?
Otvoren sam covjek i reci cu iskreno!
Ne volim takav tip ljudi pa necu ni raspravljati s tobom.
Predposljednji tvoj post nisam ni procitao.
Ignore ce biti i buduca praksa za tvoje postove...
Poslato: Čet Jan 01, 2015 4:49 pm----
Ja ljudi sa moje strane vam želim sretnu novu 2015 god, Šta poželeti ...Prvo i najvažnije puno puno ZDRAVLJA i Vama i Vašim najbližimaI svima onima koje Vi volite najviše sreće im želim!!! Knez01 želim ti da ostvariš svoj san u prikupljanju autohtonih sorti jabuka i posle da pređeš i na šljive kruške ,trešnje i ostalo voće , ima se od tebe ( odsad ću te zvati Gospodin Nesebični, s pravom) štošta naučiti. Puno zdravlj a ti želim!!!
Vojvodo, želim ti da nikad ne izgubiš elan i energiju koju poseduješ, svaka ti čast na upornosti u razvoju biljaka. Samo , ponekad prebrzo reaguješ verbalno , ali ( svaka čast) znaš da se ispraviš, a to ne može svako. Puno zdravlja ti želim!!!
Scotch, Imaš lepe komentare, samo neka insistiranja na detaljima liči na ono "mak na konac" i želeo bih da znam tvoju precizniju lokaciju ( ako nije tajna ,a zašto bi bila?), po postovima rekao bih da smo blizu. Puno sreće i zdravlja ti želim u novoj god.!!!
Ne bih sad da nastavim sa pojedinačnim imenovanjem jer se bojim da nekog ne povredim zaboravljajući... Svi ste mi podjednako dragi i SVIMA želimm puno puno zdravlja u 2015 god. Živeli!!!
Poslato: Čet Jan 01, 2015 5:04 pm----
| Scotch citat: |
| @Kreketalo, napisano je 50 kg. urea-e, urea ima 46% azota u 50 kg. uree ima 23 kg. čisto azota , jel ti možda poznato koliko kilograma suvih kopriva treba da nadomesti tu količinu? |
Sva vremena su GMT + 1 sat