Poslato: Pet Jun 22, 2018 5:17 pm----
mislim da je ovde po sredi nesporazum, verovatno zato sto kod nas narodski neku drugu biljku zovu Safran a nije pravi safran. Trebalo bi da moderatori u naslov teme dodaju latinski naziv pravog safrana- CROCUS SATIVUS, da bi se tacno znalo sta je u pitanju.
Ja sam samo rodjen u gradu a zivim na selu, nema planina jer je ovde poljoprivredno podrucje ali ima livada
Poslato: Sub Jun 23, 2018 8:10 am----
| Vojvoda citat: |
| Ukucajte : Udruzenje ljubitelja biljaka Dr. Jovan Tucakovic , Soko banja. Necu da se objasnjavam ali u svim strucnim knjigama lepo pise da safran , njegovo prirodno staniste je u prirodi a ne u bastama . On cveta u prolece a mrazovac u jesen. Safran je donet iz prirode i gaji se po bastama . U knjizi ,,Vodic za sakupljanje lekovitih biljaka Balkana ,, lepo ukazuje koja je koja biljka sa tacnim latinskim nazivom. Ja sam rodjen na selo . Radim vec 30 godina na planini i dosta vremena provodim sa ucenim ljudima koji odlicno poznaju floru i faunu Srbije .Vi koji prirodu vidite po parkovima i bastama na periferiji grada malko prelistajte ,,strucnu ,,literaturu nasih i svetskih strucnjaka a ne da citate sve i svasta sto pise na netu. Pozdrav i samo napred. |
Možda ti Vojvodo poznaješ odlično floru i faunu svog kraja ali o uzgojnom šafranu očigledno ne znaš skoro ništa. Zato je savet - čitaj i informiši se.
Da krenemo redom. To šta si ti video na Čemernici sigurno nije sortni šafran (Cornus sativus) koji se uzgaja u cilju dobijanja začina. A šta bi drugo moglo biti, to je pitanje. To je ko kad bi rekao da kukuruz raste u divljini na planini. Treba da ti bude jasno da je šafran o kome se govori na ovoj temi domaća biljka, toliko davno kultivisana da joj se više ni ne zna poreklo. Naime, naučnici lome koplja oko toga koja je ta divlja vrsta od koje je potekao domaći šafran. Pretpostavlja se da je predak šafrana zapravo Crocus cartwrightianus divlja vrsta koja raste na Kritu i sigurno je nema na tvojoj Čemernici.
Ja sam skoro 100% siguran da je Edharg u pravu i da je biljka koju si ti video na planini Crocus vernus, možda čak i Crocus chrysanthus. Suština je da ni jedna od tih biljaka nije domaći šafran.
A promenićemo i naslov teme jer bez latinskih naziva pojedinci očigledno ne mogu da se snađu.
Poslato: Sub Jun 23, 2018 10:00 am----
Drveni
Crokus vernus je ovo o cemu sam pisao. U pravu si . C.vernus raste u prirodi i predstavnik je divljeg safrana koji se ne koristi nizasta. Ovo o cemu vi govorite je kultivisana sorta za plantazno gajenje radi ubiranja tuckova .
Pogresio sam i izvinjavam se .
Ps..pogrsio sam i ovo.Dr. Jovan Tucakov a ne ,vic.
U Srbiji ne postoji ni brdo pod imenom Cemernica a kamo li planina . Cemernica je reka a planina na kojoj sam odrastao je ,,Cemernik ,, koji se uzdize od Juzne morave na zapadu pa sve do Vlasinskog jezera na istoku. Nad. visina je 1638 metara ..
Pozdrav svima .
Poslato: Sub Jun 23, 2018 5:34 pm----
Višegodišnja zeljasta biljka visoka 6-15 (-35) cm. Koren u obliku krtolaste lukovice, sa nežnim mrežastim omotačem. Stabljika kratka i nosi jedan ili dva cveta. Listova 2-3, dugih i linearnih, sa belom linijom po dužini, razvijaju se istodobno sa cvetovima. Cvetovi uspravni, u obliku levka, ljubičasti (subsp. vernus), beli (retka forma, subsp. albiflorus), zlatnožuti (retka forma ili kultivar) ili neke druge boje. Režnjevi perigona izduženo objajasti, dugi 2,5-5 cm, široki 5-15 mm, pri vrhu sa tamnoljubičastom mrljom. Razmnožava se semenom i lukovicama. Plod je sitna, izdužena čaura. Cvetanje II-IV.
Raste po livadama i svetlim listopadnim šumama, od brdskih do subalpskih oblasti. Ilirsko-karpatsko-sudetski florni element rasprostranjen pre svega na Balkanu, delimično i u Srednjoj Evropi. U Srbiji je poznat u svim svojim varijetetima, od kojih je jedan možda i prirodni hibrid (Crocus × fritschii), dok su formu belih cvetova ranije smatrali zasebnom vrstom (beli šafran). Neka od nalazišta kod nas: Kragujevac, Gornji Milanovac, Loznica, okolina Kačanika na Kosovu. Naročito su čuvene livade Zlatibora, gde kada cveta šafran tlo pokrije potpuno plavi tepih cvetova. Pod imenom pitomi šafran gaji se po vrtovima kao ukrasna biljka; kultivar je dobijen od divljih vrsta sa područja alpskih livada. Lekovita je biljka. U narodnoj medicini se koristi protiv nervoze, nesanice i grčeva. U većoj dozi šafran je otrovan.
Poslato: Sub Jun 23, 2018 5:43 pm----
Ova prica o ovom da kazem hibridnom kultivisanom safranu mi mnogo lici na onu ,,sibirsku aroniju ,, i sibirski limun. Safran je safran ma gde god rastao samo treba traziti tuckove od kojih se pravi taj zacin. Mozda je taj zacin zastupljen u Iranu ali u Srbiji tesko da ce proci kao zacin.
Po vama ispada da samo taj koji se sadi u ravnici je dobar i od njega se koriste tuckovi a da divlji ne sluzi nicemu. Tu ste moji drugari forumasi malko vise pogresili . Vise verujem dugogodisnjim biolozima i botanicarima sa kojima svake godine odrzavamo raznorazne manifestacije po planinama nego li vama koji do pre nekoliko godina niste razlikovali trsku od bambusa. Bas tako da kazem..
1 kg. susenih tuckova za 2 miliona dinara . Strasno . Sta se sve prodaje u ovoj Srbiji. Kod nas se prodaju takve zajebancije i nigde u svetu .....
Samo safran iz Vojvodine je dobar i samo onaj koji raste u Vojvodini sluzi za zacin. Sta reci , Sibirska caga ,iskljucivo sa stabala iz Sibira. Strasno
Vreme ce pokazati ko je u pravu a dotle samo napred i neka je sa srecom...
Poslato: Sub Jun 23, 2018 6:38 pm----
Ovo je pravi posao . Pogledajte koje su to povrsine pod safranom. Na slikama nisu samo iranci . Kofe od poludisperzije na jednom imanju kod Soko banje . Safran je ovde donet iz prirode i posadjen u njivu ali ne radi zacina nego za potrebe cuvene i najbolje firme za promet i preradu lekovitih biljaka na Balkanu. Adonis Soko banja ..
Poslato: Sub Jun 23, 2018 6:39 pm----
Selo Blendija kod Soko banje.
Poslato: Sub Jun 23, 2018 7:24 pm----
| Vojvoda citat: |
| Višegodišnja zeljasta biljka visoka 6-15 (-35) cm. Koren u obliku krtolaste lukovice, sa nežnim mrežastim omotačem. Stabljika kratka i nosi jedan ili dva cveta. Listova 2-3, dugih i linearnih, sa belom linijom po dužini, razvijaju se istodobno sa cvetovima. Cvetovi uspravni, u obliku levka, ljubičasti (subsp. vernus), beli (retka forma, subsp. albiflorus), zlatnožuti (retka forma ili kultivar) ili neke druge boje. Režnjevi perigona izduženo objajasti, dugi 2,5-5 cm, široki 5-15 mm, pri vrhu sa tamnoljubičastom mrljom. Razmnožava se semenom i lukovicama. Plod je sitna, izdužena čaura. Cvetanje II-IV. Raste po livadama i svetlim listopadnim šumama, od brdskih do subalpskih oblasti. Ilirsko-karpatsko-sudetski florni element rasprostranjen pre svega na Balkanu, delimično i u Srednjoj Evropi. U Srbiji je poznat u svim svojim varijetetima, od kojih je jedan možda i prirodni hibrid (Crocus × fritschii), dok su formu belih cvetova ranije smatrali zasebnom vrstom (beli šafran). Neka od nalazišta kod nas: Kragujevac, Gornji Milanovac, Loznica, okolina Kačanika na Kosovu. Naročito su čuvene livade Zlatibora, gde kada cveta šafran tlo pokrije potpuno plavi tepih cvetova. Pod imenom pitomi šafran gaji se po vrtovima kao ukrasna biljka; kultivar je dobijen od divljih vrsta sa područja alpskih livada. Lekovita je biljka. U narodnoj medicini se koristi protiv nervoze, nesanice i grčeva. U većoj dozi šafran je otrovan. |
Alo shvati da to o čemu ovde pišeš nije domaći šafran. Crocus sativus potiče od divlje biljke Crocus cartwrightianus koja raste na Kritu i na jugu Grčke. Domaćeg šafrana nema u divljini pogotovo ne na našim planinama. Crocus × fritschii nema nikakve veze sa Crocus sativus tako da nije jasno šta ga spominješ. Druga stvar, ti uopšte ne razlikuješ biljku koji raste po vrtovima kao dekorativna vrsta i cveta u proleće od sortnog šafrana koji se gaji radi začina i cveta u jesen. Izmešao si i babe i žabe...
| Vojvoda citat: |
| Ova prica o ovom da kazem hibridnom kultivisanom safranu mi mnogo lici na onu ,,sibirsku aroniju ,, i sibirski limun. Safran je safran ma gde god rastao samo treba traziti tuckove od kojih se pravi taj zacin. Mozda je taj zacin zastupljen u Iranu ali u Srbiji tesko da ce proci kao zacin. Po vama ispada da samo taj koji se sadi u ravnici je dobar i od njega se koriste tuckovi a da divlji ne sluzi nicemu. Tu ste moji drugari forumasi malko vise pogresili . Vise verujem dugogodisnjim biolozima i botanicarima sa kojima svake godine odrzavamo raznorazne manifestacije po planinama nego li vama koji do pre nekoliko godina niste razlikovali trsku od bambusa. Bas tako da kazem.. 1 kg. susenih tuckova za 2 miliona dinara . Strasno . Sta se sve prodaje u ovoj Srbiji. Kod nas se prodaju takve zajebancije i nigde u svetu ..... Samo safran iz Vojvodine je dobar i samo onaj koji raste u Vojvodini sluzi za zacin. Sta reci , Sibirska caga ,iskljucivo sa stabala iz Sibira. Strasno Vreme ce pokazati ko je u pravu a dotle samo napred i neka je sa srecom... |
Samo notorna neznalica može da izjavi "šafran je šafran pa ma gde rastao".
Nemaš ti pojma Vojvodo ni šta je domaći šafran ni kako izgleda i prestani javno da lažeš i da lupaš jer će se neko od tvog lupanja otrovati i završiti u bolnici ili ne daj Bože na groblju.
A niko više od tebe nije nudio aronije ovde po forumu.
| Vojvoda citat: |
| Selo Blendija kod Soko banje. |
Ovo ko slike onih reznica asimine što si kačio na forumu i tvrdio da su od tvog drugara iz Gurgusovca a na kraju ispalo da je slikano u nekom institutu u Americi..
Čisto da se vidi koliki si lažov:
www.alamy.com/stock-ph...26flip%3d0
Poslednji izmenio drveni dana Sub Jun 23, 2018 7:37 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Jun 23, 2018 8:09 pm----
| Vojvoda citat: |
| Ova prica o ovom da kazem hibridnom kultivisanom safranu mi mnogo lici na onu ,,sibirsku aroniju ,, i sibirski limun. Safran je safran ma gde god rastao samo treba traziti tuckove od kojih se pravi taj zacin. Mozda je taj zacin zastupljen u Iranu ali u Srbiji tesko da ce proci kao zacin. Po vama ispada da samo taj koji se sadi u ravnici je dobar i od njega se koriste tuckovi a da divlji ne sluzi nicemu. Tu ste moji drugari forumasi malko vise pogresili . Vise verujem dugogodisnjim biolozima i botanicarima sa kojima svake godine odrzavamo raznorazne manifestacije po planinama nego li vama koji do pre nekoliko godina niste razlikovali trsku od bambusa. Bas tako da kazem.. 1 kg. susenih tuckova za 2 miliona dinara . Strasno . Sta se sve prodaje u ovoj Srbiji. Kod nas se prodaju takve zajebancije i nigde u svetu ..... Samo safran iz Vojvodine je dobar i samo onaj koji raste u Vojvodini sluzi za zacin. Sta reci , Sibirska caga ,iskljucivo sa stabala iz Sibira. Strasno Vreme ce pokazati ko je u pravu a dotle samo napred i neka je sa srecom... |
Safran jeste safran ma gde god je njega moguce uzgajati, bilo to na vecoj nadmorskoj visini ili u ravnici, uzgaja se i u Francuskoj,Austriji, Grckoj, Svajcarskoj(a tamo nema ravnice). Zasto ga najvise Iranci proizvode, pa zbog jeftine radne snage.
Moram ponoviti da divlji safran ne postoji, ili ja za njega nisam jos cuo.
a ova tema sigurno nije ni nalik aroniji, sibirskom limunu,ili paul;ovniji, jer ovde niko ne propagira ili reklamira masovni uzgoj safrana .
Nadam se da cemo resiti ovaj nesporazum ,sve najbolje
Poslato: Ned Jun 24, 2018 6:14 pm----
Resili smo ga druze Edharde . Pozdravljam te i svako dobro .
Drveni, jesam nudio sadnice aronije i uveracao ljude da posade po nekoliko zbunova ali nikako da sade plantaze.
Posto vise ne mam o cemu da raspravljam u vezi safrana ja stavljam tacku da ne ispadne da sam lazov . A lazova i prevaranata ima na pretek .
Mozda sam jedan od njih ili pak pokusavam da budem..
Da ste mi obojica zivi i zdravi pa vidimo se kada dodjem u Novi sad . A idem barem jednom/dva puta mesecno kod brata koji gore zivi i radi..
Pozdrav sa juga
Poslato: Pet Avg 24, 2018 5:58 pm----
Safran jos malo pa posadjen.
Ima dosta njih koji su vec isklijali verovatno ce ove godine ranije poceti cvetanje.
Poslato: Pet Avg 24, 2018 8:00 pm----
Da se pohvalim, Pre 10tak dana sam dobila 100 komada lujovica Safrana (Crocus sativus) sa sve sertifikatom. Vec san ih posadila. Da vidim sta ce dalje da bude.
Poslato: Pon Avg 27, 2018 9:53 am----
| Edharg citat: | ||
Safran jeste safran ma gde god je njega moguce uzgajati, bilo to na vecoj nadmorskoj visini ili u ravnici, uzgaja se i u Francuskoj,Austriji, Grckoj, Svajcarskoj(a tamo nema ravnice). Zasto ga najvise Iranci proizvode, pa zbog jeftine radne snage. Moram ponoviti da divlji safran ne postoji, ili ja za njega nisam jos cuo. a ova tema sigurno nije ni nalik aroniji, sibirskom limunu,ili paul;ovniji, jer ovde niko ne propagira ili reklamira masovni uzgoj safrana . Nadam se da cemo resiti ovaj nesporazum ,sve najbolje |
da si živ i zdrav kosovo je najveći proizvođač šafrana na prostorima bivše juge
Poslato: Pon Avg 27, 2018 9:08 pm----
Edharg: svaka čast, polako ali sigurno širiš "plantažu"! Imam utisak da svake godine vadiš i "rasađuješ" lukovice.... da li ima neki poseban razlog za takav postupak (obično se vade svako treće godine)? Da nije zbog lakšeg održavanja parcele?
Esteraz: ha, ha... Super! Izgleda da će ipak ta razonoda da se pretvori u ozbiljan biznis! Iskreno se nadam da su lukovice bile krupnog kalibra i da ćeš već jesenas da imaš cvetove!
zap666: u pravu si za Kosovo. Nisam potpuno sigurna kad, ali ima sigurno 4 - 5 godina videla sam izveštaje da je USAID finansirao proizvodnju safrana na Kosovu... naime bilo je reč da se podstakne (obnovi) uzgoj safrana koji se na tim prostorima uzgajao još za vreme otomanskog carstva. Tad je pominjano da se na teritoriji Kosova safran gaji na površini od 10 hektara (što nikako nije mala površina, jer na primer na čitavoj teritoriji Francuske površina pod safranom u istom periodu je bila 40 hektara). Ne znam kako je stanje napredovalo do danas i da li se ta površina povećala.... Inače videla sam da se u Belgiji safran sa Kosova prodaje po 15€/g.... i kotira se kao vrlo kvalitetan.
Poslato: Uto Avg 28, 2018 9:42 am----
mali zeleni patuljak: procitao sam podatak da je safran podlozan bolestima koje dolaze tek u trecoj godini, pa na taj nacin verovatno cu izbeci da se to pojavi, a s obzirom da je to jednogodisnja biljka lako moze da se vadi i sadi svake godine, a predpostavljam da se i zemljiste brze oporavi pa je moguce da se na istom mestu posadi za dve godine ponovo.
Najveci proizvodjac je iran, mada ako imas 50000 hektara a prinos 2-3 kg po hektaru onda to bas i nije efikasna proizvodnja(verovatno ima uticaj kvalitet zemljista na prinos), e sad koliki je prinos na Kosovu po hektaru to ne znam, a i nesto je tesko pronaci podatke na internetu, a ako je Turska sa 0.1 hektar pronasla svoje mesto u Wikipediji, zasto se Kosovo nigde ne spominje?
Sva vremena su GMT + 1 sat