Poslato: Pon Mar 28, 2011 10:59 pm----
Ćao drugari,
stare sorte luka, jako ukusne i zdrave - su skoro nestale.
Planski su nestale dobim delom zbog profita jer odgajivači kupuju seme i sade Holandske sorte to su one tvrde za gađati nekoga (recimo onoga ko ih je smislio) osim toga nisu ukusne....
Drugi razlog nestanka jejer je luk stranooplodna biljka - ukrsti se sa lukom iz komšiluka na par kilometara dalje (pčela leti 5 do 10 km), a luk cveta...
Uradio sam kratko istraživanje, prvi problem koji sam imao je bilo kako razlikovati domaće stare sorte luka? Uh. Fotografija tada nije bilo dakle fotki nema. Uspeo sam da nadjem latinske nazive ali to su nazivi grupa, genetski odaljenih, a ne sorti...
Kopajući dalje našao sam je radjen projekat ministarstva gde su pokušali da sakupe stare sorte luka. Oni su tražili sledeće vrste.
Лук бисерац
1. Domaći
Козјак (влашац, ајма, љутика)
2. Danski kozjak (Danska ljutika)
3. Echalote de Jersey **********jako duguljast kao palac
4. Ruski kozjak (Ruska ljutika, Ruski vlašac)
Црни лук
5. Autumn Beauty
6. Autumn Keeper
7. Avanti
8. Bianca di giugno (Srebrnjak junski)
9. Bianca di maggio (Srebrnjak majski)
10. Brazdanski pogačar
11. Hercegovački (Trebinjski)
12. Istarski ljubičasti
13. Istarski žuti
14. Konavljanski (Konavonski)
15. Pompei (Perla, Merveille de Pompei)
16. Prizrenski (Domaći pogačar, Kolačar)
17. Ptujska rdeca cebula (Ptujski crveni luk)
18. Rabski žuti pogačar
19. Stuart
20. Stuttgarter Riesen (Holandski žuti)
21. Turopoljski
22. Vardarac
23. White Lisbon
24. Zittauer gelbe (Citauerski žuti)
Аршлама (каба, водени лук)
25. Bucinska aršlama
26. Gostivarska aršlama
Рокамбол
27. Domaći
Аљма
28. Domaća aljma (Domaći zimski luk)
Празилук
29. Alaska (Blauwgroene Winter)
30. Carentan (Karentan)
31. D'Elbeuf (Elefant, Olifant, Slon)
32. Derrik
33. Starozagorski kamuš (Domaći dugi, Kamuš)
Бели лук
34. Brgudski ozimi
35. Domaći jari
36. Domaći ozimi
37. Novosadski jari
38. Novosadski ozimi
39. Petrinjski ozimi
40. Polacki ozimi
41. Ptujski jari
42. Ptujski jesenji
43. Slavonski ozimi
Цветајући бели лук
44. Rocambol
Влашац (резанац)
45. Welta
Otišao sa korak dalje i našao one koji su na tom projektu radili - i od 300 sakuplejnih uzoraka oko 20 je prošlo testove...ali još ništa nije javno evo vi čujete od mene a ja od učesnika...
Osnovao sam Čuvare semena IZVOR, nalazimo, čuvamo i štitimo stare sorte, povrća i voča, pa i naravno luka.
Ako volite luk - u čast luku vas molim da ako znate neko selo koje ima svoj domaći luk - mi molim vas javite!
Možemo spasiti jednu staru sortu od izumiranja zajedno.
Kad ako ne sad - ko a ako ne ja!
U čast luku
PS Pitajte šta vas zanima - biće još tekstova
Poslato: Pon Mar 28, 2011 11:05 pm----
Evo jedne istorijske fotografije tj nacrta fotoaparat još nije postojao jel, meni je zanimljiva jer imam sličnu sortu luka
Poslato: Pon Mar 28, 2011 11:13 pm----
Ja imam na dan kada ovo pišem:
1. makedonsku aršlamu i belu i crvenu (ogroman vodeni luk, ukusan i ljut, zahteva navodnjavanje)
2. Imam nešto u tipu pogačara iz okoline smedreva. Jako ukusna moja omiljena.
3. Aljmu - koju zovu tamo gde je nabavljena okolina Smederava turska aljma
4.Imam crni divlji kozjak vlašac
Nešto lukova koje još nisam detektovao koje su ...radim na tome
i desetak sorti belog luka od Kosova do Bosne potpuno različitih...
Nudim u razmenu seme luka ili lukovice...male količine. Ne komercijalno.
KNJIGA o odgoju luka se nalazi na www.scribd.com/doc/398...ce-gajenje
Poslato: Pon Mar 28, 2011 11:18 pm----
Knjiga o odgoju luka je na adresi (u prethodnom postu je neka greška pa link ne radi zato evo ponovo)
link na knjugu http://www.scribd.com/doc/39819613/lukovicasto-povrce-gajenje
Poslato: Uto Mar 29, 2011 12:51 am----
Svaka cast, divno je da ima nekog da brine o ocuvanju starih sorti. Moja porodica i ja se trudimo donekle da gajimo domace sorte, mada, kako kazete, nije lako, jer se sve to pomesalo.
Mislim da luk pogacar kog ima u nasem selu nije daleko od svog prapradede pogacara, mozda i vencara paprika, koja je bas onako mirisna i slatka i "mrsava", kakva paprika i treba da bude, i jos ponesto.
Poslato: Uto Mar 29, 2011 2:58 pm----
Pozdrav iz Zagreba.Fascinuirana sam sa popisom sorata luka i češnjaka.Od svih poznam nažalost svega par kom. Ja osobno posjedujem stari Samoborski češnjak(bijeli luk) i stari zagrebački kojeg su uzgajali naši stari. Imam Sjeme ptujskog crvenog luka, Stari španjolski iz 1800 ineke godine datira--AILSA KRAIG, pa imam ljekoviti alium cepa, i 2 vrste ljutikaKako bi se i dali bi željeli da se mijenjamo? ja mogu toga dat malo jer sam tek nabavila i trebam da razmnožim, dali vam išta znači par sjemenkica i češnjiča češnjaka.
Lijepi vam pozdrav!
Poslato: Sre Mar 30, 2011 2:59 am----
| wizardica citat: |
| :bye2 Pozdrav iz Zagreba. Fascinuirana sam sa popisom sorata luka i češnjaka.Od svih poznam nažalost svega par kom. Ja osobno posjedujem stari Samoborski češnjak(bijeli luk) i stari zagrebački kojeg su uzgajali naši stari. Imam Sjeme ptujskog crvenog luka, Stari španjolski iz 1800 ineke godine datira--AILSA KRAIG, pa imam ljekoviti alium cepa, i 2 vrste ljutikaKako bi se i dali bi željeli da se mijenjamo? ja mogu toga dat malo jer sam tek nabavila i trebam da razmnožim, dali vam išta znači par sjemenkica i češnjiča češnjaka. Lijepi vam pozdrav! |
Svaka i jedna semenka mi znači, ali ako znamo da nije mešana ukrštana sa koemrcijalnim...
Možete li vi meni poslati neki vaš kontakt ovde porukom,idealno Skajp ili bar email, pa ćemo da smislimo nešto.
Poslato: Sub Apr 02, 2011 3:11 pm----
Mene zbunjuju ovi nazivi vlašac, vlašik..... Imao sam staru sortu sitnog crnog luka izuzetnog ukusa. Raste u busenu, ne cveta a ramnožava se “čenovima” kao beli luk. Svaki “čen” ima više klica pa od jednog nastane ceo busenčić. Odličan je kada se dinsta uz meso ili u turšiji, naročito sa pečurkama. Kada sam ga nabavio rekli su mi da je to vlašik. Na engleskom Shellot, na latinskom je Allium cepa. Glavice su skoro na površini. Na eng. plitko = shallow pa otuda ime Shellot. www.thaifoodtoworld.co...mdang1.jpg Na preseku se vide “čenovi”
Imao sam i crni vlašac koji cveta pink-ljubičasto, pravi seme i lako se gaji. On ima samo malo zadebljanje a koristi se tako što se šiša. Sada imam samo beli vlašac koji cveta belim cvetovima, ima pljosnate listove a ukus blag između belog i crnog. I on se šiša, moze da se koristi u čorbicama i naravno svež u svim salatama. On se na Eng. zove Chives a na lat. Allium schoenoprasum.
www.hedging.co.uk/acat...9105_l.jpg
Sa Kosometa je nekada stizao crveni pogačasti luk koji je jako sladak kada se jede svež (ima mleko), sočan je i (v)rskav. Verovatno se radi o istoj vrsti koja i danas postoji u Crnoj Gori”.
Izgleda ovako farm4.static.flickr.co...888518.jpg
Da se vratim na crni vlašac. Divlje varijante se često sreću u šumi. Na primer na Adi Ciganliji. Sada sam primetio i nekoliko busenova na spoju sađenih šumica lipe i jasena. Jako teško ga je uočiti jer liči na busenčić trave. Kada se priđe blizu odaje ga okrugla stabljika i naravno blagi miris na luk.
Poslato: Sub Apr 02, 2011 3:16 pm----
Vidim da sam napravio grešku. Crni vlašac je Chives a na lat. Allium schoenoprasum. Beli se zove white chives a na latinskom Allium schoenoprasum ,var album. Po meni crni i beli nisu varijante iste vrste. Razlika je ne samo u boji već i u formi cveta a ovaj beli ima pljosnate listove dok crni ima okrugle i šuplje. ????
Poslato: Sub Apr 02, 2011 9:45 pm----
| Tartar citat: |
| Vidim da sam napravio grešku. Crni vlašac je Chives a na lat. Allium schoenoprasum. Beli se zove white chives a na latinskom Allium schoenoprasum ,var album. Po meni crni i beli nisu varijante iste vrste. Razlika je ne samo u boji već i u formi cveta a ovaj beli ima pljosnate listove dok crni ima okrugle i šuplje. ???? |
| Tartar citat: |
| Vidim da sam napravio grešku. Crni vlašac je Chives a na lat. Allium schoenoprasum. Beli se zove white chives a na latinskom Allium schoenoprasum ,var album. Po meni crni i beli nisu varijante iste vrste. Razlika je ne samo u boji već i u formi cveta a ovaj beli ima pljosnate listove dok crni ima okrugle i šuplje. ???? |
Ćao, nisam napravio grešku, sve napisano je iz naučnih radova
Zbog tebe i ostalih korisnika i biljaka - napomena - kada se govori o klasifikaciji biljaka, vrstama, tražiš (widi na wikipediji pouzdanost izvora) pouzdan izvor podataka.
Ukratko da ti pojasnim, u Srbiji ima samo recimo troje ljudi koji se bave lukom naučno. Moji podaci potiču od njih.
Podaci koje nalaziš na internetu u komercijalnim sajtovima, kulinarskim, i sličnim - jednostavno nisu tačni.
Jedino što na webu je tačno su naučne baze, centri za germplasm i slični...Radio sam detaljno istraživanje i nagledao se svakakvih gluposti po webu...ima grešaka koliko hoćeš u kulinarskim sajtovima, ima grešaka čak i u knjigama poljoprivrednim...
e sad što se tiče narodnog naziva - odlično znaš da je Pera rekao Žiki a Žika Marku da se to kod njega zove...
Nazive koje sam ja naveo kao narodne su nazivi koje je koristilo ministarstvo, na osnovu preporuka koje su dali ranije spomenuti istraživači luka. I to sam proverio u narodu koji luk odlično poznaje i tačno je.
U istočnoj Srbiji - luk čija su pera sitna kao vlasi kose naravno zovu Vlašac (vlas je nit, dlaka).Logično jel.
Vlašac je divlji raste samoniklo, otuda ga zovu kozjak, pasu ga životinje...voli veliku vlagu, raste u travi...Glavica ovoga luka je 3mm samo. Dakle to je mikro luk. I eto ključa da ga prepoznaš.
Luk koji ti imaš je Aljma - aljma liči na mladi luk.
Oba spomenuta luka se razmnožavaju kako si opisao, deobom i otuda je onaj ko ti je rekao napravio zabunu.
Mada takodje oba ova luka, mogu i ne moraju da procvetaju (vidi šta je jarovizacija luka) i tada daju i seme pa se mogu sejati...
Kada spominjemo crni i beli vlašac - spominjemo crne lukove sa glavicom i bele sa čenovima...postoji divlji beli luk raste u kamenjaru.
Dakle oko domaćih i latinskih naziva vidi http://www.scribd.com/doc/42009315/1-Klasifikacije-povrtarskih-biljaka
Poslato: Sub Apr 02, 2011 10:17 pm----
Zanimljivi tekstovi, ali znala sam ja i bez njih šta je lukaC hahahahaha
Šalim se naravno, ponavljam se ali stvarno je lepo što neko još brine o tome
Poslato: Pon Apr 04, 2011 1:26 pm----
| Tartar citat: |
| Vidim da sam napravio grešku. |
U pravu si da se za dlaku kaže vlas isto kao što se kaže vlasi trave što je, po meni bolje poređenje. Bliže mi je da se ovaj (ovi) luk vlasa kao trava...?
Aljma koju sam imao prilike da vidim (i jedem) izgledala je kao lepo razvijen mlad crbni luk sa perima 50-60 cm visine, sa jako izduženom glavicom, više zadebljanjem. Takođe je rasla u busenu gde su spoljne glavice asimetrične, po malo bumerang oblika..
"Vlašik" o kome sam govorio možda vuče poreklo od prideva vlaški (?) a možda je degenerisan početni naziv vlasac. Svejedno, on raste busenasto kao i Aljma. znatno je niži i razgranatiji, glavice se u principu sastoje od "čenova" 1 do max 2 cm. Ređe to je jedna, tada uvek krupnija glavica a obično ima 2-3, retko i 4 "čena" koji su svi u svojoj ljusci a svaki od njih ima više klica i u stanju je da napravi ceo busen. Pod uslovom da opstane. Meni se nekoliko godina uspešno održavao od leta do proleća i onda je nastradao od neke gljivice.
Ponekad se kod običnog crnog luka desi da se glavica sastoji od 2 manje, asimetrične koje bi sa malo mašte mogli da nazovemo čenovima...
Što se tiče sistematike, ona je jako živahna . Opšta pomama je za presistematizacijom biljaka, gljiva, životinja.
Poslato: Pon Apr 04, 2011 2:05 pm----
| Tartar citat: | ||
U pravu si da se za dlaku kaže vlas isto kao što se kaže vlasi trave što je, po meni bolje poređenje. Bliže mi je da se ovaj (ovi) luk vlasa kao trava...? Aljma koju sam imao prilike da vidim (i jedem) izgledala je kao lepo razvijen mlad crbni luk sa perima 50-60 cm visine, sa jako izduženom glavicom, više zadebljanjem. Takođe je rasla u busenu gde su spoljne glavice asimetrične, po malo bumerang oblika.. "Vlašik" o kome sam govorio možda vuče poreklo od prideva vlaški (?) a možda je degenerisan početni naziv vlasac. Svejedno, on raste busenasto kao i Aljma. znatno je niži i razgranatiji, glavice se u principu sastoje od "čenova" 1 do max 2 cm. Ređe to je jedna, tada uvek krupnija glavica a obično ima 2-3, retko i 4 "čena" koji su svi u svojoj ljusci a svaki od njih ima više klica i u stanju je da napravi ceo busen. Pod uslovom da opstane. Meni se nekoliko godina uspešno održavao od leta do proleća i onda je nastradao od neke gljivice. Ponekad se kod običnog crnog luka desi da se glavica sastoji od 2 manje, asimetrične koje bi sa malo mašte mogli da nazovemo čenovima... Što se tiče sistematike, ona je jako živahna . Opšta pomama je za presistematizacijom biljaka, gljiva, životinja. |
Da aljmu si dobro opisao...
Ako je tvoj luk imao čenove - onda je to beli luk, a ako se tako razmnožavao to je Vlašac ali beli!!! Sad kako ga zovu...možda su želeli da naprave razliku od crnog...inače i raste u vlaškom kraju...On jeste dosta krupniji od crnog vlašca i ja ga nisam video, ali znam po pričanju profesorke. Ako je on beli luk i to još divlji - gljivica ga je napala jer ne voli takozvana duboka zemljišta, to znači da ne voli glinu, masna slabo ocedna zemljišta, a voli humusna, peskovita i kamenita...
Baš bedak. Jel znaš nekoga ko ga još ima i mogu li da ga nabavim nekako?
Ovo što spominješ da se glavica kod crnih lukova deli na dve, pa da ali nije to čen, već posebna glavica (deformisana ali bi se ispravila rastom).
Poslato: Pon Apr 04, 2011 2:42 pm----
Vala nek mu je na čast. Ni jedno jelo ne može bez njega, a i salete su ukusnije.
A sad malo ozbiljno. Ovde u okolini Vršca, ranije se kod paora mogao naći "plavi luk", tako su ga zvali, bio je u obimu oko 13-15 cm, duguljastog vretenastog oblika, dužine i 10 cm. Sveto ljubičasto roze boje ispod suve ljuske. Uglavnom se jevo presan i imao je blago slatkast ukus, najviše sam volela da ga jedem sa slaninicom, ništa lepše. Al već godinama ga nema, jesenas sam ga videla kod neke bakice, imala možda 2-3 kile, al kad sam se vratila do tezge da kupim nje već nije bilo, neko bio brži. Ne znam mu pravo ime, ali bih volela da saznam, pa ako uspem i da dođem do kojeg luka, a dalje ćemo lako da razmnožimo.
Inače obožavam i sremuš a u našim šumama po vršačkim planinama ima ga, mada sve ređe, mnogi ga čupaju i na taj način tamane, ne zanima ih što na taj način uništavaju tako korisnu bilju. Volim i ja da ga jedem, al mu pažljivo odsecam lišće i uvek vodim računa da i njemu ostavim bar 2-3 lista da ima šta da hrani lukovicu da bi ga bilo i dogodine. Al eto, nisu svi pažljivi. Inače po našim planinama ima dosta tih nekih divljih lukova. Imala sam negde zapisano tačno kako se koji zovu, moraću da potražim pa da okačim ovde.
Poslato: Pon Apr 04, 2011 3:05 pm----
| pribelasu citat: |
| Vala nek mu je na čast. Ni jedno jelo ne može bez njega, a i salete su ukusnije. A sad malo ozbiljno. Ovde u okolini Vršca, ranije se kod paora mogao naći "plavi luk", tako su ga zvali, bio je u obimu oko 13-15 cm, duguljastog vretenastog oblika, dužine i 10 cm. Sveto ljubičasto roze boje ispod suve ljuske. Uglavnom se jevo presan i imao je blago slatkast ukus, najviše sam volela da ga jedem sa slaninicom, ništa lepše. Al već godinama ga nema, jesenas sam ga videla kod neke bakice, imala možda 2-3 kile, al kad sam se vratila do tezge da kupim nje već nije bilo, neko bio brži. Ne znam mu pravo ime, ali bih volela da saznam, pa ako uspem i da dođem do kojeg luka, a dalje ćemo lako da razmnožimo. Inače obožavam i sremuš a u našim šumama po vršačkim planinama ima ga, mada sve ređe, mnogi ga čupaju i na taj način tamane, ne zanima ih što na taj način uništavaju tako korisnu bilju. Volim i ja da ga jedem, al mu pažljivo odsecam lišće i uvek vodim računa da i njemu ostavim bar 2-3 lista da ima šta da hrani lukovicu da bi ga bilo i dogodine. Al eto, nisu svi pažljivi. Inače po našim planinama ima dosta tih nekih divljih lukova. Imala sam negde zapisano tačno kako se koji zovu, moraću da potražim pa da okačim ovde. |
Zaista me zanima koji je to luk. Makedonci imaju crvenu aršlamu, velika vodena nalik tome, ali manje je vretenasta a više pljosnata, mada zna bude i vretenasta. Ako je to aršlama, ona traži stalno navodnjavanje...Pazite luk je stranooplodna biljka pčela ga opraši na par km...Javite se ako ga nadjete i fotkajte ga pa ću vam reći jel aršlama ili nije...
Za sremuš - kada se ljudima prenosi znanje to treba čini pažljivo. Ako im se pokaže šta se jede - mora se više posvetiti vremenu da se objasni kako i zašto se bere i da ako objašnjavaju drugima trebaju da objasne isto to...na temu čupanja.
Radite pravu stvar što ostavljate listiće sremuša da se brzo oporavi HVALA
Sva vremena su GMT + 1 sat