Poslato: Uto Mar 18, 2008 7:59 pm----
Pozdrav svima! Prvi put se javljam u ovom delu foruma; uglavnom bitisem medju sobnim biljkama.
Nazalost, muka me je naterala da otvorim ovu temu. U pitanju je smrca koju sam pre 6-7 godina donela sa Kopaonika, gde sam je u jesen, kao svega 20ak cm visoku, nasla na sred ski staze. Kao okorelom biljkofriku, bilo mi je greota da je tamo ostavim. Petar (ne pitajte zasto i kako je drvo dobilo to ime, jer ne znam) je odmah zasadjen u saksiju i odonda zivi na velikoj terasi.
Problem je primecen pre par nedelja, mada je veoma moguce da je tu i duze. Naime, izdanci su neobicno mali i sivo-ljubicaste su boje, dok se na mestima razdvajanja grana, zalisci (ili kako god se to zvalo) su takodje sivo-ljubicasti. Takodje su neke grane tamnije. Da ne zamaram skaradnim opisivanjem, ispod prilazem fotografije.
Jedna od stvari koja mi pada na pamet je izlozenost jakom suncu. Terasa je leti sa suncane strane, a jedan period proslog leta su roletne koje stite taj deo terase morale da budu uklonjene.
Eto, to je nasa tuzna prica. Pera jos nije poceo da "radi", a zivo me zanima kako ce i da li ce napredovati.
Svaka pretpostavka sta bi moglo biti mom ljubimcetu, kao i predlozi sta da radim (ili ne) su vise nego dobrodosli. Hvala unapred!
Poslato: Uto Mar 18, 2008 9:29 pm----
Da ja dam svoje viđenje problema a nadam se da će još neko odgovoriti.
Mislim da je 7 godina plafon za smrču u saksiji. Ovde po meni ima dva rešenja:
1. Da pokušaš da je "bonsaiziraš", zna se kako se to radi ali ako nemaš dosta znanja i iskustva bolje da ni ne pokušavaš jer ćeš upropastiti drvo.
2. Da je zasadiš u zemlju na otvoreno da nastavi svoj život onako kako joj najviše odgovara i kako joj je priroda namenila.
Poslato: Pet Mar 21, 2008 1:37 pm----
sve je rečeno,možda još da uzmeš veću saksiju,mada bi presađivanje bilo pravi potez...
Poslato: Sre Apr 16, 2008 3:02 pm----
Pozdrav svima!
Evo i mene posle okrace pauze. Za pocetak, zelim da vam se zahvalim na odogovorima!
Moj, tj. Perin trenutni problem su promene na kori i izdancima. Nemam znanje, zelju niti nameru da ga bonsaiziram; to mi nije bilo ni na kraj pameti kada sam ga uzela, a Boga mi, nije ni sad!
Prosle godine je presadjen u veliku, a kada mu ona postane knap, svoj zivot ce nastaviti u prirodi gde mu i jeste mesto. Takvu sudbinu deli i ostalo drvece koje imam- kesten, gledicija, javor, ginkgo, nesto nalik na kajsiju...uhm..mozda i zaboravih neko. Sva su ona nadjena kako rastu na nemogucim mestima ili su sama nikla na terasi, i sva ce kada porastu, biti zasadjena na otvorenom.U ovom trenutku, s obzirom na problem koji smrca ima, ne bih rizikovala presadjivanje. Pocela je da "radi", ali mi i dalje ne deluje potpuno zdravo.
U svakom slucaju, jos jednom vam zahvaljujem na predlozima i komentarima!
Poslato: Čet Apr 17, 2008 2:27 pm----
možeš da mu dodaš malo đubriva,trebaće mu (Peri),i malo ga sklanjaj od jakog sunca
pozdrav...
Poslato: Uto Apr 26, 2011 9:52 pm----
Da li je sada kasno za sadnju smrče?
Dobijam besplatno sadnice pa me interesuje koliko bi mi trebao za 1ha. Imam zemlju koju ne obradjujem pa mislim da cu je na ovaj način najbolje iskorstiti. Zanim ame još koja je nadmorska visina ispod koje se ne sadi Smrča.Pozdrav...
Poslato: Uto Apr 26, 2011 10:29 pm----
nadmorska visina ne limitira uspeh. Ako raste kod mene u Somboru, onda nemoj da brineš. U principu sadnja je završila krajem marta, ali uz dobru negu četinari se još uvek mogu saditi jer kod njih vegetacija nešto kasni u odnosu na lišćare. Zavisi i kakve su ti sadnice, odnosno koliko su stare i koliko su puta presađivane u rasadniku, da li su u kontejneru i na kom području sadiš, pošto u profilu ne vidim odakle si. ponudi ove informacije pa ču ti konkretizovati pomoć u odluci šta dalje.
Poslato: Sre Apr 27, 2011 9:01 am----
Zavisi i koja vrsta je u pitanju. Kod nas se najčešće nude obična (Picea abies) i bodljiva (Picea pungens). Običnoj smrči nizijski uslovi generalno ne prijaju mada na pojedinim lokacijama dobro uspeva (Miodrag je pomenuo Sombor). Bodljiva smrča nije probirljiva i dobro raste bez obzira na nadmorsku visinu.
Poslato: Sre Apr 27, 2011 1:14 pm----
Saznao sam nekoliko podataka o smrci:
1. Starost se krece od 3-5 godina
2. Vecina je izvadjena iz rasadnika a manji broj se nalazi i u foliji
3. Podrucje na koje se sadi je ok 270 do 300 metara nadmorske visine a nalazi se u Bosni i Hercegovini izmedju Prijedora i Dubice. (od Prijedora je udaljeno oko 20 km prema Hrvatskoj.
4. Zemljiste nije obradjivano dugi niz godina i obraslo je sa paprati (mozda ce vam i ovaj podatak znaciti.)
Moram i naglasiti da se rasad smrce trenutno nalazi u sumi cija je visina preko 1000 metara. Takodje me zanima koja mi kolicina treba za 1 ha i koliko jadan covjek moze posaditi za jedan dan. Ovaj posao bi obavio za sljedeci vikend pa bih trebao isplanirati koliko mi ljudi treba.
Smrcu sadim cisto da zemlja ne propada i bez nekog ekonomskog profita tako da mi nije vazno koliko ce brzo rasti.
Mislim da je obicna smrca ali mogu provjeriti i taj podatak.
Je li problem da se ukratko opise kako se sadi smrca?
Poslato: Sre Apr 27, 2011 11:00 pm----
Svaka čest Drveni. Prava je retkost u Vojvodini videti lep primerak obične smrče. Ili je kržljava ili kriva, ili uzana a visoka ilil ili... na propusnijem terenu je više razgranata i ima tamniju boju, a pungensica podnosi gotovo sve uslove.
Maršale reci mi da li hoćeš da sadiš na konačen sklop, odnosno onoliko gusto koliko je optimalno u prirodi , ili gušće zbog rizika prijema. I na kraju sa koliko komada raspolažeš.
Poslato: Sre Apr 27, 2011 11:19 pm----
Nemam iskustva ali mislim da se sade na dva metra razmaka. To znaci da bi mi trebalo negdje oko dvije i po hiljade kom. za hektar. Ne znam bas da li bih mogao toliko da dobijem ali mogu nesto manje. Zanima me da li da se sada upustam u tu avanturu posto bih morao sve na brzinu da organizujem ili da cekam jesen. Ako mozes da mi kazes koliko jedan covjek sadnica moze zasijati za dan?
Poslato: Čet Apr 28, 2011 5:53 am----
ako je izorano duplo više nego ako je livada i to ovim slijedom (znam iz isukstva):
1. dan 100 sadnica (sretan si)
2. dan 60 sadnica - sve te boli
3. dan 40 sadnica (nemaš komentara)
4. dan 60 sadnica ali kod svake psuješ
5. dan ostaješ kod kuće i psuješ. Ne možeš jesti, piti ni pušiti. Uzimaš mobiltel i zoveš obližnju tvrtku da ti posadi preostalih 800 sadnica...
Poslato: Čet Apr 28, 2011 9:00 am----
| trebor citat: |
| ako je izorano duplo više nego ako je livada i to ovim slijedom (znam iz isukstva): 1. dan 100 sadnica (sretan si) 2. dan 60 sadnica - sve te boli 3. dan 40 sadnica (nemaš komentara) 4. dan 60 sadnica ali kod svake psuješ 5. dan ostaješ kod kuće i psuješ. Ne možeš jesti, piti ni pušiti. Uzimaš mobiltel i zoveš obližnju tvrtku da ti posadi preostalih 800 sadnica... |
DOBAR STARI DR.TREBOR I DOBRI STARI SMISAO ZA HUMOR
Poslato: Čet Apr 28, 2011 6:18 pm----
Moji radnici sade malo više nego što Trebor tvrdi, ali to je sadnja u rasadniku.
Ako bi sadio u unapred iskopane jame ,onda ja sam posadim 300 komada. Kad ti kažem 300 onda mislim na kontejnerske sadnice. Ali burazeru 1 maj je tu i sušno je proleće i kad se dobro presaberem pokušaću da te nagovorim da to ostaviš za oktobar mesec.
Poslato: Čet Apr 28, 2011 7:02 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Svaka čest Drveni. Prava je retkost u Vojvodini videti lep primerak obične smrče. Ili je kržljava ili kriva, ili uzana a visoka ilil ili.... |
Na pojedinim lokacijama odlično uspeva. Pre par godina sam bio na oblali Dunava (neko vikend naselje kod Bačkog Brega) i tamo sam video dosta reprezentativnih primeraka obične smrče. I to sve stara, velika stabla. Izgleda da je relativna vlažnost vazduha jako bitna za ovu vrstu.
Poslato: Čet Apr 28, 2011 9:42 pm----
Drveni, čini mi se da si bio Bačkom Monoštoru
Poslato: Čet Apr 28, 2011 10:13 pm----
Normativ sadnje smrče je uobičajeno 2500 sadnica po hektaru.
Više sadnica po ha traži u periodu od 5-15 godina vid rada koji se zove "čišćenje u kulturama", kojim se vrši negativna selekcija (negativna selekcija nije ostavljanje loših stabala, već uklanjanje loših stabala, za razliku od pozitivne selekcje kada se odabiraju dobre individue, a uklanjaju se najbliži konkurenti koji su takođe dobre individue).
Manje sadnica po ha daje manju produktivnost površine.
Ova norma je uopštena i koristi se kao podrazumevana u JP Srbijašume, izvesnim analizama bi mogla da se ustanovi preciznija brojka za neku površinu, ali analize povećavaju troškove, a smrča se gaji radi materijalne dobiti (na kraju krajeva).
Nekada se (ne tako davno) kod nas primenjivao normativ od 8000 sadnica po ha, nisu sprovedene adekvatne mere nege, i takve kulture su zaostale u porastu sa i dalje velikim troškovima nege.
Što se tiče normativa rada, u teškim uslovima (kamenit, nagnut teren sa malo zemljišta ili zemljište proraslo žilama drveća i korovom (kupinom, bujadima i sli) norma je 60 sadnica sa kopanjem i sađenjem (jamice 35x35cm).
U najlakšim uslovima (slabo zarastao teren ravan do blago nagnut, zemljište rahlo i duboko) norma je 120 sadnica sa kopanjem i sađenjem (jamice 35x35cm).
Norme obuhvataju i donošenje sadnica sa distance do 50m.
Zbog kasnijeg održavanja zasada važno je sadnice saditi u redove (npr - bujad izraste, i sneg je povalja po sadnicama - na proleće nemate pojma gde je sadnica osim ako su sađene u pravilne redove).
Moje lično iskustvo (u poslednjih 6 godina sam vodio pošumljavanje i ostale prateće radove na oko 200ha - sve smrča) je da su mlađe i manje sadnice bolje za rad. Najbolje su mi se pokazale kontejnerske sadnice 2+0.
Obratio bih ti još pažnju na manipulaciju sadnicama - svako ostavljanje korena da se rasuši (makar i na kratko) dovodi do drastično lošijih rezultata prijema sadnica.
Što se tiče vremena sadnje - nije kasno dok god smrča ne potera.
I opet jedno moje iskustvo - smrča ima nešto bolji prijem ako se pošumljava krajem avgusta (ali, ovde ima jedno ali, ako septembar bude bez padavina, onda "ode mast u propast").
I sad jedno knjiško iskustvo - čitao sam u nekoj stranoj literaturi da dodavanje malih količina đubriva sa produženim dejstvom ima izuzetno dobre efekte na kasniji razvoj kulture smrče.
Poslato: Čet Apr 28, 2011 10:22 pm----
Ovom komentaru nema šta da se doda.
Poslato: Pet Apr 29, 2011 7:59 am----
Ako ko razume šta sam napisao, pošto sam pisao u brzini
Poslato: Pet Apr 29, 2011 10:21 am----
| MIODRAG22 citat: |
| Ovom komentaru nema šta da se doda. |
: majstor je Majstor ... 
Poslato: Pet Apr 29, 2011 11:52 am----
Hvala svima na odgovorima, mislim da ce ovaj posao sacekati jesen. Ipak ovdje treba malo bolja organizacija a za sada nemam toliko vremena. Veliki pozdrav...
Poslato: Sub Apr 30, 2011 8:00 am----
Ok, i do sada ste mi puno pomogli a nadam se da se cujemo uskoro!
Poslato: Pon Jun 27, 2011 5:51 pm----
Imam u dvorištu tri jele stare 20ak godina, jedna od njih pocela je da se suši od dna ka vrhu, jako brzo i sve više. Postoji li neki način prehrane ili zastite i koji je razlog sušenja
evo okacicu sliku pa pogledajte
imageshack.us/photo/my...061111.jpg
Poslato: Pon Jun 27, 2011 6:26 pm----
Kakav je to šaht pored smrče?
Poslato: Pon Jun 27, 2011 6:37 pm----
to je vodomer, nema vode u njemu, ne vidim zasto bi joj to zasmetalo tek posle 20godina, inace u poslednjih 4godine 2 puta je kopano pored tog vodomera da se provuku nove cevi za vodu i ptt kabal... prilicno povrsinski kop ne dublje od pola metra
Poslato: Uto Jul 05, 2011 9:31 pm----
znaci niko nema nikakav savet??
Poslato: Ned Jan 15, 2012 5:12 pm----
Vidim da pominjete djubrejne, prehranjivanje i sl. Zanima ne kakva su vasa iskustva sa tim. Podsumio sam prosle godine na 2hektara smrcu na Goliji , dvogodisnja sadnica, pa planiram da izvedem nesto slicno, mozda cak i u kombinaciji sa fosforom i kalijumom. Kakva djubriva predlazete i na koji nacin. pozz
Poslato: Sub Apr 21, 2012 10:39 pm----
Naletio danas na jednu skroz neobixnu, podsjetila me pomalo na ovom forumu omiljeni zmijo bor.
Dakle smreka s osobinom da dobar dio grana koje rastu iz debla nemaju bocne grane, a ako i imaju to je jedna dvije..... malo sma pogledoa grane i zbilja, umjesto uobicajne 3 pupoljka one imaju smao jedan. Vise cete shvatit iz slikica :
imageshack.us/gal.php?...enGmd3W06g
Poslato: Sub Apr 21, 2012 10:40 pm----
Poslato: Sub Apr 21, 2012 10:51 pm----
Stvarno je neuobicajena. Nisam takvu video.
Poslato: Sre Jan 02, 2013 9:19 pm----
Zanima me da li neko ima iskustva u orezivanju to jest oblikovanju smrče. Video sam da se skraćivanjem, rezanjem grana postiže veća kompaktnost.
Poslato: Sre Jan 02, 2013 11:37 pm----
Na Zlatiboru sam video živu ogradu od smrče i to dobre gustine, mnogo je bolja nego što sam očekivao.
U apatinu sam video redovno šišane Pančićeve omorike i moram priznati da sam oduševljen koliko dobro podnosi šišanje, iz daljine potseća na tuju kolumnu.
Znači može orezivanje, ali ja nisam probao, pa nebih da ti lažem u koje doba godine se to radi i koliko mase sme da se skine. Računaj da će biti smole u izobilju.
Poslato: Čet Jan 03, 2013 10:53 am----
Ja moju smrcu orezujem u martu,jer sam je gusto zasadio sa ostalim cetinarima,ispalo je da je puno kompaktnija,obicno orezem vrhove grana do 20 cm,i nista joj ne smeta-znaci u martu
Poslato: Čet Jan 03, 2013 6:21 pm----
Hvala vam obojici na odgovorima. I ja sam našao na nekom stranom forumu da je najbolje vreme kasna zima ili rano proleće što je upravo vreme kako je i rečeno - mart je idealan. Ja ću probati da je orežem koliko mogu u donjem delu kako bi bila gušća i da podstaknem bočno grananje a skratim izdužene grane. Na žalost propustio sam da je orezujem kad je bila manja - sad je otišla u visinu skoro 10 metara i voleo bih kad bih mogao da je orežem kupasto ali za to bi mi bila potrebna vatrogasna dizalica a ona tu ne može da priđe... Mislim da je važno prepoznati grane koje mogu da daju pupoljke iz kojih će izbiti bočne grančice...
Ideju sam inače kad sam video kako je čovek orezivanjem smrče dobio oblik koji po kompaktnosti više podseća na piceu conicu nego na smrču. Ali njegovu smrču drži pod kontrolom i visinski je pristupačna za orezivanje...
Poslato: Čet Jan 17, 2013 10:32 am----
Pocela mi se susito smrca stara 40-tak godina,od proslog leta,sad da li je od prosle jake zime,i starosti, ili od mnogo parazita koji je napadaju u prolece pa se suvise nasele gljivice cadjavice ko to zna, mene interesuje da li je 40-tak godina plafon za smrcu za nase Vojvodjanske uslove zemljiste (crnica) i klimu.
Poslato: Čet Jan 17, 2013 10:35 am----
Najpre ce biti zbog klime.
Poslato: Ned Mar 31, 2013 11:31 pm----
Pre par dana smo orezali smrču. Izgleda odlično, ja sam prezadovoljan. Čovek koji je orezao je pravi profesionalac. Dovoljne su bile makaze na štapu i velike merdevine... Sada će, kaže on, krenuti bočno grananje i popuniće praznine.
Nismo skratili vrh iako mi je on preporučio, da bi smo je zaustavili u rastu i ostavili oblik kakav ima. Meni je bilo žao...
Neka raste ...
Poslato: Ned Maj 03, 2015 2:29 pm----
Zašto moje smrče plaču? Imaju oko 40 god i sad je počelo obilno da kaplje sa grana- kao da kiša pada ispod njih, isto je sa komšijskim drvećem, to nisam ranije primećivala pa sam se uplašila za njih... U panici molim za brz odgovor! Hvala
Poslato: Ned Maj 03, 2015 5:24 pm----
Proveri grane ako na njima ima mehurova u njihovim pregibima / pazusima - gde se račvaju / i kada se stisnu ti mehurovi iz njih sada izlazi tečnost poput medljike onda je razlog smrčin štitaš.
Ovde je tema
www.svetbiljaka.com/Fo...art=0.html
Moja stara smrča je napadnuta, ja je prošle godine nisam prskao ali ove godine je katastrofalan broj. Ima milion pčela koje od njih sisaju tu tečnost.
Poslato: Sre Apr 06, 2016 9:17 am----
Da ne otvaram novu temu pokazacu vam nesto a radi se o stablu Picea abies Smrca .
Znamo da se od skora pojavio potkornjak na stablima crnog i belog bora i da samo napada borove ali nesto slicno sam primetio na stablu smrce.
Obavestio sam nadlezne u Srbija sume u Nisu pa sta bude. Ovo je potkornjak na stablu smrce sto do sada nije primeceno u Srbiji. To znam iz pouzdanih razloga .
A kako toga nije bilo ranije . Od 99. godine pa na ovamo javljaju se mnoge bolestine na vocu i povrcu i mi se ,,cudimo,, a ocemo saradnju sa svima koji su nam naneli neopisivo zlo.
Pozdrav.
Poslato: Sre Apr 06, 2016 9:17 am----
Evo jos dve slike
Poslato: Sre Apr 06, 2016 9:36 am----
Svake godine se po Srbiji masovno postavljaju feromonske klopke zbog te napasti. Verovatno je i to neka introdukovana štetočina.
Poslato: Sre Apr 06, 2016 1:59 pm----
Znam da postavljaju sumari u borovim sumama ali da se javi kod smrce to nisam cuo. Mada ,sve je moguce . Bilo na tv. da negde u nekom od parkova kod Valjeva citavi kompleksi stradali od te napasti.
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 27, 2016 4:06 pm----
| Vojvoda citat: |
| Znam da postavljaju sumari u borovim sumama ali da se javi kod smrce to nisam cuo. Mada ,sve je moguce . Bilo na tv. da negde u nekom od parkova kod Valjeva citavi kompleksi stradali od te napasti. Pozdrav |
Živa istina, Vojvodo! Mogu da posvedočim za stanje u Mionici, kod Valjeva.
U samom centru je stradalo dosta stabala u parku, porti, dvorištu obdaništa, privatnim dvorištima... Više je stradao crni bor, beli se još bori. Na smrčama nisam videla ništa, hvala Bogu.
Tužno je bilo videti predivna stabla, stara preko pola veka, a suva! Neka su uklonjena. Na njihovo mesto nije ništa posađeno. Neka nisu uklonjena, nažalost!
Pozdrav!
Poslato: Ned Okt 30, 2016 5:57 pm----
Zdravo
Pogledajte kako izgleda suma Picea abies - Smrca koja ima tacno 50 godina . Kada sam bio mali i iso za raspust kod babe na selo one su bile oko 2 metra . Najveca stabla smrce na planini Cemernik . Tacna lokacija za one koji su sa juga a ima ih na forumu je brdo jaric sa svojih 1374 metra . Svuda okolo se svake godine sade citave livade i proplanci tako da skoro nema vise nekadasnjih livada i proplanaka ..
Pozdrav.
Poslato: Ned Okt 30, 2016 5:59 pm----
Mlada stabla smrce do pet godina .
Poslato: Pon Okt 02, 2017 6:10 pm----
ispred moj zgrade kod kontejnera onih podzemnih posadili smrcu
Poslato: Pet Okt 13, 2017 6:30 pm----
Jel Pera sad dobro?
Poslato: Ned Apr 29, 2018 12:24 pm----
Ne mogu da nadjem temu o sadnicama koje se sade i gaje kao bonsai pa evo ovde cu postaviti. Ovako bi trebalo da izgledaju sadnice smrce koje se sade radi bonsai kulture.
Pozdrav
Poslato: Ned Apr 29, 2018 8:15 pm----
Koliko se ja razumem u bonsai, ova sadnica nema nikakvih predispozicija da bude dobar bonsai.
Poslato: Pon Apr 30, 2018 8:09 pm----
To si u pravu ali ovu sam sliku postavio jer me neko , da ne imnujem pitao kako otprilike treba da izgleda pred bonsai faza za gajenje smrce . I meni je cudno ali eto da mu pomognem.
Pozdrav
Poslato: Uto Maj 01, 2018 10:16 pm----
Pa nisi mu pomogao nikako jer tako ne treba da izgleda sadnica od koje se pravi bonsai. Samo si mu odmogao.
Poslato: Sre Maj 02, 2018 5:43 pm----
Kasno sam ukapirao a slike nisam mogao da obrisem. Pozdrav
Poslato: Sub Jun 27, 2020 5:49 pm----
A ovo je cvet smrce
Poslato: Pet Okt 02, 2020 2:42 pm----
Pozdrav svima,
Nedavno sam kupio kuću sa lepim dvorištem. Jedna od stvari što mi se svidelo je i to što u dvorištu imam jednu veliku jelku (40-50 godina). U međuvremenu već par ljudi su mi rekli da je to potencijalno velika opasnost, ukoliko se ona sruši na moju ili komšijsku kuću, pošto "Jelke imaju plitak koren".
Iako ne primećujem da se krivi ni na koju stranu, ipak me interesuje mišljenje profesionalaca - da li jelka može biti prevelika i da vremenom postaje sve veći rizik od padanja (usled olujnih vetrova, snega, ili ko zna čega). Inače, živim u Subotici, blizu centra grada (ako to išta utiče na procenu).
Ako zaista postoji veći rizik, šta mogu da uradim da to smanjim (osim da isečem drvo, što bih voleo da izbegnem ukoliko je moguće)?
Hvala u napred na savetima.
Poslato: Pet Okt 02, 2020 2:44 pm----
Ovo su slike jelke u pitanju
Poslato: Sub Okt 03, 2020 8:45 am----
Ima jela i dubinski korijen,inače bi davno pala.Budući da postoji i mogućnost da ne padne na kuću,ja je ne bih rušio.Možda prikratiti bočne grane,da se smanji površina na koju udara vjetar?A možda je baš ta širina drži?Ako po Subotici ima većih i starijih jela,ja je nebih rušio.
Poslato: Uto Okt 06, 2020 12:05 pm----
Ipak sam ustanovio da je ovo verovatnije smrča (proverite i vi na osnovu slika).
Što se tiče skraćivanja drveta, o tome sam dosta razmišljao. Otvoren sam i za tu varijantu da se čak skrati drvo (možda na pola od cele visine). Znam da ne bi bilo toliko lepo, ali ako će to učvrstiti drvo, onda je ok. Problem je što sam čuo da to može da ubije drvo ili u najmanju ruku da ga dosta ošteti.
Možda ću se i odlučiti na to da ravnomerno skratim grane (a možda poneke i da skroz uklonim, recimo svaku drugu ili treću).
Ima li još nekih saveta kako da smanjim masu koju vetar može da pomera prilikom jakog nevremena a da se ne uništi drvo?
Poslato: Uto Okt 06, 2020 2:13 pm----
Slazem se sa Puljkom. Ako ima slicnih po okolini, ne moras je seci ni skracivati.
Ako bi je skracivao, mislim da je pogodan momenat pred kraj novembra. Naravno, moze i kasnije, al je onda hladno za rad. Dok su sokovi biljke u korenu, mozes skracivati. (februar)
Ako bih je ja skracivao, uradio bih fazno, u dve godine.
Prvo po sirini, i samo malo po visini, a druge godine po visini a sirinu doterati da smreka ima prirodniji habitus.
Inace, smreke se mogu svake godine sisati, iako je to malo poznato.
Moj komsija na ZLatiboru ima ogradu od smreka skoro 50 godina staru. Drzi je na 2 metra visine i metar sirine, i tek je zadnjih godina dosla do svog kraja: ako je krese na istu velicinu, celavi. Znaci, morao bi da je pusti da raste u visinu i sirinu.
Na jednom cosku je jedna od smreka izbegla 1-2 godine sisanje i postala teska za odrzavanje. Komsija ju je onda pustio da raste - rasla je po 1,2 metara godisnje (imala je koren 35 godina star) i za desetak godina dosegla 15tak metara...
Poslato: Sub Jan 09, 2021 2:23 pm----
| Vojvoda citat: |
| Kasno sam ukapirao a slike nisam mogao da obrisem. Pozdrav |
Vojvodo, da li se mogu orezivati smrce u rano prolece u Mart pre nego sto pocnu da nicu mladi izdanci ?
Poslato: Sub Jan 09, 2021 5:31 pm----
Evo ja umesto Vojvode. Mogu, naravno.
Poslato: Sub Jan 09, 2021 7:26 pm----
| skoteinos citat: |
| Evo ja umesto Vojvode. Mogu, naravno. |
Da li ce posle na istom mestu u junu mesecu nici mladi izdanci?
Takodje me interesuje orezivanje borova, da li se mogu orezivati vrhovi grana pre nicanja svecica, i ako mogu da li ce iste godine zapupoljiti novi izdanci?
Poslato: Sub Jan 09, 2021 11:32 pm----
Mogu se orezivati ali mogu i da se osuse. Nigde nisam video da se borovi i smrce orezuju . To su sumski cetinari i bas nisu za orezivanje . Probaj
Poslato: Ned Jan 10, 2021 1:08 am----
| Vojvoda citat: |
| Mogu se orezivati ali mogu i da se osuse. Nigde nisam video da se borovi i smrce orezuju . To su sumski cetinari i bas nisu za orezivanje . Probaj |
Gledao sam na youtubu da se smrce orezuju ako se zeli gustina ali samo malo vrhovi grana nista vise od toga. Gledao sam i borovima da se zakidaju one svecice kad niknu, to se zove pinciranje. Mene zanima kod borova da li se i sama grančica tj njen vrh sme skratiti jer sam cuo da kod borova ne rastu sekundarne grane pa da nesto ne pokvarim
Poslato: Ned Jan 10, 2021 5:49 am----
(off-topik) .- šetam sinoć gradom i vidim da njih trojica tuku jednog,... i meslimsee,.. dal' da se umešam,..
i umešam see,..
(ii, šta je bilo ?) ..
- Eeej, tako smo nas četvorica istukli tog jednog ...
Pa oko čega vi ovde divanite ? i raspravljatee...,.. Pejićevi Salaši (kod Novog Sada) - rasadnik "Zelena sfera"
- Srebrne smrče - lepe - prelepe,.. guste k'o četka,.. zaljubismo se na prvi pogled...
Letos hteli poručiti..
- Ćao, nema višee - ,.. rasprodato,..
(naravno, orezivane - nekoliko puta...)
~~~~~~~~~~~~~~ Vinko Svalina -
- car ,.. ( to je onaj drugar što je 14 godina 'pekao zanat' u Holandiji,.. u njihovim rasadnicima )
Poslato: Ned Jan 10, 2021 8:22 am----
,.. da uozbiljimo se malo,..
A, koje se to biljke ne mogu (ne smeju) pincirati ? (skraćivati vrhovi izbojaka) ? (pitam,.. ne-znamm,.. "Hilandarski Bor", ili bosiljak - sa Hilandara ?)..
Paa, (od kad je sveta i veka), orezivanjem vrhova, biljka se inicira (natera) da raste lateralnim (sekundarnim) izbojima ( može i plavim svetlom...) .
"može da se osuši.." 
('ajde ? ')Kol'ko se ja doznajem u "tu medEcinu", biljke nisu suicidne,..
Pravila orezivanja (kod svih biljaka) su: Do 1/3 se sme odstraniti u nepovoljnim uslovima za vegetaciju,.. a kada su povoljni i 2/3 !
Ali ovde treba biljka da bude lepa , gusta, 'bogata' (što pree,.. a to znači
- samo vrhovi - da ostane što više, ali da se usmeri razvoj na "sekundarne" grane. .. što bi čekali da izraste sve ponovo ??)
| Vitomiricanin citat: |
Vojvodo, da li se mogu orezivati smrce u rano prolece u Mart pre nego sto pocnu da nicu mladi izdanci ? |
Aa, too što Vojvoda to još nije video (gledao),..
pa mlad je jošš i zelen,... ima kadee..
Poslato: Ned Jan 10, 2021 12:30 pm----
Nabuko, koliko je tacnk da kod borova orezivanjem ne rastu sekundarne grane ?
Poslato: Ned Jan 10, 2021 3:06 pm----
(ne pišem Ono što nisam siguran) Pitao sam Vinka odgovor:
- " uvek rastu. nemožeš to sprečiti,... samo kod crnog bora mnogo manje, ali redovnim orezivanjem lako se održava u željenoj formi "
Poslato: Ned Jan 10, 2021 7:10 pm----
Mene bas crni bor i interesuje
Imam jedan mladi od 50cm pa sam razmisljao da mu malo uredim grane ali ko sto ti i ti sam rece da mu orezivanjem retko rastu grane mozda bolje da ga ne diram.
Poslato: Sre Jan 13, 2021 10:27 am----
Pa pre svega zavisi za sta je taj bor namenjen za neki bonsai ili za rezanu gradju?
Evo tedo da pitam Ciru iz lebane kad Cira umreo.Kod zabruku, kuku sve mozzzz i gospa sinjska, tzv alkara, alka ra, al kara hm.
Poslato: Sre Jan 13, 2021 8:52 pm----
Gde se seti za Ciru iz Lebane . Ps..ako se bor svake godine orezuje onda ne raste u visinu nego se samo siri i deblja pa za 50 do 150 godina ima daske ko pleve , zar ne . Jel tako.
Poslato: Pet Jan 22, 2021 11:45 am----
Smrca stara preko 30 godina . Sve je ovo vojvoda sadio a sada pripalo drugima . Ako , sta me briga .Nece da vaskrsnu i da se obogate .
Poslato: Pet Jan 22, 2021 11:50 am----
Pogledajte kako izgleda selo na preko 1300 mnv. tamo gde sam rodjen. Tamo gde mi ostase snovi . Kakav Zlatibor i Divcibare . Lepota bozja ali sve redje i redje odlazim.Slikano tokom leta sa visine . Ne da ima divljih borovnica i vrganja nego mislim da nema nigde u Srbiji u toj kolicini. U pozadini vrh moga Cemernika . Iza je Vlasinsko jezero.
Poslato: Pet Jan 22, 2021 2:37 pm----
Cetinari su lepota
Poslato: Ned Okt 31, 2021 9:57 am----
Imam 55 godina a ove smrce pamtim jos kao dete . Tolike su bile i tad i sad. Mirno rastu a da li su samonikle ili ih je neko sadio to je tajna .
Poslato: Ned Sep 04, 2022 7:36 pm----
Proslo je 34 godine od sadnje . Ovo je prva godina da ima sisarke . Sadio sam je kada sam se vratio iz JNA.
Sva vremena su GMT + 1 sat