Poslato: Ned Jul 10, 2011 10:47 am----
da li je moguce margotirati neke vrste tokom jula i avgusta, i ako moze koje vrste bi to podnele? kasnim kao i ovo leto
, pa ako moze jos uvek nesto da se urad, da probam. citala sam da se "kasne" margote mogu zastititi tokom zime, pa ih naredne jeseni odvojiti od maticne biljke. moze li to u nasoj klimatskoj zoni?
Poslato: Ned Jul 10, 2011 5:04 pm----
Ćao Nado, probati ću ja da ti dam odgovor. Lično nikada nisam probao da radim margotu u letnje vreme, ali ukoliko imaš zimzelenog lišćara ili neku mediteransku biljku, mislim da bez problema možeš da probaš. Budi obazriva i obilazi je često, jer je siguran da ćeš morati 2-3 puta da je zalivaš, obzirom na letnje vrućine. Kleke i druge četinare bi takođe mogla sada da margotiraš, jer ćeš u svakom slučaju, morati da “radiš” na njima godinu dana naimanje, a dve sigurno. Dugačak period, ali….Noružaj se strpljenjem i kreni u probu, pa ćeš nam potom poslati rezultate. Primercima, koje ne odvojimo i koji trebaju da prezime, obavezno treba zaštititi margotirani deo, starim krpama, novinama,…Ukolko postoji mogućnost takvu biljku bi trebalo smestiti u mlaki staklenik ili verandu i sačekati proleće. Na proleće “bombonicu ” bi trebalo otvoriti, prekontrolisati šta se je unutra desilo, zaseći koru ili kalus još malo, naneti još hormonskog praha i izneti je na sunce.
Toliko za sada. Puno pozdrava !!
Ps. Spremiti ću malo fotki i teksta, a što ću poslati malo kasnije, u vezi margotiranja, pa možda bude interesantno za one malo radoznalije bonsai kolege,.
Biti će malo duže pisamce, ali od viška glava nikoga sigurno neće zaboleti.
Poslato: Pon Jul 11, 2011 1:29 pm----
obzirom da sam mislila na margotiranje u sumi obilazenje ce biti problematicno.
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:50 am----
Kao što i obećah, materijal je spreman, pa da krenemo !!
Margota ili Takatori (Japananski naziv) je perefektan način za dobivanje lepog, zrelog primerka, sa zavidnom debljinom debla za vrlo kratko vreme.
Margotom se može spasiti izgled bonsaija, koji je recimo izgubio donje grane pa je postao previsok i treba ja “skratiti”. U prirodi može pronaći grana na drvetu, a koja već ima lepo formirane grane, lep tachigari, …pa se i na takvima može odraditi margota.
Vrlo često se desi da je samo vrh na nekom primerku vredan pažnje i da se od istog vrlo lako može dobiti mini bonsai u shoin ili mame kategoriji.
Grane za žrtvovanje su, a ako vam se ne žuri sa odsecanem istih, vrlo dobra prilika za margotranje. Takve je šteta neiskoristiti i od njih dobiti materijal za vežbanje ili novi bonsai.Ukoliko pronađete u prirodi interesantan primerak, a kojeg je nemoguće izvući, jer je recimo između stena, margotiranje je rešenje i za taj slučaj.
Vrlo je moguće da vaš bonsai preraste svoju kategoriju, da ga je teško rekonstruisati, a od njega je moguće dobiti dva primerka…, pa zašto ga ne bi i njega margotirali.
Bonsaiji u stlu “Ishizuke” su vrlo česti primerci koji se moraju margotirati, a obzirom da im je pozicija na steni kratkog veka.
Bonsai, i pored sve naše dobre volje, upražnjavanja raznih tehnika, usporavanja rasta ,… ipak preraste stenu, pa njih dvoje više ne budu u proporciji, a što je opet još jedan razlog za margotiranje.
To bi bili samo neki od problema koji se mogu margotiranjem rešiti.
Postoje vrste koje odlično odgovaraju na margotu, pa ih možete odvojiti od majke već posle 45-60 dana (smokva, kriptomerija, šipak, fikusi…) , oni koji su malo “tvrdoglaviji”
( legustermia, bukva,azalea…) i oni koje treba čekati čak i do dve godine (borovi ).
U slučaju margotiranja bora, vrlo je važno zaštititi margotirani deo od zaleđivanja zimi, tako što ćete taj deo obmotati krpama ili drvce uneti u mlaki staklenik.
Margota ne oslabljuje bonsai tako da se može raditi uvek kada se za to stvori prilika i to ne samo jednu, nego i po nekoliko grana odjednom, na istom drvcetu, Sl.1 .), ili čak više margota na jednoj istoj grani, Sl.2.),(označeno žutom elipsom).
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:52 am----
Idealan period kada se kreće sa margotama je početak Maja meseca.
Onda su listovi već otprilike zreli, proces fotosinteze je uravnotežen, temperatura vazduha je
optimalna, a sunčanih dana biva sve više. Mada ima vrsti ( bukva, hrast, pirakanta… i stariji primerci bonsaija ) kod kojih se bolji rezultati dobivaju ukoliko se margotiraju u Januaru mesecu. Bolji i brži rezultat se dobija kod mlađih primeraka, dok je kod starijih to malo teže, ustvari što je kora starija, koren će kasnije krenuti. Sačekajte primerke koji donose cvet, pa odradite margotu onda kada uklonite ostatke cveta.
Nakon par meseci, ustvari kada se primeti, korenom lepo popunjena “bombonica”, biljka se odvaja. Ako se dogodi da su blizu Augustovske vrućine, pa ako možda imate u planu i godišnji odmor, bolje sačekajte, pa odvojite margotu u Septembru mesecu. Na taj način ćete
ići na sigurno, jer za mladu biljka August mesec može biti poguban.
Imajte na umu da iako sve regularno odradite nije lako dobit pozitivan rezultat, ali to je jedno od iskustava koje svako od vas mora sam da stekne.
Postoji nekoliko načina margotiranja :
A .) Uklanjanjem prstena kore, jednakog debljini debla, sa floemom (linfni kanali) i xsilemom (izolator između linfnih kanala), oko dela gde želite da krene koren, a taj način se koristi pri margotiranju svih vrsti lišćara, Sl.3.).Kako?
Kora se zaseče pažljivo sa gornje i donje strane planiranog prstena, Sl.3.a.) i zatim se postepeno ukrug uklanja, Sl.3.b.).
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:54 am----
Potom treba grebati oštricom noža po golom delu, gore – dole, svuda ukrug, Sl.3.c.).Na taj način se uklanja svaka nit floeme, koja je spajala donji sa gornjim delom prstena.
Mnogo je važno da ne ostane ni jedna nit koja će spajati gornji sa donjim delom debla, jer će ona (nit) vrlo brzo prerasti u pravi “mostić”, Sl.3.d.), a koji će otežati razvoj korenovih vlakana, pa možda margota i ne uspe.
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:55 am----
Gornju stranu prstena treba naprašiti hormonskim prahom. Potom se vlažna mahovina postavi u kesicu,Sl.3.e.) i Sl.3.f.) te se fiksira sa dolje i sa gornje strane, Sl.3.g.).
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:56 am----
Gornju stranu ne treba jako stiskati, tako da se može zalivati kroz otvor nalik levku,Sl.3.h.), a sa donje strane kesicu treba izbušiti, a da bi višak vode koji je opsan i u ovom slučaju, odcureo. Da bi rezultat margotiranja bio što sigurniji prsten mora biti širok onoliko koliko je debelo deblo ili grana na tom mestu. Napomenuo bih da je jako važno da ne radite na suncem obasijanom mestu. Takođe je bolje raditi predveće ili ujutro, kada nisu velike vrućine, automatski i velika mogućnost dehidracije linfnih kanala. U svakom slučaju, što brže odradite margotu, procenat uspešnosti će biti veći.
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:57 am----
B.) Prstenom debljeg profila žice, koji se jako zategne, oko debla na mestu gde želite da krene koren. Ovakav sistem se koristi kod onih primeraka koji imaju cilindrično deblo i pri margotiranju borova, jer se na taj način smola, koja bi onemogućila formiranje korenovih vlakana, mnogo manje razliva.
Takvim načinom se iznad prstena stvara nabubrenje, tj. interesantna baza za budući tachigari, Sl.4.).
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:58 am----
C.) Ovaj način i nije toliko upražnjivan, ali daje isto tako dobar rezultat. Način je vrlo jednostavan. Na željenom mestu se kora i deo alburna zaseca svuda u krug, tako da izgleda kao otvoreni cvet, Sl. 5.). Malo se rizikuje oštećivanjem alburna, ali ukoliko se margota blagovremeno odvoji i ako sve ide po planu, do truljenja debla neće doći. Ako se to i desi, treba postupiti kao pri obrađivanju trulog korena.
Poslato: Uto Jul 12, 2011 6:59 am----
D.) Četvrti način je kombinacija između prva dva, a da bi uspeh margotiranja, kod malo komplikovanijih vrsti, bio što uspešniji. Prvo se ukloni prsten kore sa linfnim kanalima do alburna, promera deblje žice (3-5 mm), pa se onda ona (žica) ubaci u kanal tog prstena i jako stegne, Sl.6.).Kanal mora biti iste debljine kao profil žice. Na nekim primerima se čak mora koristi i gumeni čekić,Sl.6.a.), a da bi se žica dobro ugurala u taj uski kanal.
Nije loše postaviti plastični disk ispod žičanog prstena,Sl.6.b.), tako da bi se koren odmah granao onako kako treba, tj. horizontalno oko debla, a ne u dubinu kesice, gde se obavezno i umrsi. Pa se potom, oko nje postavi kesica u koju ide mahovina
Poslato: Uto Jul 12, 2011 7:00 am----
Po kom principu funkcoiniše margota ?
Šta se ustvari ustvari dešava ?
Kada ste ogulili prsten kore sa floemom ( linfni kanali) i xilemom (izolator između linfnih kanala), presekli ste put cirkulacije obrađenoj linfi koja se je vraćala iz krošnje prema korenu. Alburnom ( linfni kanali) se biljka i dalje napaja hranljivim materijama i vodom,
zato je važno ne oštetiti ga ozbiljnije pri zasecanju prstena.
Prerađena linfa se spušta i pošto nailazi na presečan put, nema gde, te se skuplja po gornjem rubu prstena i tu stvara nabubrenje nepravilnog oblika, Sl.7.)
Poslato: Uto Jul 12, 2011 7:01 am----
Tada se iz tog dela debla ili grane, bude uspavani pupoljci, a koji se potom pretvaraju u korenove niti.
Njih ima samo u zelenom delu kore, pa je i zbog toga teško odraditi margotu kod starih primeraka, sa debelom i starom korom,.
Niti potom postaju korenova vlakna i grane ,Sl.8.) koje funkcionišu u pravom smislu reči.Počinju da vuku iz vlažne mahovine vodu i hranljive materije, koje će ih, obrađene, po povratku iz krošnje hraniti i jačati, a kada dođe momenat odvajanja i presađivanja oni će biti spremni da nastave da hrane vaš novi bonsai.
Poslato: Uto Jul 12, 2011 7:03 am----
U nekim slučajevima se umesto mahovine može koristiti substrat u koltivacionoj, većoj, Sl.9.) ili manjoj posudi, Sl.10.).
Sl.9.) Sl.10.)
Tako će biljčica biti već spremna i u svojoj posudici kada dođe vreme za odvajanje.
Ponekad se može upotrebiti i plastična mrežica, Sl.11.),umesto posude ili Pvc nailona.
Drvce u takvoj “posudi” treba mnogo više puta zalivati, obzirom na njenu formu.
U istoj je takođe i oksidacija uvećana, a sve skupa ubrzava rast korena, koji se u njoj i lepše širi (horizontalno), a ne kao u “bombonici” gde se često i umrsi.
Sl.11.) Bonsai centar “Oltre verde” – mrežica
Poslato: Uto Jul 12, 2011 7:04 am----
Pored saveta koje ste našli u tekstu dodao bih još nekoliko isto tako važnih:
* Vrlo važno je da je biljka po pripremljenoj margoti bude izložena sunčevim zracima, jer u hladu koren neće krenuti !!
* Ukoliko radite na drvetu u prirodi izaberite višlje grane, jer je moguće da naiđu domaće životinje i obrste lišće sa te grane, a što će značiti neuspeh pokušaja !
* Posecite sve grane koje mogu zaklanjati sunce listovima na grani koju ste pripremili za margotiranje.
* Nikada ne treba napraviti prsten preko suvog dela ili preko ožiljaka, jer se na tim mestima koren neće pojaviti, a što će u budućnosti biti veliki problem i nedostatak.
* “Mame“ primerke je jako teško dobiti margotiranjem , jer je količina mahovine u
“ bombonici “ mnogo mala, te ju je potrebno zalivati nekoliko puta u toku dana, a što je ponekad jako teško.Ukoliko pak zaboravite da zalijete samo jedan dan, dočekati će vas osušeno mini drvce.
* Vrlo je važno odrediti pravo mesto, tj. razmak između budućeg nebarija i prve grane
ukoliko ona postoji, tako se već u startu formira stil i dimenziju budućeg bonsaija.
* Ukoliko margotirate granu na drvetu u prirodi ili bašti izbegavajte niže grane, jer one uglavnom ostaju u hladu (naravno ima i izuzetaka ).Probajte pronaći interesantne grane pri vrhu
Sva vremena su GMT + 1 sat