Lidija citat: |
SUPSTRAT: Najbolje je koristiti supstrat bez ili sa što manje hranljivih materija, jer one nisu potrebne za klijanje, a pospešuju razvoj bakterija, gljivica i ko zna još čega. Na prvom mestu, to bi bio kupljeni kompost baš za sejanje, ili kokosova vlakna. U slučaju da ne možemo da ih nabavimo, najbolje je neki kvalitetan, rastresit supstrat prepeći u rerni ili sterilisati u mikrotalasnoj pećnici i po mogućnosti do dati sitnog perlita. POSUDE ZA SEJANJE: Mogu da budu kolektive ili pojedinačne, ali je važno da dubina bude odgovarajuća i da ima na dnu ima dovoljno odvoda i drenažu (glinopor, parčići stiropora, šljunak...) POKRIVANJE: Posle sejanja posudu je potrebno poklopiti - tako je supstrat ravnomernije vlažan u svako doba i ne isušuje se između kvašenja. Ako je posuda poklopljena hermetički (ili skoro hermetički), potrebno je svakodnevno kratko provetravanje. Ja više volim da posude pokrijem providnom najlonskom kesom i izbušim je čačkalicom na dosta mesta - vlaga se zadržava, a potrebno je manje provetravanja. VODA: Moguće je da postoji, ali ja nikada nisam čula za biljku koja voli da niče u prenatopljenom supstratu. Dovoljno je da supstrat bude vlažan, s tim da deo gde su semenke nikada ne sme skroz da se osuši. Prskati odozgo rasprašivačem po potrebi. FUNGICID: Vrlo je preporučljivo da se semenke pre sadnje potope na neko vreme u fungicid, ili/i posle sejanja povremeno isprskaju odgovarajućim fungicidom. Semenke mogu istruliti pre nicanja, ali postoji opasnost i od poleganja sasvim malih biljaka. VREME SEJANJA: Različite biljke traže različite uslove za nicanje. Teoretski, većinu bismo mogli da sejemo cele godine, ako možemo da obezbedimo odgovarajuće dnevno/noćne temperature, dužinu dana i količinu svetlosti. Većina "otpornih jednogodišnjih biljaka (HA)", ako se seju direktno u baštu, to se radi čim se zemlja dovoljno zagreje posle zime i noćne temperature ne idu niže od 15ak stepeni. Neke od ovih biljaka mogu da se poseju kao i dvogodišnje (B)- sredinom leta, onda će naredne godine cvetati. "Polu-otporne jednogodišnje biljke (HHA)" seju se već od januara, pa do marta-aprila i to u zatvorenom (toplom) prostoru, a napolje se iznose postepeno, kad dovoljno otopli i to nikako direktno na sunce, već postepeno. "Trajnice - perene (HP)" se seju od aprila do jula. NAČIN SEJANJA: Opšte pravilo je da se sve što je krupnije od prašine seje na dubinu dvostruke debljine semenke - recimo, ako je semenka debljine oko 2 mm, napravi se rupa od 4 mm, spusti se semenka i pokrije se sa 2 mm supstrata. Semenke koje su jako sitne obično se ne pokrivaju, već se samo utabaju u supstrat i kod njih se naročito vodi računa o vlazi, jer se gornji sloj supstrata prvi osuši. Što se gustine sadnje tiče, ona takođe zavisi od veličine semenki, ali i od brzine rasta. Biljke koje brzo rastu seju se na veći razmak. TEMPERATURA KLIJANJA: Temperatura koja je potrebna za uspešno klijanje zavisi od vrste koju sejemo. U suštini, većini koje sejemo u kući odgovara temperatura od 20-25 stepeni. Takođe je važno da na mestu na kojem nam je klijalište, ne budu velike razlike u dnevno/noćnim temperaturama. SPECIJALNI TRETMAN SEMENKI: Seme sa debljom opnom često je potrebno oštetiti (skarifikacija), da bi moglo da potera (pre nego što istruli) i/ili potopiti u toplu vodu na određeno vreme. Seme trajnica često traži boravak od 30-60 dana na hladnom i vlažnom, da bi se simulirao period zime, koji u nekim slučajevima nije neophodan - zato se takve semenke prvo drže na toplom određeno vreme, pa ako ne niknu, onda se stavljaju na hladno. To bi bilo sve za početak, ko je raspoložen, neka nastavi! Nisam uspela da nađem temu sa sličnom tematikom, ako postiji, molim urednike da ovaj post prebace! |
Sva vremena su GMT + 1 sat