Poslato: Pet Avg 03, 2007 5:09 pm----
bravo za slike
je l' ovo u nekoj shumi?
sve su zbunaste, da li tako mora?
Poslato: Pet Avg 03, 2007 5:19 pm----
| Singa citat: |
| bravo za slike je l' ovo u nekoj shumi? sve su zbunaste, da li tako mora? |
Jao, znao sam da se neće dobro videti
. Slikao sam samo krošnje, inače su sve stabla sa golim deblima i po 2 metra. Znači, dole je debela hladovina 
. 
Iza one najveće se nazire krov prizemne kuće sa potkrovljem. Ovaj džin je posađen sa očekivanjem da će da naraste, kao i svaka kulturna lagerstremija, oko 3 metra, ali on je 2,5 puta veći
. I još raste 
.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 5:29 pm----
Jovane,prelepe su ti lagestremije.Kada su procvetale,i dokle obicno cvetaju?
Koliko su ti stare,posebno ona najveca?
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:04 pm----
Evo još slika, sada sam se malo izveštio
Većina su semenjaci koji su preživeli i najsurovije zime ( i duze mrazeve do - 15 i kratkotrajan mraz do - 17 ) od 1995. Neke su izmrzle, nekima je pucala kora sa sunčane strane zimi ali neke su bez ikakvih oštecenja prezimljavale. Pošetak cvetanja zavisi od individue i vremenskih prilika. Ako je proleće toplo i suvo, neke počinju u junu pa do miholjskog leta u oktobru ( u 3 ili 4 navrata, sa kratkim prekidima ). Jedna mi je jako lenja i uvek počinje u avgustu
. Ako je leto vlažno i hladno, potpuno "zakažu", kratko i oskudno cvetaju. Prosečno gledano, njintenzivnije cvetaju od jula do septembra. Potrebno im je SUNCE, SUNCE i SUNCE i sto toplije vreme, kao i naru i lijanderu. Onda dobro odrvene do oktobra. Ne vole kasne prolećne i rane jesenje mrazeve. Od aprila do oko 10og novembra ne bi trebalo da bude mraza, da ne prekidaju prerano vegetaciju. Ako do toga dođe, primetio sam, naročito mlađim biljkama, jako opadne otpornost na zimske mrazeve.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:07 pm----
Balkon mi je sada ugušen granama i cvetovima. Ovo je dok je bila manja prošle godine, slikano sa visine od 4-5 metara.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:09 pm----
sjajan cvet i fotografije
jos samo slika stabla pa da nam oci ispadnu
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:11 pm----
| Singa citat: |
super je ako imaju debela stabla  bas si strucnjak za ovo drvo |
Stablo još nisam slikao ali je prelepo. Glatko, sjajno, kao lakirano, kod starijeg drveća. Ljušti se kao kod platana, baš nekako u ovo letnje vreme.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:18 pm----
aha, necemo da te plasimo, ali vide se i obrisi mladih sadnica
Poslato: Pet Avg 03, 2007 8:30 pm----
Nema mladih, interesantno da se ne samozasejava kao napr. Albizija. Izdanci iz korenovog vrata nikada ne puštaju korenje i biljka se ne može razmnožiti na taj način. Ovi izdanci služe biljci da poprimi izgled žbuna, tj da formira 3-7 stabala za čega je genetski predodređena. Ali to se u kultivaciji ne dozvoljava nego se uklanja. U ovo vreme vrhovi tih izdanaka mogu poslužiti kao reznice. Pošto sam ih stalno uklanjao, ima ih sad malo a i to polako odlazi zainteresovanima
Cvetovi biljke su jako osetljivi na kišu i oluju i posle dužeg kišnog perioda ili posle nevremena, biljka treba bar nedelju dana toplog i tihog vremena da obnovi cvetove. Zato nije baš u svako vreme "reprezentativna".
Semena uvek ima i lako se razmnožava na taj način. Tako sam ja slučajno proizveo onog diva
koji mi ruši kuću 
.Boja cvetova takođe zavisi od vremenskih prilika. Ružičaste postaju karmin crvene, kod hladnijih jutara i dana , najčešće u septembru. Uglavnom sve boje potamne a bela dobije diskretan ljubičasti ton.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 8:35 pm----
Jovane daj nam bar obezbjedi sjeme.Onaj nas mostarac se vise ne javlja, aja sam se vec zapalila na sadnicu,ali cu se morati latiti sjemena.Sto je sigurno, sigurno.
Bolje je vrabac u ruci nego zec u sumi.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 8:40 pm----
nego, hocemo li mi docekati da nam tako cvetaju, ako sadimoiz semena
QQ 
Poslato: Pet Avg 03, 2007 8:44 pm----
Pa naravno, nego sta, sijemo da bi docekali cvjetove.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 8:57 pm----
Nema problema za seme. Jedena čaurica ima preko 50 komada. Onaj ko ima veći prostor na sunčanom mestu, može semenjake presaditi istog proleća u vrt. Od stotinak neka preživi prvu zimu samo 10. Oni imaju potencijal da budu otporniji na mrazeve. To je odlična prirodna selekcija. A neke procvetaju prve godine, obično kada su u saksijama, prihranjivanje đubrivom za cvetajuće biljke. Mogu se dobiti i neke nove nijanse boja s obzirom da se međusobno oprašuju kod mene. Ali nešto slabo ima bumbra, ranijih godina ih je bilo puno, samo su zujali. Valjda ce biti semena, uvek ga je bilo i u drugoj polovini zime letelo je na sve strane
.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 9:00 pm----
AAa mogu li pcele umjesto bumbara.Joj ne pamtim kada sam vidjela bumbara, a pcela imam kosnice oko kuce,nisu moje nego komsijine.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 9:13 pm----
U jednoj staroj knjizi "Medonosno bilje" u odeljku "Primorske biljke" stoji da je izuzetno dobra "medonoša", čak bolja od albicije. Ali u gradu nema pčela zato što ih pčelari presele na pašu dalje od grada a i da ih zaštite od otrova protiv komaraca kojima se obilno zaprašuju leti podunavski gradovi. Ali zato su tu bumbari, nije da ih nema ali ove godine su se ulenjili.
Sva vremena su GMT + 1 sat