Poslato: Pet Feb 27, 2009 10:41 am----
| QueenOfNorth citat: |
| Joco, puno puno ti hvala na savetima! Zaista je lepo od tebe što si odvojio toliko svog vremena da mi detaljno objasniš šta i kako sa litopsima, jer nemam iskustva iako ih imam već godinu dana. Svaka reč mi znači! Sačekaću proleće i uradiću kako si rekao. Moram samo da pročešljam forum da vidim koja zemlja za njih ide i da pronađem prave saksijice. Trenutno ih zalivamo jednom nedeljno, sipamo vodu u tacnu i ostavimo 15-20 minuta pa prospemo, i što je zemlja upila to im je. Koliko često ih u stvari, treba sad zalivati? Kad se rasuši skroz zemlja ili da nastavimo ovim ritmom? I u pravu si, jesu iz Garden centra, ali mi nije palo na pamet da im njihova zemlja možda nije odgovarajuća  Još jednom, veeeeeeeeliko hvala  |
Sto se tice supstrata, i za litopse i za ostale mesembe, o tome je vec bilo dosta reci basu ovoj temi. Principijelno, sto manje humusa, sto vise mineralnih sastojaka. Potrazi unazad i prilagodi svoj supstrat lokalnim mogucnostima.
Za saksije - pa, i case za jogurt mogu biti dobre, ali potrudi se malo. Kod Agroarma u Zemunu ima jeftinih a prilicno lepih crnih saksija od tanke plastike koje su dovoljno duboke. Jedini problem je sto imaju velike otvore pa mineralni supstrat propada kroz njih. Resenje je da se stavi parce salvete ili boljeg toalet papira na dno.
Zalivanje: jednom nedeljno je OK samo u sezoni punog rasta, znaci april-juni. U ostalo vreme manje, a kad je u mirovnju (novembar - mart) nikako. Ali i o tome, tj o ciklicnom ponasanju litopsa, je vec bilo reci, potrazi.
Jos jedna preporuka za tebe i sve ostale: Nauci da prepoznas koliko vode treba za koju saksiju. Kad zalivas zalij samo toliko da ispod saksije naviri par kapi. Na taj nacin sprecavas ispiranje supstrata sto je problematicno narocito u prolece kad biljke brzo rastu. Zato sto se tako ispira azot, koji se i inace lako ispira iz mineralnog supstrata a on odlucujuce utice na stvaranje zelene mase.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Pet Feb 27, 2009 6:11 pm----
| jocacirkovic citat: |
| Zato sto se tako ispira azot, koji se i inace lako ispira iz mineralnog supstrata a on odlucujuce utice na stvaranje zelene mase. Pozdrav, Joca |
Na korenju se nalaze bakterijice koje se zovu azotofiksatori (mada kod nekih biljaka se one nalaze na listovima npr. pasulj, boranija...). Oni potpomazu azotofiksaciju, jer je azot biljkama neophodan sa stvaranje hloroplaski u kojima se nalazi hlorofil. Ako "isperemo" azot iz zemljista nestace azotofiksatori sa korenja i na taj nacin biljke nece uspeti proizvesti hlorofil. Samim tim ubrzo ce biti onemogucen proces fotosinteze tj. biljka nece moci sebi praviti hranu i bukvalno ce uvenuti og gladi.
Poslato: Pet Feb 27, 2009 7:38 pm----
Ovo za korenje nisam znala
Čitam temu... kad završim sigurno će biti još pitanja, ali o tom potom! Biljke za sad ne diram!
Poslato: Pet Feb 27, 2009 9:30 pm----
| QueenOfNorth citat: |
| Ovo za korenje nisam znala |
Gradivo 5 razreda, mada se ponavlja u 6 i 7 zbog nekih stvrai
Poslato: Sub Feb 28, 2009 10:32 pm----
Ajd sad Mihajlooo, ubi me u pojam! To gradivo se davno učilo, malko se posenililo od tad...
Poslato: Sre Mar 04, 2009 10:43 am----
Kada se poseju litopsi, da li odmah treba i posuti kamencice ili tek kad se razviju biljcice?
Poslato: Sre Mar 04, 2009 11:00 am----
| liduska citat: |
| Kada se poseju litopsi, da li odmah treba i posuti kamencice ili tek kad se razviju biljcice? |
Kamncice za ukras nemoj nikada staviti, a pogotovu ne dok su sejanci.
Kamcici jesu lepi, narocito ako isticu mimikriju litopsa, ali sprecavaju brzo isparavanje vlage i supstrat ostaje dugo vlazan. Valjda posledice ne moram da objasnjavam.
Ja te kamencice posmatram kao sminku na i inace lepoj devojci. Mozda ce trenutno biti jos lepsa, ali ce joj lepota krace trajati.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Čet Mar 05, 2009 1:50 pm----
E, ja sam u nedoumici gde nabaviti litopse? Kod Steve nema za prodaju, ima samo u privatnoj kolekciji, ono sto sam videla kod Baneta su minijature koje me je bilo strah da uzmem, volela bih neki makar malo veci primerak. Nailazila sam par puta u GC, bili su u taako jadnom stanju da mislim da nisu bili ni zivi. Ako bi neko hteo da proda bar jedan dva kom da vidim hoce li hteti da zive kod mene bila bih mu zahvalna
Poslato: Čet Mar 05, 2009 2:28 pm----
Samo obilazi Baneta redovno na Kalenić pijaci i naletećeš i na veći primerak.
Poslato: Čet Mar 05, 2009 3:08 pm----
pogledajte ovo pa ko razume.....http://www.youtube.com/watch?v=x9tkVcIFBFM&feature=related
Poslato: Čet Mar 05, 2009 3:27 pm----
Odličan film o pripremi substrata i sejanju Lithopsa!
Poslato: Čet Mar 05, 2009 5:12 pm----
evo jos jedan inecu vise www.youtube.com/watch?...re=related
Poslato: Čet Mar 05, 2009 5:29 pm----
Ovaj je dobar, pokazuje kako naprskati da bi se otvorila čaura sa semenom + samo otvaranje:
www.youtube.com/watch?...re=related
Poslato: Pet Mar 06, 2009 9:18 am----
| goksi citat: |
| pogledajte ovo pa ko razume.....http://www.youtube.com/v/x9tkVcIFBFM&feature=related |
Tehnika koju koristi ovaj Spanac se u osnovi ne razlikuje od tehnike koju koriste kaktusari po Srbiji. Razlika je u supstratu. On koristi neku vrstu liskuna (vermiculite) koga kod nas nema a uloga mu je da zadrzi vlagu jer je kristalna struktura liskuna takva da izmedju kristala ima uske supljine u kojim voda, kad jednom udje, bude dugo zadrzana jer joj povrsinski napon ne dozvoljava da izadje. S druge strane, fine korenske dlacice mogu da prodru u supljinu i da usvoje vodu. Kriticna tacka je i ovde kao i kod drugih supstrata kako zadrzati i vodu i vazduh.
Nama za supstrat za setvu preostaje tucana cigla ili neka vlaknasta struktura. Ja licno radije dodam malo ilovace da bi sejanci mogli duze da ostanu u tom supstratu, ali, problem se moze resiti i sa prihranjivanem kao sto zasigurno i ovaj na filmu radi sa svojom tehnikom. U pocetku sejanci imaju osnovne zalihe u semenki, ali posle nekog vremena bebice moraju dobiti 'dodatne obroke'.
Druga razlika je sto mi potapamo saksije u rastvor fungicida a on zaliva prskanjem odozgo. Pretpostavljam da jednom to mora da uradi da bi semenke dobro legle na sitnu frakciju koju je stavio na povrsinu, ispod sljunka. Ne znam sta kasnije radi, da li prska ili mozda i on potapa.
Interesantna je i upotreba sljunka po povrsini Rekao bih da je frakcija 3. Klijanci, dok su mali, ostaju izmedju sljunka, zasticeni od okoline. Ne znam kako ih stiti od gljivica, tj. sta je tacno u sprej-boci. Inace, za ljubitelje raznih biljaka iz fam. Crassulaceae, ovo je jedina tehnika koja daje koliko-toliko nade da ce njihovi mikroskopski sejanci koji isklijaju iz gotovo nevidljivih semenki preziveti. Tu smo tehniku preko Magdalene naucili od nekih Italijana.
Video je svakako zanimljiv i vredi ga videti. Radi se ocigledno o iskusnom, profesionalnom odgajivacu. Ali, kao sto sam mnogo puta rekao, samo klijanje nije nikakav problem. Problem je sa prezivljavanjem sejanaca.
Pozdrav,
Joca
Poslato: Pet Mar 06, 2009 9:25 am----
| lepakata citat: |
| E, ja sam u nedoumici gde nabaviti litopse? Kod Steve nema za prodaju, ima samo u privatnoj kolekciji, ono sto sam videla kod Baneta su minijature koje me je bilo strah da uzmem, volela bih neki makar malo veci primerak. Nailazila sam par puta u GC, bili su u taako jadnom stanju da mislim da nisu bili ni zivi. Ako bi neko hteo da proda bar jedan dva kom da vidim hoce li hteti da zive kod mene bila bih mu zahvalna |
Lepakato, i oni raskosni bokori litopsa u cvetu su jednom bili dve majusne glavice. Svi litopsi tako pocinju a na tebi je da ih odrzis da postanu kao oni na slici. Vreme, strpljenje i trud...
Uzgred, nisu svi litopsi jednake velicine. Neki imaju glavice velicine zrna graska i kad su stari, samo se multipliciraju, drugi su kao lesnici a ima ih i kao omanji orah. Nisu ni jednake visine...Zato su i tako omiljeni, ima ih mnogo razlicitih.
Pozdrav,
Joca
Sva vremena su GMT + 1 sat