Poslato: Ned Jan 09, 2005 11:15 pm----
Imam nekoliko umjetnih gnojiva, 20-20-20, pa 8-4-4, pa 8-4-8. Prvi clan je postotak dusika (N), drugi postotak fosfora (P), treci kalij (K). Prvo me zanima da li je prvo gnojivo koje sam spomenula, dakle gnojivo veceg postotka, i jace, pa njega trebam staviti manje, ili rjedje u odnosu na ostala dva?
Drugo, hibiskusi, pretpostavljam i druge biljke, od mnogo dušika razvijaju korijen i lisce, na ustrb cvijeta, sto znaci da meni treba manje dusika. Kako cu postici manje dusika, kad svako umjetno gnojivo koje sam imala, ima najveci postotak upravo prvog elementa, dusika? Nikad nisam vidjela umjetno gnojivo koje ima umanjen prvi clan?
Trece, hibiskusima osim ovog osnovnog trebaju i KNO3 (kalijev nitrat??), gdje se to moze nabaviti, u kom obliku. Cula sam da je obican pepeo dobra zamjena za KNO3. Je li to tocno?
Zatim, Mg (NO3)2, magnezijev nitrat??, je potreban za razvoj ploda, u mom slucaju sjemena. Sta je to i gdje se nabavlja?
Takodjer, sto znate o folijarnim umjetnim gnojivima koja se prskaju po liscu? Koje bi odgovaralo biljci koja mora mnogo cvjetati kao hibiskus?
Mnogo pitanja, nadam se da ce biti i mnogo odgovora. Pozdrav, Nina
Poslato: Sub Jan 29, 2005 8:54 am----
Obican pepeo je u stvari mineralni ostatak pri sagorevanju biljaka. On sadrzi minerale koje ima i biljka, osim azota (dusika), koji sagori.
Sa pepelom ipak treba oprezno postupati.
Ne teba koristiti pepeo od uglja.
Sto se tice prihranjivanja, zaista visak N utice na vecu bujnost, ali manje cvetanje. Zbog toga postoje razne kombinacije prihrana bez N u svom sastavu, koje su "za cvetanje".
Bonsaisti vrlo rado koriste takve prihrane, cak se ide do krajnjih granica - uzmaju se one koje uopste nemaju azot.
Gnojivo veceg postotka je naravno jace i proporcionalno ga treba razrediti.
Poslato: Sub Jan 29, 2005 9:59 am----
Jel moguce takvim djubrivom spaliti biljku ? Ja sam u selu uzeo to i poceo da bacam po delu zemlje gde su mi sadnice i bonsai i moji su mi rekli da ne radim to da cu sprziti svo lisce ako ga budem bacao odozgo preko njih. Tako da sam planiranu kolicinu smajio i pazljivo stavljao preko zemlje...
Poslato: Sub Jan 29, 2005 10:19 am----
Znam iz licnog iskustva - vrlo lako biljku mozete "spaliti" umesto da joj pomognete. (jeste da sam bio dete , ali pamtim i dalje!).
Ne prekoracujte propisane normative.
Poslato: Sub Jan 29, 2005 11:52 am----
Iz mog iskustva da ne bi spalili koren biljke obavezno
pre djubrenja biljku zaliti sa cistom vodom pa tek onda
djubrivom pa i ako predozirate sa djubrivom veca je
verovatnoca da ce koren ostati u zivotu !!!
Poslato: Sub Jan 29, 2005 11:56 am----
tacno tako.
Ako primetite da ste "previse nahranili" vaseg mezimca, potopite celu biljku u vodu (u nekoj vecoj posudi - buretu), zatim pustite da protice hladna i cista voda 2-3 dana.
Ovim bi se verovatno ispralo i vise minerala no sto treba, ali ce bar biljka preziveti.
Poslato: Pet Avg 12, 2005 3:04 am----
Cula sam da je mnogo dobro, ali nemam pojma kako se pravi za prakticnu upotrebu... Za bastensko i saksijsko cvece.
Posto znam da ovde ima najboljih strucnjaka, molim ih da metnu mrvicu svog znanja o ovoj oblasti nama neukima na raspolaganje.
Idem da cekam odgovore...
Poslato: Pet Avg 12, 2005 6:22 am----
sace tebi orKideja sve lepo da objasni, cek' samo da dodje.
meni bila poslala paketic sas osushena golubja govanca
, rekla mi da stavim jednu malecku kasicicu u 1l vode, pa da time zalijem. i ja tako radila. i cvecu bilo zdravo lepo 
Poslato: Pet Avg 12, 2005 4:12 pm----
Frau carice,
Poslato: Pet Avg 12, 2005 11:49 pm----
sladolez, to je super djubrivo, ali koprez.Stavi se golubinja u neki veliki lonac, ali ne m,nog, i sipas vode, ostavis nekoliko dana uz povremeno mjesanje.To treba da se rstvori ali pazi previse je jak jaci nego kokosinja.to je djubrivo idealno biljke bujaju ko lude.
Poslato: Uto Avg 16, 2005 10:12 pm----
Postoje dva sigurna nacina da se biljka ne spali :
1. Glistenjak
2. Vestacko djubrivo firme Scotts sa produzenim dirigovanim delovanjem ( obezbedjuje ravnomerno otpustanje NPK i mikroelemenata ) Vreme aktivnog ravnomernog dejstva je 3 , 6 , 9 ... pa cak do 18 meseci , u zavisnosti od tipa .
Postoje tipovi za cvetnice , vocke , cetinare ........ travu ... itd. Pored toga postoje tipovi za startni razvoj biljki ( kada je potreban sto bolji - brzi razvoj korenovog sistema ..........
N - zelena masa
P - korenov sistem
K - cvet i plod
Najlepsi deo svega da i kod nas mogu da se nabave neki tipovi ovog vestaka SIERABLENDE na sledecoj adresi : www.macadam.co.yu
Pazite , po ceni on izgleda skuplji od ostalih vestaka , ali kada uzmete u obzir da ste biljke obezbedili cak godinu dana bez presadjivanja sa kvalitetnom prihranom mineralnih materija .....
Ja sam ove godine prviput koristio :
Osmocote Exact lo-start 15+08+10+3MgO+mikroelem 16-18 meseci i veoma sam zadovoljan sa razvojem biljaka !
Pozdrav
Poslato: Čet Avg 18, 2005 1:50 am----
Nista mi vise ne treba, hvala vam od srca! I od latice, lista, prasnika... u njihovo ime! Sa'cu da ih na'ranim...
Poslato: Čet Avg 18, 2005 2:01 am----
| Snježna citat: |
| Frau carice, |
ali i orhidejica! pazi kad gaji golubove, genijalno!
specijalizirala se za njih, vinovu lozu i paradajz.. fantasticno!
i ja bih voleo da gajim golubove, ali mi ukucani brane da zapatim zivinu u dvoristu
Poslato: Čet Avg 18, 2005 12:29 pm----
Tačno tako sve probleme rešava humus-glistenjak.
Ako se radi o pravom humusu nemoguće je biljku "sržiti"
Poslato: Čet Avg 18, 2005 1:50 pm----
Srbomile, ti si moj idol.
Ne znam nikoga ko sa takvim zarom i toplinom prica o jednom humusu. 
Mozes li mi preporuciti neke "firme" koje prave dobar glistenjak?
Poslato: Čet Avg 18, 2005 5:07 pm----
Vestak sa dirigovanim dejstvom www.scotts.com ( u Bg www.macadam.co.yu prodaje neke vestake i druge interesantne potrebstine) ! Pogledajte . vredi !
Pozdrav !
Poslato: Čet Avg 18, 2005 7:09 pm----
| alex citat: |
ali i orhidejica! pazi kad gaji golubove, genijalno! specijalizirala se za njih, vinovu lozu i paradajz.. fantasticno! i ja bih voleo da gajim golubove, ali mi ukucani brane da zapatim zivinu u dvoristu |
Alex,
velika je steta sto ti to ne dozvoljavaju.
Nasi golubovi nisu nasi ljubimci (mada se meni s'vremena na vreme omakne, pa ja prisvojim u moje narucje po neko malo golupce). Mi ih drzimo iskljucivo zbog sporta. Pismonose su vrsta sa kojima se takmicimo na nacionalnom nivou. Moj muz je do sada postigao vrlo zavidne rezultate. Inace, mnogi ljudi ne shvataju, koliko su njihovi zivoti interesantni i kako su to pametne ptice.
Poslato: Čet Avg 18, 2005 7:25 pm----
| Sladolež citat: |
| Nista mi vise ne treba, hvala vam od srca! I od latice, lista, prasnika... u njihovo ime! Sa'cu da ih na'ranim... |
Slado,
izvini molim te, ali ovu temu nisam do jutros primetila.
Nisam sugurna gde nabavljas golubije djubrivo, ali mora se voditi racuna da bude jako cisto. Kad kazem cisto, to se odnosi na eventulano seme zitarica koje moze da se nadje u djubrivu. Sve treba lepo ocistiti, inace ce ti kojesta izrasti pored tvojih biljcica koje zelis da nadjubris.
Ovo je moj metod, ne mora da je pravi, ali ja ga primenjujem i pokazao se vrlo efikasnim.
Ja kao prvo, svo djubrivo lepo izlozim na promajno mesto, nakon sto je poslagano u neku veliku tepsiju, da bi se lepo isusilo. Nakon toga ga istuckam sa recimo drvenim cekicem (kao onaj za meso) u prah. Zavisno od vrste biljke, moze se direktno ubaciti u zemlju i pri zalivanju zemlja upije sve potrebne sastojke. Inace, moze da se koristi 1 supena kasika ovoga djubriva na recimo 4 litre vode. Sa time se moze zalivati kako bilje u basti tako i kucno.
Ovo djubrivo je jako efikasno, ali se sa njime isto mora oprezno postupati jer je zaista vrlo jako. Nepravilna upotreba izaziva kontra efekat.
Nadam se da je ovo od pomoci, ali ako ti treba jos neka informacija javi mi se na pp.
Good luck!
Poslato: Čet Avg 18, 2005 8:16 pm----
| Orhideja citat: |
| Inace, mnogi ljudi ne shvataju, koliko su njihovi zivoti interesantni i kako su to pametne ptice. |
znam! ja obozavam sve zivotinje, ptice narocito.. pricao sam vam vec da sam studirao veterinu
da imam dvoriste kao na placu (hektar povrsine) i da nisam u gradu, gajio bih sve i svasta (golubove, paunove, labudove i patkice u jezercetu, ukrasnu zivinu, zlatne i dijamantske fazane, kunice,..... da ne nabrajam, podugacak bi bio spisak)
tako da ti zavidim!
Poslato: Čet Avg 18, 2005 9:03 pm----
U mom kraju postoji čovek koji pravi odličan humus ima tel. 03736328
pakovan po 200gr bez vode.
Ako ima nekih problema pošalji mi privatnu poruku
Poslato: Čet Avg 18, 2005 9:56 pm----
| srbomil citat: |
| U mom kraju postoji čovek koji pravi odličan humus ima tel. 03736328 pakovan po 200gr bez vode. Ako ima nekih problema pošalji mi privatnu poruku |
Da taj covek nisi slucajno ti?
Zvacu te/ga kada se vratim sa odmora, pa cemo se dogovoriti, bas bi voleo da probam.
Poslato: Čet Avg 18, 2005 10:00 pm----
turine sherloche!
Poslato: Pet Avg 19, 2005 10:47 am----
O čemu je ovde priča, znate koje je najveća mana lažova, ne što lažu već što drugima neveruju.
Ako pogledate sajt : www.kalifornijskegliste.dzaba.com moćiće te da se uverite u neke telefone
Poslato: Pet Avg 19, 2005 3:54 pm----
Srboomileeeee, ono je bila maaala salaaa!! Cemu jake emocije?
Zaista sam zainteresovan za humus i stvarno cu okrenuti taj tel. kada se vratim sa odmora.
Poslato: Uto Sep 20, 2005 12:41 pm----
Ajmo malo pričati o N-P-K omjerima u gnojivima...
što koristite i imate li kakvih komentara, nekih eksperimenata, bilo što?
koliko je znam,
N – je dobar za razvoje zelenila biljke, lista i stabljike
P – je za bolje cvjetanje, a
K – je za razvoj korjena i za veću otpornost na bolesti...
ako se negdje već o tome pisalo, uputite me :-)
Poslato: Uto Sep 20, 2005 2:35 pm----
Odlicna tema, ja bi bas voleo da cujem i neke prakticne savete.
Od visokokvalitetnih NPK djubriva je Scotts, posebno njihova marka Peters PRO. Potpuno je vodorastvorljivo, sa malim procentom uree (urea je losa za ljubicice i slicne biljke!), bez hlora, natrijuma i drugih necistoca. Ima raznih vrsta, zavisno od namene: starter 10+52+10, stimulator cvetanja 10+30+20, za razvoj stabla i cvetnog pupoljka 15+11+29, za opstu upotrebu 20+20+20.
Kao sto se da primetiti, ova djubriva su mnogo jaca i cistija od klasicnih za cvece (tipa 5+3+4), ali su i desetostruko skuplja.
Pored klasicnog zalivanja, bitna je i folijalna prihrana, iliti prskanje. Kazu da prihranjivanje preko lista treba raditi onda kada je oblacan dan. Ne znam zasto, da li su pore na listovima tada otvorenije, da sunce ne sprzi listove ili sta?
Poslato: Uto Sep 20, 2005 6:15 pm----
bravo za temu!
ovo pitanje i mene dugo muci, kupila sam sve moguce omere koje sam mogla da nadjem, ali jos uvek batrgam, "nisam kod kuce" (ma sta to znacilo
).znam samo da mi basta odlicno napreduje uz 15-30-15 (kod nas je najrasprostranjeniji tzv. "miracle grow") jednom do dvaput mesecno.
nina mi je otvorila oci podatkom da hibiscus ne voli veliki srednji broj, iako bi u fazi cvetanja, po opstoj formuli, trebalo da ga voli...i tako...
samo pisite, frau prati temu!
Poslato: Uto Sep 20, 2005 6:17 pm----
Nema sumnje NPK đubriva su dobra. sviđa mi se i prilaz,naučni.....
Znam da su relativno i jevtina, ali zašto ne koristiti humus-glistenjak kad
po istoj ceni dobijete jedino đubrivo koje može da oplemeni zemljište, može da se koristi prskanjem preko lista, rastvorom može da se zalije,
posipanje eventualno okopavanje i zalivanje, sve to a biljku ne možete d
"sagorite". NPK, stajnjak i sl. đubriva vremenom ispote zemljište i jedino
humus oplemenjuje zemljište. Rad sa NPK đubrivom je čist posao, isto toliko je čist posao i rad sa humusom, toliko da zaslužuje da bude isproban barem.
Poslato: Sub Sep 24, 2005 6:44 pm----
NPK su OSNOVNA mineralna djubriva (gnojiva).
To su takozvani MAKRO elementi.
Medjutim, sami oni NISU DOVOLJNI biljkama.
Za zivot biljaka su neophodni i MIKROELEMENTI (cink, bor, cobalt, bakar, gvozdje i td)
Kod svih biljaka na svetu je prisutan jedan zakon (Libigov zakon) ili zakon MINIMUMA.
Zakon minimuma je sledeci: onaj MIKROELEMENAT koji je U MINIMUMU, ogranicava rast biljaka, bez obzira koliko makroelemenata dodajemo!
Drugim recima, mozemo dodavati koliko god zelimo NPK, ako nedostaje recimo kobalt, biljke ce stagnirati i pokazivati znake nedostatka necega...
Pored makoroelementa, neophodno je dodavati i mikroelemente, bilo putem folijarne ishrane (preko lista) ili direktnim unosenjem ovih elemenata u zemlju sa zalivanjem.
Mikroelementi se mogu dodavati i preko stajnjaka, glisnjaka ili vinase (dzibre), jer u njima se krije konglomerat mikroelemenata.
Poslato: Sub Sep 24, 2005 6:53 pm----
,,Mikroelementi se mogu dodavati i preko stajnjaka, glisnjaka ili vinase (dzibre), jer u njemu se krije konglomerat mikroelemenata.,,
Verodosto , ovo je interesantno , ali dali znas kakve je Ph dzibra ( predpostavljam da je to ostatak od grozdja posle ispresavanja) , dali se posle fermentacije (kompostiranja ) ili kada moze dzibra koristiti ?
Tomy
Poslato: Sub Sep 24, 2005 8:59 pm----
Za mene je humus-glistenjak najbolje đubrivo koje je čovek izmislio, on to nije samo za mene već i za ljude koji traže bolje stvari.
Ja sam imao Kalifornijske gliste i imam malo iskustva sa glistenjakom , ali opet moje misljenje je da je odlican u kombinaciji sa kvalitetnim vestakom tipa Scotts sa odlozenim dejstvom .
Tomy
Poslato: Sub Sep 24, 2005 11:12 pm----
mislim da treba svako da iznese idealne mere npk za razne vrste biljaka sa kojima ima iskustvo.to ce svima nama pomoci da postignemo bolje rezultate. i naravno konkretna objasnjenja sta znace te mere,i nacini koriscenja.posto znam da mnogo nasih prijatelja koristi npk tako sto smesom koju kupe u radnji "sole" jednostavno biljke i kad to rade dosta djubriva ostane na liscu i spali ga!znaci nikako npk po liscu!!!
may magnezijum je odlican za koren ali neznam idealane mere za njega
Poslato: Ned Sep 25, 2005 6:37 pm----
Malo sam razdvojio poruke iz ove teme vezane za glistenjak
i ostavio one koje se ticu NPK..
Ima jos nekih.. ali dobro.. nadam se da ce se na dalje pisati samo o NPK
Koga zanima humus gilistenjak moze da procita o njemu ovde
www.svetbiljaka.com/in...amp;t=1042
Poslato: Pon Okt 10, 2005 12:18 am----
Dušika 2.2%
P2O5 1.8%
K20 1.1%
CaO 2.4%
MgO 0.7%
So3 0.4%
Poslato: Uto Okt 11, 2005 12:35 am----
| Orhideja citat: |
| ...Nadam se da je ovo od pomoci, ali ako ti treba jos neka informacija javi mi se... Good luck! |
Ovaj tvoj post tek sad videh, cesto mi je pucala veza, tu sam ga valjda ispustila...
Od pomoci mi je bio i prvi savet. Ima nebrojeno golubova u mom naselju.
Djubrivo uredno prikupljeno (lopaticom) osuseno (na novinama u podrumu), rastvoreno (u H2O) i procedjeno pre upotrebe. Nisam ga sipala u sobno bilje, nisam se usudila zbog mirisa, ali probacu i to...
U basti se odlicno pokazalo. Ruza, koja je poslednjih godina mrsavo cvetala, sva je bila nachichkana cvetovima...
Hvala ti na ovako detaljnim uputstvima!
Poslato: Pet Okt 14, 2005 12:26 pm----
pa ja nisam ni video ovu temu
eh a moj kum prvak srbije sa tim golubovima a ja da ne iskoristim to,c c c 
odoh da rezervisem malo buduceg djubriva
Poslato: Ned Mar 25, 2007 10:46 pm----
Nabavila sam ovu tečnost za biljke, piše: i hrana i lek.
Đubrivo od lekovitog bilja, 100% prirodno.
Služi i protiv štetočina koje žive od biljnog soka.
Ima li neko iskustva sa ovim? Šta kažete?
Poslato: Pon Mar 26, 2007 8:52 pm----
Jao je l' to ono u pakovanju od 5 litara na kome pise i da takvo ne postoji nigde u Evropi samo kod nas a smrdi kao smrt ???
Poslato: Pon Mar 26, 2007 9:17 pm----
Ne, pakovanje je od 0.5l i pravljeno je po austrijskoj licenci. Nema neki miris
Poslato: Pon Mar 26, 2007 9:24 pm----
Aleksandre da ne mislis na Slavol? Taj smrad me podsjetio, a da ga je proizvela nasa pamet i nema ga nigdje drugo- odgovara opisu...
A miris.... A.... Kao destilat od bal*** (da ne budem prost
).Ali, mislim da bar Slavol ne moze ostetiti biljke....
Da dodam- za Slavol kaze da se SOBNE BILJKE PRIHRANJUJU FOLIJARNO!!!! Ja sam pao od smijeha-mogu zamisliti kako poslije mirise soba, kuca i sve ostalo... Dosta sto sam u njegovom rastvoru drzao sjemenke, pa sam morao cijelu kucu da preparfimisem
Poslato: Uto Mar 27, 2007 5:46 pm----
| Dicatharo citat: |
| Aleksandre da ne mislis na Slavol? Taj smrad me podsjetio, a da ga je proizvela nasa pamet i nema ga nigdje drugo- odgovara opisu... A miris.... A.... Kao destilat od bal*** (da ne budem prost ).Ali, mislim da bar Slavol ne moze ostetiti biljke.... Da dodam- za Slavol kaze da se SOBNE BILJKE PRIHRANJUJU FOLIJARNO!!!! Ja sam pao od smijeha-mogu zamisliti kako poslije mirise soba, kuca i sve ostalo... Dosta sto sam u njegovom rastvoru drzao sjemenke, pa sam morao cijelu kucu da preparfimisem |
Sto je najgore ja mislim da to je i jeste destilat od bal***
tacnije od mokr*** 
Mozes li zamisliti kako je staklenik mirisao posle tog preparata 
Poslato: Uto Mar 27, 2007 11:42 pm----
| Aleksandar citat: |
Sto je najgore ja mislim da to je i jeste destilat od bal*** tacnije od mokr*** Mozes li zamisliti kako je staklenik mirisao posle tog preparata |
QQ Aleksandre, potpuno te razumijem i mogu da zamislim... Jos sa visom temperaturom i vecom vlagom. Mora da je danima trajalo...
Pa ja sam u jednu zdjelicu potopio sjeme (jos napravio jaci koncentrat po uputstvu), i kada sam morao prstima dohvatiti sjeme... Ruke sam svoje nakon toga ODRAO od pranja... Uzas jedan!
A mogu tek da mislim kako je plastenik prosao...
Ne kazem-mozda preparat jeste dobar i da je organski-to je 100%, ali miris... Zbilja za pasti u
Poslato: Sre Mar 28, 2007 12:08 am----
Sladolez dobro si procitala,evo sunjala sam malo po netu,i nasla,vidim da ga na stranim forumuma hvale,postavila sam pitanje da li smrdi,cekam odgovor.
kazu da je 100% prirodan,i da je veoma dobar za biljke,naime sadrzi i neke sastojke koje unistavaju gamad?cekam na odgovore,mada mi zvuci veoma dobro,svi sa kojima sam kontaktirala su zadovoljni.
Poslato: Sre Mar 28, 2007 8:19 pm----
Joooooooooooooooooj, što je neprijatan miris! Smrdi, brate, prosto rečeno!!!!
Dok ga nisam rastvorila i kojekako, ali rastvor
Zalila sam samo biljke na terasi i, naraFski, držim prozor otvoren. Neće valjda biti kakvih mrezeva... Ima da se pogušimo!
E, a ako li kojim slučajem biljke nenormalno krenu da bujaju, ima da trpimo i sve vičemo kako lepo miriše
Poslato: Čet Mar 29, 2007 8:09 am----
| Sladolež citat: |
| Joooooooooooooooooj, što je neprijatan miris! Smrdi, brate, prosto rečeno!!!! Dok ga nisam rastvorila i kojekako, ali rastvor Zalila sam samo biljke na terasi i, naraFski, držim prozor otvoren. Neće valjda biti kakvih mrezeva... Ima da se pogušimo! E, a ako li kojim slučajem biljke nenormalno krenu da bujaju, ima da trpimo i sve vičemo kako lepo miriše |
Ovo me podsetilo na neku davnu godinu kada sam pripremila koprivu-ali ne onako da ostane u vodi nekoliko dana nego ceo mesec i još leti kada je toplo.
Zalila sam cvetnjak a komšije su dva dana obilazile i komentarisale kako je neko praznio septičku jamu a ja se pravila nevešta da ne znam o čemu se radi ,ali zato je cveće ludovalo te godine!
Poslato: Sub Mar 31, 2007 12:07 am----
Molim vas da mi ukazete koja vjestacka djubriva daju kiselu reakciju.Znam za amonijum sulfat.Kako se ponasa urea??
Hvala!
Poslato: Sub Mar 31, 2007 12:13 am----
Zemljiste se najbolje zakiseljava dodatkom - treseta, ciji je Ph vrlo nizak.
Na vecim povrsinam se zakiseljavanje moze vrsiti PILJEVINOM.
Prilikom ovih operacija treba biti ekstremno obazriv.
Poslato: Sub Mar 31, 2007 12:28 am----
Piljevina,od nekog drveta posebnog,listopadnog ili cetinara??
I,zasto se mora biti obazriv?
Poslato: Pon Apr 02, 2007 12:13 pm----
| sasabraj citat: |
| Molim vas da mi ukazete koja vjestacka djubriva daju kiselu reakciju.Znam za amonijum sulfat.Kako se ponasa urea?? Hvala! |
Amonijum=nitrat, sva djubriva KEMIRA ... , sem kalcijum=nitrata .
Urea je kisela , ali se za 15=ak dana pocinje razlagati i time gubi liselost, koren biljke je ne moze usvojiti, dok se ne razgradi.
Poslato: Pon Apr 02, 2007 3:56 pm----
| sasabraj citat: |
| Piljevina,od nekog drveta posebnog,listopadnog ili cetinara?? I,zasto se mora biti obazriv? |
Piljevina od bilo kakvog drveta (jedino treba voditi racuna da nije piljevina od nekih dasaka koje su predhodno vec bile bojene ili lakirane). Moze biti i suvo lisce, grancice ili cetine.
Treba biti pazljiv zato da ne preteras sa snizavanjem PH i da posle zemljiste bude prekiselo.
Poslato: Pet Jun 08, 2007 11:00 am----
Proletos sam kupila mikrobiolosko djubrivo zato sto nisam bila zadovoljna tecnostima za prihranjivanje(tipa Blumi i ostale lagarije).Ne znam da li to neki na forumu zovu hormon rasta ili se radi o razlicitim stvarima.Ovo sto ja imam zove se Slavol,kupuje se u boljim polj.apotekama i sluzi za prihranjivanje,u drugacijem rastvoru za klijanje ,stmulise rast biljaka i pomaze boljem oziljavanju.Proverila sam sve funkcije i zadovoljna sam,ako ko zna nesto bolje neka nam svima javi.Ovo je najbolje od svega sto sam ja probala.STROGO se drzite uputstva o razredjivanju i ima po meni jednu manu ali nebitnu za funkciju uzasno "mirise" ali ne u zemlji nego dok pravite rastvor.Ako ga jos neko proba volela bih da mi javi kako je prosao ,meni je super
Poslato: Pet Jun 08, 2007 12:25 pm----
A koliko kosta?
Poslato: Pet Jun 08, 2007 12:32 pm----
| sloki citat: |
| A koliko kosta? |
kupila sam ga u pakovanju od jedan litar i bio je oko 450 din. marta meseca ali ga ima i u manjim pakovanjima i cena je oko 100 za bocicu od 75 ml.Imaj u vidu da je on na rastvaranje i to se lepo rastvara.Zaboravila SAM DA POMENEM DA SLUZI I ZA PRIHRANJIVANJE PUTEM OROSAVANJA
Poslato: Sre Jun 27, 2007 11:35 pm----
Slavol imam i neverovatnog je mirisa
Slavol koristim prilikom rasadjivanja, a sudeci po mirisu ne verujem da je bas jednostavan za folijarno prskanje, ja i kod rasada stavljam zastitu na nos
Ono sto koristim za folijarnu prehranu je Wuxal.
Kod mene se dosta dobro pokazao, mada sam pre par godina imao neki dosta bolji Wuxal od ovog Wuxal-a koji koristim sada Nemacke proizvodnje.
Taj bolji je proizvodila Zorka Sabac koliko se secam i stvarno je bilo bas nesto dobro.
Uvek stavljam manje doze nego sto oni preporucuju na pakovanju.
Poslato: Sre Okt 31, 2007 8:27 pm----
Zna li ko sastav djubriva KAN
Poslato: Sre Okt 31, 2007 10:30 pm----
Ovdje ima dosta toga:http://www.petrokemija.hr/Default.aspx?tabid=78
Poslato: Čet Nov 01, 2007 10:59 am----
KAN = Krečni amonijum nitrat
Sastav: Aktivna materija je amonijum nitrat (NH4NO3) i kalcijum karbonat (CaCO3).
Sadržaj hraniva je 27% azota ukupno. 50% azota je u amonijačnom obliku a 50% je u nitratnom obliku.
Poslato: Pet Nov 02, 2007 8:26 pm----
Postoje li jedinstvene oznake za brzo i sporo razgradiva gnojiva?
npr. kod NPK brojevi prikazuju sastav elemenata
o cemu zapravo ovisi brzina raspadanja gnojiva?
Poslato: Pet Nov 02, 2007 9:20 pm----
| d4rko citat: |
| Postoje li jedinstvene oznake za brzo i sporo razgradiva gnojiva? npr. kod NPK brojevi prikazuju sastav elemenata o cemu zapravo ovisi brzina raspadanja gnojiva? |
Zavisi upravo od hemijskog sastava.
Ta brzina raspadanja je zapravo brzina oslobađanja azota iz đubriva. Naime, određena đubriva sadrže azot u takvom obliku da je on odmah upotrebljiv za biljke. KAN npr, taj amonijačni i nitratni azot u KANu biljke mogu koristiti čim se rastvori u vodi.
Ovaj drugi tip đubriva sadrži azot u takvom obliku da ga biljke nemogu koristiti odmah. On se prvo mora prevesti u amonijačni ili nitratni pa je tek tada dostupan biljkama. Taj proces obavljaju određene bakterije iz tla.
Mnogo su bolja ova druga đubriva. Brzo razgradiva odmah oslobađaju sav azot. To je kao da zalivaš nešto pa ga možeš zaliti odjednom sa kofom vode ili to možeš uraditi kap po kap.
U spororazgradiva đubriva spada npr. urea.
Poslato: Pet Nov 02, 2007 11:29 pm----
Hvala!! izvrstan odgovor
e sad, kako prepoznati koje je gnojivo brzo a koje spororazgradivo, dakle sto treba gledati?
to bi ocito bio kem. sastav azota, jer kako si napisao brze se razgradjuje azot- dusik u amonijackom i nitratnom stanju, znaci spojen sa kisikom ili vodikom, sto bi tad bilo s druge strane (sporo razgradivi); elementarni ili neki drugi azot? mozda sam malo pojednostavio shvacanje razgradjivanja gnojiva pa me slobodno ispravi ako grijesim
Poslato: Sub Nov 03, 2007 10:43 pm----
Dali moze kristalno vodorastvorljivo djubrivo stose koristi za kap po kap npr. 8-16-24 ili neka druga formulacija da zameni KAN u prihrani?
Poslato: Ned Nov 04, 2007 10:29 pm----
| d4rko citat: |
| Hvala!! izvrstan odgovor e sad, kako prepoznati koje je gnojivo brzo a koje spororazgradivo, dakle sto treba gledati? to bi ocito bio kem. sastav azota, jer kako si napisao brze se razgradjuje azot- dusik u amonijackom i nitratnom stanju, znaci spojen sa kisikom ili vodikom, sto bi tad bilo s druge strane (sporo razgradivi); elementarni ili neki drugi azot? mozda sam malo pojednostavio shvacanje razgradjivanja gnojiva pa me slobodno ispravi ako grijesim |
Da li je gnojivo brzo ili spororazgradivo bi MORALO da stoji na deklaraciji. A taj podatak bi trebao da zna i prodavac koji ga prodaje.
***Uglavnom, samo đubriva koja sadrže azot (dušik) u amonijačnom ili nitratnom obliku su brzorazgradiva.
To su:
1. KAN,
2. Amonijum-sulfat = (NH4)2SO4 (stari tip đubriva koji se još ponegde koristi),
3. NPK kao mešovito đubrivo. NPK je zapravo KAN kome je još dodat fosfor i kalijum u određenim oblicima
***Spororazgradiva đubriva mogu sadržati azot kao:
1. Karbamid (urea) = CO(NH2)2,
2. Kalcijum-cijanamid = CaCN2 (takođe ređi tip đubriva),
3. sva organska (stajska) đubriva su spororazgradiva. Ona sadrže azot delom kao amonijak a uglavnom u obliku amina, amida, mokraćne kiseline,... Sva ta jedinjenja se prvo mineralizuju pomoću bakterija i onda su dostupna biljkama.
***Elementarni azot (N2 iz vazduha) biljke nemogu koristiti. Sem retkih izuzetaka. Porodica Leguminosae (tipičan pretstavnik je detelina). Takve biljke same obogaćuju tlo azotom. Ovaj proces pod nazivom fiksacija azota takođe obavlja poseban soj bakterija koji živi u simbiozi sa biljkom u njenom korenu.
| Kukujevci citat: |
| Dali moze kristalno vodorastvorljivo djubrivo stose koristi za kap po kap npr. 8-16-24 ili neka druga formulacija da zameni KAN u prihrani? |
Uuuuu...... Na ovo bi morao da odgovori neki inženjer poljoprivrede.
Sorry.....
Poslato: Uto Nov 06, 2007 1:56 am----
bravo! to mi je tribalo
Poslato: Uto Jun 02, 2009 12:40 pm----
cula sam da je djubrivo od algi jako dobro za biljke. videh na forumu da je isto neko pomenuo tecno djubrivo sa algama, i dao adresu na kojoj mozemo da se informisemo, ali svejedno me zanima vase mishljenje, iskustva, i uopste bilo sta vezano za ovo djubrivo.
Poslato: Sre Jun 10, 2009 8:19 pm----
postoje djubriva koja se prave od algi ili od neke druge vrste biljaka ili klasicna NPK sa dodatkom necega gore navedenog.
u takvim vrstama, obicno tecnim imas svega po malo, NPK,AA,vitamini, auksini, citokinini i ko zna cega jos.
doza primene ovisi o koncentraciji proizvoda i ide obicno oko 500 ml./100 lit.vode.
obicno smrde i nisu bas za prskanje po kuci, sto vise organske materije to bolje.
Mogu da ti posaljem da probas kako radi, ja ga koristim za povrce i voce, a cuo sam da raznorazno balkonsko cvece extra reaguje na primenu preko lista ili zalivanje.
Poslato: Čet Jun 11, 2009 6:03 pm----
heLLo
mi smo danas dobili uzorak TOG nekog preparata... radi se o zelenom prahu a chovek koji mi je to dao je rekao da jedna kafena kashikica ide na 10L vode... dobro se rastvori prvo u manjoj posudi [oko 1L] i zatim pomesha sa ostatkom vode... koristi se tako shto se jednostavno zaliva...
ambalaza ne znam kako izgleda... jer navodno taj chovek od koga smo dobili KAO sam to proizvodi, ali mi je to veoma sumnjivo...
uslikacemo danas sam proizvod... mozda neko zna vishe o tome
jer ovo shto smo dobili na probu je, 3 kashikice = 10eukolega je isprobao preparat... za tri dana mu je trava iz semena izrasla neverovatno, uverila sam se sopstvenim ochima... ostaje mi da isprobam danas na svojim biljcicama
javicu Vam kako i shta napreduje
Poslato: Pet Jun 12, 2009 12:17 am----
uh...meni to ,iskreno, 'zvuchi' BASH puno jer bi me po toj rachunici jedan do dva 'kruga' zalevanja koshtalo 950 din ...puno ali ,poshtujem ,naravno ako (negde ) 'radi' shto je u biti i najvaznije
Poslato: Pet Jun 12, 2009 10:18 am----
juce nisam stigla uslikati taj prah, ali danas cu sigurno...
i nama je monk to mnogo novca, pogotovo kada bi sve djubrili time. ali po malo kada bi koristili za neke bas posebne vrste cveca, mozda je super resenje za njihov divan rast :)...
Poslato: Pet Jun 12, 2009 10:26 am----
Zove se Potasnim i moguce da ga ima u skala green u SU, oni imaju svasta nesto.
ovo sto ja koristim je od nekih biljaka, nemam pojma kojih, dok radi bas me briga, prave ga turci,
cena je 50 e, pakovanje 20 lit., doza 500 ml/100 lit.vode ili 20 lit. po HA, prskanje na 7, zalivanje na svakih 10 dana,
ima prevod na srpski na ambalazi, slikacu sutra,
sto se tice algi cena je 5 e lit. ista doza primene, ja sam ih kupovao u grckoj a povremeno ih ima i u bg.
efekat je isti ako koristis istu dozu. (sve je to manje vise isto auksin, citokinin, aminokiseline, vitamini, giberelini kojih nema a pise da ima, nesto malo NPK, mozda dodata huminska kiselina, uglavnom sve ono sto se inace nalazi u biljkama, kao kada bi uzeo dosta koprive i iscedio sok (otprilike)
Ako hoces da probas poslacu ti.
Poslato: Pet Jun 12, 2009 10:29 am----
Monk imaš ovo tekuće gnojivo a košta 8,5 KM ili 4,25 E. Ja inače puno koristim ove proizvode i pokazali su mi se solidni,uz one izraelske (mislim Haifa ili sl.) koji za mene nemaju premca.
Poslato: Sub Jun 13, 2009 12:53 am----
Hvala svima za ponude , savete i informacije
ja sam do sada koristila ovu hranu i BASH sam zadovoljna ( i cena i kvalitet
)djubrivo od algi mi je zazvuchalo dobro, bash dobro ali , kao shto rekoh odbila me cena , na zalost.Imam dosta biljaka i dok je to sve obidjem..po tim cenam ode 100tinjak evrica mesechno samo na hranu ( iskreno ne bih mogla da igram "eci peci pec" kome cu dati hrane a kome ne) ali naravno poshtujem, ako RADI ..svaka chast...samo napred i sa srecom i prodavcima i korisnicima
hvala
Poslato: Ned Jun 14, 2009 9:51 am----
ovo je taj proizvod za koji sam cula, nezgodno je sto nemam ambalazu, ali evo ovako izgleda [img]
[/img]
Poslato: Ned Jun 14, 2009 11:29 pm----
lici na fino mlevenu glinu, tipa zeolita, kada ga otapas u jako malo vode da li se pretvori u blato ili na sta lici.
Poslato: Ned Jul 19, 2009 2:39 pm----
Evo da iznesem i ja svoja iskustva sa djubrivom koje koristim.
Na to sam, moram da priznam, podstaknuta čudjenjem Lidije M (koja je, koliko mogu da zaključim iz njenih postova, veliki poznavalac svega u vezi sa biljkama) na temi o adeniumima, gde je videla moje, po njenom mišljenju, dobro-napredujuće adeniume u, kako je ona nazvala, blatu, odnosno tipu zemlje koja uopšte ne odgovara adeniumima.
Do pre tri godine sam ja sve svoje biljčice gajila na način na koji to čine, verovatno, većina forumaša. Osnova je bila humus glistenjak pomešan sa tresetom, pa onda raznorazne prehrane, za svaku grupu biljaka posebno. Posebno za sobno cveće, posebno za baštensko, pa urea za travnjak, pa kombinacija djubriva za povrće....Sve dok mi komšija nije ponudio djubrivo za koje je rekao "e, ovo ti je komšinice čisto blago, .... nemoraš kupovati nikakve prehrane, nego samo pomešaj ovo sa baštenskom zemljom i u to sadi biljke". Nisam mu baš poverovala al me je MM ipak nagovorio da uzmemo jednu traktorsku prikolicu, za potrebe povrća koje sadimo (par korena paradajiza, paprike, malo šargarepe...za svoje potrebe). To što mi je komšija prodao je bio pregoreli stajnjak, star, verovatno desetak godina, toliko pregoreo da liči zapravo na humus, odnosno, potpuno je sitan i rastresit i niko ne bi ni rekao da je u pitanju stajnjak. Njegova najveća dragocenost, koliko sam shvatila iz komšijinog objašnjenja, je to što je to stajnjak iz štale u kojoj su smešteni i konji i krave. Objasnio mi je da je konjski stajnjak najkvalitetniji stajnjak, ali je suviše jak i da je u ovoj kombinaciji sa kravljim... prava kombinacija.
Vrlo brzo smo se uverili u njegovu delotvornost, čim smo ga isprobali na povrću, koje je "poludelo" od rasta i prinosa. Onda sam ga počela koristiti i za cveće. U početku sam ga mešala sa humusom pa sam imala par "sprženih" biljaka a onda sam poslušala komšiju i mešala ga samo sa baštenskom zemljom. Rezultati su zaista fantastični. To se najbolje vidi na biljkama koje tek posadim. Ovog proleća sam posadila magnoliu, javor, lagerstremiu, i ne samo da nisu "bolovali" nego su svi porasli za, skoro 50% (osim ginka koji nešto ima bledunjave listove). Viseće muškatle, koje imam godinama, su se udvostručile od kako sam počela da ih prihranjujem sa ovim stajnjakom. Ilustracije radi, slikala sam mali pelcer jagoda mesečarki (koje sam spremila za jednog forumaša). Na njemu, već ima i zreo plod, iako je još pre dva meseca, taj pelcer bio samo mali listni zametak.
Eto to su moja, izuzetno pozitivna iskustva sa ovom vrsto stajnjaka, i preporučila bih svima, ako im se ukaže prilika, da ga nabave ( mada je verovatnoća mala, s obzirom na mali broj individualnih odgajivača, pre svega konja, i krava).
Da ne zaboravim da napomenem, nešto na šta me je, takođe, upozorio komšija, a to je da nikako ne uzimam stajnjak sa velikih farmi, jer kaže da je pun raznih hemijskih sredstava koji se koriste u uzgoju goveda i da je čak štetan za razne biljne kulture.
Pozdrav
Poslato: Ned Jul 19, 2009 7:51 pm----
Izgleda da na temu đubriva zaista mogu da se napišu kilometri teksta.
I svako ima neko svoje lično iskustvo za koje smatra da je najbolje.
Ja sam takodje oduševljen stajnjakom i to živinskim. Mnogi su mi kudili ovo đubrivo i to samo iz razloga što ne znaju da ga koriste. Ukoliko se pripremi na pravi način i aplikuje u razumnoj količini nema boljeg đubriva. Ja sam dobio živinsko đubrivo iz jednog manjeg domaćinstva - nije u pitanju farma. Ti ljudi takođe drže i golubove pa se radi o mešanom kokošije-golubijem stajnjaku. Đubrivo je sadržalo i manju količinu perlita. Primenio sam recepturu sa ovog foruma da se stajnjak potopi u vodi i ostavi tako da krene fermentacija. Nakon toga je išlo pod biljke.
Biljke izuzetno reaguju.
Naročito četinari
, kao da koristite one plant boostere.
Poslato: Ned Jul 19, 2009 8:05 pm----
| drveni citat: |
| Izgleda da na temu đubriva zaista mogu da se napišu kilometri teksta. I svako ima neko svoje lično iskustvo za koje smatra da je najbolje. Ja sam takodje oduševljen stajnjakom i to živinskim. Mnogi su mi kudili ovo đubrivo i to samo iz razloga što ne znaju da ga koriste. Ukoliko se pripremi na pravi način i aplikuje u razumnoj količini nema boljeg đubriva. Ja sam dobio živinsko đubrivo iz jednog manjeg domaćinstva - nije u pitanju farma. Ti ljudi takođe drže i golubove pa se radi o mešanom kokošije-golubijem stajnjaku. Đubrivo je sadržalo i manju količinu perlita. Primenio sam recepturu sa ovog foruma da se stajnjak potopi u vodi i ostavi tako da krene fermentacija. Nakon toga je išlo pod biljke. Biljke izuzetno reaguju. Naročito četinari , kao da koristite one plant boostere. |
Potpuno se slazem sa tobom! Mi smo, pre par godina dobili od jedne bake vecu kolicinu zivinskog djubriva od koka koje slobodno setaju po dvoristu i ne hrane se koncentratom. Baka nam je rekla da potopimo u vodu i tim rastvorom zalivamo biljke. Mi smo zalivali samo paradajiz, i on je zaista imao veliki prinos. Nisam sigurna samo o kojoj koncentraciji se radi jer se time bavio MM ali znam da se mora dozirati vrlo oprezno jer je izuzetno jako. Kada smo potrosili tu kolicinu, nismo bili u mogucnosti da nabavimo novu (baka je umrla) a niko vise ne drzi zivinu da slobodno seta i hrani se onim sto nadje. Na srecu, smo kasnije nabavili ovaj stajnjak pa su rezultati isti, u stvari jos bolji nego sa zivinskim. Brinem sto cu i ovu kolicinu koja mi je ostala potrositi na moje biljke ove godine pa ne znam sta cu sledece.
Poslato: Ned Jul 19, 2009 8:22 pm----
Ja sam samo jednom imao prilike da koristim konjski stajnjak. Zapravo nije bio ni čist stajnjak već odstojala kompost smeša u kojoj je bilo dosta konjskog đubreta. Ono, rezultati su Ok.
Ova receptura sa potapanjem pilećeg đubreta mi najviše odgovara, deluje mi biljke stajnjak najbrže usvoje kad se primeni kao suspenzija. Navodno, tako pripremljen pileći stajnjak može da ide i folijarno uz dodatno razblaženje. I to voda + osnovni rastvor u odnosu 10:1.
Poslednji izmenio drveni dana Pon Jul 20, 2009 10:01 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Jul 19, 2009 8:42 pm----
Daleko od toga da sam veliki poznavaoc svega vezanog za biljke
Zagrebala sam po površini, volim da učim ono što me zanima i nije me sramota da pitam ili se raspitam i u ogromnoj količini koristim Google. A nisam ni toliko tvrdoglava da ne promenim mišljenje, ako vidim da neko radi nešto bolje.Ja koristim svakakve supstrate za biljke i ni jedan nije čist iz kupovne kese. Pre svega se raspitam o tipu zemljišta koje odgovara biljkama - kiselost i da kažem "specifična težina". Od proleća većini biljaka u supstrat umašam i konjsko đubrivo, koje sam 2x poručivala od naše Alex. Čini mi se da daje odlične rezultate, naročito kod adenijuma, a lepo deluje i na ostale biljke. Danas mi je NBonsai donela ovčji stajnjak, nisam još dobro prostudirala šta je tačno u njemu, a rekla bih da nije čist stajnjak jer piše da može da se meša sa supstratom (otprilike) 1:2.
Što se adenijuma tiče, ako svi odgajivači kažu da im treba što laganiji supstrat sa dosta hraniva, ja ću tako raditi. A ako neko, na primer Tonka, otkrije da bolje uspevaju u teškoj, ilovastoj zemlji, ja ću se odmah prešaltati na nju
Za to ćemo doduše malo sačekati, treba da se načnu sva 4 godišnja doba, da bismo videli kako biljka reaguje na supstrat u koje vreme.
Poslato: Ned Jul 19, 2009 9:39 pm----
Ima jedan krović lijevo od mog prozora (mislim da bih mogla nekako preći) na kojem ima jako puno golubijeg izmeta,što mislite kako bi on djelovao na biljke?Ima li neko iskustvo s tim?Ja uglavnom koristim gotove kupovne proizvode,ali ako će to dobro ćiniti mojim biljkama,što da ne?Nemam blage veze u vezi svega ovoga,možda sam samo bubnula,možda to i ne može
Poslato: Ned Jul 19, 2009 9:44 pm----
ja koristim na svoje biljke djubrivo od zivine, kokosje u mom slucaju a cuo sam da je golublje jace od njega pa zato kada se pravi rastvor stavlja se manje...biljke odlicno napreduju i jos mi se nije desilo da sprzim neku biljku mada svi kazu da je to ekstremno opasno....ja odokativno na jedno 7 litara vode stavim saku gnoja (koje je suvo i ne smrdi) ostavim par dana tako dok voda ne pozuti i time zalijevam jednom nedeljno sve biljke (cak i kakrtuse i sukulente) primetio sam da se kavi posebno svidja :))
inace u delu gde zivim jos uvek na prvo mesto za izbor gnoja je stajsko djubrivo (time se i njive gnoje) a stari kazu da pregoreli ovcji gnoj je najbolji, imam prijatelja koji sve saksijske biljke sadi u 50% pjeska i 50% ovcjeg gnoja i sve mu ludo raste...ovcji gnoj inace je najjaci i najskuplji od svih a konjski gnoj je najslabiji..
Poslato: Ned Jul 19, 2009 9:59 pm----
Kuh,meni je malo teže doći do tog stajskog gnojiva,pa ću pokušati sa ovim u nekom blažem rastvoru.Vjerovatno će se vidjeti reakcija nakon nekoliko dana.
Poslato: Pon Jul 20, 2009 9:00 am----
Sad me Kuchlar malo zbunio, sa izjavom da je konjsko djubrivo najslabije
. Nisam stručnjak iz oblasti uzgoja biljaka ali zato volim da slušam stručnjake i primenjujem njihovo znanje i savete. Ako je tako kao što Kuch tvrdi, ne znam zašto sve moje biljke u zadnje tri godine, od kako imam ovo djubrivo, mnogo bolje izgledaju nego prethodnih (jedino one godine kada sam koristila živinsko djubrivo sam imala slične rezultate).
Evo malo sličica mog paradajiza (kao još jedna ilustracija). Moram napomenuti da smo zaista amateri što se tiče uzgoja povrća, odnosno uzgajamo ga u malim količinama (samo za nas) i nemamo nikakvo stručno znanje (oslanjamo se samo na savete komšija). I pored toga naše komšije, koji se bave poljoprivredom i znaju puuuno više, se čude i "skudaju nam kapu" na tome kako nam paradajiz izgleda, pogotovo, s obzirom na činjenicu,da je ova godina izuzetna loša za njega ( zbog veliko broja kišnih dana nekima je plamenjača, i pored svih mera desetkovala zasade).
Poslato: Pon Jul 20, 2009 9:05 am----
Kad smo već kod paradajiza, moram da pokažem (mada nije za ovu temu) kako izgleda kada neznalica tj. ja, otkine vrh paradajiza misleći da je zaperak.
Poslato: Pon Jul 20, 2009 9:09 am----
Nije tačno da je konjsko đubrivo najslabije. Mnogo je jače od kravljeg, a slabije od kokošijeg, jedino što ima kraće delovanje od kravljeg. Nisam ni ja stručnjak, ali Mojra ga koristi jako dugo i od nje sam čula te detalje o konjskom i kravljem stajnjaku.
Poslato: Pon Jul 20, 2009 9:20 am----
Ja sam takođe čuo da je konjsko đubrivo najslabije ma šta to značilo. To je izneto i na ovom forumu, mislim da je upravo neko od stručnjaka iz poljoprivredne branše (Soja čini mi se, izvinjavam se ako sam pogrešio) rekao da je konjski stajnjak najslabiji.
Međutim ovde se brkaju dva stvari, ne mora najjači stajnjak biti i najkvalitetniji. Za konjsko đubrivo važi da je jedno od najboljih i pored toga što je najslabije. Bitna je izbalansiranost hranjivih materija a ne snaga.
I kako se uopšte definiše "snaga" djubriva?
Poslato: Pon Jul 20, 2009 9:30 am----
Moguće Drveni, bilo bi lepo kad bi se uključio neko od stručnjaka
Predpostavljam da se "snaga" đubriva odnosi na količinu hranljivih materija za biljke koje sadrži. Bar ja tako mislim - što više hraniva, to je đubrivo jače...
Poslato: Pon Jul 20, 2009 9:59 am----
Evo našao sam. Nije Soja već Tazika.
| Tazika citat: |
| Koliko sam do sada progoolala, razlika između gnojeva bi bila ova: konjski gnoj je "startniji", a kravlji dugotrajniji - konjski biljci daje veliku snagu prvih par mjeseci odn. dotičnu sezonu, a kravlji traje 3 pa i 4 godine. Konjski je snažniji, ali ga treba više zalijevati. |
Ipak je konjski jači od kravljeg.
Mislim stajnjak. A evo šta sam ja našao. NPK odnos u različitim đubrivima:govedje đubrivo= 4,4-9,0 : 1,6 : 4,0
svinjsko đubrivo= 5,0 : 2,7 : 2,7
konjsko đubrivo= 4,3 : 3,0 : 6,0
kokošije đubrivo= 18,0 : 24,0 : 14,0
Bilo bi dobro da se javi i Soja da pojasni malo.
Poslato: Sre Jul 22, 2009 3:43 pm----
Malo glupo što ću pitati ali ajde
Zna li netko sme li se koristiti zečije đubrivo-još jednom
nemojte se smejati
Poslato: Sre Jul 22, 2009 3:52 pm----
moze Zeljka ali je ono poprilicno jako i mora da bude bas dobro prosuseno jer gore biljke od njega. Soja mi rece da je ovcije ipak najjace
Lidija, 'ajde uporedi sastav onog konjskog i ovcijeg sa pakovanja, ako te ne mrzi.
Poslato: Sre Jul 22, 2009 4:00 pm----
od prirodnog đubriva jedino mi je to dostupno-proizvodi moj "kućni ljubimac"-misliš da smem da probam?
Poslato: Sre Jul 22, 2009 4:12 pm----
Dželjka, predpostavljam da znaš da prirodna đubriva moraju da "pregore", tj da se stajanjem u određenim uslovima prođe proces kojim prihrana biljkama postane dostupna, a smanji se rizik za njih. Za jača đubriva kažu da treba duže da odleže... U svakom slučaju, ako probaš, moj predlog je da rastvoriš malo u vodi, sačekaš jedan dan (po ovom toplom vremenu) i onda time zalivaš biljke.
Nado, konjsko nije fabrički pakovano, pa ne mogu da uporedim
Ali je čisto konjsko đubrivo. A što se ovčijeg tiče, meni se čini da je to glistenjak od ovčjeg đubriva ili nešto još slabije, dovoljno je što piše da može da se meša 1:2 sa tresetom. Zamisli da staviš taj procenat čistog ovčijeg ili bilo kog prirodnog đubriva biljkama Ali je odlično kao supstrat za mešanje, deluje mi baš dobro
Poslato: Sre Jul 22, 2009 6:28 pm----
pa verovatno.
u prici sa Sojom, zakljucismo da je ovcije najbolji izbor.
dzeljka, moze tako kako ti je Lidija rekla, ali bi odlicno bilo da mozes da sakupljas i susis, a onda da samesas sa bastenskom ili nekom drugom zemljom.
Poslato: Čet Jul 23, 2009 8:51 am----
Zahvaljujem
Šta mi predlažete koliko đubriva na koliko vode.
Poslato: Pet Jul 24, 2009 11:56 am----
Citajuci Lidijine savjete sta dodati pasiflori - osmocot- proguglala sam ovo:
www.poljoposavec.com/s...jav%20.pdf
-cini mi se odlicna stvar
Poslato: Pet Jul 24, 2009 12:16 pm----
Osmokot je izuzetno đubrivo. Verovatno najbolja veštačka prihrana koja se može naći na tržištu. Problem je jedino što je dosta skupo.
Poslato: Sub Avg 22, 2009 11:30 pm----
Dobila sam od prijateljice crveno gnojivo u zrnu.Ona je dobila do nekoga pa mi je rekla da treba jednu kasiku na 9 litara cvode staviti.Da li bi smjela svoje biljke sa tim gnojivom zaliti? Ne smijem nista bez pitanja da ne bi uporpastila sve sto sam do sada stekla, ne daj boze.
Poslato: Pon Jun 21, 2010 7:07 pm----
Pre nesto vise od mesec dana sam naisla u prodavnici na zeleni paket sa naslovom Humus od ovcijeg stajnjaka. Poucena losim iskustvom tipa "carobne zemlje" uzela sam 1 paket da probam. Prvo iznenadjenje je bilo da je ovaj humus izuzetno cist, da je dobro prosusen taman koliko treba, da je mehanicka struktura bas kako treba da bude. Stavila sam prvo u saksije sa citrusima i na par malo "lenjih" biljaka. Za mesec dana rezultat je vise nego vidljiv. Prihranjene biljke su krenule. Mladi izboji citrusa su lepe zelene boje i osetno brze rastu. Lenje biljke su se trgle i pocele da cvetaju, u tom broju i sambac.
Proizvodjac je stavio svoju vizit kartu na pakovanju sa sve telefonima. Narucila sam 100 kg
Ne salim se. A razlika je i u ceni kada se kupuje u paketima od 5 l i u dzaku od 50.U malim paketima kod proizvodjaca cena je 70 din po paketu od 5 l, a u velikim je 500 din po dzaku.
Preporucujem jer je isproban proizvod.
Humus moze da se nabavi tako sto se ljudi pozovu i naruci se. Skladiste im je kod Cvetkove pijace na Bulevaru. Ako je veca kolicina - oni donose na adresu, ako je manja, morace da se dodje kod mene u komsiluk
Poslato: Uto Jun 22, 2010 7:10 pm----
ovci stanjak i njegov humus su majka svih substrata za biljke!! jako mi je drago sti si ga napokon pronasla u beogradu!
Poslato: Uto Jun 22, 2010 7:33 pm----
Hvala Kuch. Nkada mi biljke nisu bile tako raskosne i zdrave. Zaista ga preporucujem svakom.
Prema deklaracii sastav je
organska materija - 61,06%
Mineralna materija - 38,94%
N - 2,18
P2O2 - 2,14%
K2O - 2,04%
Ca - 8,60%
Mg -3,20
pH 8,8
To stoji na deklaraciji iz atesta.
Poslato: Uto Jun 22, 2010 9:23 pm----
Ja bih uzela jedno veće pakovanje, samo ne znam kako da ga dopremim ovamo
Nisam stigla još da raspodelim poklon cmok, žao mi je i da stavljam po biljkama koje su napolju, na ovom potopu, verovatno bi se sve odmah ispralo. Stavila sam pomalo u saksije nekoliko najosetljivijih biljaka koje sam OPET unela unutra, da ih zaštitim od ove kišurine, jer ispod trema nema više mesta. Jedino je šteta što je tako visok ph, što znači da nije zgodno za acidofile, ali njih ipak imam manje
Poslato: Uto Jun 22, 2010 9:32 pm----
za kaktuse i ostale sukulente (citajte adeniume) pola kvarcnog peska i pola ovog sto je mary pokazala je idealna nepogresiva kombinacija :)))
Poslato: Uto Jun 22, 2010 9:34 pm----
| Lidija citat: |
| Ja bih uzela jedno veće pakovanje, samo ne znam kako da ga dopremim ovamo Nisam stigla još da raspodelim poklon cmok, žao mi je i da stavljam po biljkama koje su napolju, na ovom potopu, verovatno bi se sve odmah ispralo. Stavila sam pomalo u saksije nekoliko najosetljivijih biljaka koje sam OPET unela unutra, da ih zaštitim od ove kišurine, jer ispod trema nema više mesta. Jedino je šteta što je tako visok ph, što znači da nije zgodno za acidofile, ali njih ipak imam manje |
Mozes i na acidofile ali stavi manje, onako posoli malo po povrsini. Svakako ih ne smes "saditi" u tom humusu ali kao prihranu mislim da im nece skoditi. A za svaki sluicaj posle dodaj u vodu malo soka od limuna
Poslato: Ned Jun 27, 2010 12:16 pm----
I ja sam probala ovaj humus
tj. moje biljke . Ja sam nabasala na njega u "Bashti" u M.M.Lugu. Takodje sam zadovoljna kako biljke izgledaju zasadjene u ovom humusu. A nisam znala da moze i veca kolicina da se kupi.. moracu i ja da narucim 'vecu' kolicinu, uvek se isplati 
Poslato: Ned Jun 27, 2010 12:34 pm----
Da li ima neko iskustva sa zecjim djubrivom? Koliko ga staviti u saksije i valja li.
Ovakve dve zeke ce praviti to djubrivo
Poslato: Ned Jun 27, 2010 12:46 pm----
za djubrivo - ne znam ali zeka sa klempavim usima me je kupio nacusto. Divan!
Poslato: Ned Jun 27, 2010 2:26 pm----
Ja imam oko 20-tak zečeva, (puno malih, preslatki su!
)Imam puno malih i par velikih, moj muž svake dve nedelje im čisti i puna kolica đubriva iznese i baci, pa ako valja imam puno pa baš da ne bacam
Poslato: Ned Jun 27, 2010 2:55 pm----
Cici, jesi li ti sadila u to čisto, ili si dodavala u supstrat? Čini mi se da je meni NBonsai prošle godine donela nešto toga, al sam već zaboravila šta se dalje dešavalo
Poslato: Ned Jun 27, 2010 3:11 pm----
Ovo dvoje sam nashla na netu, nisu ove moje ali su skoro iste, poshto nemam cime da ih slikam:D Ovom klempavom ce se nazalost ispraviti ushi jer su oboje meshanci, nisu cistokrvni ovnoliki (kako se zovu klempave zeke) DIVNI su
U svakom slucaju nashla sam ove podatke
Rabbit manure 2.4 1.4 0.6 Most concentrated of animal manures in fresh form.
Cow manure 0.6 0.2 0.5 Often contains weed seeds; should be hot composted.
Steer manure 0.7 0.3 0.4 Often contains weed seeds; should be hot composted if fresh
Chicken manure 1.1 0.8 0.5 Fast acting, breaks down quickest of all manures. Use carefully, may burn; Also stinks like hell - composting definitely recommended.
Horse manure 0.7 0.3 0.6 Medium breakdown time.
Duck manure 0.6 1.4 0.5 very low nitrogen levels
Sheep manure 0.7 0.3 0.9 very low phosphorous levels
Worm castings 0.5 0.5 0.3 50% organic material plus 11 trace minerals; Great for seedlings; will not burn; Is a form of compost so does not need composting.
Znaci dobro je a nije mu potreban period 'pregorevanja' vec moze odmah da se dodaje biljkama.
Meni lici na sporo otapajuce djubrivo u granulama
Mr. Rabbitson Dodacu ga nekim biljkama pa cu vam javiti rezultate
Poslato: Ned Jun 27, 2010 5:31 pm----
Imam i ja zecove 6-7 komada
Dva su mi napolju po basti mi prave haos
Kad im cistim samo pobacam sve u bastu
Poslato: Ned Jun 27, 2010 6:29 pm----
Ma i moji su bili neko vreme po dvorištu ali nisu imali pristup biljakma, znači odmah može? I ja ću probati, sa adamom, kod mene je to biljka koja najviše voli bilokakvo đubrivo i reaguje ako mu je dobro pa ću s njim isprobati i sa još nekim biljkama
Ja ih imam oko 20-tak ne znam tačno 22-23... Ali imam ih puno i to sve na jednom mestu neuključujući odvojene odrasle mužjake.... Kad muž nije kući, onda im ja nekad bacim trave i tako, u svakom slučaju, preslatki su!
Cici, samo pazi ako primetiš na ušima kao crvene bubuljice, onda nije dobro, zovi veterinara i pitaj šta nije u redu, jer mogu da uginu kad ih ujede komarac za uvo
Poslato: Ned Jun 27, 2010 7:12 pm----
of topic:
Pa nemogu da uginu ako ih ujede komarac ukoliko im ne prenese neshto...?Mislim ja sam od malena imala zeceve, nikad toliko puno nego po 1-2 obicno ali nikad mi ni jedan nije uginuo od ranica na ushima tj ujeda komaraca... a mozda su danashnji komarci ipak pogubni za zeceve... priznajem nisam imala zeceve zadnjih 7-8god..
Secam se da sam procitala davno negde info. da su u srednjem veku ljudi drzali kaveze sa zecevima blizu prozora i ulaza, kako bi se komarci zadrzavali na njima
Poslato: Pon Jun 28, 2010 6:23 pm----
Meshla sa bashtenskom i dodavala u neke saksije odozgo. Iohroma se ubila od cvetanja u takvop supstratu, burmansija takodje ,..u svakom slucaju svima je prijalo. Svraticu ovih dana do Bashte' pa cu videti jesh jednom jeli to isto to.. ali mislim da jeste.. Inace, iskreno ne primecujem razliku kad dodajem neshto drugo ali ovo je bilo extra*..
Poslato: Pon Jun 28, 2010 7:11 pm----
Lidija, proizvodjac mi je skrenuo paznju da ne sme da se sadi direktno u ovaj humus jer "ovo je djubrivo, a ne supstrat za sadnju i ovaj humus se samo dodaje zemlji u kojoj ce biti posadjena biljka" - tako mi je rekao. Takodje, kao sto i Cici kaze, dovoljno je samo posuti po povrsini u saksijama. Ne moraju biljke da se presadjuju. Evo, Cici ima isto iskustvo, a ja potvrdjujem iako sam ga nasla mnogo kasnije. Zaista je vise nego dobro, a potpuno prirodno.
Poslato: Sre Jun 30, 2010 6:43 am----
Dobro e premnogu ovckoto gubre. Ovcata pase najcista treva i razna so toa e i kvalitetot na gnoivoto.
Porano gnoele samo so toa i se bilo zdravo i ubavo.Toa se dodava vo zemjata ,a ako nesto se nasadi vo nego jako e ke izgori. Kaj nas tutunot se see ili piper i domati , se stava sloj odozgora i da zatopluva i da go hrani niknatoto rastenie.Toa gnojivo se klava kako zacin vo zemjata. Zemjata e rovka rastresita i se uspeva, sepak mnogu ubavo sto se prodava i vo prodavnica.
Kaj nas pregorenoto ovcjo gubre vo prolet e na cena i ima golema pobaruvacka.
Poslato: Sre Jun 30, 2010 6:58 pm----
Svi za jednog, jedan za sve
Poslato: Sre Jun 30, 2010 8:54 pm----
Zivelo ovcije djubrivo
Poslato: Ned Jul 04, 2010 3:41 pm----
Ja imam isto oko 20-tak, i skupljam njihovo djubrivo ima i malo slame umešano ,u ograđenom prostoru, i na jesen raširim u bašti. Probao sam i u saksiji na dnu staviti šake tih klikera.
Poslato: Ned Jul 04, 2010 9:51 pm----
I kako je biljkama posle tretmana sa klikerima'
mislim jel se primecuje da su dobile djubrivo ili onako, nishta posebno... Ja sam prvo stavila oko paradajza.. videcemo kako ce biti Ljudi onaj zeka shto je krem beli (inace muzijak je) lud 100% kao da je nekakva reikarnacija psa
ne ponasha se kao zec nego kao pas! a ovaj drugi crno-beli ima jedno braon a jedno plavo oko! Poludela sam vishe od dece.. naprosto se raspilavim svaki put kad ih vidim..
Poslato: Pet Avg 06, 2010 9:49 pm----
Imam dosta zečeva i naravno dosta klikerčića. Najveći deo skupljam na jedan ograđeni deo u bašti gde slažem i pokošenu travu i druge otpadke od bilja, đubre od živine i jagnjadi, pa od sveg miksa mi se napravi humus do proleća. Pravim i tečno đubrivo tako što zečje đubre prelijem vodom i ostavim da odstoji nekoliko sati. Tom tečnošću zalivam paprike i paradajz, a jako je dobro i za limun.
Poslato: Sub Avg 07, 2010 1:26 pm----
Paznja.... Zecje [nepregorelo ] djubre je za biljke kao plamenjaca -jako je i izbegavajte da ga koristite dok ne odstoji ,mislim pregori. Zecja mokraca je toliko jaka da za nekoliko godina potpuno razjede dasku debljine od 5 sm. Nije sala . Ako ne verujete pitajte bilo kog veterinara i recice vam to sto kazem. Pozdrav.
Poslato: Sub Avg 07, 2010 7:39 pm----
Vojvoda, zato ga razblažim vodom, i samo 1-2 puta zalijem povrće u sezoni. Ostatak ide u kompost i do proleća se pretvori u humus.
Poslato: Ned Avg 08, 2010 3:29 pm----
E tako moze ,i ja imam zeceve ali dok ne pregori stoji na gomili. Pozdrav.
Poslato: Pet Nov 19, 2010 7:55 am----
Poslednji put izmenio LOLAplastenici dana Pon Nov 22, 2010 1:24 am, izmenio ukupno 2 puta
Poslato: Sub Nov 20, 2010 10:56 am----