Poslato: Sub Nov 05, 2005 10:44 pm----
e ovo ja zovem ukrasni bagrem
naime,imam drvo Robinia pseudoacacia 'umbraculifera',koje je kalemljeno na obican bagrem. Izgleda straaaaaaaaaaaavvvvvaaaa! imam ljubicastu varijaciju i negde oko djurdjevdana postavicu sliku mog najlepseg drveta u punom cvetu. Za sada uzivajte u slikama sa interneta.p.s. o tome koliko je lepo svedoci i cinjenica da je na prosirenom kucnom sastanku samo Robinia pseudoacacia 'umbraculifera' jednoglasno dobila zeleno svetlo da prezivi prolecno raspremanje prednjeg dela dvorista!!!
Poslato: Sub Nov 05, 2005 11:03 pm----
Hooooćuuu i jaaa taj tvoj bagrem 
Ajmeee, Simone, jel ti znaš da sam si ja običan, ovaj naš, domaći posadila u vrtu?
A miriši li jednako kao i bijeli?
Poslato: Sub Nov 05, 2005 11:13 pm----
pa slabije mirise od belog
ma i ja gogo volim bagreme.imao sam i zuti ali mi se osusio 
Poslato: Sub Nov 05, 2005 11:18 pm----
Znači ima nas šašavih na bagreme
A žutiii, hmmmm! Ja imam laburnum koji jakoo liči na žuti bagrem, pa pravit ćemo se da je bagrem 
Poslato: Sub Nov 05, 2005 11:33 pm----
| goga citat: |
| Znači ima nas šašavih na bagreme A žutiii, hmmmm! Ja imam laburnum koji jakoo liči na žuti bagrem, pa pravit ćemo se da je bagrem |
ako ne budes mogla da nadjes robiniu,ja cu ti poneti grancicu na prolece kad idem u Split pa nek ti neko nakalemi.
Poslato: Sub Nov 05, 2005 11:33 pm----
Od tog bagrema će te imat crveni med.
Poslato: Ned Nov 06, 2005 12:31 am----
| simonzec citat: |
meni ne smeta ako ne budes mogla da nadjes robiniu,ja cu ti poneti grancicu na prolece kad idem u Split pa nek ti neko nakalemi. |
A što ti misliš da ja neznam kalemiti? Pih!Simone, bacit ću se u potragu, zvjerkat ću u proljeće gdje cvate
za svaki slučaj ti javi kad budeš dolazio u Split A javiiii ako bi ti laburnum!
Poslato: Ned Nov 06, 2005 12:44 am----
Gogo, a da li je to onaj bagerm sto si meni dala?
Poslato: Ned Nov 06, 2005 12:51 am----
Fatko nemam pojmaa što sam ti dala! Jesam ti dala sjemenčice laburnuma, ako da onda je to,to!Svima sam vam napisala na sjemenčicama, reznicama i biljkama kako se zovu, a bilooo je toga puuuno tako da se sad više stvarno ne sjećam
Poslato: Ned Nov 06, 2005 12:54 am----
| goga citat: |
| A što ti misliš da ja neznam kalemiti? Pih! |
laburnum je predivna biljka i moram da priznam da je to tkz. zuti bagrem.gogo oprez!!! laburnum seme je veoma otrovno!
Poslato: Uto Nov 22, 2005 3:31 pm----
pitanjce.. dali sa bagrema pada smola tako da nije praktican ako parkirate automobile ispod?
Poslato: Uto Nov 22, 2005 6:04 pm----
Mislim da ne pada,smola je karakteristična samo za četinare koliko znam.
Blizu moje kuće je bio bagrem koji su posekli i sada je nikla čitava šuma -širi se nemoguće iz žila -,nisam primetila da bilo šta kaplje sa njih.
Poslato: Uto Nov 22, 2005 10:45 pm----
| Eliot citat: |
| pitanjce.. dali sa bagrema pada smola tako da nije praktican ako parkirate automobile ispod? |
Parkirao sam jednom auto ispod bagrema i nakon posla je bio osut nekakvim
vrlo sitnim kapljicama. Doduše bile su to zaista male kapljice manje od milimetra a i relativno lako sam ih oprao sa vodom.
Bilo bi zbilja neugodno da mi se to dešava svaki dan. Ali zapravo sam primjetio i da je lišće na drvetu nekako flekavo, izgledalo je kao da je krošnja zasuta nekakvim slatkim sokom, nekako ljepljivo...
Dali je to drvo podložno možda nekakvim specifičnim nametnicima ili sam ja nabasao na jedno bolesno stablo?
Poslato: Sre Nov 23, 2005 1:16 am----
Ma ne, ljudi, to je normalno! Nije to smola, to je sok! Bagremov cvet raste u grozdovima i izlučujue jako mirisan i sladak sok (zato i pčele lako privuče)! Sok je jestiv i može se koristiti kao ekstrakt za izradu soka, marmelade, mislim da se i slatko od bagrema proizvodi! A i sam groz se može jesti i presan i termički obrađen! (Jestive su čak i mahune bagrema)!
Samo, baš zbog količine mirisnih i slatkih tvari u sebi on, čim kapne negde, privlači automatski bubice a ni sušenjem postaje lepljiv kao šećerna vodica! I zato nije praktično parkirati kola ispod! (kao i kod duda, uostalom!)
Poslato: Pon Jun 04, 2007 10:51 am----
Može li se bagrem/agacija orezivati i oblikovati kao grm?
Poslato: Uto Jun 05, 2007 7:38 pm----
mislim da ne. da može, već bi se netko to sjetio
Poslato: Sre Jun 06, 2007 7:08 am----
nisam baš siguran da se ne može. bitno je samo na kojoj visini se radi prvi horizontalni rez.
zasigurno možeš formirati krošnju stabla i to relativno nisko. stablo se reže "u glavu". to se ponovi 2-3 puta u 3-6 godina. krošnja bagrem tada poprimi lijep okrugli oblik.
nedostatak je taj što je to napravljeno prislino pa je otkaljivanje cijelih grana pri jakom vjetru velika...a to onda nije lijep prizor.
Poslato: Sre Jun 06, 2007 7:31 am----
oni kuglasti bagremi što ih vidimo su cijepljeni, nisu dobiveni orezivanjem.
mislim da bagrem nema baš veliku izbojnu moć da bi se na taj način formirala gusta, okruglasta krošnja. naime, ispod mjesta reza izbojka dobi bi tek dva mlada izbojka koji bi kao antene stršali par metara u zrak. i oper rezom tih izbojaka dibili bismo dve antene koje bi stremile nebesima. orezivanjem bagrema ne može se dobiti okruglasta krošnja.
kad vidim taj rez "u glavu", sva se naježim!
bagrem ne podnosi oezivanje najbolje.
Poslato: Sre Jun 06, 2007 11:50 am----
bagrem dobro podnosi orezivanje i to je točno, samo ne mlada sadnica od godinu-dvije. istina je da su "oni" okrugli bagremi cijepljeni, ali postoji veći broj primjera koji potvrđuju da se bagrem može "orezati u glavu" i takav stariji se sasvim lijepo razgrana.
netko je otvorio temu od invazivnim biljkama... e pa bagrem je zasigurno jedna od njih. širi se kao korov i jedino sječenjem u korjenu se može iskorjeniti u svakom drugom slučaju pušta nove izdanke.
Poslato: Čet Jun 07, 2007 5:30 am----
Eto, nova sam ovdje i vrlo ste zanimljivi! Hvala za odgovore! Okućnica mi je malena a onaj miris cvijeta bagrema u svibnju oduvijek me je impresionirao. Kad sam u obližnjem gaju vidjela mlado drvce jedva metar i pol visoko kako cvjeta poželjela sam ga presaditi u dvorište iako me svi odgovaraju od toga, kao što ćeš s tolikom "drvendarom punom trnja" u dvorištu?!
Ako ga ipak odlučim presaditi kad bi to bilo najbolje učiniti pa da mi cvjeta slijedećeg svibnja?
Poslato: Čet Jun 07, 2007 7:17 am----
ja sam si isti takav bagrem od metar i pol posadila pred jedno 6-7 godina. sad je visoko oko 8 metara
Poslato: Pet Jun 22, 2007 12:27 pm----
Ja ne znam kako da se odbranim od bagrema. Za godnu izdjiklja nenormalno svuda okolo kuce. Em mi pravi smece stalno, em mi ne da biljkama sunca. Ne znam sto da mu radim. Po basti sam pocupala ne znam ni ja koliko zakorijenjenih bagremova.
Poslato: Pet Jan 04, 2008 7:55 pm----
Da li je na tom bagremu sa koga" curi " bilo pčela ,osa, bumbara? Možda je pun lisnih vašiju pa one to luče.Od toga pčele spravljaju med. Pun vitamina i minerala i zove se medljikovac. Izvrstan za ljudsku upotebu ali za same pčele teško svarljiv .U hrvatskoj mislim da se prati pojava lučenja medljike pa obaveštavaju pčelare da sele pčele na to područje .
Poslato: Pet Jan 04, 2008 8:01 pm----
| Djive citat: |
| Ja ne znam kako da se odbranim od bagrema... |
Probaj da kupiš neki šumski herbicid (ili dendricid), pa kad ukloniš izbojke preseke da premažeš njime.
I izbojke seci u sred leta, kada je najtoplije, to bi trebalo da smanji izdanačku sposobnost panjeva.
Poslato: Sub Jan 05, 2008 1:08 pm----
Nisam znao da je bagrem tako strašan. Jeste da se širi korenskim izdancima ali temeljna seča tokom 2 sezone bi trebala da ga iskoreni. Meni su ti dendricidi ipak suviše drastična mera.
Poslato: Sub Jan 05, 2008 2:18 pm----
Za dve sezone ni grab ne možeš iskoreniti (kamo sreće da je tako kako ti kažeš)
Poslato: Sub Jan 05, 2008 4:48 pm----
Najprakticnije razmnozavanje bagrema je korenom iz njegovih perifernih zila.Kod selekcije ova metoda se koristi da bi se dobila biljka identicna majci.Znaci, koliko go udarali po panju novi bagrem izlazi iz najmanjih korencica.
Poslato: Sub Jan 05, 2008 5:24 pm----
| Bonsai Master citat: |
| Za dve sezone ni grab ne možeš iskoreniti (kamo sreće da je tako kako ti kažeš) |
Izgleda da to zavisi od slučaja do slučaja.
Komšija je za dve godine komplet uklonio bagremovu šumicu koja mu je rasla uz salaš. Prve godine sve posekao i nastavio uporno da seče dok nije prestalo da niče.
Trećeg proleća je bilo sasvim malo izdanaka, verovatno od semena koje je zaostalo u zemlji
Ali ako ti hoćeš da ukloniš gustiš a da zadržiš velika stabla, e to za dve sezone neće moći. Neće moći ni za 20 jer ovi veliki non-stop teraju izdanke.
Poslato: Ned Jan 06, 2008 4:51 am----
Ja rekoh kamo sreće, ali to se odnosi samo na ovu situaciju, kad je bagrem nepoželjan.
Međutim, ovako jaka izdanačka snaga bagrema se koristi za vegetativnu obnovu bagremovih (izdanačkih) šuma.
(mada je kod nas gajenje izdanačkih bagremovih šuma 'zloupotrebljeno' - tj mnogo duže su zadržane na nekim površinama izdanačke bagremove šume nego što je to ekonomsko-ekološki opravdano)
Poslato: Ned Jan 06, 2008 4:25 pm----
eh, ja bih te zamolio da pojasnis sta tacno znaci termin 'izdanacke sume'?
Ja sam mislio da su to sume do pre prvog proredjivanja, gustish mladih stabala....?
Poslato: Ned Jan 06, 2008 4:45 pm----
Ja bih to preveo ovako.KAD STIGNE ŠUMA ZA SEČU SVE SE IZVADI IZ PANJA. niče bezbroj mladih izdanaka. TO SE POSLE NEKOLIKO GODINA PROREDI ILI UREDI DA OPET LIČI KAO NEKA POSAĐENA ŠUMA.Ta ista šuma stigne za seču il vađenje kako se izraziti i opet Jovo nanovo.Sto godina na jednom istom mestu bagremova šuma.
Poslato: Pon Jan 07, 2008 2:17 pm----
Izdanak je mladica koja tera iz panja (ili još uopštenije - iz starog drveta), za razliku od izbojka koji predstavlja mladicu koja raste iz pupoljka koji je najčešće do godinu dana star.
Kada na nekoj površini posečemo bagremovu šumu (naročito ako seču obavimo u zimu ili rano proleće - pre kretanja vegetacije) bagrem će iz zaostalih panjeva (a i iz žila bližih površini) pustiti izdanke. Ovi izdanci prvih godina vrlo brzo rastu, daleko brže od mladica koje bi se javile iz semena.
Zbog toga u 10. godini je daleko veća masa na istoj površini iz izdanačke šume nego iz semenske.
Posle određenog perioda izdanačka šuma počinje da usporava sa rastom, i to vrlo brzo. Orijentaciono - oko 20-40 (50) godine su u optimalnom stanju. Posle toga počinju da trule od panja (pošto presek starog panja ne može da zaraste već polako truli i propada)
Izdanačka šuma teško može da da deblje sortimente, uglavnom se u njima proizvodi tanje drvo. To je jedan od razloga i što je kvalitet drvnih sortimenata iz izdanačkih šuma dosta loš.
U našoj zemlji se na peskovitim staništima već duže vreme gaji bagrem koji je u početku služio da veže pesak i da neki prinos u drvetu. Planirano je bilo da se tu zadrži u 2-3 ophodnje, a da se onda menja kultura.
Međutim, iz raznih razloga to nije učinjeno, tj bagrem je i dalje tu.
Iako je bagrem azotofiksator, i zemlju obogaćuje azotom, poznato je da u mnogim drugim aspektima on zemljište kvari. Naročito ako se gaji kao izdanačka šuma. Zbog toga ga treba gajiti onako kako su stručni ljudi savetovali.
Poslato: Pon Jan 07, 2008 2:32 pm----
Ovako seku šumu lenji ljudi.Postoji varijanta vlasniku stablo a drvoseči panj i kruna.Panj je dobar za pušenje mesa.Ovo je povoljnija varijanta što se tiče kvaliteta same šume.Jer kao što sam ranije rekao mladi bagrem iz perifernih žila je sasvim dobrog kvaliteta.
Poslato: Pon Jan 07, 2008 2:34 pm----
Da, nema velikih panjeva, pa ni velikih 'rana' koje bi izazivale trulež.
Ali ostaje problem da bagrem kao kultura nebi smeo da se gaji u više od tri ophodnje (zbog zemljišta).
Poslato: Pon Jan 07, 2008 3:05 pm----
znaci, 'izdanacke sume su gde se primenjuje 'coppice' na engleskom?
Drugim recima, trebalo bi da postoje i izdanacke sume jasena? Graba?
Poslato: Uto Jan 08, 2008 4:07 am----
Izdanačke šume graba su isto relativno česte.
Kao i cera.
Za jasen ne znam.
Postoje i bukove izdanačke šume.
Poslato: Uto Jan 08, 2008 8:30 pm----
u literaturi se nalazi cesto da su briti sistyematski gajili jasen na taj nacin (coppice):
Odraslo stablo iseku i od izdanaka najbolji ostave a ostale potkresu. Navodno su svakih 10-15 godina ponovo imali sta za seci...
Poslato: Uto Jan 08, 2008 11:16 pm----
Da, to je tacno, jasen, topola (jasika,tj. trepeljika), grab, cer, bagrem, vrba...
Inace, izdanacke sume se nazivaju i niskim sumama.Nikada ne narastu onoliko koliko narastu semenske.
Poslato: Sre Jan 09, 2008 9:41 pm----
Da li postoje izdanačke šume kiselog drveta (Ailanthus altissima)? I čuo sam da, za razliku od bagrema, crni bor popravlja kvalitet tla.
Poslato: Čet Jan 10, 2008 12:57 pm----
Pozdrav,
Kakav mu je korijen u smislu ako se nalazi blizu kuće. Može li naštetiti kad naraste?
Poslato: Čet Jan 10, 2008 11:09 pm----
| drveni citat: |
| Da li postoje izdanačke šume kiselog drveta (Ailanthus altissima)? I čuo sam da, za razliku od bagrema, crni bor popravlja kvalitet tla. |
.Samo ne znam gde ima suma kiselog drveta kod nas. 
Poslato: Pet Jan 11, 2008 10:58 am----
Kiselo drvo daje drvo (kao materijal) slabog kvaliteta (koliko se sećam) i uzgaja se samo kao hortikulturna vrsta. I tačno je da ima jaku izdanačku snagu - kad vam se jednom navrze, teško ćete ga se otresti ...
Poslato: Pet Jan 11, 2008 7:07 pm----
evo ja da ubacim o kvalitetu drveta: daje kao mlado drvo materijal slabog kvaliteta, a kao zrelo drvo, koje je jos i malo odrzavano ( podrezivano, usmeravano -jer prirodno voli da se grana) daje veoma visok kvalitet, pogodan za namestaj i furnire ! ! !
Poslato: Pet Jan 11, 2008 9:31 pm----
Vi'š ti to, stvarno nisam znao. A koliko treba da bude staro da bi se dobili kvalitetni sortimenti?
Poslato: Pet Jan 11, 2008 10:14 pm----
eh, problem je sto je to kratkozivuca sorta. Sto starije a da ne ugine....Evo, nagadjam: cetrdeset godina pa navise (na slabim lokacijama stabla ugibaju vec posle trideset...)
Poslato: Pet Jan 11, 2008 11:44 pm----
Problem u tome što kiselo drvo u početku raste izuzetno brzo a onda naglo usporava rast. Posledica ovoga je velika razlika u gustini drveta i zbog toga se ono prilikom sušenja vitoperi i puca. Kinezi su razvili posebne tehnike za sušenje drveta ailantusa. Ako se pravilno osuši, ailantus daje kvalitetno drvo; svetle boje, lako ali žilavo i čvrsto.
Poslato: Pet Jan 11, 2008 11:54 pm----
bas me zanima ta metoda!
Poslato: Pet Jan 11, 2008 11:59 pm----
Mislim da sam čak negde na netu video pdf gde je to detaljnije opisano. Treba bi se sad setiti.....
Poslato: Pet Maj 09, 2008 8:15 pm----
Ovo vam moram pokazati
pa ona se rasturila od cvetanja ukrasni bagrem kod moje svekrve (sve ono sto nema mesta kod mene u bastu ima kod nje
Poslato: Pet Maj 09, 2008 8:17 pm----
Pa djeko, saberi nam sjeme.
Poslato: Pet Maj 09, 2008 8:30 pm----
Ako bude napravila seme, hocu sigurno, ali se nesto ne secam da je do sada pravila mahune
Poslato: Ned Maj 11, 2008 7:35 pm----
Ja sam isti taj sejala pre jedno dve nedelje i nikao mi je. Jel zna neko šta sad? Jel mogu da ga držim napolju dok je ovako mali?
Poslato: Ned Maj 11, 2008 10:04 pm----
Možeš, to je bagrem.
Poslato: Pon Maj 12, 2008 8:02 am----
djeka, prekrasan je!
Poslato: Pon Maj 12, 2008 10:53 am----
Zna li neko od sejanja koliko godina prođe da procveta prvi put?
Poslato: Čet Jul 10, 2008 12:23 pm----
Zna li neko kakav je madjarski bagrem?
Poslato: Čet Jul 10, 2008 6:43 pm----
Znam samo da ima mnogo vrsta u smislu medonosnosti. Od vremena cvetanja, dužine cvetanja do veće količine nektara. Sećam se nekih imena: Maćuši ,Rožasin Debrecin.
Poslato: Sub Jul 19, 2008 8:46 pm----
uh ova tema lici na ovu o cuvarkucama.
da razjasnimo.ukrasne vrste bagrem(crveni i roze) se kaleme,ne uspevaju semenke i mahune. kome uspe nek se javi da mu cestitamo. ne mesajte ga sa lozom(mislim da je wresia ili tako nesto krstena na forumu)
ostali uglavnom zacnu seme
Robinia pseudoacacia - madjarski i nas bagrem,razlika je u razdelima
Robinia hispida - roze
robinia idaho - crveni
inace,u srbji dosta kupuju madjarski zbog medosnosti a madjari kupuju nas zbog gradje
a sad malo slike kako je izgledalo u krosnji mog bagrema
Poslato: Sub Jul 19, 2008 10:28 pm----
simonzec, ostavi sjeme pa da i mi imamo tako lijepo drvo.
Poslato: Pon Sep 01, 2008 12:45 am----
Imam bagrnje po selu i to nekoliko komada veceg obima, svo bagranje raste na kamenu, odnsono na tankoj zemlji od 0,5 do jednog metra. Pravi izuzetnu hladovinu i kada padne kisa zemlja u njegovoj okolini je dugo posle toga vlazna. Pre svega sluzi za odbranu od vetra ( posto je kuca na strani brda koje je okrenuto severu), a kada se neke grane osuse sluze i za ogrev. Veoma brzo raste i brzo se siri, pretezno preko korena posto je zemlja plitka. Cak je koren od bagrema uspeo da udje u sastav odvodne cevi, odnosno gde su cevi sastavljene, i tako da zacepi odvod ( kao u x files).
E sada hteo bih da posadim bagrem na mestu gde je bila hrastova suma, ali sam u dilemi da li iz semena ili samonikli odnosno sa korena drugog bagrema. Drvo bi prevashodno bilo za ogrev posto je veca povrsina u pitanju ali bih odvojio i nekoliko stabala za tehnicku gradju ( neki komad namestaja, mozda i stolarija ). Predlozite posto vidim da se razumete u bagrenje sta je bolje.
Poslato: Ned Okt 05, 2008 10:09 pm----
Ovo mi je prvi post na ovom forumu. Ne razumem se mnogo u biljke, u stvari ne razumem se gotovo ništa pa zato molim upućenije da se ne čude mojim glupim pitanjima.
Naime kupio sam plac od 10-ak ara u blizini jednog manjeg potočića na koji sam nameran da na proleće preselim košnice sa pčelama. Plac je do samog poljskog puta a u blizini nema nikakvog drveća tako da je osunčan preko celog dana.
Pored košnica tu bih postavio i jedan metalni kontejner za stanovanje kojem bi dodao nadstrašnicu i tako napravio letnjikovac.
Pošto plac nema nikakvu ogradu a na vilkipediji sam pročitao da se bagrem može koristiti kao živa ograda, želeo sam da pitam da li neko ima iskustvo sa tim i kako takva živa ograda izgleda da li je to visine 15-20 metara ili znatno niže kao i uobičajna živa ograda, kako se sadi, da li se i kako reže itd.
Bagrem mi je pao na pamet jer je medonosan, jeftin u stvari besplatan jer ga u mom kraju organizacija mladih gorana deli besplatno, brzo raste, lepog mirisa u vreme cveta i dr...
Ako neko ima neku drugu ideju za ogradu a da je pre svega jeftina...biće mi dobrodošla.
Ukoliko sam pogrešio temu molim moderatora da me barem obavesti gde da nađem odgovor na ovo moje pitanje.
Zbog toga se unapred izvinjavam i ujedno zahvaljujem na odgovorima.
Pozdrav.
Poslato: Ned Okt 05, 2008 10:24 pm----
Ziko lično mislim da ti je to dobra ideja, dobro došao i mala pomoć od mene www.pcelar.co.yu/medon...0bilje.htm
www.geocities.com/pcel...bilje.html
Simone tek sad vidim šta si komentarisao, po tebi od semena takvog roze bagrema kakvog ti imaš, šta dobijamo, kakav cvet? Ja imam par sadnica iz semena ali one nisu iste kao običan bagrem...
Poslato: Ned Okt 05, 2008 10:29 pm----
Cimbi, hvala na brzom odgovoru. Ove linkove i njima slične sam ranije već proučavao.
Pomogao bih mi ako bi mi kazao kako se i kada sade sadnice bagrema, na koju dubinu, da li se i kako đubre, kako se i da li režu,...
Ja sam totalni dunster za ovo...a uhvatio sam se u ovo kolo tako da...
Poslato: Ned Okt 05, 2008 10:57 pm----
Ma ne znam ti ja to, ja sam ti samo ćerka pčelara
mene ako pitaš bagrem je najgori šibljak koji može toliko da se proširi da ti zauzme ceo plac, i ja o njemu imam mišljenje da se prima pa taman i naopako ga posadio, ali pčelari ga jako cene, pa, poštujem...
Poslato: Pon Okt 06, 2008 6:06 am----
Tu dolazi u obzir i gledičija.
Poslato: Pon Okt 06, 2008 4:48 pm----
Zarko, jer možeš da okačiš sliku da vidim kako to izgleda odnosno kako izgleda ograda od te gledičije...bio bih ti zahvalan
Hvala na odgovoru i pozdrav
Poslato: Pon Okt 06, 2008 7:45 pm----
To sam ja video uživo, mada ne mogu na netu da nađem ni jednu sliku ograde od gledičije. E to je prava neprobojna barijera. Ako je bagrem bodljikav to nije ništa u poređenju sa gledičijom.
Evo kako izgleda trnje gledičije:
Poslato: Sre Dec 03, 2008 3:03 pm----
Pozdrav
Molim vas za savet?
Imam dosta vcelik plac i razmišljam o tome da zasadim šumu bagrema razmišljam o jedno 150 do 200 sadnica.Našao sam neke sadnice tzv.brzo rastućeg kanadskog bagrema pa me zanima kako se sadi na koju razdaljinu na koju dubinu da li mu odgovara pesak itd.
unapred hvala
Poslato: Sre Dec 03, 2008 6:47 pm----
Ako ti je cilj planski uzgoj kvalitetnog drveta bagrema, evo ti to ovako:
Pesak je ok, a sadis sto gusce, po mogucnosti na 2 x 1.5 metara. Sadnice prvih nekoliko godina cistis od prevelikog grananja, dakle, cela prica je da drvece teras da raste sto pravije i vislje te da ima sto manje niskih grana.
Nakon oko 8 godina proredis plantazu, trebalo bi da dobijes lepu kolicinu bagremovih koceva...(drvece bi trebalo biti +-deset metara visoko a precnik debla oko 7-10 cm)
Ostavis ih na 3x4 metra i pustis sledecih 15-20 godina.
Teoretski, nakon 25 godina bi trebalo da dobijes stabla dvadesetak metara visoka i 25-40cm precnika debla (na visini od oko 2 metra od zemlje). Moguci su bolji prinosi, ali i losiji...
Poslato: Čet Dec 04, 2008 8:26 am----
Pozdrav
mnogo mi znači pomoć jedino ne znam na koju dubinu treba da sadim sadnicu bagrema Hvala
Poslato: Čet Dec 04, 2008 10:40 am----
koren mora biti potpuno u zemlji. Mislim da nije lose (u nasoj , sada vec susnoj klimi) da ti usadis koren cak malko dublje, ali ne pokriti sasvim zemljom nego da ostane ulegnuce iz cije sredine izlazi stabalce sadnice: bagrem voli susno i siromasno tlo, ali za prvu godinu, dok ne razvije koren, neka ima to ulegnuce da skupi malo vise vlage.
Poslato: Pet Dec 19, 2008 11:11 pm----
Pozdrav svima.
Imam par nedoumica u vezi sa tri drveta ispred moje zgrade. Oni u potpunosti izgledaju kao bagremovi, i svi kažu da jesu bagremovi; ali nikad nisu imali ove velike mahune. Ima li bagrem muško i žensko drvo ili su, pak, oni neka hibridna vrsta?
Isto tako, za 25 godina izrasli su neverovatno mnogo, najviši je stigao do visine koja bi odgovarala sedmom spratu. Sad su ih podrezali na visinu od sedam do osam metara. Zanima me da li treba da ih hranim nečim kako bi naleto imali kakve-takve krošnje?
Evo par slika:
www.flickr.com/photos/...426239590/
Poslato: Sub Dec 20, 2008 10:38 am----
Na osnovu slika ne može se zaključiti o kom se drvetu radi. Da bar imaš sliku lista iz blizine ili još bolje te mahune.
Da nije ovo biljka ispred tvoje zgrade?
www.svetbiljaka.com/Fo...=5189.html
Poslato: Sub Dec 20, 2008 11:16 am----
Na trećoj fotografiji od kraja se vidi cvet bagrema.
Poslato: Sub Dec 20, 2008 12:12 pm----
Aaaa jeste, Zarkodj je u pravu. Bagrem 100%.
Poslato: Ned Dec 21, 2008 10:03 am----
Hvala mnogo, pošto je ovo prvi put ikad da sam posumnjala da nije bagrem, jer NEMA mahune. Ni velike, ni male, ni nikakve.
Tata je rekao da su oni muški bagremovi, ali ja se ne sećam da sam igde pročitala da kod bagrema postoje muška i ženska stabla...? To je ta druga stvar koju sam htela da pitam. Izgleda da se pre neki dan nisam lepo izrazila i izvinjavam se ako sam bilo koga zbunila.
U svakom slučaju, bili muški ili dvopolni, obožavam ih i nadam se da im radikalno rezanje neće mnogo naškoditi.
drveni, ova druga biljka je bila iza zgrade, u dvorištu koje pripada jednom studentskom domu i bila je prelepa. Jednog dana su je samo isekli, bez ikakvog objašnjenja. I to je bilo čudno, jer u istom dvorištu postoji desetak drugih stabala koja niko nikad nije dirao.
Poslato: Sub Jan 03, 2009 7:32 am----
Evo da se i ja prvi put oglasim.Prvo bih zeleo da pohvalim Svet biljaka,stvarno ste ziva enciklopedija,koja svaki dan sve vise raste u mudrosti,inovaciji i svemu sto se tice biljaka.Najbolji ste.....
Evo o cemu se radi....Moji roditelji su penzioneri,tesko se snalaze za ogrev,a posto je najkvalitetnije drvo na nasem terenu trenutno bagrem zele da ga zasade na placu koji imaju.A imaju plac povrsine 1 hektara.Zemlja je posna,vise glinastopeskovita sa povecim sadrzajem vode.Interesuje nas sve o bagremu.Znaci da li moze seme koje mi imamo od obicnog bagrema da se zasadi i kako.Imam neke ideje oko toga.Prvo bih potopio seme da nabubri.Onda bih sadio u plasticne case sa humusom.To bi stojalo u podrumu gde nema mraza i hladnoce zzimi.Ne znam da li bi sta niklo i ako bi niklo kako da rasadim i na koju razdaljinu?
Drugo,ako je ovo nemoguca misija,ima li gde sadnica u blizini Kragujevca,da se kupe i cene kolike su?
TRece citao sam i slusao nesto povsno o brzorastucem bagremu.Neko tvrdi da je kanadski neko madjarski,sta je tu istina i gde se sadnice mogu nabaviti.
Cetvrto,koliko bagrem brzo raste(brzorastuci) godisnje...
I sve to ako imate pisite...Unapred hvala....
Poslato: Sub Jan 03, 2009 9:03 am----
Dobro dosao, na tvoja pitanja ti ne mogu dati odgovor ali na ovoj temi ces mozda naci neke korisne informacije
www.svetbiljaka.com/Fo...rt=60.html
, makar dok se neko strucniji ne javi
Poslato: Sub Jan 03, 2009 12:06 pm----
Dobrodošlica i od mene. Kako kaže Floran pogledaj 5 stranu ove teme, tu je Zmijobor izneo neke detalje u vezi komercijalnog uzgoja bagrema. Mada, ako ti drvo treba radi ogreva mislim da možeš saditi i na veći razmak.
Do sadnica bagrema je inače lako doći. Srbijašume čak besplatno dele sadnice bagrema i još nekih vrsta radi pošumljavanja. Najbolje da se pre sejanja semena informišeš ili kod Srbijašuma ili u najbližem goranskom udruželju, možda bagrem nabaviš za džabe.
Za taj mađarski bagrem znam, u Vojvodini postoje nasadi tog bagrema ali to su medonosne sorte koje se gaje zbog pčelinje paše a ne radi drveta.
Ako ti treba ogrevno drvo možda je gledičija još bolji izbor. Raste brže od bragrema i daje više drvne mase po stablu.
Poslato: Ned Jan 04, 2009 5:02 pm----
Sve vrste ukrasnih bagremova najbolje je kalemiti na obican beli ili crveni bagrem. Ako sadite iz semena od toga nema nista . Jer ce nici obican bagrem.
Poslato: Sre Jan 07, 2009 10:17 pm----
Prvi put se javljam pa možda nešto neće valjati. Za Neshu, zemljište će ti valjati, Traži sadnice, nemoj gubiti vreme sa sejanjem, nisu skupe. Sadiš tako da zabodeš ašov u zemlju, razmrdaš levo desno, gurneš sadnicu, stisneš nogom zemlju i teraš dalje. Inače bagremova šuma se sadi na 1x1 m, u prvoj godini se okopava i zaliva po potrebi, u drugoj ili kad se šuma zatvori od gore više ne treba ništa raditi, samo prorediti tako da već posle dve godine isečeš svako drugo drvo...
Poslato: Ned Feb 01, 2009 8:47 pm----
Bunjo,hvala od srca!!! pozdrav za sve
Poslato: Čet Feb 26, 2009 2:44 am----
Pozdrav, opet ja.
Zanima me da li bi trebalo da dam neko đubrivo svojim bagremovima i zanima me kad bi trebalo da puste nove izdanke. Ako su podrezani krajem novembra, da li je čudno što još nema ničega?
Poslato: Sre Sep 30, 2009 11:18 pm----
Ima vremena .Nista ih ne diraj bice to prava suma jednog dana da neces moci da prodjes.
Zajc i svi ostali-slusajte me pazljivo. Skoro sve vrste bagrema se razmnozavaju od semena ili izdancima iz korena. Vas izgleda muci muka kako razmnoziti iz semena. Izvinite svi na jezickim greskama[to je zbog godina]. Ovako: U jesen ili pred kraj leta skupite seme i cuvajte ga do maja meseca na suvom i provetrenom mestu. U maju mesecu kad prodju prolecni mrazevi uzmite seme bagrema i stavite u gazu ili [unihop carapu]. Smesno ali tako mi radimo godinama. Predhodno na sporetu stavite lonac sa vodom[da kljuca voda] Onako spremljene semenke potopiti u vrelu vodu ,,oko 20 sekundi,, a zatim izvadite. Postupak ponoviti 3 puta. Semenke su spremne za sadnju. Ovo vam svima govorim jer nekim semenkama je potrebno da pukne opna da bi pocele da klijaju. U prirodi to resava niska temperatura i velika vlaga. prirodi ne niknu sve semenke -samo one koje budu direkno izlozene mrazu. Ovaj nacin sa vrucom vodom se koristi u Leskovackom kraju od davnina i primanje je 100%. Ovo pisem jer zamislite kad ;potapam u vodu celu teglu semenki i posle u jesen imam oko 60 000 sadnica bagrema ali za posumljavanje. Probajte i necete se pokajati. Ako vas sto jos u vezi razmnozavanja biljaka zanima slobodno pitajte. Pozdrav Nenad-Leskovac.
Zaboravio sam da kazem i ovo. Nemojte nikako ovo raditi pre 1. maja jer ce seme poceti ranije da nice pa ce listovi biti veoma nezni a mraz ponekad moze da ih unisti i to slab mrazu toku maja meseca . Po struci sam meteorolog pa znam po nesto. Pozdrav.
Poslato: Pon Okt 05, 2009 10:25 pm----
Što ja? Brate moj, ja ti nemam tolikih problema oko semena! Kod mene ti je bagrem kao korov! Na svakom koraku se poseje bagrem! U svakoj saksiji bagrem!!! Imam ogromno drvo bagrema, samo stablo ima dva metra. Nije toliko širok, ali mu je krošnja... Znate zašto, zato što je posađen blizu đubreta, a zemlja je pomešana sa tim đubretom. Koristim je za sve! Ako neko nema semenke, samo neka mi se obrati, nabraću mu koliko mu srce želi!
(nek mi samo pošalje adresu na pp)
Poslato: Čet Nov 26, 2009 5:54 pm----
imam jedno pitanje u vezi kuglastog bagrema.
napravili smo drvored od njega, ali je kalemljeno na razlicitoj visini. na nekim stablima kalem je na 2,20 m, a na nekim na 1,5 m.
da li ce moci da se oreze vremenom i da krosnja svih stabala pocinje na istoj visini? nije mi jasno kako to moze da se izvede, jer posle samog kalema krece krosnja, u kojoj ni jedna grana ne prati stablo (ne znam da li sam dovoljno jasna
..puno vam hvala unapred!
Poslato: Čet Nov 26, 2009 7:49 pm----
Neverujem da će se izjednačiti jedino presaditi veća sa većima a manje sa manjima tu gde je kalemljen ostaje samo se krošnja širi ,..
Poslato: Čet Nov 26, 2009 8:09 pm----
60 stabala je u pitanju, tesko cemo ista zameniti
ubijena sam u pojam :(((
i to je drvored izmedju regionalnog puta i trotoara za pesake i bilo je divno imati aj drvored cije krosnje pocinju na min. 2m.
ja sada stvarno ne znam sta da radim (bili su mi obecani kalemovi na 2-2,2m)
ali, mozda ipak postoji sansa za orezivanje, da li mislite da, kada bukne krosnja, da ce se to toliko primecivati (tih skoro pola metra razlike
)?
Poslato: Čet Nov 26, 2009 9:49 pm----
Pa onda ste mogli zasaditi nekalemljen bagrem pa održavati krošnju ,mislim a i drugi će se složiti samnom da se kalemi baš da se zaustavi rast stabla i da obrazuje okruglu krošnju , ružno će to biti pustiti manje drvo kuglastog oblika od 1m da se poravnava sa stablom koje je kalemljeno na 2m i krošnja 1-2m kako će se ovi mali uklapati u taj drvored , razmislite malo!!!!)=)..
Poslato: Pet Nov 27, 2009 8:33 pm----
max.visinu koju možeš dobiti izvlačenjem mladice sa mjesta kalemljenja je 20 cm,iz iskustva znam da je to puno truda oko ničeg.
Pokušajte nižim sadnicama zasaditi mjesta u krivini (ako imate)jos jedno rješenje koj sam imao priliku vidjeti je valovita sadnja tako da sadite par visokih pa par niskih sadnica jako dekorativno za pogled sa strane ali samo ako ne ometa saobracaj.
Poslato: Sub Nov 28, 2009 8:09 am----
i ja sam pomislila na neku naizmjeničnu sadnju niskih i visokih stabala.
jako bi dobro došla fotografija!
Poslato: Ned Nov 29, 2009 11:20 pm----
zelim da zasadim bagrem na povrsiniod 1ha, ima li neko neki savet i iskustvo...
Poslato: Pon Nov 30, 2009 2:17 pm----
savjet ti je da pljuneš u šake i navališ
Poslato: Pon Nov 30, 2009 5:30 pm----
Hvala na savetu, vec smo "pljunuli" u sake. Meni trba neki koristan savet, a elana nam za rad nam ne fali.
Poslato: Pon Nov 30, 2009 8:30 pm----
Podižeš nasad dosta zahvalne biljke u svakom pogledu,moj savjet je da malkice pogledaš sortimen,postoje kultivari koji daju više cv. nektara(pčelarenje),tu je svakako i prelijepi miris pa misli i na izletište.Drvo bagrema može izrasti u visinu do 25m i do 50 cm debelo,potiče iz Sjev. Amerike a 1601. god unesen u Evropu(Francuska) i tako krenuo.U pogledu zemljišta veoma skroman, nikakve pripreme za sadnju malo rupice i sadnja. Po mlađenju sadnice izbjegavati oštećenje korijena tjera mnoštvo izdanka.Uspješno razmnožavanje iz reznice korijena.
Poslato: Sre Dec 02, 2009 12:34 am----
hvala izudine, recite mi koje su sorte najbolje za sadnju kod nas, odnosno koje su najotpornije
Poslato: Pet Mar 12, 2010 12:31 pm----
pozdrav svima!posto sam nov,interesuje me kako se najbolje sadi bagrem??,i da li je moguce sada ga sadit!!!!!!!hvala:)
Poslato: Pet Mar 12, 2010 5:33 pm----
Knele dobro došo i ja sam oddanas nov ali znam da se može sada saditi .
Poslato: Čet Mar 18, 2010 1:37 pm----
Ova priča o bagremu me je podstakla da se i ja prijavim na ovaj interesantan forum.
Ja se nosim mišlju da na placu na par mesta zasadim bagrem kako bih u bližoj perspektivi kada olista predstavljao vizuelnu prepreku... nešto kao živu ogradu kojom bi sprečio (ili barem umanjio) mogućnoszt zagledanja radoznalih prolaznika.
Ranije je živa ograda od Bagrema postojala na mom placu, bila je gusta i meni lično veoma lepa onako visoka, ali su je stanari kojima sam dao da žive na njemu jer su izbegli u vreme ratova, isekli kako bi postavali neku ružnu ogradu.
Moja ideja je da negde uz Drinu iskopam neki divlji Bagrem koji već ima neku visinu i da ga posadim u moje dvorište.
Pošto sam potpuni laik, interesuje me da li je to uopšte moguće i kako bi to trebalo uraditi i na šta obratiti pažnju?
pozdrav svima!
Poslato: Sub Mar 20, 2010 12:30 pm----
Zdravo bagremari. Sve cu vam objasniti samo moram da znam . Da li sadite bagrem kao medonosnu biljku ili kao stablo za secenje posle desetak godina. za sve one koji hoce da sade sumu radi eksploatacijedrvne mase najbolje je da kupe sadnice od najmanje 50 cm jer sve sadnice koje su manje od 50cm nece izdrzati jos ako su posadjene u livadi ili zapustenoj parceli[od poleganja korova i same trave docice do savijanja i truljenja samih sadnica bagrema]. Znaci za posumljavanje samo sadnice od 50 cm pa navise. sadnice manje od 50cm se sade u jesen i tokom zime jer je trava polegla i ne moze kako da kazem da ,,ugusi,, male sadnice bagrema. Sadnice bagrema od 50 cm imam i cena im je od 5 pa do 10 dinara a ove male mogu i za 3 i 4 dinara. Javiote se na pp. za savete ako vam trebaju. Pozdrav Nenad-062 1898 774.
Poslato: Sub Mar 20, 2010 1:26 pm----
Berladža , za tvoju ideju bagrem kao živa ograda, možda razmisli ,pa zasadi gledičiju.
Poslato: Sub Apr 10, 2010 7:25 pm----
Drugari imam neku zemlju (oko 5h) pa sam citajuci o bagremu nasao da je vrlo zahvalno drvo,u smislu brzog rasta i pravljenja debla,pa me zanima da li bi mogao to da zasadim,inace jedini "problem" je sto mi je ta zemlja na 1300m nadmorske visine,pa me zanima da li bagrem moze da uspeva na toj visini?
Poslato: Sre Apr 14, 2010 10:02 pm----
Pored mog placa nalazi se bagremova šuma a samim tim i uz moju ogradu nalazi se bezbroj bagremčića, jel'te.
Oni koji bi sadili bagrem u svrhu uzgoja drveta za ogrev treba da znaju sledeće: bagremova šuma jako brzo napreduje i već posle par godina dolazi do stvaranja japada. Mora se stalno održavati ili nećete moći ući u nju. Odsecanjem drveta započinjete beskonačnu borbu sa bagremom. Mladice bagrema iz korena posečenog drveta napreduju od ranog proleća sve dok list ne opadne, znači, možete seći do iznemoglosti a on napreduje li napreduje. Uz ogradu mog kućerka nalazila su se 4 velika bagrema koja su posečena pre ko zna koliko i od tada on buja iz korena do iznemoglosti. Trenutno iz ta 4 korena ja gajim novih 10-ak. Zahvalno je drvo i lako se održava, preživeće i oštećenje kore, rezanje grana, kidanje trnova ali kozu u blizini neće. Sve mu možete raditi ali ako mu pokidate svo lišće ( naravno kada je mali ) 90% je završio priču. Neko reče da neće da raste u travi? Hoće - on i jeste japad drvo, tako da mu odgovaraju uslovi živice i zapuštenog tla. Predivno izgleda kao živa ograda ali ga je komplikovano dovesti u to stanje. Mora se gusto saditi i kada krene da đika pažljivo odabrati stabla koja će biti nosioci ograde inače će sam sebe lomiti.
Onaj ko je moje sreće pa ima bagremovu šumu pored kuće verovatno zna i to da bagrem ima promenljivu ćud pa zna iz čista mira pući ili se bez ikakvog razloga osušiti. Kada je suv jako je krt pa se čuvajte grana. Dešavalo se da se posle oluje u mom dvorištu zateknu impozantni primerci pokidanih grana, na sreću male težine. Eh, ta težina ga košta dobrog glasa kao ogrevnog goriva. Kada je suv gori kao lud a ako je sirov teško se pali zbog velikog procenta vode u stablu ( probajte polomiti mladu granu - sliniće i biti žilava ). Baš se raspisah - toliko o bagremu!
Poslato: Pon Apr 19, 2010 4:40 pm----
Zar nema nikog da mi odgovori na pitanje? Da li bagrem moze da raste na 1300m nadmorske visine,u uslovima skracene vegetacije,koja krece otprilike pocetkom maja i traje do kraja septembra?
Poslato: Pet Jul 30, 2010 8:32 am----
Pozdrav svima!! Imam jedno pitanje za iskusnije.
Naime zanima me plantažno gajenje sadnica bagrema. Da li neko može da me uputi na to gde bi se moglo nabaviti seme bagrema, ako može i selekcionisani mađarski bagrem i koliko bi taj posao bio isplativ u Srbiji?
Hvala!!
Poslato: Čet Jun 02, 2011 12:38 pm----
Da li kuglasti bagrem formira izdanke?
Poslato: Čet Jun 02, 2011 9:24 pm----
Formiranje izdanaka kod bagrema je posledica mehaničkog oštećenja površinskih zila ili seča stabala čime se remeti ravnoteža podzemnog i nadzemnog dela. Vrlo retka pojava ali ipak je moguća da se i spontano pojave izdanci. Kako je kuglasti bagrem dekoretivno stablo oko njega se samo kosi trava pa nema oštećenja korenovog sistema, a rezidba se izvodi samo prvih nekoliko godina da bi se dobila gustina krošnje što nebi trebalo da remeti korelaciju nadzemnog i podzemnog dela.
Poslato: Pet Jun 03, 2011 8:14 am----
Predpostavljam da je kuglasti bagrem kalemljen i da se izdankom ne dobija ista biljka.
Poslato: Pet Jun 03, 2011 8:11 pm----
Apsolutno tačno. Samo kalemljenjem se dobija kuglasti bagrem. Izdanci koji se pojave tretiraju se kao korov.
Poslato: Uto Jul 05, 2011 10:38 am----
| MIODRAG22 citat: |
| Formiranje izdanaka kod bagrema je posledica mehaničkog oštećenja površinskih zila........... |
Ako se ova pojava koristi kao način razmnožavanja onda se zove rovašenje, ako se ne varam ? Odličan i jednostavan način razmnožavanja mnogih vrsta. Npr za lešnik. Ako drveće nije kalemljeno dobije se biljka sa istim osobinama kao matično stablo.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 7:49 pm----
Ima još nešto kod bagrema o čemu se malo diskutuje a to je Robinia hispida.
Vrsta bagrema koja zna da cveta i tri puta u toku vegetacije, bez trnja je i sa dlačicama duš jednogodišnjih grana. U prirodi raste kao žbun, a da bi se dobilo stablo kalemi se na običan bagrem. Orezivanjem se lako oblikuje u loptu mada ne u kompaktnu kao kod umbraculufere. Zaslužuje da se nađe u svakom vrtu jer ne zauzima mnogo mesta l lepo se smešta u podnožje vispkih lišćara.
Poslato: Sre Avg 24, 2011 10:20 pm----
U subotu, 20.08. sam uslikala ovu sličicu u Dalmaciji. Vrijeme se nešto preokrenulo i bagrem procvao punom snagom. Izgleda da je mislio da je stiglo proljeće pošto je krajem 7. mjeseca, nakon dugo vremena suše pala kiša. Žao mi je što nisam mogla malo kvalitetnije poslikati da se vidi cijeli nasad bagrema s morem u pozadini. Ometali me kupači na plaži pored bagremove šumice.
Poslato: Sre Avg 24, 2011 11:22 pm----
To je česta pojava na bagremu kod nas,nisam nikad to kasnije cvjetanje dovodio u vezu sa kišom,mislio sam da je to normalno da bagrem ima još jednu ,kasniju cvatnju.Obratiću pažnju na to ubuduće.Zar kod vas nikad ne cvjeta dvaput?
Poslato: Sre Avg 24, 2011 11:37 pm----
Ja nisam nikad vidjela da cvate 2 puta. Možda i cvate samo što ga nisam uočila. Voljela bih čuti i mišljenja naših znalaca i kontinentalaca.
Poslato: Čet Avg 25, 2011 8:06 am----
Kikca i kaj nas bagremot moze da procveta vtor pat i togas se veli ,
Ke ima dolga i studena zima .
A taka se veli za sekoe drvo procvetano po vtor pat.
Narodsko veruvanje, a mozebi i ima tocnost, go rekle od sogleduvanje.
Poslato: Pon Sep 26, 2011 1:41 am----
drvored, Rajvosa
Poslato: Čet Nov 17, 2011 1:57 am----
Kako bagrem podnosi orezivanje? Ne zelim da poraste prevelik, zelim da orezivanjem ogranicim na maskimalno tri-cetiri metra, da li je to uopste moguce i na sta ce liciti?
Kada sam ga posadio mislio sam da cu moci da ga oblikujem kao one kuglaste sto vidjam po gradu..ali sad sam tek procitao da to bas i ne ide tako kako sam ja zamislio
Poslato: Čet Nov 17, 2011 5:42 pm----
Teško ćeš ga obuzdati. Na određenoj visini ćeš mu formirati krošnju koja će nakon svakog orezivanja biti sve gušća i bujnija, zato nabavi jedan kuglasti bagrem kalemljen na visinu 220 cm i problem si rešio.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 9:01 pm----
Imam par mladica ovog petolisnog bagrema,zna li netko o kojem kultivaru je riječ?
Poslato: Pon Jan 30, 2012 10:27 pm----
Pozdrav svima.Dali moze neko da mi kaze jeli se moze madjarski beli bagrem saditi na razmaku 1x0.5m i dali u desetoj godini moze da predje visinu od 10m i dostigne sirinu od preko 25cm.
Poslato: Pon Jan 30, 2012 10:38 pm----
Ispravniji naziv je ‚‚Mađarski brzorastući bagrem‚‚ . To je biotip izdvojen iz prirodne populacije običnog bagrema i selekcionisan u Mađarskoj.
Realno je za očekivati visinu oko 8-10 m i debljinu oko 25 cm, ali svakako ne u tako gustom sklopu. Za takav prinos drvne mase, minimum razmaka za sadnju je 1x1 m. U gušćem sklopu porast u visinu je izuzetan, ali debljanje ne može da prati porast pa su i stabla onda tanja, i neretko zbog tereta vegetativne mase na svom vrhu skloni su krivljenju, što umanjuje vrednost drveta kao materijala za stubove.
Poslato: Pon Jan 30, 2012 10:52 pm----
Ja sam posadio prosle godine u prolece 2 jutra na razmak kako vi kazete i mogu vam reci da su sadnice narasle izmedju 3-4m ali sam mislio da posadim jos 1 jutro pa sam cuo za taj razmak od 1x0.5.Nov sam u ovome pa me svaka informacija vezano za to zanima.Recite mi molim Vas u kojoj godini se moze ocekivati seme od njega i kakav je kvalitet drveta za ogrev.Hvala
Poslato: Uto Jan 31, 2012 2:30 pm----
Zavisno koliko ga forsiraš u visinu potkresivanjem. Ukoliko to radiš sukcesivno u dva tri navrata godišnje, seme mošeš očekivati najranije u četvrtoj godini, a najverovatnije u petoj. Ukoliko si rigorozan u potkresivanju, onda i kasnije. Inače zasađen i ostavljen, bagrem rađa najčešće od treće godine.
Kao ogrevno drvo je za naše uslove nešto slabiji od bukve, ne mnogo, ali se zato ni jedno drvo ne cepa lako kao bagrem, pa makar bilo suvo i sto godina. Jednostavno puca kao staklo. Za stubove u vinogradu je nezamenljivo kad su u pitanju drveni stubovi. Uz minimalnu pripremu nagorevanjem, deo stuba u zemlji može da izdrži i svih trideset godina. Deo stuba koji je u zemlji najčešće ne istrune, istrune samo deo stuba neposredno uz površinu zemlje.
Poslato: Uto Jan 31, 2012 4:24 pm----
Hvala Vam na svemu.Pozz
Poslato: Uto Jan 31, 2012 5:00 pm----