Poslato: Sre Apr 11, 2012 8:19 pm----
Č U D O - B A Š T A
„Prihvatanje od strane svake generacije
navika prethodnih pokoljenja je generičko
ludilo“.
A. I.
Hercen
A zar to nije čudo:
- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće
(nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi
protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5
puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se
izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne
metode zemljoradnje.
Em-tehnologija- jedna od najperspektivnijih pravaca razvoja proizvodnje u agraru XXl veka, je primena Efektivnih Mikroorganizama. Osnivač, EM-tehnologije je japanski profesor, mikrobiolog Teruo Higa. Taj naučnik je, 1988, godine, uspeo da stvori super složen kompleks korisnih bakterija, kojeg je nazvao Efektivni Mikroorganizmi (EM); odatle i potiče naziv- EM-tehnologija. Potekla u Japanu, EM-tehnologija je danas priznata i, mnogim državama sveta ona predstavlja deo nacionalne politike. Broj takvih država postojano raste.
1998 g. ruski naučnik, doktor medicinskih nauka, Pjotr Ajuševič Šabljin je na osnovu anabiotskih mikroorganizama bajkalskog ekosistema stvorio ruski EM-preparat- " Bajkal EM-1"koji je, po nekim pokazateljima čak i prevazišao japanski analog
EM-preparat je koncentrat u tečnom stanju, u kojem je uzgajano više od 80 sojeva glavnih anabiotskih (korisnih) mikroorganizama, koji se u prirodi nalaze u zemljištu. Preparat ne sadrži genski izmenjene mikroorganizme. karaktereristično za EM-preparat to, što on predstavlja čvrstu zajednicu aerobnih i anaerobnih mikroorganizama. I jedni i drugi, bez obzira na različite oblike života, obitavaju u jednoj sredini u režimu aktivne razmene izvora hrane, i to tako da produkti metabolizma jedne grupe predstavljaju hranu onoj drugoj grupi, pri čemu dolazi do akomulacije pozitivnih osobina ujedinjenih mikroorganizama
Poslato: Sre Apr 11, 2012 8:31 pm----
ISTORIJAT POJAVE I PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA
Pre više od 150 g. nemački hemičar Justus Libih otkrio je da se biljke mogu gajiti i na neutralnom zemljištu, u orsustvu humusa i organike, hraneći ih rastvorima hemijskih elemenata, čiji je zbir dobio naziv „mineralna đubriva“. To je bilo veoma značajno otkriće, koje je poslužilo pojavi i razvitku hidroponog (u staklenicima) gajenja biljaka, bez neophodnosti postojanja zemljišta. Od celokupnog otkrića Libih je zaključio da i u živoj prirodi biljke dobijaju hranu, koja je dobijena hemijskim procesima u zemljištu, i da, po mišljenju Libiha, kada nastupi trenutak, kada rezerve tih hemijskih elemenata nestanu, i onda, za gajenje kultura na tom zemljištu, treba izvana unositi u njega hemijske elemente. Pošto je sastav mineralnih đubriva, koje je predložio Libih, skoro potpuno bio isti po sastavu sa strukturom za proizvodnju eksploziva i baruta, ovom Libihovom otkriću su se veoma obradovali magnati hemijskih preduzeća (azotara). Oni su dobili priliku da prodaju ogromne količine otpadaka umesto da ih odvoze na smetlišta. Počinje ofanzivna reklama primene mineralnih đubriva, ali već ne na neutralnom zemljištu, već na njivama, koje imaju početnu prirodnu plodnost. Libihovu ideju masovno podržavaju organi vlasti zemalja, koje su takođe bile zainteresovane za popunu državne blagajne. Na taj način otpočinje uskoro masovna kampanja skoro svih zemalja za uništenje prirodne plodnosti njiva pod nazivom „agrohemijska poljoprivreda“. Justus Libih je bio „čist“ hemičar, njega nisu zanimali rezultati naučnih istraživanja specijalista drugih polja nauke i nije znao, da se u prirodi hrana biljaka ne dobija hemijskim procesima, već biološkim putem, da se u prirodi količina ove hrane ne potroši, već se stalno obvnavlja i povećava. On nije znao za Darvinova otkrića.
Justus Libih nije očekivao tako energičan nastup od strane magnata hemijske industrije i, kada je, kako se kaže, „proces krenuo“, odlučuje da proveri reakciju zemljišta na dejstvo mineralnih đubriva. Ustanovio je da mineralna đubriva uništavaju prirodnu plodnost zemljišta, razlažu i uništavaju humus, razaraju strukturu zemljišta, uništavaju sve živo u zemljištu, čineći ga hladnim, tvrdim i mrtvim. Libih ustaje na uzbunu, kategorički negira korist od mineralnih đubriva na zemljištu njiva, koje iskonski poseduju plodnost. Ali ... bilo je kasno – hemijskim magnatima i vlastima se osladilo, dobijali su ogromnu materijalnu korist od prometa otpadaka i uradili su sve što je neophodno, da ovi zaključci i mišljenja Justusa Libiha ne dopru do zemljoradnika. Baš ova štetna za zemljoradnju agrohemija preplavila je polja celog sveta.
Mogu li biljke živeti i donositi plodove van zemljišta? Da, mogu. To je dokazao nemački hemičar Justus Libih pre više od 150 godina, hraneći biljke rastvorima mineralnih đubriva. Može li se govoriti o plodnosti njiva i bašti na kojima se godinama primenjuju mineralna đubriva? Naravno, ne. Jer su rastvori mineralnih đubriva uništili u površinskom delu zemlje i u organskom delu floru i faunu. Prinosi na takvim njivama i baštama se dobijaju ne od plodnog zemljišta (koje je uništeno hemijom), već od rastvora mineralnih đubriva, t.j., praktično, na hidroponi način. U gruntu, (ne u zemljištu, koje nije plodno), na taj način se stvaraju mineralni rastvori, kojima se hrane biljke. Biljke, gajene „hemijom“, dobijaju samo kompleks nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih organskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav, loše su za skladištenje i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje
Poslato: Sre Apr 11, 2012 9:27 pm----
ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT
PLODNOSTI ZEMLJIŠTA
Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus- kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava
Poslato: Ned Apr 15, 2012 9:44 am----
KAKO BAŠTU UČINITI PLODNOM
Ruski naučnik Dokučajev je tvrdio: „Nema loše zemlje, ima samo loših
gazda“. To znači da plodnost bilo kog zemljišta zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda
obrađuje svoju zemlju.
Svima je poznato da biljke dobijaju hranu – razne rastvore hemiskih
elemenata, iz zemljišnih minerala. I bilo koje zemljište, peskovito, glinasto,
suglinasto, tresetno i drugo, to je, ustvari, konglomerat minerala. A ti minerali su
složena jedinjenja najrazličitijih hemijskih elemenata, predstavljeni celom tablicom
Mendeljejeva, sa različitim količinskim odnosom. A to pa znači da svako zemljište
sadrži minerale, odnosno jedinjenja hemijskih elemenata, neophodna za rast
biljaka.
Zbog čega biljke nejednako rastu i donose nejednake prinose?
Stvar je u tome što se zemljišni minerali praktično ne rastvaraju u običnoj
vodi, snežnici, kišnici, ili polivnoj. Zato hemijski elementi, odnosno minerali, ne
dolaze u površinske vodene rastvore i ne postaju biljna hrana. Minerali se
rastvaraju samo putem organskih kiselina, a te kiseline proizvode živi organizmi –
mikrobi, bakterije, gljivice, plesan, mikroalge, razni crvi, gliste, stonoge i ostali
stanovnici tla. Ta živa zemljišna sredina se hrani organikom (kompostom) i udiše
atmosferski vazduh koji sadrži kiseonik, azot, ugljendioksid, vodu i mnoge
elemente sa Mendeljejeve tablice. U procesu prerade organike (komposta),
zemljišni organizmi razlažu u zemljištu složene organske kiseline koje rastvaraju
zemljišne minerale, transformišući ih u vodene zemljišne rastvore. Osim toga,
zemljišni mikroorganizmi procesom življenja vezuju svojim izlučevinama, znači sa
zemljišnim rastvorima, elemente vazdušne atmosfere, koju udišu (pre svega azot,
kojeg u vazduhu ima oko 78%).
Različita zemljišta (peskovita, supeskovita, glinasta, suglinasta, tresetna i
ostala) u različitom stepenu su pogodna za život ovih ili onih zemljišnih
organizama. Populacija ovih organizama u raznim zemljištima je različita i po
sastavu i po količini. Zato se u tim zemljištima formiraju strukturalno različiti
mineralni rastvori. Upravo zbog toga na različitim parcelama biljke različito rastu i
razvijaju se i donose različite prinose.
Pedologija smatra da je plodno zemljište ono koje:
o ima najmanje 7% humusa,
o ima u svom sastavu dovoljan broj aerobnih (kojima je za život
potreban kiseonik) i anaerobnih (kojima nije za život potreban
kiseonik) živih organizama i druge živadi;
o je rastresito, sposobno da propušta atmosferski vazduh i vodu
od padavina;
- koje je sposobno da zadrži vlagu u sloju korenja, ne dozvoljavajući
vlagi da propada u niže slojeve i da odlazi sa zemljišnim vodama na površinu, na
površinu leje, i da ispari u atmosferu;
o ne „pliva“ posle zalivanja i atmosferskih padavina;
o koje uvek ima hrane za zemljišne mikroorganizme.
Bilo koje zemljište može takvim stvoriti dobar gazda bez naročitih fizičkih
naprezanja i trošenja novčanih sredstava, ako živi u slozi sa prirodom i ako bude
primenjivao na svojoj zemlji agrotehniku prirodne zemljoradnje.
1. Humus – to su dalje nerazloživi organski ostaci zemljišnih organizama i
njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što
čini podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage
od padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50%
praznine između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od
padavina u zemljište. Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u
potrazi za hranom. Što je deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više
hrane mogu naći biljke, a što je više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar
gazda, ako se postarao za sve to.
2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu
humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina,
samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je
plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora
brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih
organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije.
Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja
aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“
(odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar
domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje
nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da
shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih
organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom,
ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u
njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već
organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od
domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom
unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se
„odmara“.
3. Mikroorganizmi, koji žive u zemljištu, za prolećno-letnji-jesenji period
jedu korenje biljaka, izraslih na lejama u svim slojevima. Namesto korenja u zemlji
nastaju tunelčići preko kojih u tlo dolazi vazduh i vlaga. Od razloženog korenja na
raznim nivoima zemljišta nastaje humus, i zemljište postaje rastresito do dubine
prostiranja korenja uginulih biljaka. Ova dubina je mnogo bolja nego što bi bilo
urađeno ašovom ili plugom. Iz godine u godinu, ako domaćin ne ometa prirodu
ašovima i plugovima, tih „tunela-prolaza“ i humusa u zemljištu biće sve više, zemlja
će bivati sve rastresitija i plodnija.
4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti:
njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju
obične mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom eletroteže na površinu čestica
humusa se lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža
ne dozvoljava da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u
podzemne vode, a takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na
površinu leja i odatle da ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli,
koje obrazuju čvrstu koru, koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice
zadržavaju na svojoj površini zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je
njihova masa (težina). Što je više humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora
zadržava u korenastom sloju leja, samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.
U atmosferskom vazduhu uvek ima vlage, koja zajedno sa njim prodire u
zemljište, ako je rastresito. Ova vlaga se stalno kondezuje na česticama grunta, koje
su hladnije od atmosfere. Ova vlaga pospešuje razlaganje zemljišnih minerala, koji
se talože na površinama humusnih čestica i stalno nadoknađuje onaj deo
supstanci, koji je potrošilo korenje biljaka. Ustvari, tako se u prirodi vrši takozvano
„suvo“ zalivanje. A to, opet, znači, što je više u zemljištu humusa, to manje
biljkama treba zalivanja ili atmosferskih padavina. Šta više, što je toplije, to se više
taloži u zemljištu vlage metodom „suvog“ zalivanja. Ukoliko je u zemljištu više
humusa, vlaga i rastvori se ne penju na površinu leje, na njoj se ne formira kora od
mineralnih soli koja zatvara propuste za vazduh i vlagu. Time se bašta oslobađa
kopanja i oranja posle svake kiše ili zalivanja.
Znači, baštovan, koji nema mogućnosti da drži deo bašte neobrađen, mora
primeniti mere popune i uvećanja humusa u svojoj bašti unošenjem i u proleće, i u
jesen, organskog komposta, a ne sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva.
SUŠTINA AGROTEHNIKE PRIRODNE ZEMLJORADNJE
Trudeći se da izvuče maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne
zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizičkog rada i novčanih sredstava, uz
mogućnost održanja stalnog kontinuiteta i povećanja plodnosti zemlje i prinosa
kultura, baštovan mora:
1. da prizna (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište
sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama,
većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima
nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu
komponentu plodnosti zemlje – humus;
2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja
ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od
kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo
organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači
da baštovan mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o
tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove
bašte;
3. da prihvati tvrdnju Dokučajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome
rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to
znači, da zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu,
na površini bašte. Treba takođe shvatiti da su te organske materije hrana živih
zemljišnih organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije,
koju vrše živi zemljišni organizmi;
4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana
(kompost) da bi ih bilo dovoljno i, takođe, potrebna je i rastresita zemlja, koja
propušta vazduh i vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni
mikroorganizmi mogu da vezuju atmosferski azot sa zemljišnim vodenim
rastvorima, praveći ga dostupnim i u dovoljnoj količini za rast biljaka;
5. da shvati da čovekovo intervenisanje oruđima obrade zemljišta, na
dubinama većim od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“
zemljišnih mikroorganizama, uzrokujući njihovo uginuće, uništava prirodnu
rastresitost zemljišnih slojeva, što ih čini tvrđim, teško propustljivim za vazduh i
vlagu, bez čega ne mogu normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne
može se ni razvijati korenje biljaka;
6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje
neobrađen, treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimično
fermentisanu organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi
do uništenja dela mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i
do stvaranja u zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje
biljaka. Osim toga, sirova organika privlači zemljišne vodene rastvore, koji pritom
ne dolaze do korenja biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa
(organike), biljke su prinuđene da gladuju i neće doneti očekivani prinos;
7. da shvati da mineralna đubriva, kojima se tretira zemljište, po pravilu,
„nadušak“ (odjednom), stvaraju u zemljištu zasićene vodene rastvore soli, od kojih
strada živa zemljišna sredina, ti isti rastvori uništavaju zemljišni humus – garant
prirodne plodnosti. Zemljište, posle tretmana mineralnim đubrivima, postaje
niskodisperzivno, tvrdo, teško za obradu, loše propusno za atmosferski vazduh i
vlagu. Prilikom isparenja vodenih rastvora, na površini se stvara tvrda kora,
sastavljena od mineralnih soli, zemljište „pliva“ posle kiše ili zalivanja, potrebno mu
je kopanje. Biljke, odgajene na bazi mineralnih đubriva, nemaju prirodan ukus,
miris, vitaminsku vrednost i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje;
8. da shvati da glavnu hranu biljke dobijaju, ne iz zemljišta i zemljišnih
rastvora, već iz atmosfere. Dobijanje hrane iz vazduha biljke ostvaruju
fotosintezom, koja može biti optimalna samo uz maksimum svetla u toku svakog
sunčanog dana, osvetljenjem svake biljke direknim sunčevim zracima. To je
preduslov za maksimalan prinos, a uz to i raspored redova sadnica i useva u pravcu
sever – jug, uz poštovanje Ovsinskovog principa „gusto-pusto“ – između svaka dva
reda povrtarskih kultura, mora postojati slobodan prostor, ne manji od širine dva
reda useva.
Poslato: Pon Apr 16, 2012 8:13 am----
Ajde bre Hanza šta si zapeo...
Ko zna da su mikrobiološka djubriva dobra zna, a ko ne zna pomisliće da je još jedna prevara tipa eliksir mladosti.
Poslato: Pon Apr 16, 2012 2:56 pm----
Nije reč ni o čarobnoj ni o svetoj vodici.
Reč je o tome da, pomoću prirode, "izlečimo" zemlju, smanjimo rad, smanjimo troškove i povećamo prinos zdravog i ukusnog voća i povrća.
Poslato: Uto Apr 17, 2012 10:00 am----
Nisam ni rekao da je sveta vodica ali će neki pomisliti da jeste ako samo kopiraš tekstove iz reklamnog materijala. Ja znam da su mikrobiološka djubriva dobra.
Okači malo slike tvog komposta i sopstvena iskustva.
Poslato: Uto Apr 17, 2012 8:13 pm----
Poslato: Uto Apr 17, 2012 8:21 pm----
Tekstovi koje sam nalepio na ovaj forum su iz knjige; Dovedite prirodu u svoju baštu, od Annenkova B. S. i nikako iz reklama.
Po iskustvima ovog čoveka i ja radim svoju baštu.
Poslato: Uto Apr 17, 2012 11:07 pm----
daj slike baste
Poslato: Sre Apr 18, 2012 7:54 am----
Tako je :-) da vidimo i bašču..
Hanza moram da se izvinim, samo sam letimično pregledao pregledao ove tvoje postove i pretpostavio da je to reklama za EM.
Sada kada sam ih stvarno pročitao moram da ih preporučim svima. To su principi kojima sa kojima se i ja rukovodim i koje koristim. Samo živa zamlja daje zdrave biljke sa pravim nutritivnim balansom. Humus je karika koju čak i "hemičari" priznaju kao nezaobilaznu u razmeni, izdvajanju i čuvanju hranjivih minerala u zemljištu. Elektro hemijski princip kojim humus izdvaja i razlaže minerale je primer energetske efikasnosti prirodnih procesa. "Chelating" princip (neznam srpsku reč?!) se nažalost koristi i u pesticidima. Glifosat herbicid koristi taj princip da veže pojedine elemente iz biljke i tako je ubije. Ono što većina onih koji koriste to djubre ne zna je da on takodje vezuje te elemente i u zemljištu pa je naravno i kulturna biljka uskračena za isti. Tako se zatvara krug stalne zavisnosti od hemije, herbicid traži hemijsko djubrivo, hemijsko djubrivo uništava zemljišne organizme što uzrokuje pojavu bolesti i napasnika, što dalje zahteva fungicide i insekticide koji na kraju zemlju ostave mrtvom. Praktično se radi o hidroponiji u šupljoj kanti u koju stalno treba pumpati vodu i hemijske elemente. Pravo vrzino kolo....
Poslato: Sre Apr 18, 2012 8:13 am----
Nikola, to je bistvo toga što ja hoću da kažem. Dobro je da si detaljnije pročitao, imam ja još toga što lepim po forumima i veseo sam kada vidim da ljudi čitaju.
Inače kada pišem o, EM-tehnologiji, to nije reklama za određen proizvod ( ma da i preparat nosi taj naziv) već je to, kao što sama reč govori TEHNOLOGIJA, od pravljenja uskih leja, komposta, načina obrade zemljišta, dodavanja mikroorganizama i t.d.
Poslato: Sre Apr 18, 2012 8:22 am----
Poslato: Sre Apr 18, 2012 8:56 am----
Moja bašta danas, 18.04.2012
Poslato: Sre Apr 18, 2012 9:05 am----
Ovako je bilo u Americi u 30 godinama, zbog preterane upotrebe veštačkog đubriva izgorela je sva plodna zemlja u državama sa mape, te ju je vetar preko celog kontinta odneo i izručio u Atlantik.
Poslato: Sre Apr 18, 2012 9:21 am----
Lepo...
Par sugestija: odmakni malč od stabla bar desetak cm, kora stabla do korena ne sme da bide pokrivena ni malčom ni zemljom. Vidim imaš žalfije ali dodaj još aromatičnih i lekovitih biljaka. Lukovi i lukovičaste biljke u taj malč oko drveća. Nadam se da se ne ljutiš, volim da "solim pamet".
Kako šljaka ova vila??
Super ti je bašta, puno komposta i malča!! ja ove godine nisam imao ništa da stavim osim malo komposta, nadam se da će sad biti trave posle ovih kiša.
Pozdrav
Nikola
Poslato: Sre Apr 18, 2012 10:10 am----
| nikola145 citat: |
| Lepo... Par sugestija: odmakni malč od stabla bar desetak cm, kora stabla do korena ne sme da bide pokrivena ni malčom ni zemljom. .....Nikola |
Zasto kora ne sme biti pokrivena? Ako je zbog vlage sme li se malcirati krupnijim kamenom.
Poslato: Sre Apr 18, 2012 2:41 pm----
| nikola145 citat: |
| Lepo... Par sugestija: odmakni malč od stabla bar desetak cm, kora stabla do korena ne sme da bide pokrivena ni malčom ni zemljom. Vidim imaš žalfije ali dodaj još aromatičnih i lekovitih biljaka. Lukovi i lukovičaste biljke u taj malč oko drveća. Nadam se da se ne ljutiš, volim da "solim pamet". Kako šljaka ova vila?? Super ti je bašta, puno komposta i malča!! ja ove godine nisam imao ništa da stavim osim malo komposta, nadam se da će sad biti trave posle ovih kiša. Pozdrav Nikola |
Vila je super, ma da ova na slici nije originalna, sada sam dobio original ( čudo lopata). Imam još aromatičnih biljaka, ali se ovde ne vide.
Što se tiče komposta, možeš ga napraviti za 4-6 nedelja, mogu ti pomoći u tome. Piši na pp ukoliko želiš, da se ne reklamiram.
Poslato: Sre Apr 18, 2012 2:43 pm----
Ево како ради оригинал.
www.youtube.com/watch?v=dv-bJbVfdYg
Poslato: Sre Apr 18, 2012 3:01 pm----
Gde ima da se kupi ta cudo lopata?
Poslato: Sre Apr 18, 2012 5:50 pm----
| jozici citat: |
| Gde ima da se kupi ta cudo lopata? |
Poslato: Sre Apr 18, 2012 6:09 pm----
Azotno đubrivo i suicid
Datum postavljanja:Mon Jul 11, 2011 .. azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava…
Piše: Nebojša HafizovićPosted Image
Postoji potpuna podudarnost simptoma trovanja azotom i depresivnog oboljenja i .. ne samo tog oboljenja.
Eksperimentalno je utvrđeno da već male promene, u količini apsorbovanog azota (inače osnovnog sastojka vazduha s 78,082687% uz kiseonik 20,945648% i 0,933984% drugih gasova), dovodi do dobro poznatih i dramatičnih promena funkcionisanja ljudskog organizma.
Treba razlikovati tri „domena“ njihovog delovanja i poremećaja : raspoloženja, ponašanja i motoričkih funkcija.
Promećaj raspoloženja, izazvan malom promenom količine apsorbovanog azota iz vazduha, obuhvata sve pojavne oblike “depresivnog oboljenja”, bez obzira s koliko mašte su naučnici tu podelu izvršili. On se, u zavisnosti od intenziteta trovanja, od početnog (utučenosti, bezvoljnosti i apatije) kreće ka težim oblicima poremećaja raspoloženja (ne definisanog unutrašnjeg straha, poremećajem apetita i sna, posle kojeg se vrlo često budi “oteželih udova” i “umorniji nego što je otišao na spavanje”) i konačno do suicidnih pomisli.
Poremećaj ponašanja, podrazumeva asocijalno ponašanje agitarno ili stupidno. Agitarnim se podrazumeva ponašanje kod kojeg se “oboleli” ponaša “ne mirno”, njegovo ponašanje je “nervozno” kretnje “istrzane” i nesvrsishodne. Suprotno njemu, stupidno ponašanje karakteriše potpuna bezvoljnost i pasivnost. Osećanje “besmisla života” određuje i ponašanje
Najinteresantniju, istovetnost simptoma, sam uočio kod “bipolarnog depresivnog oboljenja”. Manifestuje se čestim oscilacijama raspoloženja, od teške depresije do druge krajnosti i euforičnog raspoloženja u kojem se “oboleli” oseća ne realno moćnim i srećnim. U, davno izvršenim, eksperimentima ispitanici su pod dejstvom povećane količine azota apsorbovane iz vazduha i time izazvanog trovanja, kako je zabeleženo, u kratkom vremenskom periodu menjali raspoloženje od: “duboke tuge”, potištenosti, “ne izdrživog” straha do euforičnog raspoloženja, kada su se osećali “bezgranično srećni”. Puni energije oni su začikavali eksperimentatore, pokušavali da im uzmu olovke i histerično se smejali, da bi posle kratkog vremena ponovo postajali teško depresivni.
Poremećaj motoričkih funkcija je duhovito nazivano „savijanjem“. Ono, posle početnih grčenja mišića, podrazumeva bolno grčenje svih mišića, pri čemu se ispitanik savija i izvija po podu u bolovima, od kojih ga spasava samo privremeni gubitak svesti. Eventualna, pojava pene na ustima daje nam kompletnu sliku epileptičnog napada, za kojeg su tek prošle godine (na međunarodnom kongresu u Pekingu) naučnici predpostavili da je izaziva hipoksija (nedostatak kiseonika) a mi sada, da: uzrok nije nedostatak kiseonika, nego višak azota u udisanom vazduhu.
Međutim, „najbolnije“ pitanje je: šta se dešava kada „savijanje“ zahvati srčani mišić ?
Odgovor, sada, možemo i sami dati ili barem, predpostaviti.
Odgovor, međutim, nameće i pitanje: zbog čega se, to pitanje, tek sada postavilo?
Jedan od razloga je nedostatak multidisciplinarnosti, u radu, koji je posledica sve užih i veštački podeljenih, specijalizacija koje međusobno ne sarađuju, ali osnovni razlog je u nedostatku inventivnosti, jer su svi, do sada, izvođeni eksperimenti tretirali problem trovanja azotom s aspekta udisanja vazduha pod povišenim pritiskom i nije uzimana u obzir jednostavna činjenica da: do trovanja azotom dolazi i pri normalnom pritisku, kada vazduh sadrži povećanu količinu azota.
Inače bi bilo teško objasniti situaciju koju imamo, da: stanovnici Panonske nizije, imaju simptome ronilaca i ako se kreću po dnu mora koje je presušilo pre 600 000 godina. Bolesti, koje imaju simptome identične s simptomima trovanja azotom, karakteristične su bolesti ravničarskih i područja intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, gde se, kao izvor azotnog aero-zagađenja, „prirodno nameću“: veštačka đubriva. Oko 900 000 tona svake godine, s proleća i jeseni, isparava s vojvođanskih njiva. Ako mislite da je to „velika količina“ (bilo čega) sigurno niste poljoprivredni stručnjak, pošto oni smatraju da je za optimalno nađubravaje vojvođanskih njiva potrebna dvostruko veća količina. Sve bi i bio problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava ! Na prostoru upotrebe i u vreme upotrebe !
Statistika suicida, koji predstavlja „mortalitet depresivnog oboljenja“ (Silverman) i koji kao „vrh ledenog brega“ „proviruje iz mora depresije“, ukazuje na ispravnost dosadašnjih tvrdnji.
Posledice, u vidu statistički registrovanih samoubistava, po prostoru, vremenu i ljudima, potpuno potvrđuju predpostavku, zasnovanu na istovetnosti simptoma
Prostor, intenzivno razvijene ratarske proizvodnje, predstavlja i prostor za koji su pomenute bolesti karakteristične. Panonska nizija predstavlja sredinu izrazito visoke stope suicida. Postoji direktna proporcionalnost između količine upotrebljenih veštačkih đubriva i stope suicida na određenom prostoru.
Primer Mađarske:
Posted Image„Epicentri“, suicida i depresivnog oboljenja koje mu predhodi, nalaze se u mestima proizvodnje azotnih đubriva. Stopa suicida u njihovoj okolini prati obim proizvodnje. U Vojvodini su to: Pančevo, Subotica i Bačka Palanka, a u Republici Hrvatskoj najveća stopa suicida se beleži u Kutini.
Vreme, posmatrano u dužem vremenskom periodu, statistički beleži stalni porast stope suicida, na svetskom nivou, od 1950-te godine što se podudara s intenzivnijom primenom veštačkih đubriva, na tim područjima.
Posted ImageU toku godine, vreme izrazitog povećanja broja suicida je rano proleće (odnosno kraj februara i mart) i jesenje (raj septembra i oktobar) što predstavlja periode godine u kojima se vrši prihranjivanje, osnovnih ratarskih useva, veštačkim đubrivima. Martovski skok stope suicida je uočljiviji, jer se tada veštačka đubriva ne zaoravaju kao što je to slučaj s jesenjim nađubravanjem.
Jutro i veče predstavljaju doba dana kada je rizikpojave simptoma i njihovih posledica najveći i potpuno je u skladu s iznetim jer je to doba dana kada je isparavanje iz zemlje najintenzvnije
Ljudi koji su skloniji suicidu od drugih su zemljoradnici. Stopa suicida je tri puta (300%) veća kod zemljoradnika nego kod bilo kog drugog zanimanja. Statistika, obolelih i izvršilaca suicida, po polu, beleži najčešće, dvostruko veći broj muškaraca, što odgovara izloženosti štetnom uticaju azotnim đubrivima na osnovu uobičajene društvene podele rada, po polovima. Starosna struktura, obolelih i izvršilaca suicida, odgovara posledicama koje ima hronično trovanje.
Statistički uočeno podmlađivanje obolelih posledica je života predhodnih generacija u periodu pre pojave aerozagađenja, za razliku od mlađih generacija koje su od rođenja izložene njegovom štetnom uticaju.
Do sada prepoznata, metereopatska karakteristika, ovih oboljenja, razumljiva je s novog stanovišta, jer vlažno i toplo vreme povećava količinu azotnih isparenja, koji pogotovo u kombinaciji s povišenim atmosferskim pritiskom dovode do pojave koju možemo nazvati „Haldejnovim efektom“.
Primećena stagnacija stope suicida, na područjima najrazvijenijih zemalja, potpuno je razumljiva s novog stanovišta, u tom smislu što je na tim područjima postignut racionalni maksimum, od oko 250 kg po hektaru, preko kojeg, dalje povećanje upotrebljenih veštačkih đubriva, ne doprinosi povećanju prinosa.
Tako da na, dalje, povećanje svetske stope suicida u najvećoj meri utiče drastično povećanje stopa suicida u zemljama u razvoju, koje intenziviraju svoju poljoprivrednu proizvodnju sve većim povećanjem upotrebe veštačkih đubriva. Te zemlje su pre svih Indija i Kina, zatim Belorusija s velikim povećanjem proizvodnje i pribaltičke države preko čijih luka se ono transportuje.
Posted ImageMedicinski, ali i čitav niz drugih aspekata, uočenog aerozagađenja azotnim isparenjima iz azotnih veštačkih đubriva, detaljno sam analizirao i statistički potkrepio u knjizi, radnog naziva „Gušenje duše“, čijem se objavljivanju nadam.
Autor: Nebojša Hafizović
Poslato: Čet Apr 19, 2012 6:07 am----
Dolazi do oštećenja kore od vlage i nedostatka svetla. Naravno da može i kamen da se koristi kao malč ali opet ne sme da bude tik uz stablo.
Na ovom sajtu možete da nadjete neke primere dobro i loše zasadjenih stabala i šta može da se uradi da bi se sanirala šteta.
www.dirtdoctor.com/Roo..._vq484.htm
www.dirtdoctor.com/Roo...vq3590.htm
www.dirtdoctor.com/Roo...vq1609.htm
Poslato: Čet Apr 19, 2012 7:02 am----
| Hanza citat: |
| Azotno đubrivo i suicid Datum postavljanja:Mon Jul 11, 2011 .. azotno đubrivo bi bio samo problem poljoprivrednih stručnjaka, kada količinu upotrebljenih veštačkih đubriva, u stopu, ne bi pratila stopa samoubistava........... |
Ja se slažem sa EM tehnologijom ali su po meni tvrdnje iznete u ovom postu potpuno neutemeljene.
Poslato: Čet Apr 19, 2012 7:40 am----
| nikola145 citat: |
| Dolazi do oštećenja kore od vlage i nedostatka svetla. Naravno da može i kamen da se koristi kao malč ali opet ne sme da bude tik uz stablo. Na ovom sajtu možete da nadjete neke primere dobro i loše zasadjenih stabala i šta može da se uradi da bi se sanirala šteta. www.dirtdoctor.com/Roo..._vq484.htm www.dirtdoctor.com/Roo...vq3590.htm www.dirtdoctor.com/Roo...vq1609.htm |
hvala!
racunao sam da krupniji kamen uz koru omogucava dobar protok vazduha da kora ne trune.
Poslato: Čet Apr 19, 2012 7:25 pm----
| drveni citat: | ||
Ja se slažem sa EM tehnologijom ali su po meni tvrdnje iznete u ovom postu potpuno neutemeljene. |
Naravno niko nas ne tera da moramo da se slažemo sa tim tvrdnjama, a da li su utemeljene ili nisu? ne bih se upuštao u takvu diskusiju jer nisam kvalifikovan.
Poslato: Čet Apr 19, 2012 7:32 pm----
Borba za oranice (2) Sintetičko azotno đubrivo oštećuje zemljište
“Veštačko azotno đubrivo je dobro za očeve i loše za sinove” – holandska izreka.
Posted ImageDa bi se bolje razumeli pravi razlozi degradacije zemljišta u evropskim i drugim zemljama, od velikog značaja je nedavno objavljeno istraživanje grupe naučnika sa Univerziteta Ilinoj u SAD. (6)
U dva izveštaja objavljena u casopisu JEQ (Journal of Environmental Quality) i sa nešto širim prikazom u onlajn časopisu Grist pod naslovom - NOVO ISTRAŽIVANJE: SINTETIČKI AZOT RAZARA KARBON U ZEMLJIŠTU I POTKOPAVA ZDRAVLJE ZEMLJIŠTA - oni iznose rezultate svog istraživanja koji će imati ogroman značaj za budućnost poljoprivrede.
Ovaj tim naučnika (Richard Mulvaney, Saeed Khan, i Tim Ellsworth) zapravo dovodi u sumnju dosadašnje verovanje da sintetički azot (u mineralnom đubrivu) povećava sadržaj karbona (ugljenika) u zemljištu i nalazi da je situacija zapravo obrnuta - da sintetički azot smanjuje količinu organske materije u zemljištu.
Prema njihovim istraživanjima, sintetičko azotno đubrivo, korišćeno kroz duži vremenski period, ima štetan uticaj na plodnost i zdravlje zemljišta. U najkraćem – oni nalaze da sintetičko azotno đubrivo podstiče razvoj mikroba u zemljištu koji se hrane organskom materijom – čime se smanjuje sadržaj organske materije u zemljištu. Razlaganjem organske materije u zemljištu njegova sposobnost da zadrži organski azot opada; veliki deo azota onda otiče i zagađuje nadzemne vode u formi nitrata dok jedan deo odlazi u atmosferu u obliku azotnog oksida (N2O) koji je kao gas sa efektom staklene baste skoro 300 puta opasniji od ugljen-dioksida (u pogledu zarobljavanja sunčeve toplote i povećavanja globalnog zagrevanja – prim.).
Smanjivanjem sadržaja organske materije, zemljište postaje podložno kompaktizaciji (stvrdnjavanju) čime se ograničava rast korena biljaka, dok samo zemljište ima sve manju sposobnost da zadrži vodu u svom sastavu i postaje zavisno od irigacije; u isto vreme takvo zemljište postaje ranjivo na padavine (oticanje vode preko polja) i podložno eroziji
Autori studije navode da njihovo otkriće zapravo nije novo i da su i drugi istrazivači otkrili da sintetički azot ima štetno dejstvo na zdravlje zemljišta. Grist navodi citat iz knjige čuvenog britanskog agronoma Albert-a Howard-a - The Soil and Health, iz 1947 – u kome on navodi da korišćenje veštačkog đubriva, posebno sintetičkog azota, nanosi neizrecivu štetu: “Prisustvo dodatnog kombinovanog azota u formi koja je laka za asimilovanje, stimuliše rast plesni i drugih organizama koji u potrazi za organskom materijom potrebnom za energiju i za izgradnju mikrobialnog tkiva, prvo koriste humus pa onda otpornu organsku materiju, što cementira čestice zemljišta.”
Ovaj zaključak već dugo kruži u redovima organskih farmera. U stručnom eseju koji je objavljen u antologiji radova ‘Fatal Harvest Reader’ iz 2002-ge godine, organski farmer Jason McKenney kaže:
“Veštačko đubrivo počinje razaranje biodiverziteta zemljišta sa umanjivanjem uloge bakterija koje vezuju azot i povećanjem uloge svega što se hrani azotom. Ovi organizmi onda ubrzavaju dekompoziciju organske materije i humusa. Kako opada količina organske materije menja se fizička struktura zemljišta. Sa manje pora i manje sunđerastog kvaliteta zemljište postaje manje efikasno u zadržavanju vode i vazduha. Potrebno je više navodnjavanja. Voda otiče kroz zemljište povlačeći sa sobom hranljive materije koje više nemaju efektivnu podlogu za koju bi se držale. Sa manje raspolozivog kiseonika usporava se rast mikrobiologije zemlje i složeni ekosistem biološke razmene se urušava.”
Razultati istraživanja o zadržavanju azota u zemljištu na eksperimentalnim poljima, do kojih su došli ovi istrazivači, poklapaju se sa rezultatima iz prakse: umesto da se količina azota u zemljištu sve vise povećava dodavanjem sintetičkog azota – sadržaj azota u zemljištu opada. Jedini zaključak po njima je da gubitak organske materije u zemljištu dovodi do opadanja sposobnosti zemljišta da zadrži azot, pa zemljišta tokom vremena traži sve veće i veće dodatne količine sintetičkog azota (da nebi došlo do opadanja prinosa – prim.).
Iako su ovakvi razultati bili česti u naučnim istraživanjima oni su retko bili priznati, kaže ova grupa naučnika, verovatno zato što je praksa korišćenja mineralnog azotnog đubriva bila više usmerena ka sticanju kratkoročne ekonomske dobiti, a manje ka obezbeđivanju održivosti zdravog poljoprivrednog zemljišta
Reference:
6. New research: synthetic nitrogen destroys soil carbon, undermines soil health
Ratko Karolić
Poslato: Čet Apr 19, 2012 7:38 pm----
Da li i u ovo ne treba verovati?
Poslato: Čet Apr 19, 2012 9:23 pm----
| Hanza citat: |
| Čovek iznosi statističke podatke, ima napisanu i knjigu o tome. Naravno niko nas ne tera da moramo da se slažemo sa tim tvrdnjama, a da li su utemeljene ili nisu? ne bih se upuštao u takvu diskusiju jer nisam kvalifikovan. |
Statistika je jako relativna stvar, naročito kad je uvijemo onako kako nama odgovara. Čovek pominje stopu samoubistava u Mađarskoj (koja jeste jedna od najvećih u Evropi) ali ta samoubistva ne povezuje sa lošom ekonomskom situacijom u Mađarskoj, sa katastrofalno sprovedenom tranzicijom, velikom nezaposlenošću, sa ogromnim spoljnom dugom, pa ni sa mentalitetom naroda koji živi tamo već sa primenom veštačkog đubriva.
Slažem se da su veštačka đubriva loše rešenje ali protiv njihove primene se treba boriti na pravi način a ne povezivanjem činjenica koje nemaju blage veze jedna sa drugom. Jer ovako zalazimo u diletantizam.
Poslato: Čet Apr 19, 2012 10:06 pm----
NEDOSTACI „TRADICIONALNE“ OBRADE ZEMLJE
Tradicionalno je prihvaćeno da se radi plodnosti zemlja mora kljukati stajnjakom i mineralnim đubrivima. To nije najbolji način zbog sledećih posledica i razloga:
1.Sirovi stajnjak treba zaoravati. To je već jedan od nedostataka, koji iziskuje značajno angažovanje tehnike i fizičkog rada. Sirovi stajnjak se razmešta po parceli u zgužvanim hrpicama, čiju organiku razlažu truležni anaerobi. To dovodi do širenja u zemljištu truležnih patogena, koji kasnije dovode do zaraženja biljaka raznom truleži, a plodovi tih biljaka su loši za skladištenje. Sirovi stajnjak, pri razlaganju, oslobađa amonijak i slobodni azot, od kojih strada živa zemljišna sredina, koja je „kuvar“ hrane za biljke. Stajnjak ulazi u zemlju u gužvicama, stvara oko sebe vrlo zasićene rastvore razlaganja zemljišta, koji privlače sebi okolnu vlagu. Iz tih razloga, čak i uz prisustvo stajskog đubriva u zemlji, većina biljaka gladuje i ne daje prinos. Posle unošenja stajnjaka, uvažavajući ukazane razloge,
pođubrenu parcelu moramo ostaviti godinu dana neobrađenu, da bi se proces razlaganja sirovog stajnjaka završio, amonijak i slobodni azot iz zemljišta isparili, a živa zemljišna sredina samoobnovila, što je praktično nemoguće kod malih parcela. Svi gore ukazani nedostaci odnose se i na zaoravanje siderata.
2.Mineralna đubriva se unose, po pravilu, „nadušak“, odjednom. U zemljištu se, kao rezultat, obrazuju zasićeni rastvori soli hemijskih elemenata, koje uništavaju živu zemljišnu sredinu, „kuvare“ hrane za biljke. Pritom se zemljište lišava proizvođača humusa, garanta plodnosti. Postojeći humus u zemlji se uništava pod dejstvom mineralnih soli, gubi se njegova granulativna struktura, zemljište se usitnjava, postaje tvrđe, loše propušta vlagu i vazduh, postaje teško za obradu. Biljke se pri tom odgajaju na ograničenoj količini hemijskih elemenata i nemaju prirodan ukus, miris i vitaminsku vrednost. Bez odgovarajuće ishrane, biljke su podložne boleštinama i najezdama štetočina, njihovi prinosi opadaju i loši su za skladištenje. Postoji i osnovana bojazan od trovanja čoveka hemijom iz mineralnih đubriva.
3.Primena sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva zahteva duboko oranje ili prekopavanje zemljišta, čime se uništava prirodna struktura zemljišta. Apsolutna većina zemljoradnika je ubeđena da oranje ili prekopavanje čine zemlju rastresitijom i zato pogodnijom za život biljaka na njoj. Međutim, oni veoma greše. Izučavanja pokazuju da je zemljište samo odmah posle oranja ili prekopavanja rastresito. Ali, već posle prve kiše ili zalivanja, stvrdne se, čak i više nego što je bila pre oranja (prekopavanja). I što se više zemljište podvrgava takvoj obradi, postaje tvrđe, što vremenom iziskuje sve više fizičkih i mehaničkih napora i finansijskih sredstava za GSM (gorivo, mazivo,materijal), plus troškovi oko dovlačenja tehnike. Veliki trošak je i nabavka stajnjaka i mineralnih đubriva (današnje cene mineralnih đubriva su oko 0,8 američkih dolara za kilogram, znači, samo za jedan ar treba potrošiti najmanje 18 američkih dolara).
Alternativa stajnjaku, mineralnim đubrivima, oranju i prekopavanju sa prevrtanjem zemlje je primena organskih komposta, proizvedenih u kompostnim gomilama, koje bi trebao da ima svaki domaćin.
Poslato: Čet Apr 19, 2012 10:08 pm----
S V O J S T V A O R G A N S K I H K O M P O S T A
Biljna organika u kompostnim gomilama postaje kompost onda kada bude mestimično prerađena (pojedena) od strane zemljišnih bakterija, mikroba, gljivica, raznih crva i glisti i druge zemljišne populacije. U procesu takve prerade, još u kompostnim gomilama, iščezavaju amonijak i slobodni azot koji su štetni i za biljke i za mikroorganizme, i kompost, uznesen na baštenske leje, postaje koristan i za biljke i za zemljišnu živu sredinu. On ne oduzima biljkama vlagu; on je izvor obogaćivanja zemljišnih rastvora organskim hemijskim elementima. Vrednost komposta je u tome što on daje biljkama izbalansirani sadržaj neophodnih hemijskih elemenata (pa on je i proizveden od otpadaka biljaka, koje u sebi sadrže samo one hemijske elemente koji su neophodni za rast i rod); on sadrži gotov humus (garant zemljišne plodnosti), već gotove rastvore organskih hemijskih elemenata i živu zemljišnu sredinu (koja će nastaviti da živi u lejama i neprestano popunjavati zemljišne rastvore minerala hemijskih elemenata) i deo ne potpuno razložene organike (koja će biti hrana zemljišnim organizmima već u lejama).
A šta je bilo sa azotom, fosforom i kalijumom, koji su neophodni biljkama, kako tvrdi korporativna agrohemijska nauka, vrlo zabrinuta ako dođe do masovnog odustajanja baštovana od upotrebe hemijskih mineralnih đubriva?
Priroda je vrlo mudra. Ona je uredila tako da skoro svi zemljišni mikroorganizmi imaju na sebi ili na svojim čaurama hitinski (gr. chiton – oklop, haljina, odeća) oklop. Posle ugibanja ili izlaska iz te čaure, taj oklop je snabdevač fosforom i kalijumom i komposta i zemljišta leja. I što je više u zemljištu i u kompostu živih zemljišnih organizama, više će u njoj biti hitina, što zanači – kalijuma i fosfora. A pošto u prirodi postoji simbioza živih zemljišnih organizama i biljaka, količina tih hemijskih elemenata u zemlji je uvek izbalansirana, ako baštovan sam nasilno taj balans ne poremeti.
Da, amonijak i slobodni azot su iščezli iz kompostne gomile. Kakva radost zbog toga nastaje među pristalicama agrohemijske zemljoradnje! Pa to znači da baštovani odmah moraju za novčanike i u kupovinu azotnih đubriva! Ali, njihova radost je preuranjena: radom živih organizama u kompostnoj gomili azot iz vazduha (a njega je u atmosferi više od 70%, što znači da se i biljke, i životinje, i sam čovek bukvalno kupaju u azotu) se veže za prirodne ostatke tih organizama i preko njih sa tečnim zemljišnim rastvorima, iz kojih biljke uzimaju hranu. I što je više tih živih organizama u zemljištu, više je u zemljišnim rastvorima azota. Priroda nam na taj način govori da je potpuno nepotrebno unositi u zemlju hemijska mineralna đubriva. Neka ih jedu oni koji ih i proizvode.
Poslato: Pet Apr 20, 2012 5:50 pm----
ŠTA SVE ZNA PRIRODA, I KAKO I O ČEMU OBAVEŠTAVA ZEMLJORADNIKA
Pre nego što odgovorim na pitanja o primeni agrotehnike prirodne
zemljoradnje, moram da kažem šta sve spada u tu agrotehniku, čime i zbog čega se
ona razlikuje od primene „savremene“ agrotehnike, zasnovane na dubokom
prekopavanju ili oranju zemljišta, na primeni sirovog (nefermentisanog) stajnjaka,
zelenog đubriva i mineralnih đubriva.
Agrotehnika je nazvana prirodna zbog toga što se prvenstveno oslanja na
prirodu, na njenom održavanju plodnosti zemlje, bez dubinskog prodiranja u nju
sredstvima obrade, bez tretiranja đubrivom sa strane u obliku stajnjaka, bez
primene mineralnih đubriva. Pa, ništa se od toga ne događa u „divljoj“ prirodi, ali
ona nam stalno demonstrira svoju superiornost nad nama i našim delovanjima na
zemljišta naših bašti.
Dobro je, naprimer, pogledati, posle jakog mraza svoju „tradicionalno“
obrađenu i „kultivisanu“ baštu, i zemljište neobrađenih njiva iza ograde, da bi se
uočila razlika rezultata napora baštovana i snage prirode na očuvanju života biljaka.
U bašti, na „kultivisanom“ zemljištu, sve su se biljke smrzle, skovrdžale, pocrnele,
mnoge su definitivno uginule. A iza ograde, na poljima, u koje čovek nije prodirao
svojim moćnim oruđima i raznim đubrivima, mnogobrojne trave su žive, zdrave i
raduju se svojoj sreći.
Pa, kako je to moguće, čovek se brinuo, kopao i orao, đubrio stajnjakom,
posipao zemljište raznim mikro i makro đubrivima, iscrpljivao se prekomernim
fizičkim poslom, praznio svoj novčanik, a priroda iza ograde ništa od toga nije
radila, ali njeni rezultati su mnogo produktivniji, nego kod marljivog baštovana?
A stvar je u tome, da se bilje na neobrađenim poljima, odumirući posle
vegetativnog perioda, prostrlo po zemlji, pokrivajući je kao ćebetom, svojim
izumrlim nadzemnim delovima. U tim delovima, za vreme vegetacije, bilje je
nakupilo, kako je tvrdio V. V. Okučajev, mnogo više organskih hemijskih elemenata,
nego što je iz zemlje uzelo. Priroda, na taj način, svake godine vraća zemlji mnogo
više komposta (organike), nego što je iz nje uzela. I na „divljoj“ njivi plodnost
zemlje se nikada ne iscrpljuje. Ostaci biljaka na neobrađenoj njivi su hrana
zemljišnim živim organizmima, koji pretvaraju te biljne ostatke u humus. Humus, sa
svoje strane, nalazeći se u korenskom sloju zemljišta, ima svojstvo rastresitosti i
poroznosti, propušta u zemlju vazduh i vlagu od padavina. Istovremeno, humus
zadržava oko svojih čestica vodene rastvore minerala zemljišta, od kojih biljke i
crpe hranu iz zemljišnog sloja. Ovi rastvori se zadržavaju oko čestica humusa silom
teže električnog naboja, koji poseduju ove čestice. Međutim, čestice običnog
zemljišta takav naboj ne poseduju i mineralne vodene rastvore ne zadržavaju. Zato
u zemljištu bez ili sa malom količinom humusa (to je karakteristika najvećeg broja
bašti Rusa) vlaga i zemljišni mineralni rastvori ili slobodno odlaze u niže slojeve
zemljišta ili putem zemljišnih kapilara odlaze na njenu površinu ne dolazeći do
korenja biljaka. Na površini zemljišta se formira tvrda kora od mineralnih soli, koja
u unutrašnjost ne propušta ni atmosferski vazduh, ni vlagu od padavina ili od
zalivanja.
Na neobrađenim poljima, kako tvrdi pedološka nauka (nauka koja izučava
zemljišta), imajući hranu od organike izumrlih ostataka biljaka, živi ogromna masa
zemljišnih organizama. Samo na jednom hektaru ukupna masa živih zemljišnih
organizama premašuje 20 tona! To je po težini ekvivalentno stadu od 50 komada
krupne rogate stoke! Možete li zamisliti kolika je snaga ovog živog zemljišnog
stanovništva? Živi zemljišni organizmi, prilikom disanja izdvajaju ugljendioksid, čiji
ugljenik je osnovna komponenta sastava svih biljaka. U „divljoj“ prirodi ovaj gas,
kada u zemlji ima dovoljno rastresitog humusa, slobodno prolazi iz zemlje na
površinu i biva progutan od strane nadzemnog dela biljke. Osim toga, živi zemljišni
organizmi prilikom disanja stvaraju toplotu. Temperatura površine zemlje na
neobrađenim poljima je 3-5 stepeni viša od temperature na „kultivisanoj“ bašti.
Baš iz tog razloga kod mrazeva izvan ograde bašte, kako smo ranije naglasili, svo
bilje ostane živo, a na lejama bašti ugiba ili jako strada od posledica mraza. Zar
time priroda ne dokazuje da sve zemljišne žive organizme treba negovati, štititi i
paziti, hraniti ih i umnožavati, a ne uništavati ih oranjem i prekopavanjem (sa
prevrtanjem zemlje)?
U prirodi postoji simbioza između biljaka i živih zemljišnih organizama.
Biljke svojim otpacima korenja i svojim ostacima hrane živu zemljišnu sredinu, a ta
sredina, dobivši hranu od biljaka, pretvara je u humus, u organske kiseline,
stimulanse rasta, antibiotike, sluz (za strukturisanje zemljišta), izdvaja iz vazduha
tako dragocen za biljke - azot, i uvodi ga u sastav zemljišnih vodenih rastvora.
Zemljišni organizmi hitinizacijom (jedinjenje od kojeg se sastoji tvrdi oklop
zglavkara, insekata), unose u tlo fosfor i kalijum, a razloženim organskim kiselinama
rastvaraju zemljišne minerale i unose njihove hemijske elemente u vodene
zemljišne rastvore. Prilikom disanja zemljišni organizmi oslobađaju ugljendioksid,
koji je biljkama neophodan za izgradnju svojih tela, a kojeg je vrlo malo u
atmosferi. Stvarajući disanjem toplotu, zemljišni organizmi zagrevaju tlo i prizemni
sloj atmosfere, što omogućava biljkama bolje uslove rasta i produžava aktivnu
vegetaciju biljaka – ranije s proleća i do kasnije u jesen. Eto, šta ume priroda, tamo
gde joj se ne meša čovek, svojim nepromišljenim aktivnostima.
Čovek, koji pažljivo posmatra, primetiće da se na neobrađenim poljima
periodično menja sastav biljaka koje tamo rastu, jedne trave nestaju, pojavljuju se
druge. Priroda ovom promenom kao da ukazuje čoveku da i on treba periodično da
menja mesta useva jednih ili drugih kultura. Biljke, usisavajući svojim korenjem
vodene zemljišne mineralne rastvore i porama nadzemnog dela atmosferski
vazduh, skladište u sebi sav spektar hemijskih elemenata koji su neophodni za
njihov razvoj. Ovaj spektar je cela Mendeljejeva tablica elemenata. Međutim,svaka biljka koristi za svoj razvoj i prinos samo one hemijske elemente koji su
svojstveni njenoj prirodi. Baš zbog toga plodovi različitih kultura imaju različit ukus,
miris, boju, oblik. Hemijskih elemenata, koji im nisu potrebni, biljke se preko
korenja i pora oslobađaju i oni odlaze u zemlju ili atmosferu. Vremenom se tih
hemijskih elemenata, koji biljkama nisu potrebni, nakupi suviše mnogo u zemlji, da
počinju da ometaju njihov normalan rast, razvoj i plodnost. Tada se kaže da je
zemlja „umorna“. Zemlja se umori baš od te konkretne biljke. Drugim biljkama
sastav tog zemljišta biće sasvim odgovarajući. Na neobrađenim poljima priroda
sama periodično menja sastav trava. U bašti to treba da radi čovek, koristeći
uputstva prirode.
Mnogi ljudi (među kojima i mnogi baštovani) primećuju, naprimer, da na
kraju šume, ne mnogo daleko od nje, raste najjače drveće i šiblje. A u šumskoj
teskobi i skučenosti, to isto drveće jedva da i raste – slabašno, izduženo,tanko.
Time priroda opet priča čoveku da biljkama za rast i razvoj treba svetlost, i vazduh
koji se stalno obnavlja i cirkuliše. Takođe i što manje konkurencije za zemljišnu i
atmosfersku hranu.
Poslato: Pet Apr 20, 2012 6:08 pm----
U P O Z O R E N J E
U poslednje vreme hemijska preduzeća (azotare) uporno nude
baštovanima i farmerima takozvano „biođubrivo“. Specijalisti - agronomi sa
visokim naučnim zvanjima daju tom „biođubrivu“ visoke ocene i preporučuju ga
„za sve oblike zemljišta“. Ova đubriva se proizvode uglavnom od treseta
ekstraktiranjem humusnih kiselina, koje sadrže mnoge hemijske sastojke, korisne
za rast i razvoj biljaka. Agrohemičari – specijalisti, da su samo malo pošteniji prema
zemljoradnicima, morali bi da kažu da su ta đubriva pogodna „za sve vrste grunta
(neplodne zemlje)“, ali ne i „za sve vrste zemljišta“. Oni preporučuju da se
„biođubriva“ koriste bez ikakvog nagoveštavanja neophodnosti korišćenja na
njivama i na lejama bilo kakve organike (komposta). Međutim, bez organike i žive
sredine koja se hrani tom organikom, bašte nema. Bez toga postoji samo mrtav
grunt, koji se sastoji od mnoštva minerala. To jest, uvažavajući ovu ispravku, uz
primenu „biođubriva“, koje u svom sastavu ima samo humusne kiseline i hemijske
elemente, gajenje biljaka će se odvijati, u suštini, hidroponim načinom (gajenje u
staklenicima), koji nema ničega zajedničkog sa agrotehnikom prirodne
zemljoradnje.
Da, baštenske kulture se mogu uzgajati primenom samo tih „biođubriva“ i
pri tom se mogu dobiti visoki prinosi. To je odavno dokazano primenom
hidroponike. Ali, vredi li rasprostranjivati ovaj metod na sve njive i bašte naše
zemlje? Verovatno, ne, ne treba to raditi. Iz nekoliko vrlo važnih razloga.
1.Primenom samo „biođubriva“, bez unošenja organike u zemljište, tlo u
sloju korenja biljke, pod dejstvom soli hemijskih elemenata i kiselina se usitnjava,
postaje iz godine u godinu tvrđe, sitnog sastava, loše propušta u korenski sloj
atmosferski vazduh i vlagu, koji su biljkama potrebni za normalan rast i razvoj. Zato
je potrebno godišnje i sezonsko (i u proleće, i u jesen) kopanje i oranje. Međutim,rastresitost tla traje posle toga vrlo kratko, posle prve dobre kiše ili zalivanja, tlo
postaje još tvrđe, nego što je bilo pre prekopavanja ili oranja (ovo su ustanovili
istraživači – pedolozi). Sam proces prekopavanja ili oranja sloja korenja biljaka
iziskuje dosta fizičkih napora i rashoda u materijalu (za plastenik), troškovi
amortizacije mehanizacije. To dovodi do povećanja cene dobijenih kultura, a to čini
proizvodnju nerentabilnom, a baštovanstvo potpuno neprivlačnim.
2.Tlo, koje u svom sastavu nema organike (komposta), nije u stanju da u
sloju korenja kultura zadrži vodene rastvore hemijskih elemenata. Ovi rastvori iz
takvog zemljišta slobodno se talože u niže slojeve i odlaze sa podzemnim vodama
ili se podižu zemljišnim kapilarima na njegovu površinu, gde vlaga isparava, a soli
hemijskih elemenata obrazuju tvrdu i nepropustljivu koru, za vazduh i vlagu. I u
tom, i u drugom slučaju, mineralni rastvori ne dopiru do korenja biljaka. Baš iz tog
razloga proizvođač „biođubriva“ preporučuje da se ono nanosi rastvoreno, na
površinu zemljišta, najmanje jednom nedeljno i da se kopa posle svakog tretiranja.
Ovo je rasipništvo, kako zbog količine potrebnog rastvora, tako i zbog suvišnog
utroška novca za njegovu nabavku. Osim toga, potrebno je mnogo fizičkog napora
baštovana na prekopavanju, što nije potrebno raditi ako primenjujemo
agrotehniku prirodne zemljoradnje.
3.Pri korišćenju „biođubriva“, treba imati u vidu, da ono odgovara i
kulturama i korovu. To iziskuje dodatne napore i dodatne troškove za borbu protiv
korova bilo plevljenjem, bilo primenom hemijskih sredstava za borbu protiv njih. I
jedno i drugo iziskuje gubljenje vremena, fizički napor i utrošak novčanih
sredstava, što nije slučaj sa agrotehnikom prirodne zemljoradnje.
4.Posle skidanja plodova u zemljištu ostaje korenje biljaka (i kultura i
korova). Pod uticajem kiselina i soli hemijskih elemenata, koji se nalaze u sastavu
„bođubriva“, korenje se mineralizuje i ne pretvara se u humus. Grunt, pri tom, ne
postaje rastresit, kao kada bi korenje pojeli zemljišni mikroorganizmi. To jest,
zemljište se na jednostavan i prirodan način ne struktuiše i ne pretvara u plodno
tle, već ostaje zgusnuto i tvrdo i nepovoljno za razvoj korenja biljaka i za dostup, u
sloj korenja, vazduha i vlage (od zalivanja ili padavina). A to iziskuje potpuno
nepotrebne troškove, koje smo već nabrojali u pasusu 1.
5.Pošto u prirodi postoji balans – težina nadzemnog dela jednaka je
podzemnom, masa korenja koje ostaje u zemlji je značajna i sadrži u sebi, kako
kaže V. V. Dokučajev, bar minimum pet puta više organskih hemijskih elemenata,
nego što je potrebno za ishranu narednog pokolenja biljaka. A to znači, da
prirodnom zemljištu, koje je plodno tle, uopšte nije potrebno nikakvih đubriva sa
strane. Ako pak na parcelu, posle skidanja roda, ostavimo i deo onog što je na njoj
raslo, onda će svega na njoj biti dovoljno, ne samo da se svake godine obnovi
hranljiva masa hemijskih elemenata, koji su neophodni za rast i razvoj biljaka, već
će se uveličati njihova količina, čineći tle iz godine u godinu sve plodnijim. To znači
da je preporuka agrohemičara da se koristi „biođubrivo“, kad se koristi agrotehnikaprirodne zemljoradnje, izlišna i dovodi samo do nerazumnog trošenja i bacanja
novca (i ne samo novca).
6.U živoj prirodi postoji simbioza između biljaka i žive zemljišne sredine.
Biljke svojim otpacima korenja i izumrlim delovima hrane žive zemljišne organizme,
a ovi organizmi, sa svoje strane, svojim izlučevinama pretvaraju u zemljišne vodene
rastvore hemijske elemente zemljišnih minerala i organike, koja je ostala od
prethodne generacije biljaka. Od ostataka biljaka i živih zemljišnih organizama
obrazuje se u korenskom sloju humus, koji je skupljač i čuvar vodenih rastvora
hemijskih elemenata za korenje biljaka. Sposobnost da skuplja i čuva te rastvore
humus ima zbog svojih čestica-granula koje poseduju električni naboj (čestice
mineralnog zemljišta ovakav naboj nemaju). Silom teže tog naboja po granulama
humusa se talože i zadržavaju se na njima vodeni rastvori hemijskih elemenata,
koji su hrana za korenje biljaka. Dlačice korenja biljaka upijaju te rastvore sa
površine humusnih čestica, oslobađajući na taj način prostor za nove rastvore. Pod
dejstvom sile teže električnog naboja na površinu humusa ovi rastvori ne mogu
slobodno da propadaju u niže zemljišne slojeve, ne mogu ni da odlaze zemljišnim
kapilarima na površinu tla, već ostaju baš u korenskom sloju biljaka. Baš zbog toga
je postojanje humusa u zemljištu garancija njegove plodnosti.
„Biođubriva“, koja uporno preporučuju agrohemičari, proizvedena su
ekstraktiranjem treseta, nemaju u svom sastavu elemenata organike, od kojih bi u
zemljištu mogao nastati humus. Baš zbog toga, korišćenje takvih „biođubriva“, se
ne sme smatrati dovoljnim za održavanje i povećanje plodnosti zemljišta uz
primenu agrotehnike prirodne zemljoradnje, mada prefiks „bio“ stvara kod
baštovana i farmera suprotan smisao.
Poslato: Pon Apr 23, 2012 3:57 pm----
Evo malo sličica iz moje bašte;
Poslato: Uto Apr 24, 2012 8:19 am----
Šta je na drugoj slici? vlašac ili šalot?
Poslato: Uto Apr 24, 2012 2:25 pm----
Prva i druga šalotka treća i četvrta vlašac.
Biće semena ako te interesuje.
Poslato: Sre Apr 25, 2012 8:23 am----
Hvala, imam i jedno i drugo. Ali tražim Allium cepa proliferum ili Allium sativum ophiscorodon. Interesantne vrste koje se same razmnožavaju. Više o njima na "Plants for a future" sajtu.
Poslato: Sre Apr 25, 2012 11:00 am----
Лук многоярусный
Trudim se da dobijem seme, imaš li koga u Rusiji? da ti pošalje.
Eto tako se zove na ruskom.
Poslato: Sre Apr 25, 2012 11:23 am----
Čudo od luka egipatski ali raste i u Sibiru :-)
Ako nabaviš seme prijavljujem se za nekolko.
Poslato: Sre Apr 25, 2012 3:57 pm----
Poslato: Sre Apr 25, 2012 8:00 pm----
www.youtube.com/watch?v=pch8Qqs0mGs
Poslato: Uto Maj 01, 2012 2:02 pm----
Izgled slame, nakon 3 nedelje u kompostnoj gomili.
Poslato: Uto Maj 01, 2012 9:55 pm----
Hanza, kako te ne mrzi da po skoro svim forumima reklamiras tu EM tehnologiju?
Na poljoinfo forumu si dosta diskusija ugasio sa ovim tvojim reklamama.
Dobro, razumem, hoces da prodas pa se zato reklamiras ali preterujes.
Skoro na svakom koraku gde se spominje samostalno kompostiranje ti si ugusio prirodnu diskusiju svojim reklamama.
Poslato: Sre Maj 02, 2012 11:54 am----
Drvo paradajza u slici;
Poslato: Sre Maj 02, 2012 8:55 pm----
Hoćeš da kažeš da paradajz ne može da raste nikako drugaičije?
Poslato: Čet Maj 03, 2012 6:34 am----
....ja nista ne kapiram. Kakvo drvo, paradaiz, to gigantno bure i ta malecna biljčica unutra?
Poslato: Čet Maj 03, 2012 9:03 pm----
Jeste, takvo je trenutno, malecno izgubljeno u velikom bretu.
Kroz neko vrme će slika da bude obrnuta, veliki paradajz u malecnom buretu.
U ovom buretu paradajz razvija korenski sistem kakav u zmlji na bi mogao.
Na svaki santimetar rasta, paradajza, dodaje mu se iso toliko komposta u kojem on pušta nove žile i tako do vtha bureta
Poslato: Sre Maj 09, 2012 2:02 pm----
Poslato: Sub Maj 12, 2012 4:18 pm----
Iz moje bašte;
Poslato: Čet Maj 31, 2012 4:32 pm----
EM-tehnologija u mojoj bašti na dan 31.5.2012.
Poslato: Pet Jun 01, 2012 7:08 am----
Ti ne daš korovima mira, preterano uredno za moj ukus :-)
Odlično ti izgledaju biljke, bravo...
Malo o EM tehnologiji ili IMO tehnologiji, popularno Bokashi kompost:
en.wikipedia.org/wiki/...composting
www.the-compost-garden...z1wWCmxjyq
Poslato: Pet Jun 01, 2012 12:55 pm----
Hvala. Što se tiče korova? ima ih tamo gde nema korisnih biljaka.
Jesenas sam zalivao zemlju EM-rastvorom i time izazvao prevremeno nicanje korova, te ih je zima u dobroj meri uništila.
Bokashi je japanska verzija pravljenja komposta, iz kuhinjskih odpadaka, Rusi ga zovu Urgasa.
Poslato: Čet Jun 28, 2012 11:53 am----
Nekoliko fotki iz moje bašte i iz plastenika kod komšije, koristili smmo EM-1 tehnologiju.
Poslato: Čet Jun 28, 2012 11:54 am----
Ako neko zna neka okrene ove fotke, Molim.
Poslato: Pet Jun 29, 2012 7:07 am----
Fotke treba da okreneš u svom kompu pre nego što uradiš upload.
Poslato: Pet Jun 29, 2012 9:29 pm----
Poslato: Sre Jul 04, 2012 7:11 am----
www.youtube.com/watch?v=ng6toVoJNNU
Poslato: Sub Jul 07, 2012 10:58 pm----
BITKA ZA PRINOS POČINJE U JESEN
Ovaj podnaslov je vrlo važan kao objašnjenje povrtarima, koji žele da imaju uvek rodnu baštu, bez mnogo truda oko obrade samog zemljišta i oko suzbijanja korova, koji zagorčava život mnogih zemljoradnika.
Gledajući moju baštu, ljudi najčešće razmišljaju, da smo ja ili moja supruga nepopravivi radoholičari, jer pokušavamo, da nađemo bar nekoliko korova u lejama naše bašte, što je malo verovatno. Ustvari, mi nikada ne palimo korov sa leja, jednostavno - tamo ga nema.
Brinući o obnavljnju i povećanju plodnosti zemljišta leja, primenjujući agrotehniku prirodne zemljoradnje, pruža se mogućnost da se oslobodimo korova u lejama bez njegovog plevljenja, što znači – bez gubljenja vremena i ulaganja fizičkog rada za tu operaciju. U prirodi, kako je smatrao V. V. Dokučajev, svaka biljka ima svoj doprinos - više organike za zemljište, mnogo više nego što uzima iz zemljišta. Ovu organiku priroda daruje u jesen. Zbog toga, ako poštujemo prirodu, i vratimo zemljištu u jesen barem polovinu onoga šta je na njemu raslo, dobićemo više plodnosti, tle se neće iscrpljivati, već, naprotiv, njegova će se plodnost iz godine u godinu povećavati, bez ikakve potrebe da se u njega unose sa strane razna kupovna „đubriva“ (sirovi stajnjak i mineralne mešavine). Zbog svega ovoga, ja svu baštensku organiku, koja otpada posle gajenja povrća, slažem u kompostne gomile. Tamo prosipam i sve otpatke sa kuhinjskog stola, korov, koji je rastao na prolazima između leja, kokošiji izmet. Dodajem na gomile malo aromatskih i lekovitih biljaka. Kompost pravim uz pomoć preparata „Bajkal“ ili „Tamir“, koji omogućavaju da se dobije zreo kompost za 2,5-3 meseca, bez protresanja sadržine gomila.
U jesen, baš na dan skidanja useva sa leja, ja brižljivo tretiram površinu zemljišta ploskorezom, na dubinu, ne veću od 5-7 sm. Na taj način ja prerežem ostalo posle berbe korenje kultura i korova i tog istog dana nanosim na površinu leja kompost, ne zakopavajući ga, i polivam ga rastvorom „Bajkala“. Proizvođač „Bajkala“ preporučuje da se ujesen poliju leje rastvorom 1:100. Ja rastvorim u vedru vode jednu supenu kašiku šećera ili starog slatkog (od bilo kog voća,osim maline) i jednu supenu kašiku preparata. Šećer omogućuje brži razvitak u zemlji populacije mikroorganizama preparata, koji pronalaze u tlu ostatke korenja, posle kultivisanja ploskorezom, talože se unutar tog korenja i pojedu ga u potpunosti. Na taj način mikroorganizmi još ujesen drobe zemlju na svim (prema tome i na velikim) dubinama, što obesmišljava upotrebu ašova ili motike. Na ovaj način zemlja se oslobađa od korova, razmnoženog izdancima korenja i popunjava se na račun organike ovog korenja humusom, garantom plodnosti zemljišta, sakupljačemi čuvarom zemljišnih mineralnih rastvora, koji su hrana kulturama. Osim toga, efikasni zemljišni mikroorganizmi onemogućavaju u zemljištu delovanje truležnih bakterija, mikroba i virusa, koji izazivaju oboljevanja biljaka.
U jesen, ispod sloja komposta, počinje da klija seme korova. Izdanci ovog korova, ne uspevši u jesen da procvetaju, dolaze pod uticaj mraza i bivaju uništeni. Tle se bogati ostacima ovog korova i oslobađa ih se. Iz tih razloga na mojim lejama korova jednostavno - nema.
U jesen, jednom u 3-4 godine, korisno je u leje zasejati ozimu raž. Prilikom razlaganja njenog korenja od strane zemljišnih mikroorganizama, tle se struktuira na dubini većoj od jednog metra, što omogućava bolji razvoj korenja kultura kojim izvlače iz dubine zemlje retke zemljišne mikroelemente, koji su neophodni kulturama za davanje većih prinosa.
Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno lošim uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne stvrdnjava se posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je onaj organski dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih hemijskih elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka na baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez kojih zemljište ne može biti plodno.
Ako se u jesen sa zemljištem ovako ne uradi, kako je gore rečeno, onda je izlišno očekivati maksimalni prinos. Baš o tome i govori podnaslov ovog članka.
B.S. Anenkov u knjizi "Pozovite prirodu u baštu"
Poslato: Pon Jul 16, 2012 9:33 pm----
www.dodaj.rs/f/2p/dr/2...cf1927.jpg
www.dodaj.rs/f/1o/f8/4...cf1924.jpg
Ovako izgleda "drvo" paradajza kod drugara u Duvaništu, Mačva.
Poslato: Uto Jul 17, 2012 8:53 pm----
| kamelia citat: |
....ja nista ne kapiram. Kakvo drvo, paradaiz, to gigantno bure i ta malecna biljčica unutra? |
E pa porasla biljčica, bure se i ne vidi.
Poslato: Čet Jul 26, 2012 10:52 pm----
PITANJE: Ako je bašta od samo gline, onda pri njenom rastresanju samo do dubine 8 – 10 sm, sva mrkva će biti kriva. I kako se sadi krompir u tako tvrdu zemlju?
ODGOVOR: Glinasto zemljište možemo lepo protresti ako u jesen, odmah posle skidanja useva sa leja, posejemo ozimu raž. Raž je jedna od trava, koja stvara u zemljištu naročito veliko i gusto korenje i korenasta vlakna, koja dostižu veliku dubinu. Bakterije EM-preparata, jedući to korenje, proriljaće tlo do dubine korenja i uradiće to bez ašova i pluga. Ako svake godine unesete na leje kompost i posejete ozimu raž, onda se za dve-tri godine prisustvo gline neće ni primećivati. A krive mrkve neće biti već sledeće godine.
Poslato: Čet Jul 26, 2012 10:55 pm----
PITANJE: Ako je bašta od samo gline, onda pri njenom rastresanju samo do dubine 8 – 10 sm, sva mrkva će biti kriva. I kako se sadi krompir u tako tvrdu zemlju?
ODGOVOR: Glinasto zemljište možemo lepo protresti ako u jesen, odmah posle skidanja useva sa leja, posejemo ozimu raž. Raž je jedna od trava, koja stvara u zemljištu naročito veliko i gusto korenje i korenasta vlakna, koja dostižu veliku dubinu. Bakterije EM-preparata, jedući to korenje, proriljaće tlo do dubine korenja i uradiće to bez ašova i pluga. Ako svake godine unesete na leje kompost i posejete ozimu raž, onda se za dve-tri godine prisustvo gline neće ni primećivati. A krive mrkve neće biti već sledeće godine.
Poslato: Čet Jul 26, 2012 11:02 pm----
PITANJE: Ako u zemljište ne unosimo stajnjak i mineralna đubriva, onda će biljke postepeno iscrpsti iz zemlje sve elemente ishrane biljaka, odakle se oni nadoknađuju u zemljištu?
ODGOVOR: U otpacima baštenskih kultura (a njih je po količini oko 50% celokupne mase izraslih biljaka u bašti) sadrži se oko 50% biljkama neophodnih elemenata ishrane, koje su u procesu vegetacije u sebi nakupile. Iz zemljišta biljke uzimaju tek 2 – 6% hrane, ostalih 94 – 98% hrane dobijaju iz atmosfere. Na taj način, vraćajući zemlji, preko kompostne gomile, otpatke od povrća, baštovan unosi u zemljište deset puta više elemenata ishrane, nego što je potrebno sledećem pokoljenju kultura. Osim toga, kako je preporučivano, u kompostne gomile se unose, osim ostataka baštenskih kultura, lekovite aromatske trave, koje ne samo što pospešuju razvoj mikroba i bakterija u gomilama, koji razlažu organiku, već unose vitamine, antibiotike, stimulatore rasta i razne druge hemijske mikroelemente. Sve to ne samo što potpuno obnavlja plodnost zemljišta, već i leči i oslobađa biljke mnogih nosilaca bolesti i patogenih mikroorganizama. I, mada se u zemlju unosi sa otpacima deset puta više raznoraznih hemijskih elemenata, negošto je potrebno sledećem pokolenju biljaka, to se ne sme smatrati suvišnim, jer je ova hrana potrebna ne samo biljkama, već i svim organizmima koji žive u zemlji, bez kojih je zemljište mrtvo i besplodno.
Korisno je da se donese na zemljište stajnjak samo jednom – prilikom pretvaranja u baštu nove ledine. U tom slučaju, posle nanošenja stajnjaka i dubokog oranja ili prekopavanja, parcela se mora ostaviti godinu dana da se „odmara“. Ovakav ugar treba nekoliko puta za sezonu rastresati i podrljati i tek za godinu se može na njemu oformiti bašta.
Poslato: Čet Jul 26, 2012 11:05 pm----
PITANJE: Mnogi ne mogu da shvate, kako je moguće nešto saditi i sejati u tvrdo, slagano posle zime zemljište. Šta će porasti na njemu, ako se ne prekopa?
ODGOVOR: Kompost, koji je nanesen na leje u jesen i ostavljen na površini, ne dozvoljava zemlji da se stvrdne. On je pouzdan pokrivač, koji štiti zemlju od razarajućeg dejstva sunčane radijacije, vetra, atmosferskih padavina i, kao rezultat, pa i od stvrdnjavanja. Mikrobi EM-preparata, koji žive pod tim pokrivačem, jedući preostale u zemlji ostatke korenja kultura i korova, vrlo dobro i na veliku dubinu rastresaju zemlju, tako da se ona i ne stvrdnjava zimi. Predposevna prolećna obrada zemljišta ploskorezom je dovoljna da se obezbedi kvalitetno sejanje semena, sađenje krompira, kupusa, paradajza, tikvica i paprika bez prekopavanja sa prevrtanjem zemljišta. Već prvog proleća posle jesenjeg unošenja komposta i polivanja leja EM-preparatima, zemljište postaje dovoljno rastresito, što ćete odmah osetiti, čim počnete posao sa ploskorezom. A za dve godine vi sami ćete se konačno uveriti da ašov za dobijanje rastresitosti zemlje uopšte nije potreban.
Poslato: Pet Jul 27, 2012 8:59 am----
šta je ploskorez?
Poslato: Pet Jul 27, 2012 9:14 am----
Ploskorez je vrsta, motike, veoma laka, uska, oštra sa drškom odgovarajućom za svaku visinu, tako da nema potrebe za sginjanjem prilikom rada.
Poslato: Pet Jul 27, 2012 9:22 am----
Poslato: Ned Jul 29, 2012 10:57 am----
Poslato: Pon Jul 30, 2012 2:20 pm----
Čuda se događaju, ali, na njima se mora vrlo dugo i uporno raditi.
Vajsman
Poslato: Pon Jul 30, 2012 2:21 pm----
Čudo je čudo samo za one, koji ne veruju u njega; za one, koji
veruju, u čudu nema nikakvog čuda.
Landau
Poslato: Pet Avg 03, 2012 10:47 pm----
Poslato: Pet Avg 03, 2012 10:51 pm----
Dokučajev je govorio da je mudra priroda poklonila čoveku četiri blaga nemerljive vrednosti – svetlost, vazduh, vodu i zemlju – s tim što je zemlja simbioza prve tri. Zemljoradnik pokušava da nekako iskoristi zemlju i vodu, ali nikako ne prihvata svetlost i vazduh kao neizostavne atribute prinosa. Zemljoradnik može videti, opipati i čak pomirisati zemljište i vodu, a da vidi i da opipa vazduh i svetlost ne može, i zbog toga oni u njegovom shvatanju procesa stvaranja prinosa, nemaju ulogu. Tim pre, što baš iz vazduha biljke uzimaju 94 – 98% svoje hrane, zapravo i samo pod uticajem direktne sunčeve svetlosti, ovu hranu biljke koriste za stvaranje svojih organskih ćelija, od hemijskih elemenata vazduha, i za stvaranje prinosa, naročito. Zapravo, u toku direknog sunčevog osvetljenja vrši se u biljkama proces fotosinteze, kada se od neživih hemijskih komponenti rađaju žive ćelije. Što duže biljka prima direknu sunčevu svetlost, time se intezivnije odvija proces rasta, time se brže i više stvaraju prinosi , ako se oko svake biljke stalno odvija strujanje vazduha i, znači, kad protok vazduha nije onemogućen gustinom useva. Još pre 2000 godina rimski pesnik Vergilije u svojoj poemi „Georgika“, o načinima vođenja stočarstva i gajenja biljaka, govori o tome da za obezbeđenje strujanja vazduha oko biljke treba „ oštrim srpom prorezati u usevima prolaze“. Naši baštovani razmeštaju svoje useve i leje onako kako se sviđa baštovanu, ali ne onako, kako odgovara biljkama, da bi imale više direknog sunčevog svetla i više svežeg vazduha. Zapravo, iz tog razloga baštovani ostaju bez velikog dela mogućeg prinosa.
Poslato: Sub Avg 04, 2012 9:42 am----
PITANJE: Mi na svojoj parceli koristimo preparat „Bajkal EM-1“, a nema rezultata?
ODGOVOR: Autor ove fraze ništa ne kaže o primeni komposta na svojim lejama. Neki baštovani, pročitavši na etiketi EM-preparata reč „biođubrivo“, smatraju da je primena samo njega dovoljna za dobijanje efekta povećanja prinosa. Međutim, sam preparat nije đubrivo – to je rastvor, koji sadrži simbiozu desetina raznih zemljišnih bakterija, koje, za dobijanje u zemlji hranljivih rastvora za ishranu biljaka, treba hraniti organikom (humusom). Ako baštovan primenjuje samo EM-preparat, a ne unosi u zemlju kompost, koji služi za ishranu bakterija, onda ni efekta od primene samog preparata skoro i da neće biti. Samo u primeni u kompleksu i preparata, i komposta daje rezultate u vidu povećanja prinosa roda kultura.
Poslato: Sub Avg 04, 2012 2:58 pm----
Korisno je između biljaka paradajza i krastavaca posaditi nekoliko češnjeva belog ili crnog luka i mirođije. Podbirajući periodično perca ovih kultura, punićete atmosferu staklenika fintocidima ovih biljaka, koji štite od nekih bolesti i štetočina glavne kulture. Paprika ne voli pored sebe nikakve aromatične trave, ni drugo povrće.
13.Za detoksizaciju zemljišta staklenika, korisno je ujesen, posle skidanja letine, posejati slačicu. A nadalje postupati onako kako smo rekli za sejanje ozime raži.
Poslato: Ned Avg 05, 2012 9:38 am----
A evo šta predlažu da se uradi u jesen naučnici sa katedre agroekologije i mikrobiologije Novosibirskog državnog agrarnog univerziteta, pod rukovodstvom načelnika katedre, profesora, doktora bioloških nauka, Nadežde Nikolajevne Napljokove:
„Protresti zemlju do dubine 5 – 7 sm (kultivatorom „Striž“(striž – bregunica, lasta), ploskorezom Fokina ili motikom), dodati isitnjene biljne ili druge organske ostatke i politi rastvorom Bajkala EM-1 u razmeri 1 : 10 (1 l preparata na 10 l vode). Norma je 3 – 5 l na 1 m kvadratni. Sejanje ozimih ili siderata (gorčica, uljana repica, lupin i dr. za zeleno đubrivo), izvršiti ne pre 2 – 3 nedelje posle obrade! Jesenja obrada zemlje je neophodna radi brze obnove plodnosti, posle „rodnog“ leta, smanjenja korova na lejama, ubrzanog stvaranja humusa i poboljšanja strukture zemljišta. 2 – 3 nedelje pre mrazeva mikroorganizmi obnavljaju zemljišnu plodnost tako, kao da je ona cele godine bila neobrađena (kao da se „odmarala“), što ćete sigurno zapaziti sledeće godine“. Rastvor đubriva ili ekstrakt, koji pominju naučnici sa Katedre agroekologije i mikrobiologije Novosibirskog državnog agrarnog univerziteta, priprema se od radnog rastvora EM-preparata „Bajkal“ na sledeći način.
Požanjite srpom izvan ograde bašte toliko korova, da bi mogli kad ga isitnite napuniti kantu od 10 l, bez nabijanja. Među tim travama moraju se naći u približno jednakim količinama kopriva, maslačak, buhač, detelina, čičak, lekovita kamilica, valeriana, nana, hajdučka trava. Sipajte sve u plastičnu kantu 12 – 15 l. Uspite u tu kantu bočicu preparata „Bajkal EM-1“ (radni rastvor) i čašu starog džema, ili meda, ili melase, ili šećera. Dodajte pola čaše prosejanog pepela od trave ili drveća lišćara. Sipajte 7,5 l vode i sve pažljivo promešajte. Navucite na vedro polietilensku kesu tako da se njeni krajevi nađu na spoljnom delu kante. Stavite odozgo na tu kesu teret, kako bi on istisnuo iz travne mešavine vazduh i potopio je u tečnost. Zavežite kesu kanapom, da ne bi vazduh ulazio u kantu. Ostavite kantu negde u kući, gde bi se održavala temperatura u granicama 18 – 22 stepena. Dva-tri puta nedeljno pritiskajte teret za odstranjenje gasova iz sadržine kante. Kroz 25 – 30 dana procedite ekstrakt kroz tri-četiri sloja gaze i sipajte ga u plastične flaše sa sigurnim zatvaračima. Dobićete otprilike 7,7 l ekstrakta „Bajkal EM-1“, kojim će te sada polivati i zemljište leja u jesen, i biljke svake dve nedelje za svo vreme njihove vegetacije, i slojeve kompostnih gomila. Za pripremu ekstrakta u proleće, kada još nema trava koje smo gore nabrojali, njih treba skupiti i osušiti za vreme leta i sačuvati do proleća.
Poslato: Ned Avg 05, 2012 8:49 pm----
Kompost na površini leje ima funkciju ćebeta ispod kojeg se i dalje, posle pojave jesenjih zahlađenja, održava toplota, što omogućava veći komfor i duže aktivnosti živih mikroorganizama u gornjem sloju zemlje. Mikroorganizmi će veliki deo vremena još u jesen aktivno struktuirati (usitnjavati) zemlju, hraneći se organikom u njoj. Pod slojem komposta se bolje čuva vlažnost zemlje, što takođe omogućava bolji komfor mikroorganizama. Kompost štiti zemlju od previše stvrdnjavanja pod uticajem kiše i otopljenog snega na proleće. On štiti površinu zemlje od erozije vetrova, od štetnog uticaja sunčevog i kosmičkog zračenja. Pod slojem komposta još u jesen počinju nicati semena korova. Mladice tog korovastradaju od mrazeva pre nego što uspeju da procvetaju i osemene. Zemljište se tako oslobađa od ovih vrsta korova i istovremeno se popunjava humusom od njihovog razlaganja.
Poslato: Pon Avg 06, 2012 4:08 pm----
PITANJE 14. Zbog čega se preporučuje da se zemljište leja poliva na proleće i u jesen rastvorom EM-preparata „Bajkal“?
ODGOVOR. U jesensko-zimskom periodu pod uticajem mrazeva glavni deo populacije zemljišnih organizama strada. Samoobnavljanje te populacije od preživelih organizama, u srednjem pojasu Rusije, događa se tek sredinom juna. Do tog vremena u zemljištu nema u dovoljnoj količini hranljivih mineralnih rastvora za biljke, jer njih stvaraju isključivo živi zemljišni organizmi izlučivanjem, a do tog vremena razvoj posejanih i posađenih kultura odvija se vrlo lagano ili nikako. Da bi se zemljište leja zasitilo mineralnim rastvorima do vremena setve, odnosno sadnje kultura i preporučuje se da se zemljište „zarazi“ novim živim mikroorganizmima (1,5 – 2 nedelje pre setve), primenom EM-preparata „Bajkal“. Tada, aktivan razvitak kultura počinje odmah posle sadnje, setve, a ne sredinom juna. To će obetbediti i veći prinos kultura.
Jesenje polivanje leja rastvorom EM-preparata „Bajkal“, posle detaljnog riljanja zemljišta ploskorezom Tokina i nanošenja na leje komposta, namenjen je za to da bi se uveličala u lejama količina žive zemljišne sredine, čiji je zadatak da uspeju da razlože do proleća naredne godine svo zemljišno korenje kultura i korova, zaostalo u lejama, da spasu gospodara od plevljenja korova sledeće godine, da popune zemlju humusom od tih ostataka i da protresu zemlju do dubine korenja, da učine zemljište pogodnim za setvu i sadnju prolećnih kultura, bez prethodne upotrebe ašova i pluga.
Poslato: Pet Avg 10, 2012 9:31 pm----
www.youtube.com/watch?v=P1SROJA6WC4
Poslato: Pon Avg 13, 2012 7:53 pm----
3.Primena sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva zahteva duboko oranje ili prekopavanje zemljišta, čime se uništava prirodna struktura zemljišta. Apsolutna većina zemljoradnika je ubeđena da oranje ili prekopavanje čine zemlju rastresitijom i zato pogodnijom za život biljaka na njoj. Međutim, oni veoma greše. Izučavanja pokazuju da je zemljište samo odmah posle oranja ili prekopavanja rastresito. Ali, već posle prve kiše ili zalivanja, stvrdne se, čak i više nego što je bila pre oranja (prekopavanja). I što se više zemljište podvrgava takvoj obradi, postaje tvrđe, što vremenom iziskuje sve više fizičkih i mehaničkih napora i finansijskih sredstava za GSM (gorivo, mazivo,materijal), plus troškovi oko dovlačenja tehnike. Veliki trošak je i nabavka stajnjaka i mineralnih đubriva (današnje cene mineralnih đubriva su oko 0,8 američkih dolara za kilogram, znači, samo za jedan ar treba potrošiti najmanje 18 američkih dolara).
Alternativa stajnjaku, mineralnim đubrivima, oranju i prekopavanju sa prevrtanjem zemlje je primena organskih komposta, proizvedenih u kompostnim gomilama, koje bi trebao da ima svaki domaćin.
Poslato: Pon Avg 13, 2012 8:50 pm----
S V O J S T V A O R G A N S K I H K O M P O S T A
Biljna organika u kompostnim gomilama postaje kompost onda kada bude mestimično prerađena (pojedena) od strane zemljišnih bakterija, mikroba, gljivica, raznih crva i glisti i druge zemljišne populacije. U procesu takve prerade, još u kompostnim gomilama, iščezavaju amonijak i slobodni azot koji su štetni i za biljke i za mikroorganizme, i kompost, uznesen na baštenske leje, postaje koristan i za biljke i za zemljišnu živu sredinu. On ne oduzima biljkama vlagu; on je izvor obogaćivanja zemljišnih rastvora organskim hemijskim elementima. Vrednost komposta je u tome što on daje biljkama izbalansirani sadržaj neophodnih hemijskih elemenata (pa on je i proizveden od otpadaka biljaka, koje u sebi sadrže samo one hemijske elemente koji su neophodni za rast i rod); on sadrži gotov humus (garant zemljišne plodnosti), već gotove rastvore organskih hemijskih elemenata i živu zemljišnu sredinu (koja će nastaviti da živi u lejama i neprestano popunjavati zemljišne rastvore minerala hemijskih elemenata) i deo ne potpuno razložene organike (koja će biti hrana zemljišnim organizmima već u lejama).
A šta je bilo sa azotom, fosforom i kalijumom, koji su neophodni biljkama, kako tvrdi korporativna agrohemijska nauka, vrlo zabrinuta ako dođe do masovnog odustajanja baštovana od upotrebe hemijskih mineralnih đubriva?
Priroda je vrlo mudra. Ona je uredila tako da skoro svi zemljišni mikroorganizmi imaju na sebi ili na svojim čaurama hitinski (gr. chiton – oklop, haljina, odeća) oklop. Posle ugibanja ili izlaska iz te čaure, taj oklop je snabdevač fosforom i kalijumom i komposta i zemljišta leja. I što je više u zemljištu i u kompostu živih zemljišnih organizama, više će u njoj biti hitina, što zanači – kalijuma i fosfora. A pošto u prirodi postoji simbioza živih zemljišnih organizama i biljaka, količina tih hemijskih elemenata u zemlji je uvek izbalansirana, ako baštovan sam nasilno taj balans ne poremeti.
Da, amonijak i slobodni azot su iščezli iz kompostne gomile. Kakva radost zbog toga nastaje među pristalicama agrohemijske zemljoradnje! Pa to znači da baštovani odmah moraju za novčanike i u kupovinu azotnih đubriva! Ali, njihova radost je preuranjena: radom živih organizama u kompostnoj gomili azot iz vazduha (a njega je u atmosferi više od 70%, što znači da se i biljke, i životinje, i sam čovek bukvalno kupaju u azotu) se veže za prirodne ostatke tih organizama i preko njih sa tečnim zemljišnim rastvorima, iz kojih biljke uzimaju hranu. I što je više tih živih organizama u zemljištu, više je u zemljišnim rastvorima azota. Priroda nam na taj način govori da je potpuno nepotrebno unositi u zemlju hemijska mineralna đubriva. Neka ih jedu oni koji ih i proizvode.
Poslato: Sre Avg 22, 2012 1:15 pm----
PRIPREMA KVALITETNOG KOMPOSTA U ZIMSKOM PERIODU U USLOVIMA
STANA U GRADU
EM-preparati omogućavaju, kako tvrdi proizvođač, bez bilo kakvih neugodnosti, pripremu komposta u toku zime u uslovima stana u gradu. Za to se koriste otpaci povrća i voća, mrvice hleba, iskorišten čaj. Skupite, naprimer, kilogram tih otpadaka i propustite kroz električnu mašinu za mlevenje mesa. Iscedite suvišnu vlagu tako da ona kapa iz dobijene mase. Sipajte u tu masu 30 ml preparata „Bajkala EM-1“, promešajte masu i spakujte je u polietilensku kesu. Probušite kesu na nekoliko mesta, stavite u neku posudu, na čije dno ćete staviti nešto, gde bi mogla da se cedi vlaga iz kese, kesu pritisnite nekim teretom. Kroz nedelju izvadite masu iz kese, raširite na poslužaonik i prosušite pri sobnoj temperaturi do sipkosti. Vi ste dobili, u cilju ekonomisanja preparata „Bajkal EM-1“, osnovu za pripremanje komposta. Pripremite plastičnu kantu. Stavite na dno rešetku, ali takve konstrukcije da od rešetke do dna bude 5 – 6 sm. Stavite rešetku u kantu u polietilenski džak, napravivši prethodno otvore na njegovom dnu. Propuštenu masu kroz mašinu za meso prespite po jednu kafenu kašiku ekstrakta i spakujte u polietilenske kese. Ozgor pritisnite nekim teretom. Prema meri punjenja vedra sledećim porcijama otpadaka, slivajte tečnost, koja se nakupila na dno kante. Ona se može koristiti za đubrenje kućnog cveća i za čišćenje kanalizacije. Naspite uveče čašu ove tečnosti u klozetsku šolju ili slivnik. Ujutru će vaša kanalizacija biti pročišćena. Kada se kanta potpuno napuni, pričekajte jednu nedelju, izvadite masu iz kese i sipajte je u trostruki džak od šećera ili brašna. Dobijeni kompost se može čuvati na balkonu ili u lođi. Ali ako ga budete čuvali u toploj i tamnoj sobi stana, dobićete kompost najvećeg kvaliteta. U porodici od 4 člana, samo u zimskom periodu, možete proizvesti, otprilike, 150 litara komposta.
Poslato: Sre Avg 22, 2012 10:57 pm----
www.youtube.com/watch?v=OnfB3dp4_RU
Poslato: Uto Avg 28, 2012 2:59 pm----
ODLIKE USLOVA ŽIVOTA BILJAKA NA „DIVLJIM“ I „KULTIVISANIM“
ZEMLJIŠTIMA
Sve biljke, kao i sve živo na planeti Zemlji, zahteva posebne uslove za život, pre svega, dobru i zdravu hranu. Biljke dobijaju hranu iz zemlje za koju su čvrsto privezane svojim korenjem i ne mogu se premeštati u potrazi za boljim uslovima. I, malo ko zna, da hrana, koju biljke dobijaju iz zemlje, čini svega 2 – 6% njihove potrebe za hranom, a da od 94 – 98% hrane biljke uzimaju iz vazduha, odnosno, atmosfere. Samo zemljišna hrana, bez atmosferske ishrane, nije dovoljna za rast i razvitak biljaka. Isto kao što i atmosferska hrana nije dovoljna za rast i razvoj biljaka bez zemljišne. A da još preciznije kažemo, zemljišna hrana je svojevrstan katalizator onih procesa, pomoću kojih biljke mogu uzeti hranu iz atmosfere uz posredstvo sunčeve energije i zraka – u procesu fotosinteze.
Pošto same biljke ne mogu da se premeštaju i pošto su čvrsto i stalno vezane za konkretnu teritoriju, mnogi smatraju da vremenom one biraju iz tla osnovne hranljive elemente, na taj način iscrpljuju zemljište, i, da baš zbog toga treba unositi u zemlju đubrivo sa skraćenim PNK – fosfor, azot, kalijum. Ali, hajdemo da pogledamo biljke izvan naše bašte. Tamo iz godine u godinu bujno rastu raznovrsne porodice trava i zbog toga se zemljište, iz nekog razloga, ne iscrpljuje. Trave stalno, iz godine u godinu, nalaze u toj zemlji hranu, mada niko tamo ne unosi u to zemljište ozloglašene PNK (fosfor, azot, kalijum), i nikakva tragedija se pritom ne dešava – svi stanovnici „divljih“ teritorija izgledaju bodri i zdravi, bujno rastu i cvetaju. Povremena jesenja zahlađenja, čak i do minus 10 stepeni, ne nanose štetu tim izvan ograde stanovnicima, a kulture, na „kultivisanim“ lejama, pri kratkotrjnim minusnim temperaturama, pri najmanjim zahlađenjima, venu i ugibaju.
Zašto se tako događa na „divljim“ terenima, a zbog čega je drugačije na „kultivisanim“ lejama?
Stvar je u tome, što u „divljoj“ prirodi biljni pokrivač u jesen, sa završetkom perioda vegetacije, odumire i ostaje na zemlji. Organska masa biljaka se pritom vraća zemlji, ne samo oni hemijski elementi koje su biljke uzele iz zemljišnih rastvora (2 – 6% svojih potreba), nego i oni koje je biljka uzela iz atmosfere (94 – 98% svojih potreba). U zemljište se, na taj način, svake godine, unosi 20 puta više organskih hemijskih elemenata, nego što su biljke uzele iz zemlje, iz zemljišnih rastvora i „divlja“ zemljišta se svake godine obogaćuju elementima ishrane za sledeće pokolenje biljaka. Da li smo u pravu kada takva zemljišta nazivamo „divlja“? Pa, na njima se stalno vrši potpuni proces samoobnove plodnosti, što se nikako ne sme nazvati „divljinom“.
Na „kultivisanim“ lejama to se ne događa. Baštovan bere i odvozi sa parcele „vrške“ ili „korenje“, a sve ostalo smatra za bezvredni otpad, koji pograbulja i spali ili odveze na smetlište. „Kultivisana“ zemljišta se ne dopunjuju onim elementima, koje su iz njih uzele biljke. Sam baštovan svojim činjenjem ili nečinjenjem sprečava samoobnavljanje plodnosti svoje bašte. Pa onda, ko je „divalj“? Baštovan ili priroda? Mnogi baštovani smatraju da za dopunu onoga što su biljke uzele iz zemlje, neizostavno je potrebno uneti u leje mineralno đubre. Međutim, ako pogledamo kako to radi „divlja“ priroda, i vratimo zemlji one „nepotrebne otpatke“, onda će joj biti vraćeno više svih organskih hemijskih elemenata, nego što je potrebno sledećem pokolenju biljaka. A vraćanje tih „nepotrebnih otpadaka“ treba neizostavno vršiti preko kompostne gomile.
Poslato: Uto Avg 28, 2012 3:21 pm----
ZAŠTO JE „KULTIVISANOM“ ZEMLJIŠTU POTREBAN KOMPOST, A NE
SIROVA ORGANIKA?
Zašto preko kompostne gomile, a ne putem zakopavanja otpadaka (ili siderata, zelenog đubriva) direkno u zemljište leja, kako to rade mnogi baštovani? Stvar je u tome što organika (kompost), koja se razlaže u zemljištu, privlači na sebe zemljišnu vlagu (zasićeni rastvori uvek privlače sebi manje zasićene). Ona se skuplja neposredno sa sirovom organikom, a onamo gde se nalazi korenje kultura, se stvara deficit vlage i korenje biljaka, čak i uz prisustvo u zemlji organike, ne dolazi do hrane. Biljke će tako gladovati, što će se manifestovati slabim rastom i prinosima. Čak i ako sirovu (nefermentisanu) organiku zakopavamo svake godine u zemljište leja, to ne garantuje povećanje plodnosti i prinosa kultura. Na taj način bi se svake godine obrazovale parcele u kojima bi sirova organika privlačila na sebe vlagu, lišavajući kulture hrane. Šta više, sirova organika, razlažući se u zemljištu leja, izlučuje takozvani slobodni azot i amonijak koji pogubno utiču na živu zemljišnu sredinu, koja u tlu stvara hranu za biljke i njihovo korenje. To dovodi, ne do povećanja, već do snižavanja prinosa. Računati na povećanje plodnosti zemljišta i povećanje prinosa kultura, pri ukopavanju u zemlju sirove organike i siderata (kao i sirovog stajnjaka), možemo tek posle godinu dana, kada se sirova organika u zemljištu potpuno fermentiše i ne bude više privlačila svu zemljišnu vlagu i oslobađala azot i amonijak. To znači da neki deo bašte moramo držati neobrađen, t.j., ne koristiti taj deo u toku cele sezone. Na savremenim, malim po površini parcelama, takva mogućnost ne dolazi u obzir.
Osim toga, sirovu organiku, zatrpanu u dubinu zemlje, razlažu prvenstveno anaerobni organizmi, bez prisustva vazduha, t.j., truljenjem. Pri tom, u zemlji se obrazuje kolonija truležnih patogena, koji vremenom počinju da napadaju korenje biljaka i korenaste plodove. Biljke se razboljevaju, loše rastu i razvijaju se, daju male prinose i bolesne korenaste plodove, koji su loši za skladištenje. Kolonija truležnih patogena može da živi u zemlji vrlo dugo, a za oslobađanje od njih primorani smo da lečimo zemljište raznim hemijskim preparatima, a ponekada moramo da se oslobodimo celih slojeva zemlje. To iziskuje velike novčane izdatke i fizičke napore.
Sirova, nefermentisana, organika uvek je krcata „živim“ semenjem raznih biljaka, koja, dospevši u zemlju, vremenom proniču i te biljke su konkurencija kulturama. To iziskuje od baštovana dodatne napore za njihovo plevljenje. Mnoge korovske biljke privlače štetočine, koje napadaju kulture, što opet iziskuje od baštovana nove napore za bitku protiv ovih štetočina. Organika, koja je prošla kompostiranje, naročito uz primenu EM-preparata („Bajkal“ ili „Tamir“) skoro da nema u svom sastavu „živog“ semenja korova.
Zapravo, zbog ovih razloga, ako baštovan ima pred sobom zadatak, da ima uvek, svake godine, skoro pri svim vremenskim uslovima, plodnu baštu i, da je ima, bez suvišnih rashoda sredstava i napora, on treba da unosi u leje svoje bašte samo kompost, a nikako sirovu organiku.
Poslato: Ned Sep 02, 2012 9:27 pm----
Poslato: Ned Sep 02, 2012 9:37 pm----
Japanska rotkva i kupusište.
Poslato: Sre Sep 05, 2012 8:47 pm----
Evo skice baštenskog oruđa pa ko zna neka napravi.
Poslato: Sub Sep 08, 2012 3:03 pm----
EM-kompost pravljen u maju, sada ga već koristim, a propremam i novi za prolećnu upotrebu.
Poslato: Čet Sep 13, 2012 2:53 pm----
Poslato: Ned Okt 07, 2012 11:13 am----
Kukuruz šećerac, posejan 20. 08. 2012EM-tehnologija, deluje.
Poslato: Ned Okt 07, 2012 11:28 am----
I ove jeseni, kao i prošle, stiže materijal za pravljenje komposta.
Poslato: Pet Okt 12, 2012 6:01 pm----
Da bi u zemlji, ostalo što više kanalčića kroz koje prodire atmosferski azot u zemlji kao i što više vlage, korenje biljaka, ( paradajz, paprika, kupus i dr.) ne čupamo iz zemlje.
Biljke tik nad zemljom porežemo, i odmah poprskamo Bajkalom EM-1 u razmeru 1:100.
Odmah, ploskorezom, plitko prekopamo,između korenja, kako bi se mikroorganizmi pomešali sa zemljom.
Mikroorganizmi će do proleća pojesti korenje i korenčiće a kanalčići će ostati.
Poslato: Pet Okt 19, 2012 5:49 pm----
Prelazak na EM-tehnologiju može se izvršiti u bilo koje vreme, u bilo
koje doba godine. vi možete da polivate svoju parcelu EM-rastvorom,
da složite EM-kompost, da štitite biljke od štetočina i bolesti pomoću
EM-5 i t. d. Pravilo je samo jedno: što ranije i intenzivnije se prihvatite
posla ove godine, imaćete bolje prinose i manje posla ćete imati u
narednim godinama.
Poslato: Sub Okt 20, 2012 2:37 pm----
У атмосфери се азот налази у великој количини (око 80%), али je у елементарном, инертном облику који је за већину биљака и животиња неприступачан. Оргомна већина биљака врши синтезу аминокиселина и беланчевина на рачун нитрата из земљишта и воде, што значи да се у земљишту и води атмосферски азот мора да преведе у облик који је приступачан биљкама. Та улога припада одређеним микроорганизмима који врше фиксацију (везивање) атмосферског азота - азотофиксатори.
Фиксација азота представља редукциони процес превођења гаса азота из ваздуха у форму амонијака. Ово је виталан еколошки процес јер све зелене биљке имају потребу за азотом у облику амонијака или нитрата који им је неопходан за синтезу аминокиселина од којих изграђују своје протеине. Биљни протеини су једини извор протеина за животиње. Једини организми који могу обавити ову редукциону реакцију су неке врсте бактерија и цијанобактерија (Cyanophyta, модрозелене алге). Дакле, цео живот на нашој планети заснива се практично на директној или индиректној зависности од ових организама. Азотофиксатори обезбеђују везу између неизмерног богатства азота као гаса у атмосфери и осталог живог света на планети Земљи
Poslato: Ned Okt 21, 2012 12:35 pm----
Ne čudite se i ne ljutite se ako, počevši upotrebu EM-tehnologije,
ne dobijete odmah enormno povećanje prinosa svih kultura. To samo
znači da je vaše zemljište vrlo bolesno i Efektivni Mikroorganizmi su
imali snage samo za njegovo ozdravljenje. Vaši napori nisu uzaludni: već
sledeće sezone plodnost će se nesumnjivo značajno povećati.
Poslato: Pon Okt 22, 2012 12:14 pm----
Ovaj citat mi se veoma sviđa nije iz EM-tehnologije, (a mogao bi biti) i nije iz Rusije, (iz Slovenije je).
amir Lumis Zorčič: Gordan, kot je rekel mojster Joda v Vojni zvezd; ne poskušaj, ampak stori. Poskušajo taki, ki se že takoj bojijo neuspeha. Pa kaj, če prvič ne uspe, se pobereš in greš dalje in bolj kot si na poti vztrajen, močnejši postaneš. wink
Evo i prevod, ovo mogu veoma dobro da vam prevedem s obzirom da Slovenački dobro znam, (makar da sam u školi imao samo 2, to zato što me učiteljica mrzela)
Gordane, kako je rekao majstor Joda u Zvezdanim ratovima; ne pokušavaj, nego uradi. Pokušavaju takvi, koji se odmah boje neuspeha. Pa šta, ako prvi put ne uspe, podigneš se i ideš dalje i što si na putu ustrajniji, postaješ jači. :-bd
Poslato: Pon Okt 22, 2012 1:05 pm----
Mnogo ljudi mi postavlja pitanja u vezi korova: da li sme da se prska hemijom, ukoliko koristimo Bajkal EM-1?
NE, nikakva hemija ne dolazi u obzir, ni veštačko đubrivo ni oranje.
Bajkal EM-1, to su živi mikroorganizmi, i kao i svako drugo živo biće, hemija ih ubija.
Ponoviću postupak za smanjenje korova u njivi:
-U jesen, njivu potanjirati, poprskati Bajkalom EM-1,U ROKU OD 1 SATA (koncetracija 1:100, na 200 litara vode 2 litre preparata i 2 litre melase, za 1 hektar), , a zatim ponovo potanjirati ili podrljati.
-ovo isto uraditi i u proleće 10 dana pre setve, (kukuruza, naprimer),
na ovaj način uništavamo veliku količinu korova koji je u nicanju ili klijanju, Bajkal EM-1, deluje na korove kao total.
Poslato: Uto Nov 06, 2012 6:38 pm----
Ako hoćemo da imamo dobar prinos i zdrav rod maline postupimo po ovom uputstvu: (iz knjige "EM-tehnologija biotehnologija XXl veka" izdanje za 2012 godinu)
-Posle orezivanja, grane usitniti, i koristiti ih kao malč ili ih staviti u kompostnu gomilu.
-Pre pojavljivanja prvih pupoljaka, (februar, mart) pri blažim temperaturama, pskati malinu, preparatom Bajkal EM-1, u koncetraciji 1:100.
Kao rezultat ovog prskanja odstranićetete spore gljivica i jaja štetočina.
-U toku vegetacije, malinu obavezno malčirati, bilo kojom organikom, ( kompost, korov, seno)
-Prskati preparatom EM-1, EM-ekstratom, i EM-5 ( 1:1000) jednom nedeljno do meseca Avgusta.
Povećanje prinosa, poboljšanje arome i ukusa, ćete postići veću prvoj sezoni.
Poslato: Pet Nov 09, 2012 8:58 pm----
Prilikom "običnog" uzgoja jagoda, vam se, kroz 2-3 godine, prinos smanjiva, biljke obolevaju, te v)am je potrebno premeštanje na drugu parcelu.
Ukoliko jagode sadite po EM-tehnologiji, možete ih držato, na jednom mestu, i 10-12 godina.
Bankove napravimo već u proleće, okrenute u pravcu sever jug, širine 0,5-1 metar. Periodički polivamo EM-rastvorom, 1:100, i uništavamo korov.
U drugoj polovini avgusta, kada vrućina lakša, posadimo jagode u zavisnosti od širine banka, 2-3 reda na razmak 10-15 sm. Nedelju dana posle toga potrebno je zaliti EM-1 preparatom ili EM-ekstratom 1:1000, ( u toku jeseni je dovoljno 2-3 ovakva zalivanja) i posipajte pepeo od drveta, ( može i u vidu rastvora prskati zajedno sa EM preparatom) pred zimu je dobro posejati ozimu raž po bankovima, (norma 2kg. na ar) očistiće vam zemlju od nematod, a srezana slama je odličan malč.
U rano proleće, čim se otopi sneg, jagode zalite EM-preparatom 1:500 ili 1:1000, zemlju plitko okopajte (ukoliko niste sejali raž) i mulčirajte EM-kompostom sloj ne deblji od 5-6 sm.
Drugo prskanje EM-rastvorom 1:1000 uradite pred cvetanje jagoda.
Treće prskanje uradite na jedan dan pre berbe jagoda, ( zbog boljeg očuvanja kvaliteta).
Posle branja, jagode je neobhodno zaliti rastvorom EM-1 1:1000 i malčirati.
Posle branja, jagode ne kositi, rezati, time smanjujemo rod, sledeće godine za 20-30%, dovoljno je ručno ukloniti stare listove.
Na ovaj način možete ubrati po 1m2 10kg. i više jagoda, zavisi i od sorte.
Jagode se, od svih kultura, najbolje odazivaju na primenu EM-tehnologije.
Prevod iz knjige: "EM-tehnologija, biotehnologija XXl veka"
Preveo. Hanza
Poslato: Sub Nov 10, 2012 1:17 am----
Poslato: Sub Nov 10, 2012 12:30 pm----
Hanza šta ti je ovo na poslednjoj slici? Milslim na ovo zeleno na levoj strani.
Poslato: Sub Nov 10, 2012 3:24 pm----
| nikola145 citat: |
| Hanza šta ti je ovo na poslednjoj slici? Milslim na ovo zeleno na levoj strani. |
To je bela detelina posejana između voćaka.
Jako je dobra za zadržavanje vlage a i korov se teško probija.
Poslato: Pon Nov 12, 2012 6:40 pm----
Prošle godine mi je Kaki (japanska jabuka) skroz izmrzao ove valda neće.
[b]
Poslato: Čet Nov 15, 2012 10:48 pm----
| Hanza citat: |
| Ako hoćemo da imamo dobar prinos i zdrav rod maline postupimo po ovom uputstvu: (iz knjige "EM-tehnologija biotehnologija XXl veka" izdanje za 2012 godinu) -Posle orezivanja, grane usitniti, i koristiti ih kao malč ili ih staviti u kompostnu gomilu. -Pre pojavljivanja prvih pupoljaka, (februar, mart) pri blažim temperaturama, pskati malinu, preparatom Bajkal EM-1, u koncetraciji 1:100. Kao rezultat ovog prskanja odstranićetete spore gljivica i jaja štetočina. -U toku vegetacije, malinu obavezno malčirati, bilo kojom organikom, ( kompost, korov, seno) -Prskati preparatom EM-1, EM-ekstratom, i EM-5 ( 1:1000) jednom nedeljno do meseca Avgusta. Povećanje prinosa, poboljšanje arome i ukusa, ćete postići veću prvoj sezoni. |
Poslato: Čet Nov 15, 2012 10:50 pm----
Gde ima da se kupi knjiga EM tehnologija biotehnologija XXI veka ili da se downloaduje.
Poslato: Sub Nov 17, 2012 6:53 pm----
Kompost od kuhinjskod odpada
Postod Hanza » 17 Nov 2012, 17:51
Nemojte bacati kuhinjske odpadke!
U toku zime se može nakupiti poprilično komposta, ( zavisi od brojčanog stanja porodice).
Kompost od kuhinjskog odpada je veoma kvalitetan, može vam doneti bogat rod u bašti.
Kako ga pravimo;?
Potrebno nam je plastično vedro, na čije dni postavimo rešetku, crne najlon kese za smeće i naravno BAJKAL EM-1, preparat.
U kesu stavljamo odpatke, dno kese izbuškamo viljuškom, da bi mogla da otiče tečnost.
Svaki sloj odpadaka, 2-3sm. poprskamo preparatom Bajkal EM-1, dok kesu ne napunimo.
Napunjenu kesu na vrhu zavežemo,pošto smo predhodno istisli vazduh i ostavimo je u kuhunji 3-4 dana, zatim je iznosimo napolje na hladno, mraz.
Već ste, verovatno provalili da vam je potrebno bar još jedno vedro.
Kada kesu sa kompostom iznesete napolje videćete da je na dno vedreta ostala tečnost.
NEMOJTE JE BACATI!!!
Ovo je odličan otpušivač cevi u sudoperi, taoletu.
Isto je dobara za gnojenje, sobnih biljaka, 1dl. na 10 litara vode, ili 0,1dl na 1 litar vode.
Šta stavljao u kompostnu kesu??
Sve što odpadne u kuhinji osim tečnosti, tečnost hoće da se usmrdi.
Ljuske od krompira i voća, riblje kosti, ljuske jaja, hleb, ostaci kuvanog jela, papir, karton, krupne stvari usitniti.
Nemojte stavljati mast i slične stvari.
U proleće, tako pridobijen kompost, zakopajte u vašu baštu, ( 15-20 sm.duboko), ili stavite na dno bureta gde ćete saditi drvo paradajza.
Vaše biljke će vam biti zahvalne.
Poslato: Sub Nov 24, 2012 7:33 pm----
Za ozdravljenje zemljišta stakleničkih leja vrlo je korisno posejati u njih
početkom marta kres salatu. 1,5 – 2 nedelje pre sadnje u leje kres salate mora se u
zemljište zatrpati kompost ploskorezom (tanjiračem) iz „jesenje“ gomile, (hrpe) i
politi ga rastvorom EM-preparata. Ako komposta nema, onda rastresemo leje i
polijemo ih rastvorom EM-preparata.
Poslato: Sub Nov 24, 2012 8:23 pm----
Halo Hanza,
Neumorno pišeš, daješ lijepe i poučne savjete, slike, obrazloženja, .... a eto niko nekako ne reaguje.
Pa, ajde da se ja u ime bar par nas tebi zahvalim.
Nije baš tako da niko ne pročita ali eto, slabo reaugujemao!
Za Hanzu
Poslato: Sub Nov 24, 2012 8:50 pm----
Zahvaljujem, vidim ja da se čita, ali voleo bih kada bi čitaoci bili aktivniji, u obliku kritike, pitanja i t.d.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 9:37 am----
E da, hvala.... slab sam za hvalu ali sam na kritiku jak.:-)
Hanza mogao bi za sledeću godinu da ostaviš kontrolu da vidimo razliku, jeste drndanje ali bilo bi zanimljivo.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 11:37 am----
Kontrola će biti u komšiluku, gde je i ove godine bilo, kod mene su svugde već leje, kao i kompost.
U komšiluku je ova godina bila katastrofalna, pa sam delio višak proizvoda.
Nije potrebno da me se hvali, za bilo šta.
Dajte predloge, pitajte šta vam nije jasno, kritikujte.
Od 400 kg. krompira, koliko sam ja sakupio na 25 m2 možda je bilo 2 kg. trulog, (pojeden od strane miševa i puževa ovde ne računam), dok je u komšiluku, ponegde i 80% istrulilo, naročito tamo gde su se takmičili da me pobede, pa su ga pošteno nađubrili veštakom.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 1:07 pm----
Tako i ja vršim vrele rasprave s' mještanima (svi mali poljoprivrednici), šta je dobro, šta štetno, koliko, kako i.....i.... .....
Na kraju vidim/o da ne vrijedi drugom popovati, nadmudrivati se.
Radimo, idemo razdvojenim putevima....... oni vještak (pune kamion-prikolice), ja ljusku od krompira, luka, jaja...... pokostravu, ...... Svako misli- " ah šta ona, on zna, ja/ mi znam/o bolje i druge nema"
Poslato: Ned Nov 25, 2012 2:37 pm----
Ne treba se sekirati, niti dokazivati nekome nešto. Stalno nas je više i nikada nije kasno da i od nas neko nešto nauči.
Najveći problem je to što su ljudi, strašno, postali lenji, ranije nikome nije bilo teško okopavati baštu, njivu, ili njive, sada i onaj što ima 2 kvadrata kupuje hemiju da uništava korov.
Nego me interesuje, radite li sada šta u bašti, ( svi vi koji ovo čitate)?
Ja uveliko pripremam leje za prolećnu setvu, s obzirom da je vreme ugodno i da je temperatura zemlje dosta veća, zbog korišćenja EM-komposta, i zalivanja EM-preparatom.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 4:51 pm----
Ja ne koristim pesticide ni kod voca ni kod uklanjanja korova iz baste nego travu iz baste rucno pocupam dok jos nije bacila seme, bastu nikad ne orem nego kad nesto sejem u bastu pre toga motikom usitnim zemlju i sejem.Ove godine sam poprvi put napravio gomilu bio materijala da napravim kompost i sa njime da obogatim bastu.
Ukoliko uspem da napravim kompost onda cu svake godine da ga pravim :).
Poslato: Ned Nov 25, 2012 5:39 pm----
| misoo83 citat: |
| Ja ne koristim pesticide ni kod voca ni kod uklanjanja korova iz baste nego travu iz baste rucno pocupam dok jos nije bacila seme, bastu nikad ne orem nego kad nesto sejem u bastu pre toga motikom usitnim zemlju i sejem.Ove godine sam poprvi put napravio gomilu bio materijala da napravim kompost i sa njime da obogatim bastu. Ukoliko uspem da napravim kompost onda cu svake godine da ga pravim :). |
Kompost napravljen uz pomoć mikroorganizama se može koristiti već nakon 6 nedelja.
Prošle jeseni sam ga napravio, nekoliko tona, ( ne znam tačno koliko, ali znam da je stajnjaka bilo 10 tona), i skoro sav kompost sam potrošio.
Ove godine će ga biti znatno manje.
Imam 10 ari bašte, od toga polovina pod voćem.
Naravno nije bilo potrebno toliko ga praviti, ali se eto, našao materijal, pa šteta da propadne.
Kod mene u komšiluku svi pale biljne ostatke iz bašte, pa čak i svinjski stajnjak, a to bi bio dobar kompost, koji bi baštu učinio zdravijom a samim tim i plodnijom
Poslato: Ned Nov 25, 2012 6:20 pm----
E, to dobro, dobro poznajem .
Naime - da se sve pali! Bilo to slama il' plastika- ma svejedno!
Poslato: Ned Nov 25, 2012 6:26 pm----
| kamelia citat: |
| E, to dobro, dobro poznajem . Naime - da se sve pali! Bilo to slama il' plastika- ma svejedno! |
Isključivo organski odpad, plastika tu ne spada.
Plastika je otrov, čak i za mikroorganizme, ma da sam negde video da postoje i takvi ali to je već druga priča.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 6:52 pm----
| Hanza citat: | ||
Isključivo organski odpad, plastika tu ne spada. Plastika je otrov, čak i za mikroorganizme, ma da sam negde video da postoje i takvi ali to je već druga priča. |
Ma, reci ti to mojim mjestanima!!!!!
Poslato: Ned Nov 25, 2012 7:50 pm----
Kod nas su u komšiluku palili gdinama, plastične flaše dok im nije umro 5-godišnji sin, koji je imao sve moguće rakove.
Naravno, "nije od toga" ali sada više ne pale, boje se za drugog, ukoliko nije preasno.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 7:57 pm----
I kod nas je strogo zabranjeno. Ali sudi ti drugom na njegovom imanju! Ako ga prijaviš, dođe odma komunalna policija, bude protokol i naravno slijedi kazna. Ali ajde Bože prijavi komšiju, kad ti on bliži neg' brat!
Zamumuljeno i zakukuljeno je to sve........
Poslato: Ned Nov 25, 2012 8:05 pm----
Ah, pustimo to, evo malo opet o kompostu.
Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno
lošim uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne
stvrdnjava se posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je
onaj organski dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih
hemijskih elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka
na baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus
potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez
kojih zemljište ne može biti plodno.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 8:08 pm----
Eh greška, kompost, treba da piše u 6 redu na kraju, a ne humus.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 8:09 pm----
Hanza, jel radiš sam, jesil uvijek tako radio?
Poslato: Ned Nov 25, 2012 8:12 pm----
Stavio sam gomilu 30.10.2012, napravio sam kao kocku od neke metalne ograde i drvenih paleta otprilike 1x1x1 i u to stavio na dno suvo lisce pa travu i tako u slojevima sve to lepo zalio i pokrio najlonom, mikro organizama bi trebalo da ima jel sam donosio iz sume lisce koje je vec bilo u procesu raspadanja (namerno sam takvo donosio da bi bilo sto vise mikro organizama).
Necu mesati materijal (iako je pozeljno da bi ubrzalo proces kompostiranja) jel je to sve nabijeno imao sam malo vise biomaterije a mali prostor pa sam ga dobro nagnjecio
Na ovaj nacin bi trebalo da dobijem kompost za otprilike 6 meseci a kad bi mesao materijal to bi bilo mnogo brze.
Poslato: Ned Nov 25, 2012 11:39 pm----