#436: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Jole6, Poslato: Sub Maj 06, 2017 8:22 pm ---- Ista greska i na proizvodu u prodavnici SB.
Vise informacija o Bacillus Subtilis 26 D na www.pesticidy.ru u kategoriji bakterijski fungicidi.
#437: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Sre Nov 22, 2017 4:27 pm ---- ISTINA SE KRIJE!!!
Ovde treba reći istinu, da je u svesti naših zemljoradnika, povrtara i baštovana, u poslednje vreme, počeo da sazreva pozitivan stav prema „zelenim đubrivima“. U mnogome je ovom pomogla knjiga N. M. Žurminske, šireći iskustvo zapadnoevropskih povrtara. Ona je potvrdila da „zeleno đubrivo ne treba zatrpavati duboko, jer pri dubokom zatrpavanju, ono se ne razlaže, već se pretvara u masu sličnu tresetu. Dubina zatrpavanja na lakim zemljištima treba da bude 12-15 cm, a na teškim 6-8 cm“.Avaj, knjige Žurminske očigledno ne dolaze do zemljoradnika velikih površina i oni zatrpavaju svoja „zelena đubriva“ plugom. A duboko zaoravanje sveže organike ne poboljšava ishranu biljaka, jer se najveći broj bakterija nalazi u gornjem, aerobnom sloju zemlje. I tu se nalazi glavna masa korenja biljaka.Najbolji način zatrpavanja „zelenih đubriva“ i druge organike, proveren od strane narodnih eksperimentatora SAD (E. Folkner), Francuske (P. Žan), Nemačke (M. Krauze) – to je plitko utiskivanje u zemlju drljačama sa diskovima- tanjiračama. Na zemlji ostaje organska masa, koja viri iz zemlje kao strnjika, ili slična travnatom tepihu. A takav ćilim ispunjava još jedan veoma važan zadatak – spašava zemlju od vodenog spiranja. Voda odnosi sa njive veliku količinu hranljivih materija. Naučnici SAD su konstatovali da ovo spiranje odnese sa njiva u niže predele, jezera, mora, okeane količinu od 117 miliona tona mineralnih supstanci. Eto zbog čega su Amerikanci i Kanađani prestali za sebe da proizvode plugove i prešli samo na površinsku obradu zemlje. Nas drže u neznanju. A uz pomoć nagrada sokole naučnike da stvaraju naučne ideje tradicionalne agrohemijske zemljoradnje.
#438: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Sre Nov 22, 2017 4:30 pm ---- OSNOVNA „TAJNA“ RODNOSTI
A postoji li?
Ruski poznati hemičar i specijalista za đubriva D. I. Mendeljejev još je daleke 1872.g. na ovo pitanje odgovorio ovako: „Tražiti univerzalni lek za zemlju, poput filozofskog kamena, je gubljenje vremena“.
Ipak, ja ostavljam svoju tezu, mada uz primedbu, na koju vas molim da obratite pažnju: reč „tajna“ je pod navodnicima. Reklo bi se da je ona glavna, ali ... uopšte nije tajna. Zbog toga što je odavno poznata, ona je deo Prirode, ali još uvek nedefinisana za masovnu primenu u poljoprivredi. Pokušaću to da uradim pomoću najjednostavnije leksike.
Život na zemlji se odvija u dva oblika – biljni i životinjski. Ovo se objašnjava zračenjem sunca, koje šalje na zemlju fotone i elektrone. Fotonska energija omogućuje biljkama proces fotosinteze i formiranje biljnih ćelija. Energija elektrona (jona) omogućuje procese betasinteze i formiranje ćelija životinjskog porekla.
Za našu praksu u poljoprivredi dovoljno je još znati, da u globalu, životinje opstaju na račun biljaka, hraneći se njima. A biljke rastu na račun toga što „jedu“ životinje... posle njihove smrti. Koriste đubre (gnoj) od belančevina, koje se raspadaju. Uostalom odavde potiče i u narodu poznat naziv ovog đubriva preGNOJ.
U zemljištu, koje nije zatrovano hemijom, postoji ogromna količina bakterija – do 10 tona po hektaru i otprilike isto toliko glisti i ostalih „živih stvorenja“, prema V. I. Vernadskom. Po masi, to je kao stado od stotinu krava. Pošto je život bakterija kratak, traje prosečno 20-30 minuta, posle njihovog uginuća njihove belančevine ostaju biljkama kao hrana i tako se formira prinos. Što je više u zemlji bakterija – više ima preGNOJA, a samim tim i više prinosa.
To je cela „tajna“!
EM-Tehnologija, biotehnologija XXI veka
#439: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Sre Mar 07, 2018 3:13 pm ----
KAKO DELUJE FITOSPORIN
#440: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Scotch, Poslato: Sre Mar 07, 2018 8:49 pm ---- Pa kako deluje, nisi nam objasnio i još jeno pitanje kako ili na koji se način razmnožavaju bakterije u zemljištu?
#441: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: dr.jare, Lokacija: Istocna Srbija (zona 7a)Poslato: Čet Mar 08, 2018 5:05 pm ---- Mozda je to pitanje "kako deluje fitosporin"... samo sto nema znak pitanja...
#442: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Čet Avg 30, 2018 1:12 pm ---- METARIZIN--ORGANSKO TRESETNO-HUMUSNO ĐUBRIVO
SA PROTIV INSEKTICIDNIM DEJSTVOM, NA OSNOVU PRIRODNIH GLJIVICA Metarhizium anisopliae.
METARIZIN ™ —organsko đubrivo, na osnovu tresetnog humusa uz dodatak prirodnih gljivica Metarhizium anisopliae.
Više od 100 godina u nazad ruski mikrobiolog Илья Ильич Мечников, izdvojio je iz zemlje gljivice (Metarhizium anisopliae), Koje mogu da zaraze svojim sporama štetočine izazivajući u njima, sprva mikozu a zatim i njihovu smrt. Ove gljivice su se pokazale potpuno bezopasne za čoveka, toplokrvne životinje, kišne gliste, biljke i okolje.Gljivice su zbog tog svojstva dobile naziv „entomopatogene“
Metarhizium anisopliae — To je entomopatogena gljivica koja živi svuda u zemlji u različitim koncetracijama i razvija se na ostacima uginulih insekata ili na njihovim ličinkama.
Postavlja se pitanje: na koji način ova gljivica koja živi u zemlji može da uništi insekte, koji se u proleće sele na lišće ili u pupoljke?
Sav posao je u tome, što se na površini insekta—štetočine,koji izlazi iz zemlje tek u proleće kada ogreje sunce, a svu zimu su u zemlji ili na zemlji pod lišćem rastinja i tu ih zarazi ova gljivica.
Kao rezultat insekti uginu ili izlaze iz zemlje veoma oslabljeni, da nisu u stanju ni da daju potomstvo te se zbog toga broj insekata- štetočina znatno smanjuje, posle primene Metarizina, a naše voćke, povrće i cveće ostaju sačuvani.
Metarizin je jedinstvena preparativna forma čija je osnova treset, obogaćen prirodnim sojevima entomopatogenih gljivica Metarhizium anisopliae. Ovaj oblik Metarizina je najbolji za primenu u zemlji s ciljem snižavanja brojčanog stanja populacija insekata štetočina, u toku zime i u rano proleće. Osim toga treset koji je osnova ovog preparata deluje na rast i prinose zasejanih kultura
Gljivice unesene u zemlju imaju sposobnost da se dugo očuvaju i imaju višegodišnje dejstvo, te zadržava razmnožavanje štetnih insekata.
Preparat je ekološko neopasan ne zadržava se u biljkama, ne izaziva navike, bezopasan za ljude, životinje, ptice i pčele.
Upotreba:
1gram na litar vode, 10 litara vode za 1 ar (100m2)
Preparat deluje na oko 200 raznih štetočina Kao što su : žičnjak,, rovac,gundelj sovice, zlatice,paučinar, štetočine maline i t.d.
#443: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Čet Avg 30, 2018 1:13 pm ---- ŽIČNJAK, (majka žičnjaka je skočibuba, kako je možemo uloviti da bi smanjili broj žičnjaka? drugom prilikom), je opasna stetočina za krtolasto povrće, može naneti katastrofalne štete a takođe i ZLATICA.
Da bi sačuvali krompir od žičnjaka i zlatice proizvođači koriste hemijske preparate. "prašak" protiv žičnjaka se unosi u zemljište, preporučena količina je 3 kg po hektaru.Pošto nemamo tako preciznih mašina povećano je na 6-7 kg. a ko nema ni takvu prosipa i do 100 kg po hektaru!!!!! onda dolazi 5-7 prskanja protiv zlatice, pa protiv plamenjače, pa veštačko đubrivo!!!! Ne bih da vam ogadim vašu hranu ali može i drugaćije sa manje hemije ili u opšte bez hemije. METARIZIN, FITOSPORIN, TRIHODERMIN,BAJKAL, sve su to prirodna sredstva koja nisu štetna po zdravlje ljudi.
#444: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Čet Avg 30, 2018 1:14 pm ---- MAJSKI GUNDELJ. OPASNA ŠTETOČINA
Majski gundelj (Melolontha melolontha) je štetni insekt poznat takođe pod nazivima hrušt, majska buba, čelebugar i običan gundelj. Odrasla forma ovog insekta oštećuje nadzemne delove biljke jedući pre svega lišće, dok su larve u zemlji i one se hrane podzemnim delovima biljaka, korenjem i krtolama. Larve ovog štetnog insekta se nazivaju još i grčice.
Šteta od larvi majskog gundelja je moguća na velikom broju biljaka u ratarstvu (kukuruz, šećerna repa), povrtarstvu (krompir), voćarstvu (maline, kupine kao i korenje drvenastih voćki), a takođe na šumama (hrast, brest, bukva, pitomi i divlji kestei dr.), livadama i pašnjacima. Majski gundelj kao odrasli insekt može biti veoma štetan jer može da nanese veliku štetu jedući lišće biljaka (najčešće na koštičavom voću) u situacijama kada im je velika brojnost prouzrokuju golobrst na voćnjaku ili u šumi.
Na zadnjoj fotografiji se vidi kako gljivica METARIZIN deluje na larve ove štetočine,
#445: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Čet Avg 30, 2018 1:15 pm ---- TKRIĆU VAM JEDNU TAJNU?
METARIZIN ( Metarhizium) JE U STVARI MICELIJA GLJIVE CORDISEPS. A ŠTA JE TO UKUCAJTE U GOOGLE pa će vam se kasti! Ova gljiva u stvari parazitira na insektima i tako nama baštovanima donosi korist.
#446: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: esteraz, Poslato: Čet Avg 30, 2018 8:49 pm ---- Jako interesantni su Vasi tekstovi, Volim da ih citam i sve sam procitala,Samo, za pocetak, gde da nabavimo ove preparate?
Pozdrav.
#447: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Čet Avg 30, 2018 9:42 pm ---- Možete ih nabaviti kod mene tako što ćete me pozvati na tel. 064 **** *69,ili preko prodavnice sveta biljaka.
#448: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: puljka5, Lokacija: ZADARPoslato: Pet Avg 31, 2018 7:29 am ---- A puno nekih tajni www.zdravljeizprirode..../kordiceps
Jeli ta gljivica djeluje selektivno,uništava samo "štetne"kukce??
#449: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: Hanza, Lokacija: BarandaPoslato: Pet Avg 31, 2018 9:19 am ---- Gljivica je parazit i hrani se onim što je u zemlji.
#450: Re: Zar to nije čudo!? ( EM-tehnologija šta je to?) Autor: gandrad, Lokacija: JagodinaPoslato: Sre Sep 05, 2018 6:57 pm ---- Možda "nisam bio pažljiv na času..." , no, nisam zapamtio kad se primenjuje "metatarzin" (valjda sam pravilno napisao),?
Znači da li pred setvu određenih povrtarskih kultura ili pri obradi zemljišta ili pak posle nicanja ...i slični termini?
Molim pojašnjenje!!!
Recimo da bih to koristio za narednu sezonu...