Poslato: Čet Maj 03, 2012 6:34 am----
....ja nista ne kapiram. Kakvo drvo, paradaiz, to gigantno bure i ta malecna biljčica unutra?
Poslato: Čet Maj 03, 2012 9:03 pm----
Jeste, takvo je trenutno, malecno izgubljeno u velikom bretu.
Kroz neko vrme će slika da bude obrnuta, veliki paradajz u malecnom buretu.
U ovom buretu paradajz razvija korenski sistem kakav u zmlji na bi mogao.
Na svaki santimetar rasta, paradajza, dodaje mu se iso toliko komposta u kojem on pušta nove žile i tako do vtha bureta
Poslato: Sre Maj 09, 2012 2:02 pm----
Poslato: Sub Maj 12, 2012 4:18 pm----
Iz moje bašte;
Poslato: Čet Maj 31, 2012 4:32 pm----
EM-tehnologija u mojoj bašti na dan 31.5.2012.
Poslato: Pet Jun 01, 2012 7:08 am----
Ti ne daš korovima mira, preterano uredno za moj ukus :-)
Odlično ti izgledaju biljke, bravo...
Malo o EM tehnologiji ili IMO tehnologiji, popularno Bokashi kompost:
en.wikipedia.org/wiki/...composting
www.the-compost-garden...z1wWCmxjyq
Poslato: Pet Jun 01, 2012 12:55 pm----
Hvala. Što se tiče korova? ima ih tamo gde nema korisnih biljaka.
Jesenas sam zalivao zemlju EM-rastvorom i time izazvao prevremeno nicanje korova, te ih je zima u dobroj meri uništila.
Bokashi je japanska verzija pravljenja komposta, iz kuhinjskih odpadaka, Rusi ga zovu Urgasa.
Poslato: Čet Jun 28, 2012 11:53 am----
Nekoliko fotki iz moje bašte i iz plastenika kod komšije, koristili smmo EM-1 tehnologiju.
Poslato: Čet Jun 28, 2012 11:54 am----
Ako neko zna neka okrene ove fotke, Molim.
Poslato: Pet Jun 29, 2012 7:07 am----
Fotke treba da okreneš u svom kompu pre nego što uradiš upload.
Poslato: Pet Jun 29, 2012 9:29 pm----
Poslato: Sre Jul 04, 2012 7:11 am----
www.youtube.com/watch?v=ng6toVoJNNU
Poslato: Sub Jul 07, 2012 10:58 pm----
BITKA ZA PRINOS POČINJE U JESEN
Ovaj podnaslov je vrlo važan kao objašnjenje povrtarima, koji žele da imaju uvek rodnu baštu, bez mnogo truda oko obrade samog zemljišta i oko suzbijanja korova, koji zagorčava život mnogih zemljoradnika.
Gledajući moju baštu, ljudi najčešće razmišljaju, da smo ja ili moja supruga nepopravivi radoholičari, jer pokušavamo, da nađemo bar nekoliko korova u lejama naše bašte, što je malo verovatno. Ustvari, mi nikada ne palimo korov sa leja, jednostavno - tamo ga nema.
Brinući o obnavljnju i povećanju plodnosti zemljišta leja, primenjujući agrotehniku prirodne zemljoradnje, pruža se mogućnost da se oslobodimo korova u lejama bez njegovog plevljenja, što znači – bez gubljenja vremena i ulaganja fizičkog rada za tu operaciju. U prirodi, kako je smatrao V. V. Dokučajev, svaka biljka ima svoj doprinos - više organike za zemljište, mnogo više nego što uzima iz zemljišta. Ovu organiku priroda daruje u jesen. Zbog toga, ako poštujemo prirodu, i vratimo zemljištu u jesen barem polovinu onoga šta je na njemu raslo, dobićemo više plodnosti, tle se neće iscrpljivati, već, naprotiv, njegova će se plodnost iz godine u godinu povećavati, bez ikakve potrebe da se u njega unose sa strane razna kupovna „đubriva“ (sirovi stajnjak i mineralne mešavine). Zbog svega ovoga, ja svu baštensku organiku, koja otpada posle gajenja povrća, slažem u kompostne gomile. Tamo prosipam i sve otpatke sa kuhinjskog stola, korov, koji je rastao na prolazima između leja, kokošiji izmet. Dodajem na gomile malo aromatskih i lekovitih biljaka. Kompost pravim uz pomoć preparata „Bajkal“ ili „Tamir“, koji omogućavaju da se dobije zreo kompost za 2,5-3 meseca, bez protresanja sadržine gomila.
U jesen, baš na dan skidanja useva sa leja, ja brižljivo tretiram površinu zemljišta ploskorezom, na dubinu, ne veću od 5-7 sm. Na taj način ja prerežem ostalo posle berbe korenje kultura i korova i tog istog dana nanosim na površinu leja kompost, ne zakopavajući ga, i polivam ga rastvorom „Bajkala“. Proizvođač „Bajkala“ preporučuje da se ujesen poliju leje rastvorom 1:100. Ja rastvorim u vedru vode jednu supenu kašiku šećera ili starog slatkog (od bilo kog voća,osim maline) i jednu supenu kašiku preparata. Šećer omogućuje brži razvitak u zemlji populacije mikroorganizama preparata, koji pronalaze u tlu ostatke korenja, posle kultivisanja ploskorezom, talože se unutar tog korenja i pojedu ga u potpunosti. Na taj način mikroorganizmi još ujesen drobe zemlju na svim (prema tome i na velikim) dubinama, što obesmišljava upotrebu ašova ili motike. Na ovaj način zemlja se oslobađa od korova, razmnoženog izdancima korenja i popunjava se na račun organike ovog korenja humusom, garantom plodnosti zemljišta, sakupljačemi čuvarom zemljišnih mineralnih rastvora, koji su hrana kulturama. Osim toga, efikasni zemljišni mikroorganizmi onemogućavaju u zemljištu delovanje truležnih bakterija, mikroba i virusa, koji izazivaju oboljevanja biljaka.
U jesen, ispod sloja komposta, počinje da klija seme korova. Izdanci ovog korova, ne uspevši u jesen da procvetaju, dolaze pod uticaj mraza i bivaju uništeni. Tle se bogati ostacima ovog korova i oslobađa ih se. Iz tih razloga na mojim lejama korova jednostavno - nema.
U jesen, jednom u 3-4 godine, korisno je u leje zasejati ozimu raž. Prilikom razlaganja njenog korenja od strane zemljišnih mikroorganizama, tle se struktuira na dubini većoj od jednog metra, što omogućava bolji razvoj korenja kultura kojim izvlače iz dubine zemlje retke zemljišne mikroelemente, koji su neophodni kulturama za davanje većih prinosa.
Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno lošim uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne stvrdnjava se posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je onaj organski dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih hemijskih elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka na baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez kojih zemljište ne može biti plodno.
Ako se u jesen sa zemljištem ovako ne uradi, kako je gore rečeno, onda je izlišno očekivati maksimalni prinos. Baš o tome i govori podnaslov ovog članka.
B.S. Anenkov u knjizi "Pozovite prirodu u baštu"
Poslato: Pon Jul 16, 2012 9:33 pm----
www.dodaj.rs/f/2p/dr/2...cf1927.jpg
www.dodaj.rs/f/1o/f8/4...cf1924.jpg
Ovako izgleda "drvo" paradajza kod drugara u Duvaništu, Mačva.
Poslato: Uto Jul 17, 2012 8:53 pm----
| kamelia citat: |
....ja nista ne kapiram. Kakvo drvo, paradaiz, to gigantno bure i ta malecna biljčica unutra? |
E pa porasla biljčica, bure se i ne vidi.
Sva vremena su GMT + 1 sat