Poslato: Pon Nov 24, 2008 9:41 am----
Nisam vršio zasjecanje položnica ni kod okaca, a niti između dva okca. Kod nagrtanja praktikovao sam da ašovom napravim malo duži rov (50 cm) i oko 10 - 15 cm dubine. Tu savijem laster i položim, ali tako da ima najmanje 2 do 4 okca u zemlji. Kraj položnice viri iz zemlje sa 3 - 4 okca.
To se radi sad - u jesen. Do kraja naredne vegetacija korijen položnica se dobro razvije i može se vršiti presađivanje, a ne mora do proljeća.
Napomena: Ako se odlučite za ovaj oblik, pokušajte bar sa jednim lasterom zasjecanje kod pupoljaka, a i ja ću to pokušati da vidimo kakvi će rezultati biti.
Zdravi bili
Poslato: Pon Nov 24, 2008 1:00 pm----
Dragi prijatelju nemojte me suvise ozbiljno shvatati. Ja se tek pripremam da posadim nekoliko biljcica. Zakasnio sam za jesenju sadnju zato sto vise nema sadnica do proleca. U rasadniku sam video samo jednu neuglednu sadnicu sibirskog kivija sa 5-6 grancica-lozica sa naglasenim okcima. I posto su te grancice izbile tik iznad kalema( cini mi se da je rec o kalemu) sasvim je lako da se vecina polozi u zemlju a jedan ostavi kao glavni (npr). Sada mi pada na pamet da ipak kupim taj jedini, neugledni i da probam ?
Inace rec je (navodno) o samooplodnom sibirskom , nisu znali da mi kazu ime sorte. Proizvodjaca je iz Trstenika a cena 450 din.
Ako na prolece stignu isti ovakvi, neorezani obavezno cu da napravim probu i sa obicnom plozenicom i sa zarezima. I naravno postovacu izvestaj.
Poslato: Pon Nov 24, 2008 5:44 pm----
Mislim da bi bilo interesantno i taj jedan da zasadiš. Ja baš nemam saznanja o tzv sibirskom kiviju, ali sam preko jedne holandske kompanije (Actinidia.nl) saznao koje vrste saooplodivih kivija imaju u svom rasadniku, odnosno koje nude tržištu. To su:
Actinidia deliciosa Jenny - ovu imam u svom vrtu
Actinidia deliciosa Boskoop
Actinidia arguta Issai To je mini kivi - naraste do 3 metara
Actinidia arguta Weiki ili (Bayern kivi)
Ako saznaš kojoj vrsti pripada taj što ćeš kupiti proslijedi nekako da znamo.
Poslato: Ned Dec 14, 2008 3:32 pm----
Pozdrav kiwisti,
Nešto smo se umirili poslije ovogodišnje berbe plodova, kao da su završetkom berbe sve aktivnosti u vezi sa sadnjom i uzgojem kivija prestale.
Radi onih koji su počeli da se bave uzgojem kivija, a koji nemaju nikakvog iskustva u vezi sa sadnjom i uzgojem ove vrste voća, smatram da nije na odmet navesti osnovne ciljeve, način i vrstu rezidbe.
Kod aktinidije se primjenjuje zimska i ljetna rezidba. Pri rezidbi na zrelo (zimska rezidba), vršimo djelomičnu zamjenu starijeg drveta novim drvetom. Na taj način, pored redovnog vraćanja grančica (lastera) ka kordunici, održava se stalna vegetativna aktivnost blizu nje, održava se željeni uzgojni oblik i stalna rodnost.
Zimska rezidba obavlja se od jeseni do kretanja vegetacije u proljeće, s tim da se ona mora završiti najkasnije 30 dana prije krećanja vegetacije.
Prema mišljenju stručnjaka iz holandskog rasadnika "Actinidia" iz Boskoopa, rezidbu na zrelo treba izvršiti u decembru ili januaru mjesecu. Nikako kasnije. Takođe treba imati na umu da se rezidba na zrelo (zimska rezidba) vrši u danima kad temperatura ne pada ispod 0 stepeni Celzijevih.
Preguste i oštećene lastere uklanjamo. Lastere koji su rodili skraćujemo na 3 - 4 ili 5 okaca iznad mjesta gdje su visili posljednji plodovi. Iz ovih pupoljaka će se raviti novi porasti, koji će nositi rod u tekućoj godini.
Osnovni rezovi u zreloj rezidbi prikazani su na priloženim skicama.
Zelena ili ljtna rezidba obavlja se u toku vegetacije, a vrši se zakidanjem, uklanjanjem ili skraćivanjem mladara (zavisno od cilja koji se želi postići). U početku vegetacije uklanjamo konkurentne mladare, sredinom vegetacije i kasnije skraćujemo rodne mladare na 6 -8 okaca iznad posljednjih plodova. Mladare koji ne nose plodove skraćujemo zavisno od uzgojnog oblika i bujnosti na 1 - 1,5 m. Kao i kod drugih voćnih vrsta, prejaka rezidba može da utješe na bujnost i omete oprašivanje. Skraćivanjem lastera u toku vegetacije sprečeva se prekomjerno umotavanje lastera oko potpora i olakšava zimska rezidba.
Poslato: Ned Dec 14, 2008 3:41 pm----
ostale skice, koje su trebale ići uz tekst o rezidbi kivija
Poslato: Sre Jun 24, 2009 10:01 pm----
Ljudi aman ,dosta price o razmnozavanju kivija. Sve sorte kivija se veoma dobro razmnozavaju na vise nacina. O cemu pricate i polemisete. Ne zamerite ali ,,izmisljate vrucu vodu,,. Kod mene na jugu tj. u najvecem rasadniku kivija u Srbiji -Vlasotincu,proizvodnja sadnog materjala traje vise od 10 godina i to na velike kolicine. Veoma prosto,samo na dva najproverenija nacina. 1. nacin-oziljavanjem reznica u 4. mesecu. i 2. nacin- kalemljenjem na divlju podlogu vinove loze[moze na prosto spajanje u 3. mesecu ili u 8. mesecu na list]Puno uspeha od srca zelim svima a za pojedinosti javite se na pp. Inace bavim se proizvodnjom i prodajom skoro svih cetinara,vocaka i egzoticnih biljaka koje mogu odlicno da uspevaju u nasim klimatskim uslovima. Mislim da sam jedini u Srbiji ko ima ,,kivi,, koji raste kao stablo nekog voca ali daje rod preko 150kg. po stablu. Nazalost imam samo 4 stabla starosti oko12 godina pa cu na jesen imati preko 100 malih kivija. Sada su u obdanistu ,rastu polako i spremaju se za jesenju sadnju. Bliza uputstva na pp. ili na mejl. Pozdrav .
Poslato: Ned Jan 16, 2011 1:44 pm----
Vojvodo, a koja je sorta ta stablašica? jel on samooplodni?
Poslato: Pon Jan 17, 2011 8:26 pm----
Kivi je puzavica i ako je kalemljena raste isto samo mnogo brze . Sorta je hejvord i ne mesam ga sa drugim sortama .
Poslato: Pon Mar 28, 2011 4:55 pm----
Evo trecu godinu za redom oziljavam kivi reznicama problem uopste nije oziliti reznicu(preko devedest odsto se ozili) ali imam problem sa nematodama! kad novi izdanak dostigne desetak cm pocinju da venu i da se suse ja iscupam i vidim crvice!
Poslato: Sub Apr 23, 2011 11:03 pm----
Isti je problem i kod mene bio dok nisam poceo da sterilisem treset. Da ne objasnjavam po propisu. Uzmite serpu ,stavite treset i na 100 stepeni u relnu. Pola sata za svaki slucaj i gotovo. ja sam preko 1000 reznica oziljavao a jedva da mi ostanu sto ili dvesta . Paznja; kivi ne voli fungicide zato pazljivo. Kivi oziljavajte u martu[3.mesec] ili sredinom jula [7.mesec] sobzirom da u 7. mesecu odstranite sve donje listove a dva zadnja gornja kupirate ,,skratite na pola,,. Reznice drzati u senci i vi ih zalivajte a ne letnje kise koje ponekad mogu biti hladne. Pozdrav.
Poslato: Sub Okt 15, 2011 9:32 am----
Nematode ne vole neven. Ja uvek posejem neven pored krompira (jer napadaju i krompir), svake godine i ujedno mi služi kao i đubrivo u bašti . Berem cveće i seme a na proleće freziram.
Poslato: Ned Mar 18, 2012 9:35 pm----
Pozz. Meni su nikle semenke kivija, da li ce one radjati ili moram da kalemim posto sam uzeo seme iz kupovnog kivija?
Poslato: Ned Mar 18, 2012 11:01 pm----
Ne trebaš. Kod mojih susjeda okolo svi kiviji isklijani i to prvo na gusto u pitaru i onda kasnije mučenje sa muškim-ženskim kivijima
Poslato: Sub Mar 31, 2012 8:51 pm----
ja sam danas kupio kivi, i nzm kako da ga psoadim moze pomoc da bih dobro niklo tj da bih se primilo. kivi sam kupio u sadnicama u 3 kese.
Poslato: Sre Apr 18, 2012 6:44 pm----
salee evo ti jedan video kako Rusi to rade www.youtube.com/watch?v=n2nI3b99Cq8
Sva vremena su GMT + 1 sat