Poslato: Pet Okt 23, 2015 6:25 pm----
Da , ova zadnja rečenica ti nije dobra...
Neka ih, druže...Pusti to...ima to, ko će da upozorava i da kažnjava...
Ne preuzimaj sebi tuđe poslove..
A ono za zglobove...Vidi, vinova loza, za razliku od ostalih voćnih vrsta, na svakom zglobu u zemlji pušta žilice...i na svakom zglobu-kolenu iznad zemlje pušta lastare...Zato se uzima ona loza koja ima bliže zglobove jedan drugim...da bi što više žilica pustili...i iznad zemlje da bi što više pupoljaka dalo rod, ili prirast...jer kad se slučajno očeni jedan da susedni daju zamenu...i ako su pupoljci bliži jedan drugom manje će biti gubitaka...
Naravno da među savremenim loznim sortama ima svakakvih razmaka jer tu se gledalo nešro drugo...a zato su razvijane podloge, sa manjim razmakom posebno...to sam pročitao na nakom forumu, gde su opisivali sve te podloge ,koje koriste savremeni kalemari vinove loze...kao što se proizvode i posebne podloge za ostale voćne vrste...
A ja ću ceo taj proces probati odraditi u sopstvenoj režiji sa svim znanjem kojim posedujem...Kažem ti, pošto nemaš vinograd i nisi se dublje upuštao u tu problematiku ...ne insistiraj...
No ajde , kad smo se već raspričali...To o "ćuskiji"...mi to zovemo palica i radi se o parčetu debele žice, negde fi 12-14 mm koja se koristila da zatvori kravu u jarmu...Mi smo prvi vinograd sadili (Mi- Otac, Majka, brat i ja...a već je postojao stari vinograd, koji je sadio valjda Deda ili Pradeda) 1968 godine "pod palicu"...Sećam se otac pogodio da mu njivu izore guseničar ,u jesen prethodne godine,...ja se nisam video iz brazde, koliko je to bilo duboko...Te zime ( sećam se samo kroz maglu) bila je par dana velika gužva u kući...sakupljeni kalemari da kaleme lozu...u proleće je tom palicom bušena rupa i spuštana ona sadnica vinove loze, naravno bilo je potapanja u balegu i sve što treba...međutim da ne bi zemlja "prdela" moji posade između tih loznih sadnica bostan...ala je rodilo ...kao nikad pre i nikad posle...Brat i ja smo maltene celo leto prespavali u toj kolibi... a rodio bostan toliko da je Otac zakupio vagon na železnici ( sa još jednim komšijom) i vozio bostan u Pulu na more...tamo su odseli kod moje Babe i celo leto prodavali...
Ali od vinograda ništa...izgleda da to "pod palicu", nije uspelo...tačnije primilo se vrlo malo komada tako da je ta parcela ponovo sađena 83-će godine...klasično sa ašovom i krampom ...gde i danas imam vinovu lozu...
da, u međuvremenu sam prwe par godina izvadio desetak redova, ostalo pet, i sad se trudim da dosadim dva reda , odnosno nekih stotinjak komada...
Ja znam da iz ove priče ima dosta , za nekoga , nepoznatih pojmova, ali pojasniću , ako treba...
Poslato: Pet Okt 23, 2015 6:36 pm----
A uradiću to sa koritom i piljevinom, kako si mi objasnio...samo mi njie bilo jasno to sa vlažnošću...već sam kontaktirao jednog kolegu u vezi piljevine...no, oni imaju uglavnom piljevinu od ovih sad novih materjala, kao što su razne iverice, medijapani i laminati...i ne znam da li je to zdrava piljevina za ove stvari...nema bre, ni starih majstora više...
A što se tiče sadnje u proleće u rastilu...to znam već sam radio za voće...napravim kanal ašovom i to nađubrim u onda "polažem" sadnice ...samo mi nije bio jasan razmak sadnica vinove loze u rastilu...
Poslato: Ned Okt 25, 2015 6:58 pm----
Zdravo prijatelju. Sve mi je jasno samo me nisi razumeo. Cuskijom mi nazivamo parce od metar i tries [ otprilike ] puno gvozdje . Precnika oko 5 cm. Tezina , pa bogami ima preko 10 kila . Time su ranije busili rupe za koceve . Mislim da je za to bila namena.
sada uzmu kocic drveni istog precnika ali da ima 1 metara i naprave rupu. To rade u prolece . U tu rupu spuste lastar vinove loze tako da 1 metar bude u zemlji a da viri samo pola metra ili 1 okce . Rupu ispune sitnim peskom ili pregorelim stajnjakom. Kada lasta kome su najvise 3 okca u zemlji krene to se ne zadrzava .
Ps..izvini brate . Sve sam ja ovo oko vinove loze gledao kako radi moj pokojni tast i deda po majci ali sam samo jednom u zivotu probao ono sa koritom i piljevinom.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Okt 25, 2015 7:09 pm----
Ma razumemo se svakako...Ti si meni pomogo u nekim detaljima, koje ja otprilike imao negde u znanju , ali nisam bio siguran...
A vidim da si ti oko vinove loze sve radio sa nekim pokojnicima...pu pu pu pomeri se s mesta...a njima Bog neka dušu prosti...
Poslato: Ned Okt 25, 2015 9:07 pm----
Takva mi sudbina prijatelju. Pozdrav i svako dobro.
Poslato: Pon Okt 26, 2015 8:42 am----
Mislim da je upravo stvar u tome što smo nekako izgubili vezu sa znanjem koje su imali naši stari. Čitam na raznim forumima i vidim da nismo u mogućnosti da se bavimo savremenom poljoprivredom iz raznih razloga a najviše materijalnih. Stare 'cake' i savete smo zaboravili a matori su otišli da sade i žanju na nekom drugom mestu - nadam se srećnijem. Izgubili smo staro otporno seme. To seme sada čuvaju ameri i holanđani u svojim institutima. Mi kao po običaju visimo negde na sredini - ni tamo ni ovamo...
Sećam se kad sam bio dete, kao kroz maglu, kad je pokojni deda sadio vinograd - kopali su rupe. Loza je bila u kofama sa tečnom izmešanom balegom - verovatno sa pregorelom. Sipali su takvu balegu u rupu do pola pa se stavljala loza. Loza je imala dobro razvijen koren. Onda su dopunjavali do vrha rupe. Moj zadatak je bio da lozu stavim u rupu i da je posle pomeram levo-desno. Znam da sam se sutradan čudio kako oko loze više nije tečno....Ne pamtim da li se balega osećala ili nije, tako da neznam da li je bila sveža. Inače meni balega ne smrdi nego miriše iako sam gradsko dete.
Taj vinograd je iskrčen....
Ovih dana se pripremam za naklijavanje, počinjem u novembru....
Poslato: Pon Okt 26, 2015 5:34 pm----
Koristi se sveza balega zato sto ona sadrzi prirodne fitohormone rasta i dobre bakterije... stari kalemari su na mesta kalemljenja ili na vece preseke grana stavljali smesu sveze balege i ilovace ... problem je naci svezu balegu bez prostirke jer sada malo ljudi ima krave...
Poslato: Pon Okt 26, 2015 7:43 pm----
Slazem se sa dr.Jaretom.
Samo bi nadodao i da postoji ogromna razlika u balegi tj.kvaliteti.
Naime,krave iz intenzivnog uzgoja konzumiraju jako puno smjese,silaze (kiselo) i repin rezanac te puno melase,glicerola u hrani (masno i slatko) sto nikako povoljno ne utjece na razvoj dobrih bakterija i fitohormona rasta.
Daleko je to od balege krava koje su cijeli dan na ispasi i konzumiraju 90 % travu,predaleko nazalost.
Poslato: Uto Okt 27, 2015 6:58 pm----
Šta ćeš...ni govna nisu , kao što su nekad bila...ha ha ha ...
Hej Kneže, gde si ti, nema te ceo mesec ? Pozdrav!!!
Vuxsd, lepo si ono rekao:"...otišli da žanju na neko lepše mesto..."
I svaka ti čast na tom utisku miomirisa, balege, s obzirom da si "gradsko dete"...
Kaži mi šta prvo naklijavaš, koji ti je postupak i da nije malo rano...neko reče kraj decembra do januara...nekih tri meseca je dovoljno...?
Poslato: Uto Okt 27, 2015 9:14 pm----
| gandrad citat: |
| Šta ćeš...ni govna nisu , kao što su nekad bila...ha ha ha ... Hej Kneže, gde si ti, nema te ceo mesec ? Pozdrav!!! Vuxsd, lepo si ono rekao:"...otišli da žanju na neko lepše mesto..." I svaka ti čast na tom utisku miomirisa, balege, s obzirom da si "gradsko dete"... Kaži mi šta prvo naklijavaš, koji ti je postupak i da nije malo rano...neko reče kraj decembra do januara...nekih tri meseca je dovoljno...? |
E moj Gandrad...
Nemam se vremena u posljednje vrijeme prepustiti i uzivati u svoja omiljena 2 hobija vocarstvu i ribolovu na Dunavu.
Imam majstore, gradim kucu.....
No,proci ce i to pa cu napokon biti blizu svojih vocaka starih sorata, promatrati ih vise i nauciti puno vise...
Poslato: Sre Okt 28, 2015 7:51 am----
| gandrad citat: |
Kaži mi šta prvo naklijavaš, koji ti je postupak i da nije malo rano...neko reče kraj decembra do januara...nekih tri meseca je dovoljno...? |
Sad se samo pripremam, planiram, saksije, zemlju, pesak... Pratim vreme kako će biti polovinom novembra. Razmišljam, kontam, 'lomim glavu'...Pratim lunarni kaledar....uklapam. Voćnjak mi je daleko a kući nemam dvorište a i tu je zemlja veoma loša. Moraću na terasi. Kupim zemlju za cveće, pomešam sa onom iz voćnjaka, napunim saksije, poređam polodove po zemlji i onda preko dunavski pesak. I nadam se da će uspeti.
Još uvek imam dileme da li posaditi na stalno mesto u voćnjaku pa onda negovati i kalemiti ili kod kuće naklijavati pa isto. Ili kod kuće sve uraditi pa saditi u voćnjak.
To su male količine semena u koštici, po desetak komada, badem, migavac, kajsija sa gorkim jezgrom, orah, belošljiva...od toga neka po par komada uspe da poraste. Našao sam par plodova divljih jabuka pa ću i sa tim semenkama da pokušam ali s' proleća.
A s obzirom da nemam s čime da se zanimam s proleća planiram da kupim po par podloga...
Poslato: Sre Okt 28, 2015 6:59 pm----
Samo napred Kneže...kuća je najvažnija...SRETNA TI BILA GRADNJA...
Pusti sad pecanje...kakvo pecanje...a o voćkama ćeš naći vremena, eh znam ja tebe...
Imao sam ja jednog rođaka...ma imam ga i sad...i gradio kuću , mi "svi" se digli da pomognemo...beše to sredina osamdesetih...radila se prva ploča...puno radnika i majstora ...puno posla...ja bio na mešalici za beton ( nekad se tako radilo...a sad naručiš gotov beton-mikserom i očas posla)..i tamo negde oko dva pola tri , kao nešto zafalilo i ode gazda-domaćin...sede u kola i ode...mi nastavimo sa poslom i udri i udri sve do večeri...i eto ti gazde...A on voleo fudbal toliko da ostavio sve ...i išao da igra fudbal za seoski tim...Kao da mi ostali nismo voleli fudbal i seoski tim...A kuća se pravi jednom ( čast izuzecima) u životu...
Nemoj da čujem da se to tebi desilo...i gledaj da tamo majstori imaju piće za okrepiti da ti sa voljom rade...
Vuxsd, samo napred...ja ću ipak malo kasnije...a još mi se i semenje suši...
Poslato: Sre Okt 28, 2015 11:39 pm----
Zdravo drugari
Ako nije tajna sta to spremate da ,,naklijavate,, na terasama u novembru mesecu. Od toga nema nista . Ako mislite da sejete semenke jabuka i krusaka da bi ih kalemili sledecu godinu to ne pokusavajte . Cuvajte semenke u frizideru do proleca , kostice mogu u pesak pa na terasu a kostice kajsije moraju se malo istrljati kao i kostice badema da bi primile vodu pa od mraza se otvorile .
Mozda sam promasio temu , ne zamerite .
Kneze, srecno ti bilo gradjenje kuce. Da se malo pozabavis gradnjom a pecanje ostavi za penziju i stare dane , I ja sam to radio dok sam bio mlada a sada to treba da radim. Iso sam pogresnim putem....
Pozdrav i svako dobro svima .
Poslato: Čet Okt 29, 2015 7:17 pm----
Pa vidi, Vojvodo...čovek ( kolega Vuxsd) nema drugih uslova...pa pokušava nešto improvizovati ( jebote ovu reč sam prvi put pisao sad na ovaj način i baš se namučih...počeo sam da "spelujem" reč po reč dok nisam ispisao)...
A što se tiče pecanja...i ja ga volim...A pecao sam u ono "bezbrižno" vreme na vojničkom odsustvu i u pauzi obaveza na fakultetu...( naravno da se znalo da obaveze kod kuće... su bile u prvom planu i tada)...
Otada...skoro nikad...ipak zadnji put pre par godina kad sam proveo nekoliko dana (radno naravno) na kanalu pored Kostolca...i to je sve...A sad u ovim godinama bih rado odjezdio tamo...ali...prvo nemam nikakvog pribora...a ne bih ni video da vežem udicu...a ionako u tome nikad i nisam bio vešt... A drugo...jebote...sve što više starim sve više moram da radim ...i sve manje imam vremena za takve stvari...Kod mene je isto kao u onom vicu o seksu..."rado ga se sećam"...mislim na pecanje...ne insinuirajte ( "još jedna teška reč")...Ja opet odužio...
Pozdrav!!!
Poslato: Čet Okt 29, 2015 7:43 pm----
Seme svih voćnih vrsta zahteva 115-130 dana stratifikacije u čistom rečnom ispranom pesku na otvorenom. Završni sloj peska od gore treba da bude malo deblji i kraj priče.
na otvorenom ima dovoljo vlage, dovjno niske temperature i nije potrebna
nikakva briga do početka aprila. Seme u frižideru može da dehidrira, pa ko nema
Iskustva bolje da izbegava te metode.
Seme kajsije, breskve, badema i sl. nije potrebno mehanički skarifikovati. Ljuska je dovoljno porozna da propusti vodu u semenku, ostalo odrade biohemijski i fiziološki procesi
Sva vremena su GMT + 1 sat