Poslato: Pet Feb 18, 2005 8:00 am----
Zaštita bonsaija
Osnovne predpostavke:
- zaštita se sprovodi kada postoji opasnost po život bonsaija, ili su moguća oštećenja na njemu
- da bi smo mogli da sprovedemo zaštitu, potrebno je da tačno znamo šta ugrožava našu biljku
- kada znamo uzročnika, potrebno je što bolje ga upoznati, da bi borba bila što uspešnija
Kratko objašnjenje:
Naše patuljasto drveće stalno je ugroženo, ali u različitoj meri i od različitih faktora. Opasnosti dolaze sa najrazličitijih strana. Vetar, životinje, insekti, fitopatogene bolesti, pa i ljudi, zagorčavaće život vašem ljubimcu gotovo u svakom trenutku njegovog života. Zbog toga smo, u cilju produženja njegovog života, prinuđeni da sprovodimo zaštitu.
Podela oštećenja prema prouzrokovaču
1) od vremenskih neprilika
a. prevrtanje celih biljaka sa saksijom – dešava se pri olujnom vetru. Potrebno je bonsai fiksirati za podlogu (recimo kanapom ga vezati za postolje)
b. prevrtanje biljke pri čemu dolazi do ispadanja biljke iz posude – takođe se dešava pri olujnom vetru. Potrebno je i samo drvo učvrstiti za podlogu, ili ga prilikom sadnje čvrsto vezati za posudu (ovo se dešava samo kod sveže posađenih biljaka, koje se još nisu dovoljno ukorenile, i može imati fatalan kraj)
c. sušenje – ako nje krajnja posledica neke bolesti, onda nastaje usled nedostatka vlage u zemlji. Bonsai je potrebno redovno zalivati, u toku toplih letnjih dana s vetrom i više puta dnevno. Treba obratiti pažnju da je biljkama i zimi potrebna vlaga u zemlji (provera i eventualno zalivanje se sprovode kada je temperatura iznad 0C)
d. izmrzavanje izbojaka – nastaje kada se jave pozni (u proleće), ili rani (jesenji) mrazevi. Pri manjem broju biljaka mera zaštite može biti sklanjanje biljaka u podrum (ili slično), ili prekrivanje providnim folijama. Pri većem broju biljaka možda bi moglo da pomogne zamagljivanje (primenjuje se u voćarstvu, a mi o tome nemamo iskustva)
e. opaljivaje lista, kore – se javlja kod biljaka koje su iz senke ili polusenke iznete na jarko sunce. Pomoćićemo im ako ih vratimo u polusenku, bar bok je sunce najintenzivnije.
f. spiranje zemlje iz saksije – može biti ozbiljan problem kod plitkih posuda. Najčešći izazivač je jaka kiša ili, eventualno, grad, kada je krošnja bonsaija retka, ili ne pokriva celu posudu. Pomoći će potsejavanje mahovine.
g. lomljenje grana – izazivaju ga ekstremno jaki vetrovi, ali vrlo retko, a grad mnogo češće, ali ni on nije preterano opasan. Moguća zaštita je unošenje u zaštićen prostor. Ovaj tip oštećenja javlja se i zimi prilikom topljenja snega: dok se sneg sleže, on sa sobom vuče i zarobljene grane, pa ih može deformisati ili čak i slomiti.
h. Izmrzavanje celih biljaka – javlja se pri ekstremno niskim temperaturama tokom zime. Da bi ovo izbegli, bonsai drvca utrapljujemo – po okončanju vegetacionog perioda, a pre većih hladnoća i snega, korenski deo zajedno sa posudom stavljamo u rupu u zemlji i zatim zagrćemo tresetom, piljevinom ili sličnim rastresitim materijalom. Poželjno je i nadzemni deo biljke zakoniti, recimo zategnutom providnom folijom.
2) od životinja ili ljudi
a. prevrtanje – mogu da izazovu životinje svojim kretanjem oko biljaka i ljudi svojom nepažnjom (ili iz zle namere). Jedna mera je skloniti biljke van domašaja životinja, druga je učvrstiti ih za podlogu, a treća – ograditi prostor na kom gajimo bonsai.
b. lomljenje grana – uzročnici i mere zaštite su iste kao u prethodnom slučaju
3) od isekata
Insekatska oštećenja su vrlo raznolika i brojna, kao i insekti koji ih prouzrokuju. Nekada se štetni insekti mogu videti i tako determinisati, a nekad o nijma sudimo prema oštećenju koje su izazvali. Međutim, čak i kad su uzročnici vidljivi, obično prvo vidimo oštečenja (npr. biljne vaši su vidljive, ali ih obično primetimo tek kada lišće na vrhu izbojaka počne da se deformiše).
Da bi smo efikasno zaštitili bonsai od insekata potrebno je da što tačnije utvrdimo o kom se insektu radi, da o njemu imamo što više znanja, kao i da imamo znanja o što širem spektru mogućih akcija koje možemo preduzeti protiv njega.
Metode borbe protiv insekata:
Indirektne – svode se na to da ne dozvolimo da se insekti pojave na našem bonsaiju – uništavanje korova koji učestvuje u lancu razvića nekog insekata, mere karantina ...
Direktne – primenjuju se kada se insekt pojavi na biljkama. Mogu se podeliti na:
a) mehaničke mere:
- prepreke – najčešće se primenjuju vodene prepreke i guseničji lepak. Kada se koriste vodene prepreke to mogu biti "bazeni" u kojima su postavljena postolja, a na njima su bonsaiji, ili nogari parapeta (stola) mogu biti uronjeni u lavore sa vodom. Guseničji lepak se u tankom sloju (širine oko 5 cm) maže na nogare, ili između posuda po gornjoj površini stola.
- mehaničko uklanjanje insekata – recimo vašiju sa listova ili crva drvenara, potkornjaka i sl. iz drveta i ispod kore.
- skidanje kontaminiranih organa – zaraženih listova, grana...
b) hemijske mere:
To su uglavnom krajnje mere, ali su ipak neophodne. Primenjuju se kao preventiva ili za suzbijanje štetočina koje su se već pojavile. Hemijske mere možemo podeliti prema načinu tretiranja biljaka na:
- zaprašivanje – kada je insekticid u obliku praška za zaprašivanje
- prskanje – kada je insekticid vodeni rastvor ili emulzija, a na biljku se nanosi u sitnim kapljicama
- zamagljivanje – insekticid je u tečnom stanju ili je rastvor, a raspršuje se u vrlo fine kapi – izmaglicu
- zalivanje – vrši se insekticidima rastvorenim u vodi
Insekticidi su materije koje imaju toksično dejstvo na insekte. Prema načinu dejstva insekticide možemo podeliti:
- kontaktni – deluju kontaktom preko kože insekata i to na dva načina: 1) zapušavaju stigme preko kojih insekt diše, čime izazivaju gušenje; 2) razjedaju kožu i ulaze u telo insekata
- utrobni – insekt mora najpre da ih pojede, a zatim se otrov u crevnom traktu resorbuje u krvotok insekata, a tu na različite načine truje insekta.
- inhalatorni – u organizam insekta ulaze putem disanja, resorbuju se u krvotok i odatle deluju toksično na različite načine
- sistemični – najpre ih biljka apsorbuje i oni jedno vreme "cirkulišu" kroz biljku. Na insekte mogu da deluju utrobno i inhalatorno. Zgodni su zato što pružaju zaštitu 10-20 dana posle tretmana, ali deluju samo na određene insekte.
Pošto zaštita od insekata i njihovo suzbijanje zavisi od konkretnog prouzrokovača, predstavićemo nekoliko najčešćih vrsta:
Zelena biljna vaš, crna biljna vaš, hermesi
Ova grupa insekata se poznaje po sličnim ošećenjima koja prouzrokuju – na najmlađim listovima, tj. na vrhovima izbojaka i izdanaka obično se najpre primeti da list postaje uvijen, deformisan i znatno manjih dimenzija od normalnog. Kada se bolje zagleda sa donje strane lista i po još zelenoj grančici izbojka mogu se primetiti sitne vaši različite boje. Hermesi potpuno deformišu izbojak stvarajući galu i nastanjeni su u njenoj unutrašnjosti, pa se spolja ne mogu primetiti. I hermesi i biljne vaši u svom razvoju imaju leteće genetacije koje imaju funkciju da prošire populaciju. Drugi vrlo bitan vektor u širenju vašljivosti su mravi. Oni u svojoj ishrani koriste produkte koje vaške izbacuju iz organizma - "mednu rosu", i da bi imali što više ove hrane oni vaši prenose na sva mesta gde sami mogu da priđu.
Koriste se sledeće metode za suzbijanje: mehaničko skidanje vaši sa biljke, kidanje i spaljivanje zaraženih organa, postavljanje prepreka od vode ili guseničjeg lepka, tako da mravi ne mogu da se penju na biljke, prskanje insekticidima. Najpogodniji insekticidi su sistemici, koji osim što unište postojeće vaši, nekih 15-20 dana pružaju aktivnu zaštitu. Od komercijalnih preparata poznatiji su Fosfamid i Sistemin. U cilju sprečavanja velikih zaraza korisno je sprovoditi i zimsko tretiranje "žutim uljima", čime uništavamo jaja vaši koja prezimljavaju u pukotinama kore i u pupoljcima, tj. kod hermesa larve koje prezimljavaju.
Štitaste vaši
Štitaste vaši su danas jedan od većih problema u voćarstvu i rasadničkoj proizvodnji drveća, jer je suzbijanje dosta nezgodno. Vrlo su produktivne – formiraju kolonije za vrlo kratko vreme, a tada dovode do slabljenja kondicije, sušenja pojedinih grana, a čak izazivaju i smrt biljke. One su vrlo velika opasnost i za bonsai.
Prepoznaju se kao čvorići veličine oko 5mm koji su zalepljeni po mladim, a pri prenamnoženju i na starijim, izbojcima (kod nekih vrsta i po lišću). Ovo su u stvari štitovi ženki koje su nepokretne i veći deo svog zivota provedu na jednom mestu sisajući biljne sokove (pokretne su samo larve). Karakteristično je da ženka polaže jaja ispod svoga štita, a da posle toga ugine. Jaja su do kraja svog razvoja zaštićena majčinskim štitom, a tek izlegle larve ga napuštaju. Larve se obično razvijaju na lišću, prezimljuju u kolonijama u pukotinama kora, a u proleće se fiksiraju za grančice gde polno dozre, polože jaja i uginu.
Suzbijanje je uspešno samo ako se sprovede u pravom trenutku: Prvi trenutak je krajem maja kada mužjaci "prolete" – tj. trenutak rojenja, i prskaju se leteći mužjaci kontaktnim insekticidima (Lindan). Drugi trenutak je tokom zime, kada su larve skrivene u pukotinama kore, i tada se standardnim zimskim tretmanom "žutim uljima" drastično redukuje njihova brojnost. Treći moment je krajem juna, kada larve izlaze iz štitova i kada su vrlo osetljive na kontaktne insekticide. Kod nekih vrsta moguće je suzbijanje pomoću sistemičnih insekticida u toku letnjih meseci, dok larve sišu sokove, ali je primećeno da svi preparati ne deluju na sve vrste.
4) od gljiva, bakterija i virusa.
Poslato: Uto Mar 01, 2005 8:03 pm----
Preporučujem svima koji imaju listopadni bonsai, koji je u fazi potpunog mirovanja, a koji je osetljiv na lisne vaši i štitaste vaši, čim osvane nekoliko toplih dana, i sokovi krenu, da ga oprskaju Galparom. Ja imam dud, i sve do ove godine nisam znao kako da se rešim napasnika 
Poslato: Ned Mar 06, 2005 11:01 am----
Nekada se protiv raznoraznih vašiju (a naročito protiv štitastih, koje je drugačije teško uništiti) koristilo "žuto ulje" - prskalo se zimi, za vreme toplijih dana (T>0), ali se ispostavilo da je preparat opasan za ljudsko zdravlje.
Poslato: Ned Mar 06, 2005 11:45 am----
Žuto ulje je zabranjeno. Može da se nabavi još samo u Albaniji, pa naši pametni voćari nabavljaju preko Kosova, na znajući da nam EU preti da ako se i dalje u voću koje izvozimo budu nalazili ostaci žutog ulja, da će nam uvesti sankcije. Galpar ima skoro isti efekat, on je ekološki prihvatljiva zamena. Jedina razlika je u tome što se Galpar primenjuje u momentu kretanja vegetacije, a žuto ulje se primenjuvalo u fazi potpunog mirovanja.
Sva vremena su GMT + 1 sat