Badnjevac citat: |
Jedina prednost kalemljenih sadnica je sto ranije procvetaju u odnosu na one koje su gajene iz semena. Na primer, kad je sadnica gajena iz semena, potrebno joj je 5-6 godina da procveta (od trenutka kad se zasadi semenka). Kad se kupi kalemljena sadnica, potrebno joj je 3-4 godine da procveta (pod uslovom da je kalem pupoljak sa sadnice koja je vec radjala). Za sada je nemoguce kupiti sadnice dobijene iz reznica (naravno, cekamo Vojvodine slike oziljenih reznica). Da napravimo grubu aproksimaciju, da je kalemljenoj sadnici potrebno duplo manje vremena da procveta (3 godine u odnosu na 6 godina). Kod nas mlade sadnice iz semena mogu da se kupe za 3-5 evra. U inostranstvu kalemljene sadnice mogu da se kupe i sa slanjem do Srbije, ispadne 30-50 evra po sadnici. Da napravimo grubu aproksimaciju, da je kalemljena sadnica oko 10 puta skuplja. Jos jedna cinjenica, kalemljena sadnica nikad ne moze da ima idealan spoj kalema sa osnovom. Ovo znaci da transport materijala iz korena u list i obratno, nikada ne moze da bude tako dobar kao kod sadnice koja je iz semena (ili iz oziljene reznice). Ovo vam je slicno kao kod coveka: ako ne daj Boze nesrecnim slucajem odsecete prst, mozete da odete kod najboljeg hirurga na svetu i on ce vam ga zasiti, ali taj prst vise nikad nece biti kao pre "secenja". Sta ovo znaci prakticno? Znaci da ce posle 5 ili 10 godina, stablo dobijeno iz semena biti mnogo bujnije i vece nego bilo koje stablo koje je dobijeno kalemljenjem. Licno sam razgovarao na jednom festivalu sa profesionalnim odgajivacima Asimine trilobe u SAD. Radi se o festivalu koji je posvecen Asimini. Posetio sam par predavanja i razgovarao sa profesorima, kao i sa uzgajicvacima koji se bave gajenjem Asimine trilobe profesionalno i amaterski. Nijedna selekcija Asimine nije dobijena hibridizacijom u kontrolisanim uslovima. Drugim recima, sve selekcije su dobijene tako sto je neko u SAD otisao u sumu, nasao Asiminu, probao plod i resio da je registruje kod ministarstva za poljoprivredu SAD-a. Posle registracije, dobio je certifikat gde pise da je on "vlasnik" te selekcije i da niko ne moze da bez njegovog odobrenja prodaje i razmnozava tu selekciju (odnosno moze, ali mora prvo njemu da plati ili odredjenu sumu $$$ ili da kod advokata napravi ugovor po kome ce od svake sadnice nekoliko $$$ da ide vlasniku). Naravno, tu ide i reklama gde "vlasnik" selekcije pocinje da siri pricu kako je njegova selekcija najbolja, najukusnija, samooplodna, najbrze radja, itd. Tipicna prica o kapitalizmu (da ne skrecem sa teme mnogo...) Najinteresantnije predavanje kojem sam prisustvovao je od jednog odgajivaca koji je kupio parce zemlje u drzavi Ohajo u SAD-u. Covek je najobicniji penzioner, koji je resio da se bavi proizvodnjom Asimina. Na njegovu srecu, kupio je sumu u kome je bilo nekoliko stabala Asimine, ali su bile prilicno krzljave i sa malim plodovima. Covek je raskrcio sumu, ali mu je bilo zao da posece stabla Asimine koja su tu samonikla. Ostavio ih je, a zatim pored njih obradio zemlju i ulozio nekoloko hiljada $$$ da kupi veci broj registrovanih selekcija Asimine koje se prodaju na trzistu SAD-a. Sve je lepo slikao fotoaparatom i nekako sklepao u svoju pricu o asiminama. I sta se desilo? Kad je raskrcio ostalo drvece oko samoniklih sumskih Asimina, ove su pocele da "divljaju" posle prve godine. Imale su dirketno sunce i prakticno bez konkurencije (ostalo drvece i zbunje koje je raslo oko njih). Plodovi su postali skoro tri puta veci. Takodje, plodovi sa sumskih Asimina su postali sladji i ukusniji, zbog mnogo vise sunca. Sto se tice kalemljenih selekcija, neke su pocele da radjaju pre, neke posle, ali je on doneo plodove i sa sumske Asimine i sa selekcija. Sve plodove je isekao na pola i izlozio. Tako da smo mogli da ih slikamo. Okacicu sliku cim je nadjem, ali moj utisak je da nema razlike izmedju samonikle i kalemljene Asimine. Napominjem, jedina prednost je sto definitivno brze radjaju... Pozdrav, Badnjevac |
nexxogen citat: |
Pozdrav svima. Da li se igdje u Srbiji mogu kupiti kalemljene asimine? |
Sva vremena su GMT + 1 sat