Poslato: Sre Sep 11, 2013 9:37 pm----
Lepo , miris ajvara a ne spominjes miris kada pocne mast da se topi i da se prave cvarci. Nema lepseg mirisa po selu od tog dana . divota a svuda u selo kod bilo koga da svratis ponude te onim djakonijama iz kazana . Malo ovde , malo onde pa danima bolujem od stomaka .
Mala sala , ne zameri a badem ti je super. Ps..ako te ne mrzi uzmi [ sada je vreme ] pa nakalemi pupoljak badema na breskvu vinogradarku. Probaj kao i kod ostalog voca .
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 17, 2013 11:55 am----
Samo bih zamolio za jedno pitanje, treci put za redom sejem badem, i sta sve nisam probao (U ljusci, bez luske, stari, novi ...) Nista ovi u ljusci nece niknu pa Bog ubudjaju se unutra i nista, a ovi bez ljuske niknu puste koren i listove al se bukvalno istope i usmrde ako neko zna da mi opise kako da ga pravilno zasejem i da nikne vec jednom. Hvala unapred. Pozdrav!
Poslato: Čet Okt 17, 2013 12:40 pm----
Kad već tako lepo moliš, kako da ti čovek ne pomogne.
Zapravo tek pokupljene plodove treba izvaditi iz mesnatog omotača ak0o već nisu sami ispali iz njega. Potom mora da prođe bar mesec dana na sušenju u nekoj vreći u hladu da bio se jezgra oslobodila viška vlage čime se izbegava buđanje. Tokom novembra se plodovi u ljusci stavljaju u čist rečni pesak (može i žuti pesak, ali čist od organske materije) i to ostavi negde na otvorenom ali zaštićeno od gore slojem peska od bar 10 cm ili u hladnom trapu. Sredinom marta ljuska puca sama od sebe i pojavljuju se klice, što je znak da se sa setvom može početi na otvorenom ili u saksije.
Na ovaj način se radi sa svim voćnim vrstama i uspeh je zagarantovan.
Poslato: Čet Okt 24, 2013 9:25 pm----
Hvala Robin-e tako cu i da postupim pa se nadam najboljem Pozdrav
Poslato: Sub Dec 07, 2013 10:17 pm----
Imam dilemu u vezi badema. Proletos sam nabavio badem, kalemljen na breskvi ili vinogradarskoj breskvi nisam baš siguran. Pripremio sam rupu danas - on je trenutno u velikoj posudi, opalo mu je lišće, i formirao je pupoljke. Rekoh ajde da malo pročešljam forum i uputim se još malo o Amygdalus-u kad ne lezi vraže - videh da je Vojvoda napisao negde - da mu je vek 10 godina ako je kalemljen na toj podlozi. Tražeći još informacija videh da i Gilić iz Konjuha, koga Vojovda ceni a i ja sam već nabavljao kod njega nešto, kalemi bademe upravo na toj podlozi. E pa sad sam u dilemi - da li da ga sad uopšte sadim (tamo gde sam predvideo) ako je baš toliko kratkog veka. Molim za savet.
Poslato: Ned Dec 08, 2013 12:25 am----
Izvinjavam se za još jedan dodatak ali sad sam pronašao na Internetu da i sam badem retko pregura 25 godina...
www.gardenguides.com/1...rowth.html
Sad, sećam se da sam u Negotinu u dvorištu Mokranjčeve kuće video badem a koliko se sećam rekoše da je odavno posadjen pa je to još jedna nedoumica koja me muči...
Poslato: Ned Dec 08, 2013 2:25 pm----
Kod nas koliko znamne mozes naci badem da je kalemljen na drugoj podlozi od vinogradske breskve tako da to je sto je.
Ja imam isto badem koji sam kupio a podloga je vinogradska breskva e sad dal ce izdrzati 10 godina ili vise nikad se ne zna uglavnom ja bi bio presrecan kad bi ovaj moj izdrazao i tih 10 godina :).
Vidjao sam preko interneta slike od ljudi cija su drveca bila starija od 15-tak godina.
Kod mene ga zeza smola curi smola a to nije dobro...
Poslato: Ned Dec 08, 2013 4:52 pm----
Misoo hvala. Ja ga danas posadih pa šta bude. Čini mi se da sam video na nekom od ranijih postova kako treba tretirati tu smolu.
Voleo bih kad bi neko znao kakva je situacija sa onim bademom kod Mokranjčeve kuće... mislim da ima članova foruma iz Negotina pa bi bilo dobro da se neko raspita, živo me zanima... čini mi se da se ispreda priča o tom bademu kako je pod njim "predahnuo Hajduk Veljko s lepom devojkom"...
Poslato: Ned Dec 08, 2013 9:50 pm----
Zdravo svima
E sada cemo razresiti tajnu oko badema jednom za sva vremena . Kao prvo ne zamerite mi na stilu pisanja i jezickim greskama .
Badema , samoniklih biljaka ima u Negotinskoj krajini ali ima ih i u istocnoj i juznoj Srbiji. Badem je po dendrologiji divlja tj. sumska biljna vrsta koja se razmnozava semenkom iz sopstvene kostice . tako je nekada sam po sebi [ kao danas orah divlji sto se sam rasejava].
sve sto je od semenke a visokog je rasta ima vek veoma veliki. Drvo Badema ispred Osnovne skole u Svrljigu datira od pre drugog svcetskog rata . Nije kalemljen nego je od semenke . Nekada su [ ko je umeo ] kalemio na prasku [ vinogradarska breskva ] i privremeno uzivao u krupnijim plodovima . Danas iz razloga brze proizvodnje i prodaje pribegava se kalemljenje na razlicite podloge samo u cilju povecanja broja sadnica i nista vise . Vek takvih sadnica na vinogradarsku jedva da moze i 10 godina da bude. Praska ili vinogradarka retko da i 10 godina dozivi.
Znaci neko ko voli da u dvoristu ima badem mora da se navikne na to da mu plodovi budu ne veci od 2 sm. Onaj ko voli krupniji plod mora da sadi kalemljenu sadnicu.
E kada bi nasi rasadnicari i proizvodjaci znali mesto u Srbiji gde na preko 1800 m.n.v. raste amugdalis comunis ili mozda gresim -stepski badem. Tada bi jedino prirodno staniste u Juznoj Evropi za nekoliko meseci bilo potpuno ocisceno i samo bi ostala pustos. Vek stepskog badema je veliki i zato bi mnogima posluzio kao podloga za kalemljenje badema i bresaka . Narocito patuljastih formi.
Nalazi se ne na Alpima nego u Istocnoj Srbiji.
Savet za sve dobronamernike ove zemlje ......Sadite tj. stratifikujte kostice kako vam je reko Robin i uspecete .
Bolje je imati zdravo i otporno drvo badema sa sitnijim plodovima nego li bilo koji hibrid koji zivi do 10 godina .
Sejte seme da bi i vasi unuci brali plodove . Sejte endemske biljne vrste koje vekovima rastu na Balkanu nego li kojekakvi Evropski hibridi deformisanog oblika i sumnjive trajnosti.
Pozdrav Nenad .
Poslato: Ned Dec 08, 2013 10:02 pm----
Zaboravih i ovo a reci cu vam. Reci cu vam da znate pa mozda i neko pokusa i uspe u tome .
Svi znamo sta je sljiva stenlej. Po meni to je sorta koja je nastala u Engleskoj hibridizacijom vise sorti sljiva . Tako dobijena vocka postala je hibrid koja se pak prosirila po svetu kalemljenjem na dzanariku.
Sta dobijamo. U nekim slucajevima dobija se odlican plod a nekada nesto sasvim drugo od samoe sorte stenlej.
Modifikacija zbog razlicitih faktora u razmnozavanju ili uticaj sredine .
Da ne duzim....
Mnogi grese pa kada posle 10 godina stablo ostari oni seku celu sljivu i menjaju u drugu biljku, tj. vade koren i sade nesto drugo.
Savet..... kada sljiva stenlej ostari uzmite testeru i odseci te joj sve velike grane tako da ostane samo stablo sa nekoliko glavnih grana .
Zasto to govorim.... Zato sto se na taj nacin obnavlja i iz pocetka krece zivot u samoj biljci.
Ima tu jos jedna interesantna stvar za koju neznate . Dobro de mnogi znaju ali ne govore . Kriju jer nisu mozda sigurni ili su pak malo na svoj nacin.
Svi znamo da se na podlogu sljive mogu kalemiti plemke drugih sljiva i kajsija . Niko ne rece da na nekin plemkama koje su nakalemljene na divljake [ stenlej je posrednik] mogu veoma lako i jednostavno da se kaleme i mnoge druge kostunjicave vocke .
Moze npr. breskva [ sve sorte ] , moze kajsija [sve sorte] osim seftelije. Moze i badem naravno .
Razmislite drugari moji. Kada dud moze da hrani vinovu lozu i kivi , zasto nebi moglo i ova stenlejka da hrani badem ili breskvu. To moze samo da stenlejku i nijednu drugu.
Moze iz razloga sto je sama sljiva stenlej nastala ukrstanjem razlicitih sljiva procesom hibridizacije pa je povukla vise razlicitih osobina koje su pozeljne u svim vidovima vegetativnog razmnozavanja .
Probajte sredinom marta [ na panj ili procep ] direkno na stablu ako je do 3 cm precnik ili ako je deblje odaberite neku tanju granu u krosnji i nakalemite breskvu ili badem. Ostale grane ne secite barem do sledeceg proleca .
Pozdrav sa juga .
Poslato: Ned Dec 08, 2013 10:11 pm----
Vojvoda, hvala na odgovoru - znači ovaj iz semenke ipak mnogo duže živi od ovog na vinogradarskoj breskvi. U pravu si da je trebalo da ga posadim iz semenke ali nema veze, ja sam ga posadio ovaj kalemljeni pa dokle traje. Inače pogledao sam i taj stepski badem - mislim da je njegov latinski naziv Prunus tenella i kažu da se od istočne Austrije, preko nas, rasprostire sve do Kine. Amerikanci ga zovu Ruski badem. Vojvoda, da li si probao kalemljenje badema na njega?
Pozdrav.
Poslato: Ned Dec 08, 2013 10:19 pm----
E ja sam puki amater - još samo učim i čitam o kalemljenju a od proleća počinjem pomalo. Nego kad si već ovo napisao da te pitam još ovo - ovde se ranije dosta kalemilo na belošljivu - kažu da je to neka stara sorta odlična po karekteristikama pa mi rekoše čak i da se badem može kalemiti na nju, ima li je kod tebe na Jugu?
Poslato: Ned Dec 08, 2013 10:41 pm----
Prijatelju
Na belosljivu se kaleme sve sorte ruskih sljiva , kajsija, zatim neke sorte sljiva cacanki ali za badem nisam cuo. Prijatelju, probaj. Ja nisam ali eto dao si mi ideju da probam.
Na ovaj prunus tenela ,probao sam ali nista ne valja . Nece da raste jer je sam ovaj stepski badem kao neko zbunje i nema sadnice da je veca od 1 metra .
Cim si procitao poruku znam da znas gde je to prirodno staniste .
Ima na milione ali je mnogo nepristupacno za kretanje . Goli kamen i krs. Ako se malo pogresi i pogresno nogom nagazis moze da se ode u ambis .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Ned Dec 08, 2013 10:46 pm----
Hvala još jednom, probaću obavezno ionako se spremam da učim.
Veliki pozdrav.
Poslato: Uto Dec 10, 2013 12:39 am----
A ako ti trebaju sadnice belosljive posalji adresu i telefon. Plati samo 220 din. postarinu.
I da javi mi se na mejl da ti pokazem nesto . Nije skupo mnogo ali sto je stvarcica za kalemljenje ,, da ti ne pricam.
Ili cu se ja javiti ako dodjem do tvog mejla .
Pozdrav sa juga .
Sva vremena su GMT + 1 sat