Poslato: Uto Feb 10, 2015 10:39 pm----
Nemoze da se "osusi" sto je zeljko komentarisao i uporedjivao pluot i pitomi kesten da nemogu da uspeju kod nas sto mislim da nije tacno.Koga interesuje neka nadje po netu Zaiger genetics oni su tvorci pluota i bice mu malo jasnije da ne pametujem ja.
Poslato: Sub Apr 28, 2018 5:57 pm----
Daple Dandy
Poslato: Sub Apr 28, 2018 6:52 pm----
Cika Jole , jel imate vodu. Treba voda ovom pluotu..
Pozdrav i svako vam dobro dobri covece.
Nenad.
Poslato: Uto Maj 01, 2018 8:26 am----
Ima vode i ne fali mu.
Poslato: Uto Maj 25, 2021 5:51 pm----
Jeste da je ovo prastara tema, ali sam pročitao toliko tendencioznih i neinformisanih izjava da prosto moram nešto da napišem.
Kao što su neki već pomenuli, "pluot" jeste hibrid šljive i kajsije stvoren od strane američke kompanije Zaiger Genetics. Ista kompanija (uglavnom je čine članovi porodice Zaiger, odnosno potomci osnivača Floyda Zaigera koji je inače umro prošle godine) je osim pluota, proizvela gomilu drugih hibrida koštičavog voća:
Aprium - 75% kajsija, 25% šljiva
Pluerry - hibrid šljive i trešnje
Peacotum - hibrid breskve, kajsije i šljive
Nectaplum - hibrid nektarine i šljive
itd.
Postoji veliki broj sorti za svaki od ovih hibrida. Sam naziv "pluot" i svi ovi drugi nazivi su zaštićeni autorskim pravima, tako da se samo hibridi proizvedeni od strane ove kompanije mogu nazivati tako. Drugim riječima, pluot je samo hibrid šljive i kajsije koji je proizveo Zaiger Genetics, a ne bilo koji hibrid te dvije biljke, kao npr. "crna kajsija".
Dakle, pluot nije ruska šljiva, ova ili ona džanarika, "Papina marelica" niti bilo šta slično. Iskusnim poznavaocima voća kao što pretpostavljam da je većina članova ovog dijela foruma bi trebalo da bude jasno da to što na slikama plodovi tih raznih džanarika liče na plodove pluota apsolutno nije dokaz da je u pitanju ista stvar. Osim toga, prilično je ustaljeno mišljenje da su najbolje sorte ovih hibrida izvanrednog kvaliteta, a ne "ništa posebno" niti "marketinški trik".
I konačno, ako je neko voće hibrid, to ne znači da će obavezno da se u njegovom ukusu osjete oba roditelja niti da će drvo izgledati kao mješavina roditelja. Geni kajsije u pluotima se vjerovatno manifestuju na razne druge načine osim u ukusu ali u drastično manjoj mjeri nego što to čine geni šljive. To što se jasan ukus kajsije ne osjeća u pluotu nije nikakav dokaz da u pitanju nisu hibridi. Ja sam ove godine kalemio Aprium (75% kajsija, 25% šljiva) pod nazivom Flavor Delight, grančicama koje sam nabavio iz Amerike. Ako potražite po netu, vidjećete da izgleda 100% kao kajsija. Kakav ukus ima, znaću za par godina, nadam se.
Poslato: Sre Jun 02, 2021 9:32 pm----
| nexxogen citat: |
| Ja sam ove godine kalemio Aprium (75% kajsija, 25% šljiva) pod nazivom Flavor Delight, grančicama koje sam nabavio iz Amerike. Ako potražite po netu, vidjećete da izgleda 100% kao kajsija. Kakav ukus ima, znaću za par godina, nadam se. |
Poslato: Pet Jun 04, 2021 10:24 am----
Zdravo
Prosle godine sam prvi put u zivotu video taj puot. Na glavnoj pijaci u Nisu neko prodaje . Kupim dva kila ali jebiga , nije ono sto sam mislio. Previse neukusno i sam plod tvrd kao da je zelen. Jeste da lepo izgleda ali bato , nije ono vocka za nase krajeve . Koliko lepih i daleko boljih vocaka imamo a mi se hvattamo za nesto sto nije bas ni malo , ni priblizno nasem autohtonom vocu . Ps.. ukus matejevacke breskve se ne moze nicim uporediti sa bilo kojom sortom bresaka u Srbiji. To je isto sto neko nudi sadnice neke jabuke baja marisa crvenog ploda . kao da je to nesto novo a te jabuke crvenog mesa su jos pre pedeset godina sadnjene po parcelama mnogih ZZ. u Srbiji.
pozdrav
Poslato: Sub Jun 05, 2021 10:34 am----
Baya je jedna od 10-ak sori iz tog asortimana
Bilo je i pre sorti crvenog mesa, ali tek sa izlaskom ovih sorti se ta informacija rasirila medju ljudima
Bez obzira dal su nove ili star sorte, ovaj asortiman je otporan na bolesti, otporan cvet na mraz, rano prorodi tako da za razliku od ovih pluota vredi ih saditi.
Prilagodjene su za nase podnevlje.
A Jole ima svoj rasadnik tako da verujem da zna kod treba zaliti vocku.
Ne razmem Vojvoda zasto imas potrebu svakome davati komentare kao da su svi pocetnici
A i to sto si bas Bay-u spomenuo nema nikakve veze sto je Jole ima jel?
Poslato: Ned Jun 06, 2021 3:29 pm----
| nexxogen citat: |
| Jeste da je ovo prastara tema, ali sam pročitao toliko tendencioznih i neinformisanih izjava da prosto moram nešto da napišem. |
Verovatno postoje pravi hibridi ovog sto si naveo ali ono sto sam ja do sada video i probao to nije to... da li mozda znas koji rasadnik prodaje te hibride ali da su 100% original? Ja sam imao kajsiju koja je imala ukus breskve... nije hibrid nego neka selekcija... prekalemio sam je jer radja svake 3-4 god ...
Poslato: Ned Jun 06, 2021 10:03 pm----
| dr.jare citat: |
| Verovatno postoje pravi hibridi ovog sto si naveo ali ono sto sam ja do sada video i probao to nije to... da li mozda znas koji rasadnik prodaje te hibride ali da su 100% original? |
Ja lično imam jako loša iskustva sa rasadničarima. Jednom tako moj ćale išao po šljive u neki rasadnik bogu iza nogu da uzme baš određenu sortu, stara neka kao, i na kraju ispalo da uopšte nisu te pa smo ih povadili. Dok ja npr viđao prodaju voće a pojma nemaju. Tipa japanske jabuke prodaju i počnu da mi sole pamet šta je to, a na pitanje koja je sorta kažu pa to ima jedna samo. Poslednji put mi jedan lik kaže ima dve sorte iz albanije, pitam koliko to trpi mraz a on pojma nema, msm šta prodaješ onda ako meni odmah strada prve zime. I pojma nemam kakav je plod itd. Nemaju pojma za hibride i sorte i sorte. Isto tako i za ribizle, jabuke i gomilu ostalih stvari.
| Vojvoda citat: |
| Na glavnoj pijaci u Nisu neko prodaje . Kupim dva kila ali jebiga , nije ono sto sam mislio. Previse neukusno i sam plod tvrd kao da je zelen |
Pozdrav.
Poslato: Sre Jun 16, 2021 8:33 pm----
| Lilke citat: |
| Sa srećom neka ti je. Ja kalemio par sorti, nisam ni obilazio da vidim jel to živo jer sam skapirao da rano cvetaju i kod mene teško da će dati nekada rod. Plus treba oprašivanje tako da videćemo. |
Hvala. S obzirom da je to kalemljeno u Baru, klima će vjerovatno mnogo više odgovarati, pošto je vrlo slična onoj u sjevernoj Kaliforniji gdje su svi ovi hibridi napravljeni.
| Vojvoda citat: |
| Zdravo Prosle godine sam prvi put u zivotu video taj puot. Na glavnoj pijaci u Nisu neko prodaje . Kupim dva kila ali jebiga , nije ono sto sam mislio. Previse neukusno i sam plod tvrd kao da je zelen. Jeste da lepo izgleda ali bato , nije ono vocka za nase krajeve . Koliko lepih i daleko boljih vocaka imamo a mi se hvattamo za nesto sto nije bas ni malo , ni priblizno nasem autohtonom vocu . Ps.. ukus matejevacke breskve se ne moze nicim uporediti sa bilo kojom sortom bresaka u Srbiji. To je isto sto neko nudi sadnice neke jabuke baja marisa crvenog ploda . kao da je to nesto novo a te jabuke crvenog mesa su jos pre pedeset godina sadnjene po parcelama mnogih ZZ. u Srbiji. pozdrav |
Pa prvo, vjerovatno i jeste bio zelen. Sigurno vam je dobro poznato kako veliki broj prodavaca iznosi voće koje nije zrelo na prodaju. Treba takođe napomenuti da je vrlo moguće da je to prosto bila samo neka japanska šljiva (Prunus Salicina) koja je jedan od roditelja Pluota. Ja sam takve šljive (velike, okrugle) nalazio po supermarketima i ni jedna nije bila ukusna. Međutim, kum u Baru ima par stabala, a imam i ja jedno i šljive koje sa njih beremo su fenomenalne. Imaju praktično ukus nektarine i samo ih tipična kiselost kore odaje da su šljive.
A što se tiče autohtonih sorti, njih treba čuvati kao nacionalno blago (mada je pitanje koliko su to baš "naše" sorte, a koliko sorte koje je neko nekad donio iz neke druge zemlje). U razvijenom svijetu se konstantno radi na stvaranju novih unapređenih sorti, samo je problem u tome što se akcenat stavlja na osobine koje su poželjne za komercijalnu proizvodnju, a to su lakoća transporta, dužina čuvanja, izgled, otpornost na bolesti itd. a ukus je postao sekundarna osobina. Na sreću sve je više onih koji paralelno rade i na razvijanju sorti za sadnju u našim baštama gdje je akcenat primarno stavljen na ukus. Ali kod nas se takve stvari rade ili vrlo rijetko ili ne rade uopšte. Recimo jedna Budimka ima lijep ukus (mada prilično primitivan) i izgled ali brzo krene da dobija fleke i postane brašnjava prije nego što postigne pun ukus. Ono što bi neko trebalo da radi (u idealnom slučaju) jeste da uzme i ukrsti Budimku sa nekom drugom sortom koja nema ove mane i tako pokuša da proizvede novu superiornu sortu koja će imati pozitivne osobine Budimke bez negativnih. To bi trebalo da nam bude smjer razmišljanja (znam da je to u Srbiji teško i zbog finansijske situacije i svega ostalog), a ne da su nam super te stare sorte i da ništa ne treba da radimo više sa njima. Inovacije su ono što pokreće razvijeni dio svijeta, a mi na žalost imamo prilično veliku averziju prema njima. Zato i kaskamo 50 godina za njima.
| kreketalo citat: |
| Baya je jedna od 10-ak sori iz tog asortimana Bilo je i pre sorti crvenog mesa, ali tek sa izlaskom ovih sorti se ta informacija rasirila medju ljudima Bez obzira dal su nove ili star sorte, ovaj asortiman je otporan na bolesti, otporan cvet na mraz, rano prorodi tako da za razliku od ovih pluota vredi ih saditi. Prilagodjene su za nase podnevlje. A Jole ima svoj rasadnik tako da verujem da zna kod treba zaliti vocku. Ne razmem Vojvoda zasto imas potrebu svakome davati komentare kao da su svi pocetnici A i to sto si bas Bay-u spomenuo nema nikakve veze sto je Jole ima jel? |
Divlje jabuke crvenog mesa se prirodno javljaju u Kazahstanu gdje je prapostojbina jabuke i odavno su interesantne onima koji se bave proizvodnjom novih sorti. Problem sa tim jabukama je što su vrlo lošeg ukusa pa je izazov ukrštanjem napraviti nove sorte koje će imati crveno meso i biti ukusne. Recimo, Amerikanac Albert Etter je još 50ih godina radio na tome u Kaliforniji i proizveo mnoge sorte koje imaju crveno meso i ukusne su, međutim umro je prije nego što je uspio da iz njih izbaci mnoge nepoželjne osobine koje imaju. Mnogi su nastavili da se bave time i kvalitetne jabuke sa crvenim mesom koje su otporne na bolesti, ne postaju brašnjave prebrzo, imaju visok nivo šećera itd. su tek od nedavno na tržištu. Recimo ja sam uspio da nabavim Redlove Era, Redlove Calypso i Redlove Circe, od švajcarskog uzgajivača Lubera. Takođe imam i Grenadine, Rubaiyat i Pink Parfait koje su sorte pomenutog Alberta Ettera. Sve je to nakalemljeno u Baru, pa ćemo vidjeti kroz koju godinu kako će se koja pokazati i da li su vrijedne uzgajanja.
| dr.jare citat: |
| Verovatno postoje pravi hibridi ovog sto si naveo ali ono sto sam ja do sada video i probao to nije to... da li mozda znas koji rasadnik prodaje te hibride ali da su 100% original? |
Viđao sam da se prodaje "dinosaurusovo jaje", što bi mogao biti pluot "Dapple Dandy", ali nisam baš siguran. Što se ostalih tiče, prilično sam siguran da kod nas niko to ne prodaje. Ja sam od pluota kalemio ove godine Flavor King (koji smatraju za najbolji pluot) i Flavor Queen. Kalemio sam i čistu japansku šljivu zelene boje Emerald Beaut ali nisu se primili kalemovi. Ovo ja nabavljam iz Amerike, kod nas sigurno nema niko, osim ako nije nabavio na isti način.
| Lilke citat: |
| Ja lično imam jako loša iskustva sa rasadničarima. Jednom tako moj ćale išao po šljive u neki rasadnik bogu iza nogu da uzme baš određenu sortu, stara neka kao, i na kraju ispalo da uopšte nisu te pa smo ih povadili. Dok ja npr viđao prodaju voće a pojma nemaju. Tipa japanske jabuke prodaju i počnu da mi sole pamet šta je to, a na pitanje koja je sorta kažu pa to ima jedna samo. Poslednji put mi jedan lik kaže ima dve sorte iz albanije, pitam koliko to trpi mraz a on pojma nema, msm šta prodaješ onda ako meni odmah strada prve zime. I pojma nemam kakav je plod itd. Nemaju pojma za hibride i sorte i sorte. Isto tako i za ribizle, jabuke i gomilu ostalih stvari. |
Ta aljkavost i neorganizovanost je vrlo tipična za naš narod. Od kad se bavim amaterski voćarstvom i pratim šta se dešava na Zapadu i generalno u razvijenim zemljama, shvatio sam koliko smo mi daleko od njih. Takođe sam naučio i to da dobar dio Srbije ima sasvim prihvatljivu klimu za uzgoj mnogih sorti smokava. A kad pokušate ovdje od nekog da kupite smokvu, on će vam samo reći "crna" ili "bela". Zamislite da se jabuke prodaju kao "zelena", "žuta" i "crvena"... Niko pojma o sortama nema niti vodi računa o tome, pogotovo kod tih manje zastupljenih vrsta. Uporedite to sa Zaiger Genetics koji sam pominjao, gdje je nekoliko desetina hiljada stabala koja oni imaju dokumentovano do sitnica - koje su mu roditeljske sorte, kada je zasađeno, kad cvjeta, kad i koliko rađa, kako se pokazalo sa tipičnim bolestima itd. itd.
| Lilke citat: |
| Na kraju krajeva zašto ne probati? Niko ne kaže da se prave plantaže ili šta već kao što bila reč sa paulovnijama. Ja imam par sorti, Jole ima podosta. Bio sam do njega i video. Što se mene lično tiče posadiću koliko mogu različitih pa šta bude. Ako nešto valja ostaće a ostalo ću da prekalemim lako. Volim raznolikost. I lično me više privlače te voćke kojih kod nas nema,ili u malom broju, nego li ove naše ustaljene tipa kruška, šljiva i jabuka recimo. Msm imam i njih ali ne pridajem im toliku pažnju. Dok recimo jujube, japanske jabuke, raznorazni hibridi, asimine, pitomi kesteni , kivi, od skoro i nar, itd me baš kopkaju. I jabuke crvenog mesa isto. Probao par sorti, kalemio tkđ i čekam da vidim šta će ostati na kraju. Hoću reći da svako ima pravo da sadi šta hoće, neko voli cveće, neko pak samo travu bez da ima bilo kakvu biljku na okućnici itd. E sad jel nešto hoće da uspe ili ne vreme će pokazati, ionako se klima menja pa zašto ne probati i nešto novo na našem podneblju. Tako i ukus može da varira od godine do godine, pa ne treba suditi odmah o nečemu. Pozdrav. |
Podrška od mene za ovakav stav, i ja isto tako razmišljam. U Baru čak i eksperimentišem sa nekim otpornijim tropskim voćkama kao što su
Casimiroa Edulis (Meksička jabuka)
Eugenia Uniflora (Pitanga)
Persea Americana (Avokado - meksički tip koji je najotporniji na zimu)
Passiflora Edulis (Marakuja - u zaštićenim uslovima)
Standardne voćke i povrćke koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo kao što su krompir, paradajz, krastavac, kukuruz itd. potiču sa drugih kontinenata i neko ih je morao u nekom trenutku donijeti. Vjeurjem da je i tada bilo onih koji su se protivili tim "novotarijama" i imali stav "šta će nam to, kad imamo našu repu", a danas niko ni ne razmišlja o tome da nam je sve to došlo u jednom momentu i to ne baš tako davno (kad je otkirvena Amerika?). Tako da samo napred! Možeš se javiti na PM ako hoćeš da razmijenimo iskustva i znanje.
Poslato: Pet Jun 18, 2021 7:56 am----
Treca vegetacija podloga mm106 - ni jedna sorta mi nije u toj dobi tako rodila, a skinuo sam brdo plodova
Poslato: Ned Jul 18, 2021 10:06 am----
Kome je blizu Lidl, ima trenutno da se kupi pluot. Neka španska sorta izgleda, za koju nikad nisam čuo. Preporučujem da odaberete mekane (nema veze ako im je kožica malo smežurana) jer ovi koji su tvrdi nemaju skoro nikakav ukus, dok su mekani prilično ukusni. Problem je samo što poneki ima onaj neprijatan miris od transporta koji uvozno voće često zna da ima, ali svejedno vrijedi probati.
Sva vremena su GMT + 1 sat