Poslato: Pon Dec 12, 2005 10:10 pm----
Šljiva- Prunus domestica, engl. prune, plum
Poput mnogog drugog važnog i poznatog voća i šljive nam potječu sa Kavkaza, odnosno iz jugozapadnih djelova Azije. Smatra se da su njihove voćke čak ukrašavale jedno od svjetskih čuda prošlosti - viseće vrtove u starom Babilonu.
Postoje mnoge poznate sorte šljiva, neke se koriste u svježem stanju, a druge se moraju kuhati prije upotrebe. Najznačajnija i najkorištenije sorte jesu Prunus domestica ili europska šljiva i Prunus salicina ili japanska šljiva.
Šljive spadaju među lužnato voće bogato raznim vitaminima i mineralima. Suhe šljive su posebno bogate vitaminom A, riboflavinom i vitaminom C, te kalcijem i magnezijem.
One imaju i medicinsko značenje zahvaljujući svom umjerenom, prirodnom laksativnom učinku koji se može iskoristiti kod slučajeva zatvora, naročito kod male djece i kod starijih ljudi. Osim toga, istraživanja vezana za antioksidativna i antikancerogena svojstva voća, pokazala su da su suhe šljive među najbogatijim plodovima, ne samo voća, već i povrća sa tim svojstvima.
Uz uživanje u svježim plodovima, šljivu možemo koristiti i u pripremi različitih voćnih salata, deserta, marmelada i pekmeza, umaka i kompota.
Poslato: Ned Sep 03, 2006 11:40 pm----
Aman, za aman, pomazite:
Dobio sam jedan vocnjak, 65 stabala sljive kalemljene. Treba da odrzim to, da ga uredim. Nije odrzavano 5 - 6 godina. Zna li neko sta da radim do kraja sezone? Treba li to prskati, cime treba, ako treba? Rod je otisao, nema vise nista, sto su pokupili, pokupili su, sto je propalo, propalo je. Gde da nadjem " navodilo za uporabo" sto se rezanja tice? Kako to da orezem na prolece?
Ajd' malo da pricamo dok ne dodje vreme da se radi!
Veliki pozdrav za sve one koji vole biljke.
Poslato: Pon Sep 04, 2006 6:55 pm----
I ja imam nameru da pocnem polako sam da radim sve poslove u svom vocnjaku koji je sastavljen iskljucivo od sljive. posto je orezivanje najkomplikovanije od svega sto se u vocnjaku radi molio bih za sto vise strucnih saveta iskusnijih vocara, orezivaca.
Poslato: Uto Sep 05, 2006 11:18 am----
Rezidba mnogo zavisi i od sorte. Imas opste principe i onda jos i posebnosti vezane za konkretnu sortu, jer sve sorte ne radjaju na istim granama.
Ovim putem ces to tesko nauciti, bolje nadji nekog ko to zna da radi pa nek ti pokaze. Mada mnogi misle da znaju a posle haos... Mora se postici ravnoteza izmedju roda i vegetativnog prirasta, odnosno moras ostaviti grane na kojima ce ti rod dati te godine a i grane na kojima ce roditi narednih godina. Malo iskustva i ici ce to
Poslato: Pet Sep 08, 2006 3:59 am----
Pošto dežurnih šljivara trenutno nešto nema na forumu, 'ajde da ti ja reknem štogod za prvu pomoć (imam neke šljive pa se malo razumem i u to).
Što se orezivanja tiče, možeš da uradiš 2 stvari:
1. Pošto tu ništa nije rađeno 5-6 godina u tom smislu, možeš 'ladno da uzmeš motornu testeru (manjeg kalibra) i da otrupiš sve to, onako, ofrlje za sledću sezonu, pa posle, da radiš kako treba. Ovo ti je ako te mrzi da mnogo seckaš.
2. Ako hoćeš da uradiš kako treba, prvenstveno skidaj sve grane koje su se isušile (iz bilo kog razloga) a onda da kreneš na formiranje krošnje. Postoji gomila načina za isto, ali ja bih ti savetovao da režeš ono što ide unutra i da puštaš spoljne grane da se šire, za početak. Kasnije možeš da se preorijentišeš na nešto bolje i efektivnije (npr. kontra-rezidba sa savijanjem grana žicom, ali stvarno nisam stručnjak za to).
Što se đubrenja tiče, tu nema mnogo nauke: krajem zime i početkom proleća NPK sa jačim N brojem, početkom leta sa jačim P brojem, a negde sredinom leta sa jačim K brojem (odlična su Kemira đubriva, ima ih u različitim varijantama).
Poslato: Pet Sep 08, 2006 9:39 am----
Ja bih ti dodala na Bonancin komentar pod brojem 2.: plati nekog komsiju koji ima negovan vocnjak, da ti oreze a ti mu asistiraj i naucices. Lakse je da vidis kako se to radi. To ti je najsigurnije. Ostale savete, u vezi prskanja, zastita, mozes ovde da dobijes.
Poslato: Pon Sep 11, 2006 12:42 am----
Hvala na savetima. Bar znam koja bih pitanja trebalo postaviti majstoru koji orezuje.
idemo dalje
Poslato: Čet Sep 14, 2006 5:56 pm----
Jes', Rozarita, u pravu si. Dok to ne vidim, nista od teorije. Vec sam nesto i poradio na tom planu. Samo, znas kako je kad si privatnik. Nikada ne znas kada ce biti slobodnog vremena, kada ces imati slobodan dan da odes tamo i da se majes po vocnjaku. Ali, kad rodi, onda je svako voce slatko. Spremem se, evo vec u subotu ujutro da krenem na sljakanje. Nije to mnogo, 20 ari pod vicem i jedan travnjak. Ali, kad ja zadnjih 15 godina nisam podigao nista teze od 50 gr. gipsa, e, sad je frka kad treba kositi, nositi prskalicu na ledjima, mlatiti sekirom itd. Ali, da vidis, i prija mi uvece kad onako mrtav umoran dopuzim do kreveta.
Pozdrav !!!
Poslato: Čet Sep 14, 2006 6:16 pm----
Zaklina, a, mozes li ukratko, mislim ako to uopste moze ukratko, kako i po cemu da odredim koje grane treba da ostavim da donesu rod? Ako posecem one koje idu prema centru krosnje sljive Stenlejke, sta je to sto treba da mi da signal koju granu ostaviti a koju eliminisati?
Poslato: Sre Sep 20, 2006 12:53 am----
Ispeko sam sljivu prosle nedelje. Izasao prepek na 26 gradi i ispalo super. U stvari to cemo da vidimo tek za koju godinu, kad odstoji u hrastovini i kad je svedem na 18 gradi, ali vec sad ona pokazuje znake pitkosti. To sto ti kazes da pecenje nije pamet potpuno si u pravu. Cak je kazan bio bez mesalice, medjutim, posle svakog ispecenog, majstor ga otvarao da prospe ostatak i da ga opere. ni jednom mu nije zagorelo. Sa kominom bi to tesko upalilo jer je previse suva. I meni polako postaje jasno da cu par godina morati da kesiram to orezivanje da bi krao zanat.
Poslato: Sre Sep 20, 2006 9:41 am----
Stenlejke nisu jako bujne kad prorode.Rode na kratkim rodnim granama, rodnim cvorovima. Koliko tvoje imaju godina? Koji im je osnovni oblik?
Obicno se rezidba u rodu obavlja samo odstranjivanjem "jahaca"(nerodne jednogodisnje grane), izbacivanjem suvih i polomljenih grancica i povratnim rezom na osnovnim granama. Ako ima potrebe tek onda se prorede rodni cvorovi i eventualno skrate da bi se obnovili.
Nadam se da sam pomogla.Nije nauka.
Poslato: Sre Sep 20, 2006 11:24 am----
To su kalemljene sljive pre petnaestak godina. Ja bas ne vladam tim terminima, pa mi "jahaci", i ostali pojmovi nisu sasvim jasni. U svakom slucaju, snaci cu se, nisam bas tupson. Istina, ne znam kako u jesen ili prolece da odredim koje su bile rodne grane, ali, probas, pa kako bude! Ja sam Srbin, a za nas vazi ona dobra izreka: " Ceo svet uci na koledzima, jedino Srbi na svojim greskama!!! "
A, sto se pecenja rakije tice, i ja imam taj kazan bez mesalice. Ali, on ima jedan dodatak, kao veliki levak koji se postavi u kazan pre nalivanja komine, vrhom na gore. To sprecava da gustis padne na dno i da zagori. A, staro je pravilo da se na svakih 100 litara ili 90 sipa po kofa vode. Da se malo razredi, i da se spreci zagorevanje. Bitna je i jacina vatre. Kazan od 100 lit. ne sme da provri za krace od 1 sat. Ma, bez iskustva ne mozes ni cigaretu da upalis, a ne da peces rakiju. Ja sam u tom poslu ucestvovao toliko puta, a opet, nemam blage veze s tim. S godinama iskustvo postaje vece, a korak kraci.
Pozdrav !
Poslato: Pet Sep 22, 2006 12:10 am----
Slazem se, samo mi nije jasno sta im znaci ono kad puste da prepecenica curi prvo u vodu, pa iz tog lonceta preliva u lonac u koji odvajas rakiju. Koju to tacno ima svrhu i da li uopste ima?
Poslato: Pet Sep 22, 2006 9:24 pm----
Jesi cuo za " Klin corbu" ? Mozda i ima neka fora, ko zna, ali, meni to sve deluje mnogo misticno za obicnu destilaciju, kako smo mi ucili u skoli da se to zove. Ili, redestilacija, ako se govori o prepecenici. Moje je misljenje da ljudi koji o necemu jako malo znaju, prave famu oko toga da ti ni na pamet ne padne da im postavis neko pitanje. Jer, odgovor obicno ne znaju. E, to ti je ta fora. Ljudi koji o tome nesto znaju, kazu da prepecenu rakiju smes da razblazis samo DESTILOVANOM vodom, i to kupljenom u apoteci. Nikakva DEMI voda ili neke mulje iz samiske. E, jedino takva, cista destilovana voda nece da pokvari rakiju. Eto, a sipati prepecenicu prvo u lonce u koje je prvi unuk u familiji prvi put piskio sam drzeci svoju pisu, a lokalni popa prethodno blagosiljao celu rabotu, e, to meni malo glupavo deluje. Sta cu, taki sam.
Poslato: Sre Sep 27, 2006 7:07 pm----
Dobar savet, to za destilovanu. I ja sam nameravao njom da razblazim, ali bih se verovatno zaleteo, pa kupio na pumpi ili nesto slicno. Inace, ko je iz Beograda neka proseta do Merkura na Bezaniji, ima dosta dobrih stvari za odrzavanje vocnjaka i baste. Imaju cak i kazane za pecenje rakije koji su po meni katastrofalni (tanak bakarni lim, duboki, a bez mesaca... ) te nije ni cudo sto najveci (od 120l) kosta 55 000, a uvoz iz Slovenije.
U svakom slucaju vredi prosetati. Sad mene zanima: U cemu je fora sa novim buradima, tj, zasto nisu najpogodnija za skladistenje rakije? Koje to materije hrast ispusta prve godine koje uticu na kvalitet, pa svi kazu da je bure sazrelo tek posle trece godine? Da li je to bas toliko uticajno na ukus ili je ipak veci problem sto bure prve godine najvise "popije"? da li savetujes razblazivanje svake godine po malo (2-3 grada) ili 3-4 meseca pred sezonu ispijanja razblaziti sve od jednom?
Poslato: Sre Sep 27, 2006 8:09 pm----
E da! Da li neko zna gde i po kojoj ceni moze da se nabavi masina za odvajanje kospica iz voca, konkretno sljive, i koliko to kosta? Na kom principu uopste radi? Cuo sam da ima mehanicka, tj. rucna i radi na principu centrifuge, ali je nikada nisam video. Ja sam probao ove godine rucno, ali to je mission impossibile. Za kajsiju stvarno nije problem, ali sljiva stvarno nema sanse rucno.
Poslato: Čet Sep 28, 2006 12:11 pm----
Sto se buradi tice, ja nemam iskustva s time. Plastika verovatno smrdi, pa rakija poprimi taj miris " Kineske plastike". A u drvenu burad nisam nikada skladistio rakiju. U hrastovim budarima znam da hoce da da tamniju boju, u dudovim i bagremovim buradima - zutu. Ja to sve sipam u staklene balone od po 50 litapa i to se popije i ispoklanja do naredne godine.
Poslato: Čet Apr 26, 2007 6:55 pm----
Pre nekoliko dana mi je mraz obrao "vocnjak".Ne znam da li je ostala neka sljiva za jelo,a o rakiji ni govora.Interesuje me da li da nastavim sa normalnom zasito sljivika iako nece biti nista od roda.Nastavak mi je logican,jer bi trebale biti zdrave da se pripreme za rod za narednu godinu.
Poslato: Ned Apr 29, 2007 9:55 pm----
Muka je to, ali treba ići dalje, što se tiče zaštite treba redovno štititi šljivu od bolesti i štetočina, kao i đubrenje u toku vegetacije, ako nije obavljeno, jer je poznata činjenica da biljke u toku ove godine spremaju rod za iduću godinu, i ako im uskratimo potrebnu negu i iduća godina biće problematična što se tiče roda. Sada je kasno, ali za ubuduće treba biti spreman na zaštitu voća od poznih prolećnih mrazeva, koja se obavlja na više načina, ali su najviše u praksi zastupljeni zadimljavanje, paljenjem raznih organskih otpadaka u voćnjaku (slama, lišće, kukuruzna šaša itd..) Drugi isto efikasan način je orošavanje vodom pomoću rasprskivača postavljenih za tu priliku u voćnjaku. Poznato je da je temperatura vode oko 7 stepeni celzijusa i orošavanjem podižemo ukupnu temperaturu u voćnjaku i na taj način eliminišemo izmrzavanje.Kada su snežne zime u područjima gde se često javljaju pozni prolećni mrazevi, mnogi pribegavaju jednom jednostavnom triku. Kada sneg počne da kopni onda ga sakupljaju i bacaju ispod krošnje voćke praveći sloj oko dvadesetak santimetra sabijajući ga a u prečniku oko metar svuda oko stabla. Na taj način kod otopljavanja sneg sabijen ispod krošnje usporava kretanje biljke i samim tim izbegne se ranije kretanje, ili ako je i krenula vegetacija to je mnogo sporije i pozni prolećni mraz prođe ne oštetivši voćku, jer je kasnije krenula.
Poslato: Sub Maj 05, 2007 7:15 pm----
Vrlo su praktični saveti koje je dao morrib, samo moram da se malo nadovežem oko orošavanja.
Ne samo što voda podiže ukupnu temperaturu voćnjaka, već kod jačih mrazeva na cvetovima se formira sloj leda koji dodatno štiti. Zamislite da je temperatura -8, tada nijedan cvet niti oformljeni plodić (koji je osetljiviji od cveta) ne može da opstane. Zaleđena voda ima temperaturu od 0°C koja je podnošljiva za većinu voćnih vrsta, tako da zaleđeni cvet ima omotač koji ga štiti od nižih temperatura.
Primena orošavanja je najpraktičniji neposredni način borbe protiv poznih mrazeva, ako izuzmemo topove na gas čija je primena preterano skupa.
Poslato: Sub Jun 23, 2007 5:42 pm----
Moja porodica se sredinom osamdesetih odvažila da krene u posao sa šljivama. Možda nekome i pomognu naše greške.
Prvo smo napravili grešku u izboru parcele.
Parcela nije blizu kuće- a to znači da šljivik oberu drugi, ne može čovjek stalno biti i danju i noću u šljiviku, a udaljen j samo 250m od kuće.
Drug greška 3/4 parcele je ravno a zatim se poslednja četvrtina naglo obrušava po uglom od 45 stepeni. Naravno, javio se problem sa maglom i zadržavanjem hladnog vaduha u toj udolini. Rezultat je slabo zametanje plodova.
Parcela na dvije strane graniči sa šumom- problem sa zečevima i šumskim štetočinama.
Poslato: Sub Jun 23, 2007 9:55 pm----
A sta je sa korisnim svojstvima sljive i materijama koje sadrzi?
Poslato: Ned Jun 24, 2007 4:34 pm----
| TanjaBG citat: |
| A sta je sa korisnim svojstvima sljive i materijama koje sadrzi? |
Najboja je za reulisanje stolice, rada digestivnog trakta. Koristi se i za probleme kod reuma, gihta...
Poslato: Sub Dec 08, 2007 10:10 pm----
| yt1ecp citat: |
| Aman, za aman, pomazite: Dobio sam jedan vocnjak, 65 stabala sljive kalemljene. Treba da odrzim to, da ga uredim. Nije odrzavano 5 - 6 godina. Zna li neko sta da radim do kraja sezone? Treba li to prskati, cime treba, ako treba? Rod je otisao, nema vise nista, sto su pokupili, pokupili su, sto je propalo, propalo je. Gde da nadjem " navodilo za uporabo" sto se rezanja tice? Kako to da orezem na prolece? Ajd' malo da pricamo dok ne dodje vreme da se radi! Veliki pozdrav za sve one koji vole biljke. |
Plati voćara da ti održava voćnjak
Znam jednog 
A znam i dobru ekipu mladih voćara koja reže voćke. Ne znam u kakvom ti je stanju voćnjak, ali trebalo bi da pre svega ukloniš suve i oštećene grane, da iskrčiš suva stabla ( nipošto ne sadi druge u istu rupu!!! )
Obzirom da nije održavano 5-6 godina sigurno su se pojavili lišajevi, krošnje su guste i sl. Tu bi trebalo uraditi dosta oštrih rezova, ukloniti dosta debljih grana, prorediti krunu, ukloniti vodopije koje su već ihahaj formirane.
Je li ranije, kada je održavan, formiran neki uzgojni oblik, ili je onako, stihijski?
Poslato: Pet Feb 08, 2008 8:20 pm----
Da li neko ima iskustva sa ČAČANSKOM RODNOM. Ova sorata mi se najvise dopala i nameravam da zasadim oko 40 sadnica. Da li je dobra samo kao stona vrsta ili moze i da se pece rakija od nje, kako rodi?
Poslato: Pet Feb 08, 2008 10:15 pm----
Za Bagrem.
sorta je dobra i moza za rakiju.Cuosam da je za rakiju odlicna u kombinacije sa Stenlejkom.Ja licno imam 500 stabala Stenlejke na 16ha.Stenlejki ima 20 podvarijanti u svijetu.Meni nikon na ovim prostorima nija znao reci ni pikazati barem dvije.Ono sto sam ti htio reci je da Čačanka Rodna nejveci prinos daje na DVOGODISNJIM izdancima.Na trogodisnjim manje ,na cetvorogodisnjim jos manj itd.Moras imati nekor strucnog vocara koji ce ti pokazati kako da odrzis dvogodisnje rodno drvo.Da nebude kasnije razocarenja oko umanjenog roda.Tu ti igra ulogu i forma krosnje koju opet preba formirati sa par gore navedenih pravila uz jos par sitnisa za koje strane pup ostaviti skidanje tz.jahaca i podjahaca(krancice koje idu odozgo i odozdo na skeletnim granama)Otisao sam daleko,izvini.Licno iskustvo je Stenlej,ima osobinu da zamece bez problema cvjetne pupove i na samom deblu,a da nepricam na starijim granama.Ona obrazuje tz.Majsku ruzu.Otidji do neke poljo.apoteke ili knjizare i potrazi neku brosuricu.Samo pozuri jer vrijeme za proljetnu sadnju uveliko tece.Pozdrav iz Banja Luke
Poslato: Pet Feb 08, 2008 11:47 pm----
Hvala na odgovoru, rešio sam da pola stavim Stenlej a za drugu polu se još dvoumim izmedju Čačanske rodne i Čačanske najbolje. Sta mi preporučujete? Koja od ove dve (Čačanska rodna ili Čačanska najbolja) ima krupnije plodove?
Poslato: Sub Feb 09, 2008 12:57 pm----
Kakav je to razmak sadnje 500 stabala na 16 ha?
Poslato: Sub Feb 09, 2008 12:58 pm----
Čačanke koje su proizvedene na baze Požegače mogu genetski biti podložne Šarki.Stenli ima problem sa monilijom,ali po oboljevanju nije fatalan ishod.Umanji se ili ostaneš bez roda te godine.Ima oštećenja na voćki ali preživjeće i radjati.
Poslato: Ned Feb 10, 2008 12:54 am----
Pardon na 1.6ha. 5m u redu 6m izmedju redova.Klasicna piramida sa 3do4 sprata.Visina debla oko 70cm
Poslato: Ned Feb 10, 2008 5:55 pm----
| Quote:: |
| 5m u redu 6m izmedju redova. |
Zar nije 5m jako velik razmak? Meni su preporucili 3m razmak u redu i 4 izmedju redova.
Poslato: Ned Feb 10, 2008 9:29 pm----
kakva je sorta ne znam da li cu dobro napisati ''rugersteter''
Poslato: Ned Feb 10, 2008 10:25 pm----
Rut... rana, okrugla, velika.
Poslato: Ned Feb 10, 2008 11:32 pm----
Za piramidu je ipak malo 4m jer je Stenlej bejna sorta,pa jos ako je podloga Mirabolana.Oni uglavnom kazu Dzanarika da je podloga,mada i njih ima raznih.Uz to zavisi i od ekspozicije terena,moze se desitida ti idu puno u visenu zbog potrebe za prostorom i svijetlosti.Meni je razmak izmedju redova 6m zbog mehanizacije a ja namavio Tomu Vinkovic traktor tako da je mogao biti i 5m.Osnovne grane prvog sprata u piramide idu preko 2m tako da su skoro spojene i na 5m u redu.4m je prije za popravljenu piramidu ili piramidalno vreteno.Mada se ide na gustu sadnju na 2m u redu,ali to je u startu veliki izdatak za sadnice,a poslije zahtijeva i znatno vise orezivanja sto poskupljuje proizvodnju.Stenlejka moze ici na gustu sadnju u špalir sa formom vretena ili neke lepeze zato sti trezi ostriju rezidbu.Za ostale nisam siguran,standardna Pozegaca nemoze zbog prirodnih osobina krosnje.Stenlej se orezuje i do 60% krosnje.Kao i jabuka i kruska.
Poslato: Pon Feb 11, 2008 5:18 pm----
Znam da je rana, nego sam mislio karakteristike krupnoca
Poslato: Pon Feb 11, 2008 6:13 pm----
Samooplodna je .Dobar oprašivač za druge sorte.Nedostatak je što plodovi otpadaju jako rano pred berbu.Plod je dosta krupan i do 40 grama. Plod podeljen uzdužno na dve polovine.Boja neravnomerna tamno plava.Koristi se za stonu upotrebu i cepača je.
Poslato: Uto Feb 12, 2008 5:59 pm----
hvala
Poslato: Pet Mar 28, 2008 8:16 pm----
interesuje me da li nije kasno da se poprskaju sljive sada u cvetu jer su se pupoljci cveta otvorilki sa preparatom shorus
Poslato: Pet Mar 28, 2008 9:15 pm----
Chorus je bezopasan za pčele tako da primena u vreme cvetanja obezbeđuje nesmetan rad prirodnih oprašivača.
Poslato: Pet Mar 28, 2008 9:20 pm----
Chorus treba da je sistemični fungicid namenjen prvenstveno za prskanje protiv monilije. Kao i većina fungicida za suzbijanje monilije može se koristiti u fazi cvetanja voćaka do precvetavanja i upravo je onda efikasan. Ovi fungicidi nisu otrovni za pčele. Znači, tui je izuzetak da se može prskati u punom cvetu.
Poslato: Pet Mar 28, 2008 9:31 pm----
hvala puno
Poslato: Uto Apr 01, 2008 7:59 am----
Rut gasteter -Poreklom je iz Zapadne Nemacke,nastala je spontanom hibridizacijom carske i brijske sljive.Rasprostranjena je u mnogim evropskim zemljama.Plod je krupan[30 -35 gr.],sirokoovalan,nesto je duzi nego siri,na oba kraja malo zaravnat ,ali je neujednacen.Peteljka srednje duga[15-18cm.] i srednje debela[1,5-2 mm] .Pokozica je tamnomodra ,prekrivena pepeljastom navlakom koja se lako skida.Meso je cvrsto a kada potpuno sazri postaje meko,zelenkasto zute boje slatko nakiselo,lako se odvaja od prilicno velike naborane kostice.Dozreva u prvoj polovini jula ,plodovi neujednaceno dozrevaju.Kvalitet ploda je dobar.Glavna odlika ove sljive je sto rano dozreva,ima krupne plodove i sto je cepaca.Stablo je srednje bujno,letorasti su glatki ,sivocrvene kore i srednje dugi.Rano prorodi i radja obilno i redovno.
Poslato: Pon Apr 07, 2008 9:39 am----
pozdrav forumu.posto sam nov na forumu i sa malo iskustva sa sljivama imam jedno pitanje za iskusne sljivare. Naime posjedujem(kupio) vocnjak sljive u okolini Sarajeva.Sve sljive(sortu ne znam, mislim da su pozegace)osim kalemusa su oboljele od sarke.Prosla godina je bila jako rodna i bilo je i sljiva (kake su takve)i za jelo i za pekmez a i za rakiju.Sve koje znam savjetuju ,jer je navodno sarka,virusno oboljenje za koje nema lijeka,da ih sve izvadim iz korijena i ne sadim par godina tu sljive ili saditi ali stanlijke.Moje pitanje glasi posto ima veoma mnogo mladica sljive(iznikle onako divlje)mogu li se na njih kalemiti otporne vrste sljiva ili su i mlade zahvacene sarkom.Hvala unaprijed na odgovoru
Poslato: Sre Apr 09, 2008 8:39 pm----
Lek je sikira i ašov.Tu sam pesimista tako da bi preporučio samo otporne sorte jer se šarka širi, pa šta vredi iskrčiti svoj voćnjak i ponovo zasaditi kada je komšija ima.
Poslato: Čet Apr 10, 2008 9:45 pm----
Pozdrav svima, sljive koje sam proletos posadio sada su dobile prve listove i na nekoliko sljiva sam primetio da su ivice listova osusile, braon boje su, i ima neke rupice na liscu. Cime bih mogao da ih poprskam, mozda da sumpor u prahu rastvoirm u vodi pa sa tim da prskam?
Poslato: Sub Apr 12, 2008 1:40 pm----
Pre bih koristio nešto kao Antrakol, Mankogal. Ako imaš nešto drugo za prskanje u precvetavanju onda jednom od ovih fungicida dodati insekticid.
Poslato: Ned Apr 13, 2008 9:04 pm----
Virus sarke sljive {Prunus Virus 7}se prenosi vegetativnim razmnozavanjem[mladicama , reznicama ,izdancima ,kalemljenjem] lisnim vasima i drugim insektima.Virus sarke sljive ne prenosi se semenom .Jednom zarazeno stablo je neizlecivo pa je vadjenje jedina mera
Poslato: Ned Maj 18, 2008 7:48 pm----
Postoje sorte šljiva koje su otporne na šarku, specijalno se tako selekcionišu. Mislim da su čačanske sorte uglavnom takve.
U rasadnicima bi trebalo to da znaju.
Što se tiče prskanja - normalno, uz fungicid uvek ide i insekticid. Jednim udarcem kompletna zaštita.
Prva zaštita ide pre kretanja vegetacije tzv. crvenim uljem koje je zamena za nekadašnja "žuta sredstva" i trokomponentno je: fungicid, insekticid i bakarni preparat.
Imam veliki šljivar star 4 godine i mislim da znam dosta o tome. Pa, koga interesuje....
Poslato: Ned Maj 18, 2008 9:11 pm----
Nisam baš siguran da je čačanska rodna ili najbolja baš otporna na virus. Nije mi najjasnije objašnjenje trokomponentnosti crvenog ulja.
Poslato: Pon Maj 19, 2008 9:05 pm----
Pa znači da u crvenom ulju imaš i fungicid i insekticid i bakrni preparat. Tri komponente. Samo rastvoriš po uputstvu i prskaš.
A inače su nekadašnja sredstva za zimsko prskanje bila samo jaki insekticidi i veoma otrovna, pa se sada ne koriste.
U priručnicima o šljivama (prof. Nikolić) piše da postoje sorte otporne na šarku. Mrzi me sad da prelistavam, ali se sećam da sam čitala.
Nije nikakav problem da se pita, izguglaš Voćarski institut u Čačku, nadješ na internetu odgajivače...
Poslato: Čet Jun 19, 2008 12:00 pm----
procitajte ovo bice jasnije
www.poljoprivreda.info...d=9&id=601
www.poljoprivreda.info/?oid=9&id=42
virusom sarke ugrozene su sve kosticave vocne vrste(najveci problem sto je gotovo svako stablo na okucnici zarazeno) a da pritome nismo ni svesni(mnogi)............sta tebi vredi da podignes ovi sasad sa bezvirusnim sadnim materijalom,redovnom zastitom(kad onaj ko ti orezujevoce nedenzifikuje alat)
Poslato: Čet Jun 19, 2008 7:58 pm----
Hvala na ovim korisnim informacijama, neke stvari su mi i ranije bile jasne ,ali je samo bilo nejasno kada se kaže i fungicid i bakarni preparat, a to su dve komponente, i plus insekticid kao treća.
Poslato: Sub Jul 05, 2008 8:42 pm----
imam sljivik od 150 sadnica sljive stenle,obavljena su sva prskanja a sada je plod napala smola i plavi od patlice,ima li kakvo sredstvo da to sprijecim.
Poslato: Ned Jul 06, 2008 7:28 am----
Ja mislim da je šljivina osa odradila svoje i da je sad kasno za bilo kakvo spašavanje. Verovatno prskanje nije obavljeno u pravom momentu.
Poslato: Ned Jul 06, 2008 9:18 pm----
Prvo oko crvenog ulja. Sastav ovog preparata je mineralno(parafinsko) ulje koje ima ulogu insekticida (mehaničko dejstvo-stvara sloj koji sprečava insekte da dišu) i bakarni oxihlorid koji je fungicid.
Verovali ili ne nijedna sorta šljive nije otporna na virus šarke. Neke su samo tolerantne na njega (poput stenlejke). Ovaj virus napada i druge koštičave voćke poput kajsije što se može prepoznati na površini koštice.
Moja profesorka krivi sortu stenli da je glavni krivac uništenja požegače od strane šarke. Stenli je tolerantan na šarku,dosta je rodan i po tome je počeo da se probija u reonima gde je požegača bila najpriznatija plava "sorta" šljive. Tako je stenli sa sobom uveo šarku na mala vrata čak i u reonima gde ovaj virus nije napao požegaču, a ostalo su odradile lisne vaši. Ustvari uveo je čovek koji je hteo preko leba pogače jer stenli ni u čemu ne može da se poredi sa požegačom osim u rodnosti.
Nema potrebe krčiti šljivik ukoliko biljke nisu podlegle virusu, pa niti rađaju niti ima šanse da prežive.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 12:54 pm----
Moze li mi neko reci zasto su mi stenlejke dobre dokle god ne sazre, a onda, u svakoj CRV !!!
Evo sta sam koristio za prskanje:
NOVEMBAR 2007 - CUPROXAT
FEBRUAR 2008 - CUPROXAT
MART 2008 - CHORUS
MART 2008 - CHORUS
APRIL 2008 - CHORUS
APRIL - KRAJ MESECA - PERFEKTHION INSEKTICID + VUKSAL - tecni
MAJ 2008 - PERFEKHTION + VUKSAL
Do samog sazrevanja sve je u redu, kad treba da se bere, ona crvljiva.
POMAGAJTE, i, dajte predloge sta i kako od jeseni.
Nemam mnogo iskustva, slusao sam ljude koji kazu da se razumeju.
Cekam savete.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 1:45 pm----
Isti slucaj i kod mene, mada nisam toliko zasticivala, ali ova godina je ispala drugacija nego do sadasnje........crvljive su i one koje su jos zelene
Poslato: Sre Avg 06, 2008 7:52 pm----
Ja sam prezadovoljan koliko je rodilo. Sljive su stare, ali malo zakrzljale jer nisu djubrene ni rezane vise od 10 godina.
Ovo je prva sezona da je nesto uradjeno na njima, i, dobio sam od prilike ona zidarska kolica sljiva po drvetu.
To je fantasticno, kao u vreme kad ih je moj deda orezivao i brinuo se o njima.
Ocekujem da se jos neko ukljuci u ovo, da me posavetuje sta i kako da radim da i sledece godine dobijem ovoliki prinos.
Pr4esrecan sam, ovo je moja prva sezona da sam ja gazda i da sam uspeo da ih povratim u zivot.
A, gde su tvoje sljive, jel okolina Vrsca ili na nekom drugom mestu?
Moje su u Krcedinu, to ti je u blizini mosta prema Novom Sadu.
Pozdrav !!!
Poslato: Sre Avg 06, 2008 8:23 pm----
Kod zaštite šljiva insekticid koristim bar četiri puta. Kraj zime oleoultracid ili galmin sa bakarnim. U precvetavanju insekticid +fungicid , i još u maju i junu. Rano je prestati sa insekticidom u maju. Bar još jedno prskanje sredinom juna.
Poslato: Sre Avg 06, 2008 8:52 pm----
Hvala Zarko, drzat cu se toga od sad
Poslato: Čet Avg 07, 2008 8:01 pm----
Samo dva prskanja insekticidom, u aprilu i maju, i to sa istim insekticidom... Na tržištu ima zaista mnogo insekticida, mora da se kombinuje sistemik i kontaktni. Super su Aktara, Muspilan, Volej...Kao nezamenjiv insekto-akaricid Talstar bih preporučio svim šljivarima. Crveni pauk je najopasnija napast, samo ako se ne primeti na vreme.
Poslato: Čet Avg 07, 2008 9:36 pm----
Ljudi, neizmerno HVALA za sve ove savete !!!
Kazite mi, sad, do kraja sezone, jel nema vise prskanja?
Kad da pocnem sa pripremom u smislu prskanja za sledecu sezonu, i cime???
Sljive vec opadaju, zrele su, nesto je u dzemovima, nesto u komini, ali, kada i cime da krenem za iducu sezonu?
I, jos jednom, hvala !!!
Poslato: Pet Avg 08, 2008 6:17 am----
Kada opadne lišče samo plavo prskanje. Ukloniti eventualno mumificirane (moniliozne) plodove.
Poslato: Sub Sep 06, 2008 3:30 pm----
nije loše imati plantažu šljiva, mada ja ipak glasam za lešnik, ali stara, dobra šljiva nije za potcenjivanje. Čini mi se da oko nje nema mnogo zezanja. Nije razmažena voćka :-)) Ja bih svakako gustu sadnju pa da probam na 65 ari moje dedovine. ne verujem da ću se obogatiti, ali ću se bar dobro zabaviti. Ima li neko iskustvo i svoju ličnu procenu sa modernom plantažom šljive? Pitanje isplativosti.
Poslato: Sub Sep 06, 2008 4:11 pm----
posedujem manji šljivik oko 90 stabala,i stenlej,čačanska rodna,čačanska
najbolja sve se to nalazi na jednoj parceli.Sve što je napisano o obolenjima
šljive jeste tačno,stenlej je nekako najotporina što se tiče šarke,para se nećeš nakupiti ili lepše rečeno obogatiti,jer je ove godine otkupna cena bila celih 6 dinara,dok je prošle godine lislim na 2007 bila 15-16 dinara,što znači
pravu propast kad sve sabereš i naravno oduzmeš šljiva je ove godine 2008
prodata na veliko za CELIH 2 din,po kilogramu.
pozdrav
Poslato: Ned Sep 07, 2008 12:40 am----
hej pa to je stvarno nesigurna kultura. zapravo loša politika vlade prema brendu. A kako stoji stvar sa sušenjem ploda da bi se održao duže i sačekao cenu. Ima li usluznih sušara. Ja bih, ako odlučim da sadim šljivu sve da nabavim čak i sušaru jer mi to deluje kao oblik za spas, mada ni destilerija nije loša
Poslato: Ned Sep 07, 2008 12:17 pm----
sto se tice susenja stvar je malke bolja cena je fina a nema je na trzistu,ali
uvek ima ali za jednu susaru manjeg kapaciteta trebaceti nekih 5000 evrica.
i naravno malo vise posla obavezno kostica napolje pa tek susenje,a ima i bolja verzija fina lepa domaca, jos dok smo van evrope i sveta.
Poslato: Ned Sep 07, 2008 3:23 pm----
hej, a kad uđemo u EU onda više nema domaće lepe. Moraćemo da registrujemo destilerije. Ne znam kako će izgledati taj zakon. Možda će sve to moći da se uradi a možda će političari davati dozvole za otvaranje destilerije. To ću baš da se pozanimam jer sam pravnik.
Znači sušara ipak spasava stvar. Koliko košta sušena šljiva u veleprodaji. Bile su neke 130 din 5 kg pakovanje... to je malo zar ne?
Poslato: Ned Sep 07, 2008 5:44 pm----
u predlogu Zakona o alkoholnim pićima koji će ko zna kada biti izghlasan stoji: alkoholna pića može da proizvodi pravno ili fizičko lice koji ima proizvodnju voća! U tom sliučaju će količina biti kontrolisana, naravno oprema i moraće da ima stalno zaposlenog ing VII1 stepena sa položenim stručnim ispitom. dakle ostaviće se mogućnost proizvodnje rakije proizvođačima šljive i dr voća, ali mali kazani će u muzej... ili u duboku ilegalu.
E posle dolaze razne inspekcije komisije geografsko poreklo, pakovanje... i nakon toga čini mi se da se to opet isplati. Šta vi mislite?
Poslato: Ned Sep 07, 2008 8:10 pm----
pa iskreno receno bice to mrka kapa za nas smrtnike,jer vec sad neki
drugovi na funkcijama imaju svoje tj, nisu njihove vec njihovih zena fabrike po obliznjim selima gde proizvode kvalitetnu i naravno registrovanu rakiju.nimije poznato da imaju coveka sa vss,ali to njima nije ni potrebno.mislim da treba mnogo novca za sve to dabi bilo po zakonu,
ilegala ce da radi kao i uvek pa kako bog da.
pozdrav
Poslato: Pon Sep 08, 2008 1:48 pm----
Zna li neko cime i kada treba krenuti u opripremu sljiva za zimu?
Kada da ih prskam u tzv. JESENJEM PRSKANJU, cime da ih tretiram?
Zelim da sledece prolece docekaju spremne za nove plodove. Koje preparate da spremim za jesen???
Poslato: Pon Sep 08, 2008 9:52 pm----
Negde je već to spominjano . Ukratko može i odmah posle berbe i to isključivo plavim preparatima. Najbolje sačekati da otpadne što više listova, znači posle prvog mraza. Izneti iz voćnjaka moniliozne plodove ( ili mumificirane).
Poslato: Uto Sep 09, 2008 12:28 pm----
Zarkodj, izvini, ali ja sam malo pocetnik u ovome svemu. Pa, taj termin PLAVI PREPARATI meni nije jasan. 'Ajde, molim te, daj naziv bar jednog, da znam sta da kupim u radnji. Zamisli da se pojavim u poljoprivrednoj apoteci i potrazim plavi preparat za sljive, a onaj mi kaze " idi bre pa nauci nesto, pa onda dodji !!! Sta su ti to plavi preparati ??? ".
Jel tu spada plavi kamen ili nesto drugo?
Poslato: Uto Sep 09, 2008 1:43 pm----
Znači plavi kamen. Cuproxat, Bakarni oksihlorid, Boprdovska čorba, cuprosin itd.
Poslato: Uto Sep 09, 2008 6:11 pm----
Hvala druze moj.
Ne zameri, ja stvarno o tome pojma nemam a imam vocnjak od 36 sljiva koje sam nasledio i, valja mi se brinuti o tome onako kako treba.
Puno pozdrava yt1ecp
Poslato: Uto Sep 16, 2008 9:04 am----
Moj pokojni tetak je u, ipak dobro Titovo vrijeme, kada je bilo zabranjeno peci rakiju to radio po potocima i sumama.Jedna noc i mjenjaj lokaciju. I pojedine zemlje Istocne Evrope su osle u Uniju pa nevjerujem da imaju tako stroge zakone. Kod nas ih sigurno nece biti jer nebi izdrzao narod.Ja,licno,cu da pecem rakiju dok god mogu.Ako dodje zakon ja cu je poklanjati Crkvi i javnim ustanovama.Proizvodnja je moja zivotna ideologija.Kad ovi mogu da kradu poreza i narod nevjerujem da ce zapinjati za smrtnike, mala im je dobit a puno naroda talasaju.
Nego,kakav je rod bio i kuda je otisao.Dali u kace ili u gajbe?
Poslato: Sre Sep 17, 2008 5:33 pm----
Ima da je pecem dok god imam kazan! A sad cu da kupim jos jedan!
Naravno za svoje potrebe i potrebe svojih prijatelja!
Poslato: Uto Sep 23, 2008 10:45 am----
| p.bata citat: |
| Ima da je pecem dok god imam kazan! A sad cu da kupim jos jedan! Naravno za svoje potrebe i potrebe svojih prijatelja! |
to se ceni i treba nastaviti tako.
Poslato: Ned Okt 05, 2008 11:22 am----
| yt1ecp citat: |
| Jesi cuo za " Klin corbu" ? Mozda i ima neka fora, ko zna, ali, meni to sve deluje mnogo misticno za obicnu destilaciju, kako smo mi ucili u skoli da se to zove. Ili, redestilacija, ako se govori o prepecenici. Moje je misljenje da ljudi koji o necemu jako malo znaju, prave famu oko toga da ti ni na pamet ne padne da im postavis neko pitanje. Jer, odgovor obicno ne znaju. E, to ti je ta fora. Ljudi koji o tome nesto znaju, kazu da prepecenu rakiju smes da razblazis samo DESTILOVANOM vodom, i to kupljenom u apoteci. Nikakva DEMI voda ili neke mulje iz samiske. E, jedino takva, cista destilovana voda nece da pokvari rakiju. Eto, a sipati prepecenicu prvo u lonce u koje je prvi unuk u familiji prvi put piskio sam drzeci svoju pisu, a lokalni popa prethodno blagosiljao celu rabotu, e, to meni malo glupavo deluje. Sta cu, taki sam. |
Poslato: Ned Okt 05, 2008 11:33 am----
Pobeze mi citat.Sipaj vodu u kazan i destilisi.Isti princip kao kod pecenja rakije.Kad prodje kroz lulu imaces destilovane koliko hoces.Umesto lonceta na kazan od 100 litara odvoji prvih 1,5 litara na stranu,a onda teraj prepek.U tom "prvaku" nalazi se stetni i smrdljivi sastojci koji mogu da rakiji daju los miris i ukus.Onda teras rakiju dok ne padne(za sljivu) na izlazu na 30% i prekidas .Posle ide patoka koja takodje moze da usmrdi rakiju.Prvenac koji sakupljs mozes opet da prepeces,recimo u zadnjem kaza nu.
Poslato: Uto Nov 04, 2008 7:23 pm----
Da li odgovara za Cacansku rodnu razmak 4m izmedju redova i 3.5 m izmedju sadnica?
Poslato: Pon Mar 02, 2009 6:02 pm----
Da li neko zna nesto o tome kako se uklanjaju lisajevi sa stabala i grana vocaka? Hvala unapred?
Poslato: Uto Mar 17, 2009 12:37 pm----
| starr citat: |
| Da li odgovara za Cacansku rodnu razmak 4m izmedju redova i 3.5 m izmedju sadnica? |
Poslato: Čet Apr 02, 2009 1:51 pm----
| vasaceda citat: |
| Da li neko zna nesto o tome kako se uklanjaju lisajevi sa stabala i grana vocaka? Hvala unapred? |
Poslato: Sub Apr 11, 2009 8:04 pm----
posto nismo stigli da isprskamo zimus voce da li se sme prskati u cvetu u pitanju su sljive kruske i jabuke
Poslato: Ned Apr 12, 2009 4:32 pm----
Ne sme se ništa prskati, sem monilije, a pošto nista ništa radili sačekajte pa u fazi precvetavanja isprskati u kombinaciji insekticid, fungicid.
Poslato: Pon Avg 24, 2009 11:13 am----
Evo i ja da se javim.
U martu sam moje sljive prskao crvenim uljem. U fazi cvetanja sam prskao kubikom, pa kada se plod počeo formirati kubikom i dimetogalom i posle toga čini mi se još jednom sam poprskao samo dimetogalom nakon nekoliko nedelja.
Super su rodile, ima ploda baš mnogo ali je problem što je velika većina plodova crvljiva.
Jesam li nešto pogrešio, da znam za sledeću godinu? Da li sam trebao još nečim da prskam?
Hvala unapred!
Poslato: Uto Avg 25, 2009 1:10 pm----
Crveno ulje treba primeniti pre kretanja vegetacije, kada tri-četiri dana za redom temperatura vazduha prelazi 5 stepeni C. Protiv crvljivosti treba prskati pred kraj maja,posle cvetanja, preparatima kao što su Zolon, Zorcid, Lebaycid, Decis... Kada se ubuše u plod, crve je nemoguće suzbiti. Zaštita šljive obuhvata šest prskanja, ali je važnije pratiti pojavu bolesti i uslove za razvoj.
Poslato: Čet Sep 03, 2009 3:23 pm----
u proljeće sam zasadio bilsku ranu.poslije mnogo raspitivanja i učenja odlučio sam se za nju.rečeno mi je da je otporna na šarku.međutim,u literaturi,ani na forumima ne mogu ništa saznati.molio bih pomoć o ovoj sorti šljive.hvala
Poslato: Pon Mar 08, 2010 9:22 am----
Nakon dvije "lepotice" uspio sam konačno u zagrebu nabavit i čačansku rodnu, najbolju i ranu. Podloga je myrobolana.
Kakva su iskustva s ovim sortama?
svaki odgovor je dobro došao.
Poslato: Pon Mar 08, 2010 1:22 pm----
Cacanska rana ti sazreva pocetkom jula, ima rano sazrevanje ali i ranije cvetanje pa postoje vece sanse da je zakaci eventualni mraz, to je i razlog njene oscilirajuce rodnosti po godinama, samobesplodna je i plodovi umeju cesto da opadaju pred samu berbu. Sa druge strane tolerantna je na sarku sljive i kvalitetnog je i krupnog ploda, pa ces osim rakije moci da je koristis i kao stono voce.
Cacanska lepotica sazreva krajem jula ili pocetkom avgusta, varira u stepenu oplodnje i tolerantna je na sarku i na susu. Ima krupne plodove a osetljiva je na plamenjacu i "rdju". Po meni znacajno bolja sorta od cacanske rane.
Cacanska najbolja sazreva sredinom avgusta, samobesplodna je, i bolje je otpornosti na bolesti od vecine sorti sljive. Ima plodove koji se mogu koristiti kako za proizvodnju rakije, tako i za susenje ili stonu upotrebu. Kvalitetnije plodove daje na slabobujnim podlogama , tako da se u kombinaciji sa myrobalan-om nisi bas usrecio ( mirobalan ti predstavlja vegetativno razmnozeni klon dzanarike koja je inace bujna). Takodje kvalitet plodova je bolji u toplijim krajevima.
Cacanska rodna pristize krajem avgusta (najcesce par dana posle stenlija). Rano prorodi i obilno radja po cemu je i dobila ime, a razlog visoke rodnosti je visok stepen samooplodnje. Relativno je otporna na prolecne mrazeve i moniliju. Plodovi su nesto sitniji ali kvalitetni. Sorta je pogodna za susenje i stonu upotrebu. Mane su joj nesto veca osetljivost na sarku sljive, plamenjacu i rdju. I pored ovih nedostataka po meni je najbolja od cacanskih sorti.
Poslato: Pon Mar 08, 2010 2:24 pm----
Hvala Igore.
Ovoliko informacija nemaju niti knjige profesora sa agronomskog fakulteta (nije šala).
Što se podloge tiće, to je jedina kombinacija koja je bila raspoloživa, iako mi se čini da je i sama sadnica čačanke rane puno manja od sadnica iste starosti ovih drugih dviju.
Najveći problem mi je uvijek monilija i cvrvljivost dok drugih bolesti za sada nisam imao niti sa stanlyem niti sa lepoticom, a nadam se da će tako i ostati.
još jednom hvala:-)
Poslato: Pon Mar 08, 2010 2:51 pm----
i drugi put
Poslato: Pon Maj 17, 2010 6:29 pm----
ako netko zna molila bih da mi objasni šta je mojim šljivicama
imam dvije...ne znam koje su sorte...jedna daje plodove uobičajene veličine a druga plodove dva-tri puta veće
stare su 9 godina i dosad je sve bilo ok
ove godine su lijepo cvjetale i napravile male šljivice veličine oko 1 cm
nakon toga se plodovi počeli smeđiti...smežurali se i opadaju
mislim da neće ostati ni jedna jedina šljivica
Poslato: Sre Maj 19, 2010 1:55 pm----
I ja sam muku mucio sa sljivama... Moze biti da je kriva šljivina osica. Protiv nje treba tretirati pred kraj cvatnje, sad je kasno, ali raspitaj se bolje.
Poslato: Čet Maj 20, 2010 12:36 pm----
| orsobruno citat: |
| I ja sam muku mucio sa sljivama... Moze biti da je kriva šljivina osica. Protiv nje treba tretirati pred kraj cvatnje, sad je kasno, ali raspitaj se bolje. |
puno hvala na odgovoru
Poslednji izmenio Trnoružica dana Uto Jun 29, 2010 10:18 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Jun 04, 2010 10:41 am----
Pozdrav ja bih molio dali neko zna nešto o sorti ZLATKA . Koliko rađa ,otpornost,koliko košta i gdje ima sadnica.
Poslato: Pet Jun 04, 2010 2:51 pm----
| penzija citat: |
| Pozdrav ja bih molio dali neko zna nešto o sorti ZLATKA . Koliko rađa ,otpornost,koliko košta i gdje ima sadnica. |
sve sto znam o njoj je da je nastala na vocarskom institutu u Cacku. U pitanju je jedna od novijih sorti nastalih (kao i npr Pozna plava, Midora...) i da ima zutu boju pokozice ( odakle i vodi ime) ne mogu konkretno odgovoriti na pitanje o rodnosti , otpornosti i ceni , ali za sadnice je verovatno najbolje kontaktirati institut u Cacku gde cete dobiti i ostale podatke koje vas zanimaju
evo izguglah i sliku sorte:
po slici bih rekao da je izuzetno rodna , kao i da samim tim moze da se javlja problem sa monilijom i alternativnom rodnoscu... ali to zakljucujem samo na osnovu slike, a slika ume da vara pa samim tim treba uzeti sa rezervom
Poslato: Sub Jun 05, 2010 1:10 pm----
Kontaktirao sam ih i rekli su da nemaju još u prodaji . Kažu da će biti za 2-3 godine ali druge podatke mi nisu dali o rodu itd..
Poslato: Pon Jun 14, 2010 1:35 pm----
Ljudi jel zna neko koja je ovo vrsta sljive ?
Danasa upravo video da je rod zreo
Poslato: Ned Avg 22, 2010 3:53 pm----
Molim pomoć .Imam problema sa šljivom savka je u pitanju.Stare su pet godina,a prije dvije godine mi je jedna osušila .Prvo se osuši jedna polovina ,a zatim i druga.Prošle godine još jedna pored nje a ove godine još jedna stim da je ostala jedna između zdrava.Šta je u pitanju koja bolest.Drugo pitanje kada počupam stari šljivik koliko treba čekati da se sadi novi na istom mjestu(nalazi se oko 200 m od ovog gdje se suši).Šta je najbolje posijati poslije čupanja(mislim na žito) da bi se zemlja što bolje pripremila za sadnju.Pozdrav
Poslato: Uto Avg 31, 2010 9:40 am----
| penzija citat: |
| Molim pomoć .Imam problema sa šljivom savka je u pitanju.Stare su pet godina,a prije dvije godine mi je jedna osušila .Prvo se osuši jedna polovina ,a zatim i druga.Prošle godine još jedna pored nje a ove godine još jedna stim da je ostala jedna između zdrava.Šta je u pitanju koja bolest.Drugo pitanje kada počupam stari šljivik koliko treba čekati da se sadi novi na istom mjestu(nalazi se oko 200 m od ovog gdje se suši).Šta je najbolje posijati poslije čupanja(mislim na žito) da bi se zemlja što bolje pripremila za sadnju.Pozdrav |
Ja sam imao sličamn problem u svom voćnjaku. Točnije pomlatila ga je šarka dok su npr. susjedove šljive ostale potpuno zdrave i dan danas rađaju ko lude iako se radi o Bistrici koja je navodno jako osjetljiva. Prema onome što su mi rekli ljudi koji se bave uzgojem na isto mjesto nebi trebalo barem 5 godina saditi drugo koštunićavo voće. Dakle rod Prunus. Posaditi možeš jabuke, kruške, lješnjake, orahe, dunje...
O tome što ćeš sijati ovisi dali namjeravaš zemlju iskorištavat ili nahranit.
Eto, nadam se da sam ti barem malo pomogao.
Pozdrav.
Poslato: Uto Avg 31, 2010 4:18 pm----
Ajde da kazem i ja neku rec. Kao prvo imam preko 300 stabala cacanki sve cetiri sorte. Imam i rusku belu i crvenu kao i staru Madzarku. Znaju ovi koji je imaju sta je to. kod nas na jugu mnogi su poceli sa krcenjem i sistematskim unistavanjem stenleja i sadnjom cacanskih sorti jer se iz godine u godinu pokazuju kao mnogo rentabilnije. Mnoge cacanske sorte su otporne na sarku dok stenlej moze da podbaci i to katastrofalno. Mnogi ljudi sade po nekoliko stabala obicnih dzanarika u vocnjaku da bi ,,kako kazu,, sprecavali pojavu sarke. Kod nekih ljudi sam primetio izreku da je i ,,vazdusni koridor ucinio svoje ,,. Tamo gde je ucestali prelet aviona rod je mnogo manji nego kod ostalih. Trenutna cena stenleja je 25 din za kilogram rucno brane. Za otresene 12 din. Srbija je bila najveci izvoznik suvih sljiva u Evropi pa nam je neko ,,ubacio,, sarku i moniliju da bi mogo da prodaje stenlej. koji se prska svim i svacim. Zapamtite dobro i ukus i miris i lepotu nasih Cacanki . Pozdrav iz Leskovackog kraja.
Poslato: Sre Sep 01, 2010 10:39 am----
| Vojvoda citat: |
| Ajde da kazem i ja neku rec. Kao prvo imam preko 300 stabala cacanki sve cetiri sorte. Imam i rusku belu i crvenu kao i staru Madzarku. Znaju ovi koji je imaju sta je to. kod nas na jugu mnogi su poceli sa krcenjem i sistematskim unistavanjem stenleja i sadnjom cacanskih sorti jer se iz godine u godinu pokazuju kao mnogo rentabilnije. Mnoge cacanske sorte su otporne na sarku dok stenlej moze da podbaci i to katastrofalno. Mnogi ljudi sade po nekoliko stabala obicnih dzanarika u vocnjaku da bi ,,kako kazu,, sprecavali pojavu sarke. Kod nekih ljudi sam primetio izreku da je i ,,vazdusni koridor ucinio svoje ,,. Tamo gde je ucestali prelet aviona rod je mnogo manji nego kod ostalih. Trenutna cena stenleja je 25 din za kilogram rucno brane. Za otresene 12 din. Srbija je bila najveci izvoznik suvih sljiva u Evropi pa nam je neko ,,ubacio,, sarku i moniliju da bi mogo da prodaje stenlej. koji se prska svim i svacim. Zapamtite dobro i ukus i miris i lepotu nasih Cacanki . Pozdrav iz Leskovackog kraja. |
Vojvoda, ako može jedno pitanje.
Već sam ranije napisao da sam uspio doći do sve 4 sorte čačanke. Ove godine sam dobio i nekoliko malih plodova. Uglavnom nisu bile crvljive, ali stanley koji imam je ove godine bio katastrofa. skoro svaka šljiva je bila crvljiva i onda ju mlatne monilija i od silne rodnosti mi ne ostane ništa.
Uglavnom da ne dužim, kakve su čačanke s obzirom na muhu i moniliju. Puno hvala.
Poslato: Sre Sep 01, 2010 11:19 am----
Pa prijatelju mnogo su bolje . Narocito ranka . I kod mene je stenlej ove godine ,,crvljiv,,. Prskao sam ali kazu da je od vecih kisa u prolece . Mislim da je tako . Pozdrav.
Poslato: Pet Sep 03, 2010 8:12 am----
| Vojvoda citat: |
| Pa prijatelju mnogo su bolje . Narocito ranka . I kod mene je stenlej ove godine ,,crvljiv,,. Prskao sam ali kazu da je od vecih kisa u prolece . Mislim da je tako . Pozdrav. |
Ma niš mi prskanje nije pomoglo. I ja sam prskao ali uzalud. Susjed ima bistrice (požegače ako se ne varam) i gotovo ni jedna crvljiva. To je da plačeš od muke.
Puno hvala na odgovoru.
Od sad sadim rane pa ćemo peć pekmez u 7. mjesecu.
Poslato: Čet Jan 20, 2011 6:16 pm----
Ako moze neko ko se razume,da napise nesto o sorti belosljiva,koja je touopste sorta,svi je pominju a niko da da da opis,a kamoli neku sliku! Pa ako neko ko stvarno zna koja je to sorta neka napise nesto o njoi ili jos bolje neka okaci slike ako nadje. Ja nisam nasao ni jednu!
Poslato: Čet Jan 20, 2011 7:51 pm----
To je stara sorta, zovu je još i salašarska šljiva. Ja imam par stabala. Meka na dodir. Vrlo slatka, prijatnog aromatičnog ukusa. Izuzetno otporna, ne zahteva nikakvo prskanje.
Poslato: Pet Jan 21, 2011 11:50 am----
pozdrav svima ja sam posadio sljive-prezident,grosa de fellicio,angellina i neka japanska kazu kao breskva je krupna imali ko iskustva sa ovim sortama hvala unapred
Poslato: Pet Jan 21, 2011 12:55 pm----
Zdravo! Somika,kako se zove ta šljiva??
Poslato: Pet Jan 21, 2011 4:15 pm----
pozdrav marko neznam ime te japanke kaze da je krupna ko breskva i stize kad i rodna
Poslato: Pet Jan 21, 2011 5:10 pm----
a gdje si dobio/kupio tu šljivu?Da, to je najgore kad neznaš sortu.Postoji sorta koja se u literaturi kod nas naziva KAJSIJOLIKA po boji slična kajsiji spada u RINGLOE,možda je ta .A ništa vidjet češ kad urodi.A one 2 sorte su iz Italije?
Poslato: Sub Jan 22, 2011 6:36 pm----
| drveni citat: |
| To je stara sorta, zovu je još i salašarska šljiva. Ja imam par stabala. Meka na dodir. Vrlo slatka, prijatnog aromatičnog ukusa. Izuzetno otporna, ne zahteva nikakvo prskanje. |
Problem je što ova sorta šljive ima puno naziva. Svaki zaseok, drugo ime. U mom kraju, čuo sam da ih zovu "belice". Ako govorimo o istoj šljivi, plod je relativno sitan, ali sa velikim sadržajem šećera. Kažu da se sa njom i određenim procentom požegače spravlja najkvalitetnija šljivovica.
Poslato: Pon Mar 07, 2011 11:00 pm----
pozdrav, imam pitanje, ako posijem sjemenke šljive "Bistrice" i kada one niknu, dali ču dobiti istu sortu, rodnost i okus. Čuo sam isto tako da je dobra podloga za Marelicu(Kajsiju).Što se tiće šljivine osice, špricao sam ali bez nekog rezultata, poslije sam kupio ljepljive ploće (one žute) postavio na stabla, za tjedan dana sam morao mijenjati sve se nalijepilo osice, muhe ,komarci..
Poslato: Ned Mar 13, 2011 3:36 am----
Jel može neko da nabroji autohtone sorte šljiva, ili bar one najstarije koje se pamte?
Ako imate neku molim vas javite se.
Ja sam naišao i na neke divlje šljive jako slatke (nema veze sa ringlovima, liče na plavu domaći šljivu ali su jako sitne, ostaju zimi suve na granama...)
Imam i semenke neke jako sitne pitome šljive?
Poslato: Pet Apr 01, 2011 8:58 pm----
Ja imam tri sljivaka na dva mesta po skoro 300 sadnica i na trecem jedno 40.Pre je deda to radio al vc dve godine stoje jel nemam kome da plasiram sljivu.U Vrscu nema hladnjaca a u Gredi propala.Ove godine planiram malo da ih uredim cisto da ne propadnu.Prosle godine jedan od vocnjaka je rodio sigurno 1000kg a nit prskan nit odrzavan.Evo slike da vidite kako to izgleda
Poslato: Sub Apr 02, 2011 10:14 pm----
| Robert88 citat: |
| Ja imam tri sljivaka na dva mesta po skoro 300 sadnica i na trecem jedno 40.Pre je deda to radio al vc dve godine stoje jel nemam kome da plasiram sljivu.U Vrscu nema hladnjaca a u Gredi propala.Ove godine planiram malo da ih uredim cisto da ne propadnu.Prosle godine jedan od vocnjaka je rodio sigurno 1000kg a nit prskan nit odrzavan.Evo slike da vidite kako to izgleda |
Roberte, znam čoveka koji bi otkupio šljivu, ali samo ako je ne prskaš.
On radi otkup po Srbiji. Daj mi svoj tel pa će te nazvati - ako želiš.
On radi sušenje šljive, što i tebi savetujem.
Ako ne želiš da trošiš novac na sušare koje rade na drva, plin ili struju - predlažem ti da napraviš solarnu sušaru sam.
Sušaru je lako i jako jeftino napraviti.
1. Nadji kako se prave solarne sušare
2. Upoznaj se sa TEHNOLOGIJOM SUŠENJA ŠLJIVE
imaš puno toga na http://www.4shared.com/dir/HX3vP8vk/Poljoprivreda.html
Ako ti treba savet tu sam.
Poslato: Ned Apr 03, 2011 11:51 am----
Ne prskam.Prskam samo zemlju protiv trave.Nisam imao zasto da prskam da bacam pare na herbicide kad i ovako nisam imao kome da prodam.I gde da sacuvam toliko sljiva posle susenja??I dal znas koliko se krecu cene polovnih vinogradarskih vocarskih plugova??
Poslato: Pon Apr 04, 2011 1:21 am----
| Robert88 citat: |
| Ne prskam.Prskam samo zemlju protiv trave.Nisam imao zasto da prskam da bacam pare na herbicide kad i ovako nisam imao kome da prodam.I gde da sacuvam toliko sljiva posle susenja??I dal znas koliko se krecu cene polovnih vinogradarskih vocarskih plugova?? |
Dobar si, psrkam samo zemlju protiv trave!?? Pa kroz koren valjda ulaze otrovi...ah.
Da bi ti otkupili kao organsko - zemlja prvo mora da bude zdrava. Ako ti nije zdrava zemlja neće biti ni biljke.
Malčiraj oko šljiva i ne treba ti hemija. Neće biti ni travke. Malč kupi u pilani. To su strugotine drveta.
Ako ti zemlja u voćnjaku puna mahovine i džombasta treba baciti kreča...vidi u knjigama. To voćke vole. Tako se reguliše PH.
Druga stvar koja ti treba je KONZERVACIONI plug. Taj plug ne meša zemlju, niti ore, samo na 30cm dubine izbuši odvodni kanal za višak vode. Voćarice ne vole višak vode i oboljevaju.
Zavisno od sorte šljive, orezivanje može da bude dobro ali i ne mora.
Stare visoko stablašice ne vole orezivanje, sem kad monogo omatore, orezivanjem se podmlade. Novije sorte zahtevaju orezivanje.
Poslato: Pon Apr 04, 2011 8:40 am----
Pa da znam al prskam jednom godisnje protiv trave.Mislim znam da i to nesme ako je oganska hrana al to je ono minimalno u odnosu koliko bi trebalo da se prska.90% je vrsta Stenli i nesto malo Cacanska rana.Pa ima malo mahovine i onako sitne trave.A jel treba negaseni krec ili gaseni???I dal tu piljevinu stavljam samo oko drveta,ako imas neke slike postavi da vidim kako to izgleda.Hvala na pomoci
Poslato: Uto Apr 05, 2011 1:55 am----
| Robert88 citat: |
| Pa da znam al prskam jednom godisnje protiv trave.Mislim znam da i to nesme ako je oganska hrana al to je ono minimalno u odnosu koliko bi trebalo da se prska.90% je vrsta Stenli i nesto malo Cacanska rana.Pa ima malo mahovine i onako sitne trave.A jel treba negaseni krec ili gaseni???I dal tu piljevinu stavljam samo oko drveta,ako imas neke slike postavi da vidim kako to izgleda.Hvala na pomoci |
http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak
MALČIRANJE
Kolika je krošnja toliko po zemlji malčiraj- slama je odlična za posipanje, ne raste ništa ni od trave ni od korova. Ali bitno je da je postaviš za vreme kiša da bi se zalepila za zemlju, posle je sve ok i za vreme suša. Ako je staviš dok je suša raspe je vetar...
Što se tiče malčiranja struganim drvetom (odpadna piljevina) ne sme biti sitna jer zemlja MORA da diše...dakle treba ti što krupnija piljevina recimo komadi strugotine...bitno je da znaš da sloj ne sme biti deblji od prsta! Strugotina drveta je lošiji način od slame. Probaj na jednom stablu jedno a na drugom drugo i vidi šta u tvom kraju i tokom različitih temperatura bolje prija biljkama...
Savetujem ti da knjigu Downloaduješ i odštampaš...
Inače knjiga je na hrvatskom kreč zovu vapnenac
Ukratko očisti stabla četkom, plastičnom od lišajeva.
Zemlja je sigurno kisela ako ima mahovine, za vreme SUVIH dana posipa se kreč. Može i gašen i negašen.
Orezuje se u rano proleće pre nego što bude 8 stepeni...dok biljke miruju ili u kasnu jesen.
Tokom leta možeš da uklonoš samo suve grane, i obavezno PIJAVICE to su one koje idu direktno u vis jer crpe snagu a ne radjaju, i možeš da ukloniš neke u samoj krošnji jer ako se krošnja unutra ne provetrava u centru, zna da oboli...
Kada orezuješ, grana sme da ima najviče tri grananja (čvorna) pa svaka u njoj još tri...Pazi da kada orezuješ debele grane, pri kraju sečenja, ne puknu i ne odvale pola grane i oljušte koru. To se rešava lako, grana se veže kanapom da ne može da padne za zemlju (deo koji otpada) , takodje se podboči Y račvom i jako bitno grana se zaseče sa svih strana pre sečenja u krug pa se tek onda seče.
MORAŠ orezati jer nema uroda, zapravo opada svake godine ako se ne orezuje. Prvi put se radi veće orezivanje posle se godinama samo pijavice jako uspravne nove grane uklanjaju i neke nove koje su izbile a koje su preduge skratiš .
Veće rane gde je odsečeno stablo se zamažu kalemarskim voskom da biljka ne pati. Ima vosak koji mora da se greje i onaj koji je tečan i ne mora. Bolje uzmi tečan. Ako nemaš novca ima recept kako se pravi.
Orezuje se kada ne pada kiša.
Sada nije vreme za orezivanje NIKAKO.
Rekoh da se orezuje u RANO proleće do + 8 C (biljka miruje), zatim po najvećoj vrućini zna da miruje ali kratko, i u kasnu jesen ide na spavanje - tada se orezuje.
Azot - fali ako je lišće svetlo sa crnim tačkama, azot u zemlju ubacuju pasulj buranija i detelina.
Kalijum - fali ako stablo gubi lišće na vrhu u list ranije otpada, kalijum otiče na stvaranje šećera u šljivi ako ga ima dovoljno sladja je. kalijum daje otpornost stablu na mraz i bolesti.
Fosfor - pomaže stvaranju cvetova i semena
Kalcijum - diže rodnost voćke, ako ga nema ona ne radja
KALCIJUM = kreč !!!
Ne preteruj odnosi su bitni.
OBAVEZNO djubri stajskim djubrivom. Nikako ptičijim ili svinjskim - opasni su jer su prejaki i znaju da spale biljke, idealno je govdje ili ovčije.
Djubri se u vreme cvetanja i tokom nastanka ploda.
Veštačka djubriva takođe nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi jer truju zemlju.
I seti se da za vreme pre velikih kiša, mora da se odvede voda iz voćnjaka, može pored voćnjaka da se iskopa odvodni kanal, ili onaj specijalan konzervacioni plug koji ne ore već buši rupu za odvod viška vode.
čisto da znaš oranje je jako opasno i loše. Dobro je da ponekad predješ frezom plitko, ali znaj da ono što umre u pocvršinskom sloju zemlje /to su posebne KORISNE gljivice i bakterije - DAJU 80% azota biljci.
Zato frezu uključi samo u neko neutralno vreme - recimo dug period oblačnih dana i to jednom godišnje samo freziraj...
Jako je bitno da u blizini imaš pčele da opraše cvetove voćki. Ako nisi pčelar ne pokušavaj sam, nego nabaci divlje cveće po obodu voćnjaka da privuče divlje insekte da ti oprašuju ...Dobro je visoko ljubičasto divlje cveće i žuto...Insekti vole i malo vode i nekom buretu ali OBAVEZNO u njemu da pliva lepa plosnata daska da se ne dave. bez oprašivača insekata nema plodova.
Ako ima pčela u krugu od 5 do 10 km onda je ok. Neki voćari pčele mame šećerom kod sebe.
ISPOD NA LIKU JE KNJIGA "STARINSKI VOĆNJAK" kako se obnavlja, održava neguje, djubri...tu ti je sve...
http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak
Poslato: Uto Apr 05, 2011 3:30 pm----
Malo da dopunim predhodni post.
Kalcijum nije kreč već kreč sadrži kalcijum. Kao i krečnjak i saturacijski mulj. Sve se to dodaje ako postoji deficit kalcijuma što po pravilu znači kiselo zemljište. To se ne radi ni malo ni mnogo već po obavljenoj analizi. Znači na nekom zemljištu mnogo na nekom malo a negde ni malo. Količina zavisnosti i od kulture. Na primer većina bobičastog voća voli kisela zemljišta i ako se ubacuje kreč biljke uginu. Isto važi i za domaći kesten.
Odokativnom metodom može da se zaključi da nema potrebe za kalcifikacijom tamo gde uspeva lucerka.
Lucerka, i ona može dase seje između vocaka i da veže značajne količine azota kao i grašak ili razne grahorice, žuti zvezdan. Postoje i višegodišni divlji grašci pa čak i šumske vrste koje dobro podnose zasenjenost.
Ne znam kakvi su zahtevi šljiva u odnosu na kalcijum ali u Šumadiji ima puno kiselog zemljišta a šljive dobro uspevaju. Za takve terene kao prateća leguminoza odgovara detelina ili žuti zvezdan.
Što se stajnjaka tiče ne čini mi se da je goveđi najbolji. On je najčešći i ima ga najviše. Generalno bolji je konjski ili ovčiji ili koziji a pileći je dobar ali prejak kako je rečeno, pa sa njim treba biti oprezan.
U principu stajnjak mora da se ubaci u zemljište. U suprotnom gubi na kvalitetu. Malčiranje je super ali čini mi se da je zeleno malčiranje bolje od slame. Tako se obezbeđuje dobra hrana za gliste. ono što uđe u glistu izlazi kao najbolje prirodno đubrivo, glistenjak. Usput gliste dobro provetravaju zemljište . Generalno što više glista zemljište je bolje.
Poslato: Čet Jun 09, 2011 12:45 am----
Koja sljiva daje veci prinos po stablu cacanska rodna ili lepotica? Pravio bih rakiju pa me zanima koju posaditi?
Poslato: Uto Avg 23, 2011 6:26 pm----
Dobar dan svima,
evo danas sam se učlanio nakon što sam slučajno našao ovaj sajt i forum. Po godinama sam senior, medjutim o temi ne znam mnogo iako sam pre jedno 40 i nešto više godina napravio voćnjak na placu iza Avale u kome je naravno bilo dve tri vrste šljiva. Na žalost isti sam prodao pre petnaestak godina i šre sedam dana sam otišao prvu put da ga obidjem. Razlog je bio što sam se uželeo knedli sa šljivama i želeo sam da naberem kilo dva. Sadašnji vlasnik je bio ljubazan ali na žalost ceo se voćnjak promenio, iskrčen dlimično i ostalo je smao tri šljive. E sad problem i molim za strpljenje iskusne članove. Moj otac je 1936 godine došao is Slavonuije iz Velikih zdenaca u Beograd. Kada smo kupili plac za pomenuti voćnjak sa šljivama doneo je iz svog rodnog mesta jedno dvadesetak sadnica koje su se razvile u lepa stabla. Te šljive su neka utohtona vrsta i ko hoće da mi veruje ok, ko neće ne želim nikoga ubedjivati. Plod te šljive je poseban i odgovorno sa svojih 68 godina tvrdima da nigde ni na jednoj beogradskoj pijaci ili po vikend imanjima mojih prijatelja nisam našao takav plod. Radi se o vočki koja je prilično grubog izgleda raste slično kao jablan, plodovi su jajasti, prilično krupni. Kada su sreli kada se otvore unutra je meso ljubičasto žuto, akada se skuvaju ( u knedlama) ispuštaju obilje crvenog kiselastog soka. Probao sam najrazličitije šljive, ali takvu ( za knedle) nisam našao.
Imao sam sreću i na mom bivšem placu našao sam samo jedno drvo sa jedna kilo preostalih plodova ( ostali su popadali jer rada valjda početkom avgusta ili kraja jula). Naravno knedle su bile fantastične. Vidim da sam odužio pa ću se opet javiti.Marika1
Poslato: Uto Avg 23, 2011 6:33 pm----
Marika1
Re šljiva ko može pomoći ?
I kratak nastavak - završetak. Kako mogu dobiti jednu sadnicu ili buduću voćku, koju bih držao na terasi ( imam dosta mesta) ? Ja pročitao negde na Internetu da treba da očistim koštice šljive i da ih zarežem po sredini na najdebljem delu i stavim u saksiju zarezom nadole . To sam uradio o stavio u humus od cveća jedno pet šest koštica. Medjutim da ovom jedinom starom preostalom drvetu sa strane neznatno ispod zemlje izbile su dve tri mlade grančice visine do 30- 40 santimetara. Razmišljam i pitam mogu li nešto učinitisa njima. Molim poznavaoce da mi savetom pomognu, radi se o želji da ostavim to ili tih par sadnica mom sinu za uspomenu ali i o želji da još koji put uživam u ovom divnom voću.
Hvala na svakom savetu.
Marika1
Poslato: Čet Nov 24, 2011 10:00 pm----
Pozdrav svima. Ja bih imao jedno pitanje ako neko zna. Da li je nova šljiva ZLATKA za rakiju, negdje sam pročitao da je za slatko ili tako nešto.