Poslato: Sre Sep 27, 2006 8:09 pm----
E da! Da li neko zna gde i po kojoj ceni moze da se nabavi masina za odvajanje kospica iz voca, konkretno sljive, i koliko to kosta? Na kom principu uopste radi? Cuo sam da ima mehanicka, tj. rucna i radi na principu centrifuge, ali je nikada nisam video. Ja sam probao ove godine rucno, ali to je mission impossibile. Za kajsiju stvarno nije problem, ali sljiva stvarno nema sanse rucno.
Poslato: Čet Sep 28, 2006 12:11 pm----
Sto se buradi tice, ja nemam iskustva s time. Plastika verovatno smrdi, pa rakija poprimi taj miris " Kineske plastike". A u drvenu burad nisam nikada skladistio rakiju. U hrastovim budarima znam da hoce da da tamniju boju, u dudovim i bagremovim buradima - zutu. Ja to sve sipam u staklene balone od po 50 litapa i to se popije i ispoklanja do naredne godine.
Poslato: Čet Apr 26, 2007 6:55 pm----
Pre nekoliko dana mi je mraz obrao "vocnjak".Ne znam da li je ostala neka sljiva za jelo,a o rakiji ni govora.Interesuje me da li da nastavim sa normalnom zasito sljivika iako nece biti nista od roda.Nastavak mi je logican,jer bi trebale biti zdrave da se pripreme za rod za narednu godinu.
Poslato: Ned Apr 29, 2007 9:55 pm----
Muka je to, ali treba ići dalje, što se tiče zaštite treba redovno štititi šljivu od bolesti i štetočina, kao i đubrenje u toku vegetacije, ako nije obavljeno, jer je poznata činjenica da biljke u toku ove godine spremaju rod za iduću godinu, i ako im uskratimo potrebnu negu i iduća godina biće problematična što se tiče roda. Sada je kasno, ali za ubuduće treba biti spreman na zaštitu voća od poznih prolećnih mrazeva, koja se obavlja na više načina, ali su najviše u praksi zastupljeni zadimljavanje, paljenjem raznih organskih otpadaka u voćnjaku (slama, lišće, kukuruzna šaša itd..) Drugi isto efikasan način je orošavanje vodom pomoću rasprskivača postavljenih za tu priliku u voćnjaku. Poznato je da je temperatura vode oko 7 stepeni celzijusa i orošavanjem podižemo ukupnu temperaturu u voćnjaku i na taj način eliminišemo izmrzavanje.Kada su snežne zime u područjima gde se često javljaju pozni prolećni mrazevi, mnogi pribegavaju jednom jednostavnom triku. Kada sneg počne da kopni onda ga sakupljaju i bacaju ispod krošnje voćke praveći sloj oko dvadesetak santimetra sabijajući ga a u prečniku oko metar svuda oko stabla. Na taj način kod otopljavanja sneg sabijen ispod krošnje usporava kretanje biljke i samim tim izbegne se ranije kretanje, ili ako je i krenula vegetacija to je mnogo sporije i pozni prolećni mraz prođe ne oštetivši voćku, jer je kasnije krenula.
Poslato: Sub Maj 05, 2007 7:15 pm----
Vrlo su praktični saveti koje je dao morrib, samo moram da se malo nadovežem oko orošavanja.
Ne samo što voda podiže ukupnu temperaturu voćnjaka, već kod jačih mrazeva na cvetovima se formira sloj leda koji dodatno štiti. Zamislite da je temperatura -8, tada nijedan cvet niti oformljeni plodić (koji je osetljiviji od cveta) ne može da opstane. Zaleđena voda ima temperaturu od 0°C koja je podnošljiva za većinu voćnih vrsta, tako da zaleđeni cvet ima omotač koji ga štiti od nižih temperatura.
Primena orošavanja je najpraktičniji neposredni način borbe protiv poznih mrazeva, ako izuzmemo topove na gas čija je primena preterano skupa.
Poslato: Sub Jun 23, 2007 5:42 pm----
Moja porodica se sredinom osamdesetih odvažila da krene u posao sa šljivama. Možda nekome i pomognu naše greške.
Prvo smo napravili grešku u izboru parcele.
Parcela nije blizu kuće- a to znači da šljivik oberu drugi, ne može čovjek stalno biti i danju i noću u šljiviku, a udaljen j samo 250m od kuće.
Drug greška 3/4 parcele je ravno a zatim se poslednja četvrtina naglo obrušava po uglom od 45 stepeni. Naravno, javio se problem sa maglom i zadržavanjem hladnog vaduha u toj udolini. Rezultat je slabo zametanje plodova.
Parcela na dvije strane graniči sa šumom- problem sa zečevima i šumskim štetočinama.
Poslato: Sub Jun 23, 2007 9:55 pm----
A sta je sa korisnim svojstvima sljive i materijama koje sadrzi?
Poslato: Ned Jun 24, 2007 4:34 pm----
| TanjaBG citat: |
| A sta je sa korisnim svojstvima sljive i materijama koje sadrzi? |
Najboja je za reulisanje stolice, rada digestivnog trakta. Koristi se i za probleme kod reuma, gihta...
Poslato: Sub Dec 08, 2007 10:10 pm----
| yt1ecp citat: |
| Aman, za aman, pomazite: Dobio sam jedan vocnjak, 65 stabala sljive kalemljene. Treba da odrzim to, da ga uredim. Nije odrzavano 5 - 6 godina. Zna li neko sta da radim do kraja sezone? Treba li to prskati, cime treba, ako treba? Rod je otisao, nema vise nista, sto su pokupili, pokupili su, sto je propalo, propalo je. Gde da nadjem " navodilo za uporabo" sto se rezanja tice? Kako to da orezem na prolece? Ajd' malo da pricamo dok ne dodje vreme da se radi! Veliki pozdrav za sve one koji vole biljke. |
Plati voćara da ti održava voćnjak
Znam jednog 
A znam i dobru ekipu mladih voćara koja reže voćke. Ne znam u kakvom ti je stanju voćnjak, ali trebalo bi da pre svega ukloniš suve i oštećene grane, da iskrčiš suva stabla ( nipošto ne sadi druge u istu rupu!!! )
Obzirom da nije održavano 5-6 godina sigurno su se pojavili lišajevi, krošnje su guste i sl. Tu bi trebalo uraditi dosta oštrih rezova, ukloniti dosta debljih grana, prorediti krunu, ukloniti vodopije koje su već ihahaj formirane.
Je li ranije, kada je održavan, formiran neki uzgojni oblik, ili je onako, stihijski?
Poslato: Pet Feb 08, 2008 8:20 pm----
Da li neko ima iskustva sa ČAČANSKOM RODNOM. Ova sorata mi se najvise dopala i nameravam da zasadim oko 40 sadnica. Da li je dobra samo kao stona vrsta ili moze i da se pece rakija od nje, kako rodi?
Poslato: Pet Feb 08, 2008 10:15 pm----
Za Bagrem.
sorta je dobra i moza za rakiju.Cuosam da je za rakiju odlicna u kombinacije sa Stenlejkom.Ja licno imam 500 stabala Stenlejke na 16ha.Stenlejki ima 20 podvarijanti u svijetu.Meni nikon na ovim prostorima nija znao reci ni pikazati barem dvije.Ono sto sam ti htio reci je da Čačanka Rodna nejveci prinos daje na DVOGODISNJIM izdancima.Na trogodisnjim manje ,na cetvorogodisnjim jos manj itd.Moras imati nekor strucnog vocara koji ce ti pokazati kako da odrzis dvogodisnje rodno drvo.Da nebude kasnije razocarenja oko umanjenog roda.Tu ti igra ulogu i forma krosnje koju opet preba formirati sa par gore navedenih pravila uz jos par sitnisa za koje strane pup ostaviti skidanje tz.jahaca i podjahaca(krancice koje idu odozgo i odozdo na skeletnim granama)Otisao sam daleko,izvini.Licno iskustvo je Stenlej,ima osobinu da zamece bez problema cvjetne pupove i na samom deblu,a da nepricam na starijim granama.Ona obrazuje tz.Majsku ruzu.Otidji do neke poljo.apoteke ili knjizare i potrazi neku brosuricu.Samo pozuri jer vrijeme za proljetnu sadnju uveliko tece.Pozdrav iz Banja Luke
Poslato: Pet Feb 08, 2008 11:47 pm----
Hvala na odgovoru, rešio sam da pola stavim Stenlej a za drugu polu se još dvoumim izmedju Čačanske rodne i Čačanske najbolje. Sta mi preporučujete? Koja od ove dve (Čačanska rodna ili Čačanska najbolja) ima krupnije plodove?
Poslato: Sub Feb 09, 2008 12:57 pm----
Kakav je to razmak sadnje 500 stabala na 16 ha?
Poslato: Sub Feb 09, 2008 12:58 pm----
Čačanke koje su proizvedene na baze Požegače mogu genetski biti podložne Šarki.Stenli ima problem sa monilijom,ali po oboljevanju nije fatalan ishod.Umanji se ili ostaneš bez roda te godine.Ima oštećenja na voćki ali preživjeće i radjati.
Poslato: Ned Feb 10, 2008 12:54 am----
Pardon na 1.6ha. 5m u redu 6m izmedju redova.Klasicna piramida sa 3do4 sprata.Visina debla oko 70cm
Sva vremena su GMT + 1 sat